The aim of this paper is to analyze and describe the historical, institutional and structural factors of deforestation taking into account the dynamics of intensification or «extensification» of land use in the Amazon region of Tena in Ecuador. A first conclusion was finding the reproduction of an extensive pattern of agriculture in Tena as an important direct agent of deforestation. We believe that this agricultural system originates in historical processes from the sixties, when the state intervenes promoting certain policies of extensive land use, through road construction and specific mechanisms of land titling. The current social and institutional dynamics have failed to reverse such situation, since deforestation is still playing, although there is a tendency to close the agricultural frontier. The indicated form of farming and the corresponding rates of deforestation are played today as a result of structural factors, such as farm size, proximity to roads, the type of technology used and unfavorable market linkages. / El objetivo del presente artículo es analizar y describir los factores históricos, institucionales y estructurales de la deforestación teniendo en cuenta la dinámica de intensificación o «extensificación» de uso del suelo en la región amazónica de Tena, en Ecuador. Una primera conclusión fue constatar la reproducción de una agricultura extensiva en Tena como un importante agente directo de la deforestación. Creemos que dicho sistema agrícola se origina en procesos históricos, desde la década de 1960, cuando el Estado ecuatoriano interviene fomentando ciertas políticas de ocupación extensiva del suelo, a través de la construcción de caminos de penetración y algunas modalidades específicas de titulación de tierras. Las dinámicas sociales e institucionales actuales no han logrado revertir tal situación, pues la deforestación se sigue reproduciendo, a pesar de que existe la tendencia a que se cierre la frontera agrícola. La indicada forma de agricultura y las correspondientes tasas de deforestación se reproducen en la actualidad como resultado de factores estructurales, tales como el tamaño del predio, cercanía a las carreteras, el tipo de tecnología utilizada y una desfavorable articulación con el mercado.

<p>Саобраћајно-географски и стратешки положај Книнске Крајине, условљавају сталну присутност овог подручја у балканским и европским збивањима, мада значај природних потенцијала није томе адекватан. Овим простором су пролазиле многе војске и владале бројне империје. Кроз бурне догађаје неки природни елементи су деградирани (вегетација, земљиште, укупан пејсаж), а дешавале су се и потпуне смене становништва, те рушења и паљења, што се веома негативно одражавало на привредну активност. Виталност становништва дуго је успешно надокнађивала стална исељавања. Међутим, стално погоршавање укупних природно-друштвених елемената, као и савремени привредни токови, поспешили су процес исељавања, па је крајем двадесетог века број становника у многим насељима пао на ниво из средине деветнаестог века. Сточарство је вековима било доминантна активност, али су деградација природне средине, слаба улагања и стално исељавање утицали на знатно опадање значаја ове гране. Ипак за равномеран развој, осим индустријализације, мора бити добро организована и пољопривредна производња. Пољопривредна делатност, на овом простору, мора тражити своју будућност и у производњи здраве хране, како у ратарству тако и у сточарству. Концентрација индустрије у Книну није добра за равномеран развој, а пошто изградња малих погона у неколико мањих наеља показује позитивне ефекте, мора се наставити у том правцу. Територијалне и политичке промене на простору бивше СФРЈ, утичу на појачање централних функција Книна, те он постаје значајан међурегионални и републички центар. Побољшању укупног развоја треба да допринесе и туристичка привреда, али и правилно валоризовање саобраћајног положаја и неких природних богатстава. Да би што боље оживела сеоска насеља, мора се побољшати функционално-комунална опремљеност локалних центара.</p> / <p>Saobraćajno-geografski i strateški položaj Kninske Krajine, uslovljavaju stalnu prisutnost ovog područja u balkanskim i evropskim zbivanjima, mada značaj prirodnih potencijala nije tome adekvatan. Ovim prostorom su prolazile mnoge vojske i vladale brojne imperije. Kroz burne događaje neki prirodni elementi su degradirani (vegetacija, zemljište, ukupan pejsaž), a dešavale su se i potpune smene stanovništva, te rušenja i paljenja, što se veoma negativno odražavalo na privrednu aktivnost. Vitalnost stanovništva dugo je uspešno nadoknađivala stalna iseljavanja. Međutim, stalno pogoršavanje ukupnih prirodno-društvenih elemenata, kao i savremeni privredni tokovi, pospešili su proces iseljavanja, pa je krajem dvadesetog veka broj stanovnika u mnogim naseljima pao na nivo iz sredine devetnaestog veka. Stočarstvo je vekovima bilo dominantna aktivnost, ali su degradacija prirodne sredine, slaba ulaganja i stalno iseljavanje uticali na znatno opadanje značaja ove grane. Ipak za ravnomeran razvoj, osim industrijalizacije, mora biti dobro organizovana i poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna delatnost, na ovom prostoru, mora tražiti svoju budućnost i u proizvodnji zdrave hrane, kako u ratarstvu tako i u stočarstvu. Koncentracija industrije u Kninu nije dobra za ravnomeran razvoj, a pošto izgradnja malih pogona u nekoliko manjih naelja pokazuje pozitivne efekte, mora se nastaviti u tom pravcu. Teritorijalne i političke promene na prostoru bivše SFRJ, utiču na pojačanje centralnih funkcija Knina, te on postaje značajan međuregionalni i republički centar. Poboljšanju ukupnog razvoja treba da doprinese i turistička privreda, ali i pravilno valorizovanje saobraćajnog položaja i nekih prirodnih bogatstava. Da bi što bolje oživela seoska naselja, mora se poboljšati funkcionalno-komunalna opremljenost lokalnih centara.</p> / <p>The regional trafffic, geographic and strategic position of Knin Krajina was the main cause for its constant presence in Balcan and European events, though the inportantce its natural resources had not been adequate. Many armies passed through this region and a number of empires ruled it. Thruogh the turmoils of these events some natural elements were degraded (vegetation, soil, the whole scenery), total changes in its population emerged, destructions and arsons which had an-extremely negative effect on public economy. Vitality of the population had for a long time been successful in substituting for the constant migrations. However, constant deteriorating of natural and social elements, as well as modem natural movements, had influenced the speed of depopulation process, so that at the end of the XX centry a number of people in many settlements had decreased to the level equal to the middle XIX century period. Forming used to be dominant for centuries but the degradation of the nature and its qualities, poor investments and constant depopulation had affested it and made it inferior. Still, in order to have a balanced growth, apart from industralisation and agricultural production also needed to be very well organised. Agriculture, in this area, had to search for its future prospects in production of healthy food, both in cattle-breeding and in farming. The concentrated industry in Knin is not sufficiently good for a balanced growth and since building of new little factories in a few of small communities has showed positive effects, this direction should be followed. Changes in territory and in politics in the area of exYugoslavia, affects the increasing growth of central functions in Knin and therefore it has become an important internacional and republic center. Tourism should also contribute to the total development, and a proper evaluation of its traffic position and some natural resources as well. To make village communities more active some functional and communal facilities in local centres have to be improved.</p>