This field study examines the changes in primary schooling in New South Wales from 1904 to 1922 in an attempt to provide an historical perspective on contemporary schooling. Two distinct phases are identified. The first of these is a settlement (1904-1916) dominated by the eclectic concerns of the New Education movement. It is argued that this settlement was a fragile arrangement held together by the rhetoric of prominent educationists but that it did not operate effectively at the classroom level. The contradictions inherent in it, and the bureaucratic resistance to which it was subjected, as well as the practical difficulties faced by teachers, meant that the settlement disintegrated into crisis when teachers' frustrations were further aggravated by the effects of the Public Instruction (Amendment) Act of 1916 and popular perceptions of declining standards. The hardships caused by the First World War heightened the difficulties under which teachers were expected to work, adding to the turmoil. The crisis which began in 1916 and continued until Peter Board resigned, was characterized by a preoccupation with retardation and a growing interest in intelligence and achievement testing. The third and final chapter examines the wider social, economic and political concerns of the period and explores the connection between events in society and those in the schools.

<p>Основна сврха овог рада је да препозна најзначајније теоријске поставке и<br />практичне педагошке моделе које је реформна педагогија понудила на пољу<br />интелектуалног и емоционалног васпитања, као и да укаже на оне које могу бити актуелне<br />и корисне за савремену педагогију.<br />Први део рада има за циљ да објасни историјски и теоријски оквир реформне<br />педагогије. Он истражује друштвено-историјски контекст у коме се реформна педагогија<br />развијала, укључујући утицаје великих филозофских система и учења и значајних научних<br />сазнања у области психологије и друштвених наука. Он анализира основне теоријске<br />поставке реформне педагогије, посебно истичући схватања концепта слободе и природе<br />детета као оквира у коме су дефинисани циљеви васпитања и из кога су развијени<br />педагошки приступи.<br />Други део рада односи се на то како реформна педагогија гледа на интелектуално и<br />емоционално васпитање и како види могућности и начине њихове реализације у школама.<br />Овде се истиче улога интеракције, комуникације и мотивације као одлика наставе која<br />подржава интелектуално напредовање и здраве емоционалне односе. Посебно су<br />анализиране три алтернативне школе које су настале из реформне педагогије, а које<br />представљају целовите и стабилне системе у којима је веза интелектуалног и<br />емоционалног васпитања обострана и чини основу целокупног система. То су Далтон<br />школе, Монтесори школе и Валдорф школе.<br />У трећем делу рада проучаване су савремене алтернативне школе, и то као наставак<br />тежњи реформне педагогије. Указано је на њихов допринос плурализацији образовања и<br />развијању модела интелектуалног и емоционалног васпитања у савременој педагогији који<br />доприносе и развоју традиционалних школа.<br />Показало се да је реформна педагогија повољну емоционалну климу видела као<br />подршку интелектуалном развоју, као и да је у интелектуалним способностима деце<br />препознала подстицаје за емоционално израстање. У раду се указује на теоријска,<br />организациона и дидактичка решења која се могу сматрати актуелним у савременој<br />педагогији, а која обухватају стварање позитивне емоционалне климе, повољне средине за<br />учење, могућности слободног избора, планирање времена, нове форме евалуације, значај<br />интересовања, мотивацију, развој метакогнитивних способности и друге</p> / <p>Osnovna svrha ovog rada je da prepozna najznačajnije teorijske postavke i<br />praktične pedagoške modele koje je reformna pedagogija ponudila na polju<br />intelektualnog i emocionalnog vaspitanja, kao i da ukaže na one koje mogu biti aktuelne<br />i korisne za savremenu pedagogiju.<br />Prvi deo rada ima za cilj da objasni istorijski i teorijski okvir reformne<br />pedagogije. On istražuje društveno-istorijski kontekst u kome se reformna pedagogija<br />razvijala, uključujući uticaje velikih filozofskih sistema i učenja i značajnih naučnih<br />saznanja u oblasti psihologije i društvenih nauka. On analizira osnovne teorijske<br />postavke reformne pedagogije, posebno ističući shvatanja koncepta slobode i prirode<br />deteta kao okvira u kome su definisani ciljevi vaspitanja i iz koga su razvijeni<br />pedagoški pristupi.<br />Drugi deo rada odnosi se na to kako reformna pedagogija gleda na intelektualno i<br />emocionalno vaspitanje i kako vidi mogućnosti i načine njihove realizacije u školama.<br />Ovde se ističe uloga interakcije, komunikacije i motivacije kao odlika nastave koja<br />podržava intelektualno napredovanje i zdrave emocionalne odnose. Posebno su<br />analizirane tri alternativne škole koje su nastale iz reformne pedagogije, a koje<br />predstavljaju celovite i stabilne sisteme u kojima je veza intelektualnog i<br />emocionalnog vaspitanja obostrana i čini osnovu celokupnog sistema. To su Dalton<br />škole, Montesori škole i Valdorf škole.<br />U trećem delu rada proučavane su savremene alternativne škole, i to kao nastavak<br />težnji reformne pedagogije. Ukazano je na njihov doprinos pluralizaciji obrazovanja i<br />razvijanju modela intelektualnog i emocionalnog vaspitanja u savremenoj pedagogiji koji<br />doprinose i razvoju tradicionalnih škola.<br />Pokazalo se da je reformna pedagogija povoljnu emocionalnu klimu videla kao<br />podršku intelektualnom razvoju, kao i da je u intelektualnim sposobnostima dece<br />prepoznala podsticaje za emocionalno izrastanje. U radu se ukazuje na teorijska,<br />organizaciona i didaktička rešenja koja se mogu smatrati aktuelnim u savremenoj<br />pedagogiji, a koja obuhvataju stvaranje pozitivne emocionalne klime, povoljne sredine za<br />učenje, mogućnosti slobodnog izbora, planiranje vremena, nove forme evaluacije, značaj<br />interesovanja, motivaciju, razvoj metakognitivnih sposobnosti i druge</p>

Made available in DSpace on 2016-06-02T19:39:34Z (GMT). No. of bitstreams: 1 5077.pdf: 6489747 bytes, checksum: 555ab1d32d3137a4b11b711c6478bdd1 (MD5) Previous issue date: 2013-02-25 / Universidade Federal de Minas Gerais / The subject of this work is to study the pedagogical ideas in Brazil during the First Republic through the life history and the work of José Scaramelli who was one education expert from educational mission of Sao Paulo state. The aim of this dissertation is learning, to analyze and to understand how the methods of New Education came in to Brazilian educational scenario and, how the author Scaramelli appropriated them. Scaramelli tried to adapt them to Brazilian education reality at that time. Were Scaramelli pedagogical ideas a novelty or simply a copy of the original ideas wrote by New Education Movement Scholars? To discuss this question, the concepts of didacticism and methodology were analyzed based on his work which was produced from 1914 to 1931. Methodological guides were used as such as were proposed by Dermeval Saviani works. / Esta pesquisa tem por tema o estudo do movimento das ideias pedagógicas em circulação no Brasil no período da Primeira República, mediante a trajetória de vida e das interlocuções de um intelectual da educação brasileira, José Scaramelli, intelectual partícipe das missões de professores paulistas. Seu objetivo consiste em apreender, analisar e compreender como os ideais do Movimento da Educação Nova adentram no cenário educacional brasileiro, sendo apropriados e adaptados à realidade da época por este educador. A proposição de um novo modelo pedagógico que indica para a escola brasileira resultaria em algo inovador ou constituiria uma reprodução de tais sistemas de pensamento? Para isso foram tomados como categoria de análise os conceitos de didática e metodologia no conjunto de sua obra, produzida no período de 1914 a 1931. Como guias metodológicos para a análise dos resultados serão considerados o caráter concreto do conhecimento histórico-educacional, a perspectiva de longa duração, o olhar analítico-sintético no trato com as fontes, a articulação do singular e do universal e a atualidade da pesquisa histórica.