Durant les situations de crise, telles que les catastrophes, le besoin de recherche d’informations (RI) pertinentes partagées dans les microblogs en temps réel est inévitable. Cependant, le grand volume et la variété des flux d’informations partagées en temps réel dans de telles situations compliquent cette tâche. Contrairement aux approches existantes de RI basées sur l’analyse du contenu, nous proposons de nous attaquer à ce problème en nous basant sur les approches centrées utilisateurs tout en levant un certain nombre de verrous méthodologiques et technologiques inhérents : 1) à la collection des données partagées par les utilisateurs à évaluer, 2) à la modélisation de leurs comportements, 3) à l’analyse des comportements, et 4) à la prédiction et le suivi des utilisateurs primordiaux en temps réel. Dans ce contexte, nous détaillons les approches proposées dans cette thèse afin de prédire les utilisateurs primordiaux qui sont susceptibles de partager les informations pertinentes et exclusives ciblées et de permettre aux intervenants d’urgence d’accéder aux informations requises quel que soit le format (i.e. texte, image, vidéo, lien hypertexte) et en temps réel. Ces approches sont centrées sur trois principaux aspects. Nous avons tout d’abord étudié l’efficacité de différentes catégories de mesures issues de la littérature et proposées dans cette thèse pour représenter le comportement des utilisateurs. En nous basant sur les mesures pertinentes résultant de cette étude, nous concevons des nouvelles caractéristiques permettant de mettre en évidence la qualité des informations partagées par les utilisateurs selon leurs comportements. Le deuxième aspect consiste à proposer une approche de modélisation du comportement de chaque utilisateur en nous basant sur les critères suivants : 1) la modélisation des utilisateurs selon l’évolution de l’évènement, 2) la modélisation de l’évolution des activités des utilisateurs au fil du temps à travers une représentation sensible au temps, 3) la sélection des caractéristiques les plus discriminantes pour chaque phase de l’évènement. En se basant sur cette approche de modélisation, nous entraînons différents modèles de prédiction qui apprennent à différencier les comportements des utilisateurs primordiaux de ceux qui ne le sont pas durant les situations de crise. Les algorithmes SVM et MOG-HMMs ont été utilisés durant la phase d’apprentissage. La pertinence et l’efficacité des modèles de prédiction appris ont été validées à l’aide des données collectées par notre système multi-agents MASIR durant deux inondations qui ont eu lieu en France et des vérités terrain appropriées à ces collections. / During crisis events such as disasters, the need of real-time information retrieval (IR) from microblogs remains inevitable. However, the huge amount and the variety of the shared information in real time during such events over-complicate this task. Unlike existing IR approaches based on content analysis, we propose to tackle this problem by using user-centricIR approaches with solving the wide spectrum of methodological and technological barriers inherent to : 1) the collection of the evaluated users data, 2) the modeling of user behavior, 3) the analysis of user behavior, and 4) the prediction and tracking of prominent users in real time. In this context, we detail the different proposed approaches in this dissertation leading to the prediction of prominent users who are susceptible to share the targeted relevant and exclusive information on one hand and enabling emergency responders to have a real-time access to the required information in all formats (i.e. text, image, video, links) on the other hand. These approaches focus on three key aspects of prominent users identification. Firstly, we have studied the efficiency of state-of-the-art and new proposed raw features for characterizing user behavior during crisis events. Based on the selected features, we have designed several engineered features qualifying user activities by considering both their on-topic and off-topic shared information. Secondly, we have proposed a phase-aware user modeling approach taking into account the user behavior change according to the event evolution over time. This user modeling approach comprises the following new novel aspects (1) Modeling microblog users behavior evolution by considering the different event phases (2) Characterizing users activity over time through a temporal sequence representation (3) Time-series-based selection of the most discriminative features characterizing users at each event phase. Thirdly, based on this proposed user modeling approach, we train various prediction models to learn to differentiate between prominent and non-prominent users behavior during crisis event. The learning task has been performed using SVM and MoG-HMMs supervised machine learning algorithms. The efficiency and efficacy of these prediction models have been validated thanks to the data collections extracted by our multi-agents system MASIR during two flooding events who have occured in France and the different ground-truths related to these collections.

<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>