En croisant analyses d’archives, entretiens et observations ethnographiques, cette thèse fait le récit du processus de reconnaissance des associations de développement auto ou hétéro-désignées comme « de migrants » depuis 1981. Elle retrace dans un premier temps les étapes de l’élaboration, de l’expression, puis de l’audition d’une demande de reconnaissance et de participation aux arènes de la coopération française. Elle examine ensuite les conditions de la prise en main par une alliance institutionnelle et militante d’un nouveau problème public. Un cadre nouveau, celui du « développement porté par les migrants » prend place dans les arènes de la coopération dès 2002. Il se traduit par la fixation d’une grammaire de reconnaissance, de dispositifs d’appui, l’invention d’une nouvelle catégorie d’acteurs - les « OSIM » - et la création d’acteurs collectifs dédiés à leur représentation. Les luttes pour l’institutionnalisation de ce nouveau cadre sont analysées. Face à des logiques globales, nationales et locales hétéronomes, il négocie son autonomie en misant sur la décentralisation et l’adoption des normes technicienne et apolitiques dominantes. Enfin, ce travail analyse les conditions d’une parité de participation des associations de migrants aux arènes translocales de la coopération. En déconstruisant deux évidences politiques, militantes et savantes du « développement porté par les migrants » de l’action « locale » et du « lien communautaire », ce travail explore les rapports inégalitaires et ethnicisants dans les arènes de la coopération française et rend compte d’un « petit monde » caractérisé par un ordre de reconnaissance ambiguë et peu visible. / Drawing on interviews, archives and ethnographic studies in Lyon, Lille, Paris and in Benin, this work studies the recognition process of organisations self-identified or assigned as migrant since 1981. First, it retraces the steps of the building, expressing and hearing of a request for recognition and participation in French cooperation arenas. Then it examines how an alliance of public officers and activists take charge of what is considered as a new public problem. A new frame promoting the ‘Migrant-led Development’ is elaborated in 2002. It if composed of a new recognition grammar, new public programmes, the invention of a new institutional category – the Migrant Organisations for International Solidarity ‘OSIM’ – and collectives dedicated to their representation. After that, the struggling process for the institutionalisation of this new frame is considered. It faces strong global, national and local heteronomous forces and tries to negotiate its autonomy and its stability through decentralisation and adoption of global technical and apolitical development norms. Finally, this work studies the conditions for participation parity for migrant associations into translocal arenas. Deconstructing the political, activistic and academic commonplace of ‘local’ and ‘community’ action for migrant associations, this work explores the unequal and ethnicised relations in cooperation for development arenas and reveals a ‘small world’ characterised by an ambiguous and almost invisible recognition order.

<p>Кулинарска лексика уопште, као и<br />кулинарска лексика Војводине није до сада<br />детаљније са лексичко семантичког и<br />творбеног аспекта обрађивана (осим у<br />појединим приказима наших дијелектолога и<br />лексикографа), али је свакако она (не у<br />потпуности) део српских важнијих<br />дијалекатских речника (Од Вукова до<br />Речника српских говора Војводине) и<br />речника општег типа.<br />У истраживачком раду је примењена у нас<br />одомаћена теорија семантичких поља руског<br />етнолингвисте Никите Толстоја. У лексичко<br />семантичкој и творбеној анализи као и у<br />лексикографској обради примењен је<br />дескриптивни, лингвогеографски и<br />компаративни метод.<br />Обрађено је шеснаест семантичких поља:<br />Намирнице, Оброци, Припремање хране,<br />Зимница, Млеко , млечни производи и јела<br />од млека, Супе и чорбе, Јела од теста,<br />Јела од јаја, Јела од меса, Месне<br />прерађевине, Врсте меса и делови, Умаци,<br />Јела од поврћа, Колачи, слаткиши, Пића,<br />Јела приликом разних светковина.<br />Материјал је и лексикографски уобличен, а<br />потом картографисан.</p> / <p>Kulinarska leksika uopšte, kao i<br />kulinarska leksika Vojvodine nije do sada<br />detaljnije sa leksičko semantičkog i<br />tvorbenog aspekta obrađivana (osim u<br />pojedinim prikazima naših dijelektologa i<br />leksikografa), ali je svakako ona (ne u<br />potpunosti) deo srpskih važnijih<br />dijalekatskih rečnika (Od Vukova do<br />Rečnika srpskih govora Vojvodine) i<br />rečnika opšteg tipa.<br />U istraživačkom radu je primenjena u nas<br />odomaćena teorija semantičkih polja ruskog<br />etnolingviste Nikite Tolstoja. U leksičko<br />semantičkoj i tvorbenoj analizi kao i u<br />leksikografskoj obradi primenjen je<br />deskriptivni, lingvogeografski i<br />komparativni metod.<br />Obrađeno je šesnaest semantičkih polja:<br />Namirnice, Obroci, Pripremanje hrane,<br />Zimnica, Mleko , mlečni proizvodi i jela<br />od mleka, Supe i čorbe, Jela od testa,<br />Jela od jaja, Jela od mesa, Mesne<br />prerađevine, Vrste mesa i delovi, Umaci,<br />Jela od povrća, Kolači, slatkiši, Pića,<br />Jela prilikom raznih svetkovina.<br />Materijal je i leksikografski uobličen, a<br />potom kartografisan.</p> / <p>Culinary lexicon as such, as well as the<br />culinary lexicon of Vojvodina Region has so far<br />not been systematically examined in the lexicosemantic<br />and word-formation aspect (except for<br />some reviews of our dialectologists and lexicographers). However, it is (yet not</p><p>completely) a part of some major Serbian<br />dialect dictionaries (from Rječnik, a dictionary<br />by Vuk Stefanović Karadžić to Dictionary of<br />Serbian Vojvodina Speech) as well as the<br />range of general dictionaries.<br />The research implied the semantic field<br />theory developed by Russian ethno-linguist<br />Nikita Tolstoy, which is commonly applied<br />approach in our region. Lexico-semantic and<br />word-formation analysis as well as<br />lexicographic processing were performed<br />applying descriptive and linguo-geographic<br />methods.<br />Sixteen semantic fields were analyzed:<br />Foodstuffs; Meals; Food Preparation; Winter<br />Stores; Milk; Dairy Products and Dishes; Soups<br />and Stocks; Pasta and Savory Dishes; Egg<br />Dishes; Meat Dishes; Meat Products; Meat<br />Types and Cuts; Sauces; Vegetable Dishes;<br />Cakes, Cookies and Sweets; Drinks and<br />Beverages; Festive Foods. The material was<br />lexicographically edited and cartographed.</p>