<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт &bdquo;опште основне наставе&ldquo;, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној &bdquo;школи&ldquo;.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept &bdquo;opšte osnovne nastave&ldquo;, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj &bdquo;školi&ldquo;.</p>

During 2010 and 2011, major earthquakes caused widespread damage and the deaths of 185 people in the city of Christchurch. Damaged school buildings resulted in state intervention which required amendment of the Education Act of 1989, and the development of ‘site sharing agreements’ in undamaged schools to cater for the needs of students whose schools had closed. An effective plan was also developed for student assessment through establishing an earthquake impaired derived grade process. Previous research into traditional explanations of educational inequalities in the United Kingdom, the United States of America, and New Zealand were reviewed through various processes within three educational inputs: the student, the school and the state. Research into the impacts of urban natural disasters on education and education inequalities found literature on post disaster education systems but nothing could be found that included performance data. The impacts of the Canterbury earthquakes on educational inequalities and achievement were analysed over 2009-2012. The baseline year was 2009, the year before the first earthquake, while 2012 is seen as the recovery year as no schools closed due to seismic events and there was no state intervention into the education of the region. National Certificate of Educational Achievement (NCEA) results levels 1-3 from thirty-four secondary schools in the greater Christchurch region were graphed and analysed. Regression analysis indicates; in 2009, educational inequalities existed with a strong positive relationship between a school’s decile rating and NCEA achievement. When schools were grouped into decile rankings (1-10) and their 2010 NCEA levels 1-3 results were compared with the previous year, the percentage of change indicates an overall lower NCEA achievement in 2010 across all deciles, but particularly in lower decile schools. By contrast, when 2011 NCEA results were compared with those of 2009, as a percentage of change, lower decile schools fared better. Non site sharing schools also achieved higher results than site sharing schools. State interventions, had however contributed towards student’s achieving national examinations and entry to university in 2011. When NCEA results for 2012 were compared to 2009 educational inequalities still exist, however in 2012 the positive relationship between decile rating and achievement is marginally weaker than in 2009. Human ethics approval was required to survey one Christchurch secondary school community of students (aged between 12 and 18), teachers and staff, parents and caregivers during October 2011. Participation was voluntary and without incentives, 154 completed questionnaires were received. The Canterbury earthquakes and aftershocks changed the lives of the research participants. This school community was displaced to another school due to the Christchurch earthquake on 22 February 2011. Research results are grouped under four geographical perspectives; spatial impacts, socio-economic impacts, displacement, and health and wellbeing. Further research possibilities include researching the lag effects from the Canterbury earthquakes on school age children.

Orientador: Maria Márcia Sigrist Malavasi / Dissertação (mestrado) - Universidade Estadual de Campinas, Faculdade de Educação / Made available in DSpace on 2018-08-23T16:10:04Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Cosso_DanielaCristinadeMenezes_M.pdf: 9925979 bytes, checksum: d9de34ba3bb5509bcfd1344fa5c92a7d (MD5) Previous issue date: 2013 / Resumo: O estudo e a análise da organização do trabalho pedagógico em escolas com alto IDESP (Índice de Desenvolvimento da Educação do Estado de São Paulo) parece-nos um caminho importante para compreender a qualidade de ensino inserida nessas escolas e como alcançam elevados índices nos indicadores de avaliações externas. Neste sentido, a presente pesquisa surgiu do interesse em investigar o trabalho pedagógico de uma instituição escolar com resultados acima da média nos índices de educação. O estudo teve como objetivo estudar e analisar a organização do trabalho pedagógico em uma escola dos anos iniciais de Ensino Fundamental da rede estadual do estado de São Paulo com alto IDESP, identificando fatores intra e extraescolares que podem levar a escola a obter resultados diferenciados no desempenho de seus alunos. O critério para a escolha da unidade escolar foi o fato de estar entre as primeiras colocadas nas escolas da rede estadual (Anos Iniciais), através do IDESP, alcançando desde 2008, notas acima das metas estipuladas pelo mesmo índice. A escolha metodológica foi a abordagem qualitativa e considerando o fenômeno estudado, optou-se pelo estudo de caso. Os dados coletados por meio de levantamento e estudo documental, aplicação de questionários com questões abertas e fechadas, entrevistas semiestruturadas e observação foram trabalhados por meio da análise de conteúdo, com as seguintes dimensões analíticas: fatores sociofamiliares; práticas avaliativas; gestão escolar; e, conteúdos escolares. Os fatores extraescolares e intraescolares encontrados na escola pesquisada que podem influenciar nas notas das avaliações externas foram: nível socioeconômico alto da clientela escolar; rigidez, regras e disciplina no modo de gestão; treino para os testes; prática avaliativa na perspectiva tradicional, entre outros. / Abstract: The study and analysis regarding the organization of the pedagogic work from schools with a high IDESP (State of São Paulo's Index of Education Development) appears to be an important way to comprehend which qualities of the education are inserted into these schools and how they are able to reach such high index values on the external evaluation. In this contest, the current research was created due to the desire of exploring the pedagogical work of an institution with results above average in the education indexes. The objective of the study is to analyze the organization of the pedagogic work in a school that belongs to the Estate of São Paulo and presented a high IDESP, identifying elements that may lead the students to perform better. Furthermore, as a secondary objective, intra and extra school factors were investigated and analyzed, which could be modifying the results. The criteria to select the school unit was the fact that it had to be ranked amongst the best Estadual schools, considering the IDESP, reaching since 2008 grades above the targets set by the index. The methodological choice was the qualitative approach, and as the studied phenomenon has been shown a complex nature, the case study was the option chosen. The data collected by surveys and documental study, application of questionnaires containing open and closed questions, semi structured interviews and observation were processed by the content analysis, and encompassed analytical dimensions: educational evaluation, school management, school contents and social and familiar factors. The extra and intra school factors found at the chosen school that could be influencing the grades of the external evaluation are: high socioeconomic levels of the school clientele; strict rules and discipline regarding the management of the school; practice for the tests; traditional evaluation methods, and so on. / Mestrado / Ensino e Práticas Culturais / Mestra em Educação