No description available.

Paleopedology is often employed in paleoenvironmental reconstructions because the features of paleosols are affected by changes in climate, ecology, topography, and lithology over time. These changes cause small-scale variations in the morphology and apparent development of paleosols and influence the degree to which certain soil features are preserved in the rock record. When drawing inferences about paleoenvironments based on paleosols, care must be taken to ensure that as many of the soil forming factors as possible are understood. Whereas climates can be ignored over small areas, and lithology represents the medium of soil preservation, topographic relief can vary dramatically over local scales, thereby influencing the partitioning of plant communities and contributing greatly to the development of soils. In this study, paleo-geomorphological relationships were investigated along a paleovalley sequence in the Early Oligocene Orella Member of the Brule Formation in the White River G / Geology

Understanding local and regional reactions to the global Eocene-Oligocene climate transition is a continuing challenge. The White River Group in the North American midcontinent preserves dynamic fluvial, volcaniclastic and lacustrine facies that yield to aeolianites. To test whether this shift in sedimentation style was driven by climate change, 20 paleosols from 8 profiles were analyzed from the fluvial-aeolian Orella Member through the aeolian-dominated Whitney Member of the earliest Oligocene Brule Formation at Toadstool Geologic Park, NE. Paleosol morphology and geochemistry were used to assess the balance of aeolian vs. alluvial sedimentation at key stratigraphic intervals and lithologic transitions. Significant loess deposition began at least as early as the lower Orella Member but is masked in most settings by concomitant fluvial deposition. As fluvial influence on landscapes waned across the Orella-Whitney Member boundary, loess deposits predominated and became more recognizable. Paleosols follow different pedogenic pathways in direct response to depositional setting. Whereas all paleosols formed through top-down pedogenesis in alluvial settings, paleosols in aeolian-dominated settings formed though pedogenic upbuilding during aggradational phases and through top-down pedogenesis during depositional hiatuses. The disparity between each style of pedogenic development creates fundamentally different pedogenic associations that must first be understood before climatic interpretations can be drawn from macroscopic paleosol morphology alone. Microscopic analysis of loessic and alluvial paleosols indicates that pedogenic features do not greatly change across the Orella-Whitney Member boundary. Furthermore, results of climofunction calculations from five paleosol Bw and Btk horizons show mean annual temperature (ca. 9.0-10.5 °C) and precipitation (ca. 650-800 mm/y) do not significantly vary across the Orella-Whitney Member transition. Clay mineralogy and the presence of pedogenic carbonate and translocated clay corroborate paleoclimate estimates. However, geochemical paleosol profiles are uniform and do not reflect observed vertical associations of pedogenic features. Constant additions of aeolian sediment, which replenishes base losses through leaching, explain this phenomenon. Interpretations of paleovegetation from root trace morphology and paleosol taxonomy indicate that predominantly open canopy to savanna habitats were in place in the lower Orella Member and continued into the Whitney Member. Evidence for riparian partitioning exists in the lower Orella Member but disappears as fluvial deposits wane in the Whitney Member. Lacking evidence of climate change from paleosol analysis, changes in sedimentation style and vegetative biomes are most likely a reaction to increased aeolian deposition. / Geology

The 1.85 Ga Flin Flon paleosol located in Flin Flon, Manitoba, Canada, is studied with the purpose of determining the timing and geochemical trend of uranium migration. Radiometric minimum ages of sediments and paleosols indicates the presence of a post-depositional event, these ages are bracketed by the Trans-Hudson orogeny event (2155–1750 Ma) which resulted in the alteration of κ(Th/U) and µ(U/Pb) ratios by exposing volcanics to the atmosphere and instigating the mobilization of U. The profile shows that the Missi sediments lost Uby 84% average relative to corrected average upper crust value. The upper paleosol gained U by 11% and the lower paleosol lost U by 17%, relative to least weathered parent volcanics. Upward addition of U within the paleosol is associated with metasomatism. Potential mineralization of uranium occurs downgradient of the Missi and paleosol contact.

タンデトロン加速器質量分析計業績報告 Summaries of Researches Using AMS 1996 (平成8)年度

The Pozzolane Rosse ignimbrite [PR] (457±4 ka) in the Alban Hills Volcanic District, Rome, Italy was exposed ~ 40 ka prior to a subsequent volcanic event which coverd it entirely. XRF, XRD, and clay separation results from PR samples from INGV and CA1 boreholes and Castel di Leva quarry show evidence of paleopedogenesis. All locations display loss of base cations, loss of K is consistent with XRD datat showing dissolution or alteration of leucite to analcime. Accumulation of Al and high L.O.I. support XRD evidence of 1:1 clay species at upper depth. Data suggest alteration extent can be determined by geochemistry. Hydrothermal alteration is assessed from geochemistry showing significant leaching of major and trace elements, primary mineralogy loss and iron sulfide and sulfate mineral development. Deep samples of PR may show groundwater influenced alteration with the presence of expandable 2:1 clays, zeolites, and possible mixing with the underlying Vallerano Lava.

The Lower Cretaceous Cedar Mountain Formation preserves several vertebrate faunas and has the potential of providing critical timing information pertaining to Early Cretaceous dinosaurs and the Sierran magmatic arc. Historically, the Morrison/Cedar Mountain contact and the duration of the unconformity between them have been difficult or impossible to determine because 1) the formations were deposited in similar environments, 2) the basal Cedar Mountain Formation is composed of reworked Morrison Formation, and 3) there are no radiometric ages for the lower Cedar Mountain Formation. A stratigraphic study through central Utah reveals a diagnostic suite of pedogenic and sedimentologic characters across the previously enigmatic boundary. The uppermost Morrison Formation is characterized by redoximorphic paleosol features, including iron concentrations, manganese-coated grains, and intense red-purple-green mottling. Upsection increases in chert-pebble lags and channelized conglomerates within the paleosol section indicate a period of reduced accommodation space in the Tithonian. The paleosols are usually capped by a groundwater or pedogenic carbonate. This unit is consistently present from Green River, Utah to the Utah-Colorado border. The lower Cedar Mountain Formation above this package is a poorly sorted mixture of fine-grained material and sand-gravel sized chert grains. Within a sequence stratigraphic framework, these characters record a terrestrial sequence boundary in the uppermost Morrison Formation and degradational-aggradational systems tracts in the Cedar Mountain Formation. To resolve the lack of age control for the basal Cedar Mountain Formation, a geochronologic zircon study was conducted near the Dalton Wells dinosaur quarry, Moab, Utah. The Dalton Wells quarry, along with numerous other fossil assemblages occurs in the basal Yellowcat Member. Zircons from the Dalton Wells quarry and a correlative eggshell site place the age of this horizon near the Barremian/Aptian boundary at ~124 Ma. Thus, the Yellowcat fauna is time equivalent with the feathered dinosaurs of the Yixian Formation, of Liaoning, China. This age constrains the Morrison/Cedar Mountain unconformity to a period of magmatic quiescence in western North America from 148 Ma-124 Ma. The basal Cedar Mountain age coincides with renewed magmatic activity at ~125 Ma. The Cedar Mountain Formation covers a period of 27 Myr and likely contains numerous small unconformities.

<p>Апстракт је обрађен технологијом за оптичко препознавање текста ОЦР.</p><p>Нa ocнову општих карактеристика одвијања природних процеса издвојили смо пет палеогеографских етапа квартарног периода Војводине: Језерску која одговара периоду раног плеистоцена, доње плеистоцену језерско-речну и средње плеистоцену Језерско-барску, горње плеистоцену старију речну и холоцену млађу речну фазу. Приказ наведених палеогеографских етапа cacтojao се од следећих сегмената: прегледа и распрострањење фација, реконструкције особина копнених палеоекосистема, реконструкције особина водених палеоекосистема и палеоклиматске реконструкције. Тако систематизовани палеогеографски подаци пружају могућност поузданог дефинисања природних процеса током сваке од развојних етапа квартара Војводине. Ha овај начин je креиран јасан хронолошки, просторно и терминолошки одређен палеогеографски модел који усаглашава сва досадашња знања о периоду леденог доба на простору jугоисточног дела Панонског басена. Палеогеографска слика квартарног периода Војводине изнета у овој студији се у значајном броју констатација подудара са досада општеприхваћеним схватањима југословенских квартаролога. Tу пре свега треба истаћи јасно уочљив тренд сукцесивног и временом све снажније испољеног плеистоценог захлаћења. Овај карактеристичан палеогеографски процес најјасније документују палеонтолошки и палеопедолошки подаци испољени у виду изразитих смена доминантних флорних и фаунистичких елемената, односно поступна смена субтропских, шумских и степских палеоземљишта. Уважавањем актуелних трендова проучавања квартара у свету и коришћењем нових метода истраживања. изведени закључци се критички односе, па чак и у потпуности ревидирају нека од до сада опште прихваћених схватања о палеогеографији леденог доба Војводине. У овој студији cу изнети резултати истраживања (мерење палеомагнетског поларитета, магнетног сусцептибилитета, одређивање гранулометријских индекса, израчунавање временских скала и др.) која су по први пут вршена на овом пpocтopу. Примена поменутих метода истраживања je омогућила ревизију досадашњих хроностратиграфских схватања и могућност поређења са одговарајућим резултатима истраживања у другим деловима света.<br />Ранији резултати истраживања лесно-палеоземљишних секвенци на простору Војводине су указали на регионални значај неколико наших профила (Стари Сланкамен, Нештин и Мошорин). Tу се нарочито издвајају радови Бронгера и сарадника, чији су се закључци постепено мењали у сагласности са усавршавањем квартарних проучавања. Наговештаји њихових нових хроностратиграфских схватања су потврђени резултатима наших истраживања. Показало се да су палеоклиматске прилике кoje су владале на простору Војводине условиле формирање наизменичних лесних и палеопедолошких хоризоната по моделу 1:1. што значи да je током сваког интерглацијалног периода настало одговарајуће палеоземљиште, док се навејавање лесних cepиja одигравало у време глацијалних фаза. To je условило изостанак палеоземљшта насталих током топлијих делова глацијалних периода и полифазност интерглацијалних педохоризоната уочених на локалитетима v другим деловима Панонског басена, средњој и западној Европи, централној Азији и Кини. Квантитативни показатељи омoгућују врло прецизну корелацију са хроностратиграфским системима поменутих области. Из тих разлога je у раду коришћена нова стратиграфска номенклатура лесно-палеоземљишних секвенци Војводине, идентична кинеској, у којој ознака L одговара глацијалној, a S интерглацијалној фази уз додавање префикса SL који указује на реперни профил у Старом Сланкамену.<br />Након дужег времена погрешног тумачења и коришћења алпске и северноевропске стратиграфске терминологије, из нашпх резултата јасно произилази да је једина могућност за успешно и поуздано међурегионално корелирање квартарних седимената прихватање глобалног хроностратиграфског модела креираног на основу проучавања континуираних серија као што су дубокоморски седименти и неизмењене лесно-палеоземљишне секвенце. Планетарни пулс астрономски предиспонираних паелоклиматских циклуса, утврђен нашим истраживањима лесно-палеоземљишних секвенци профила Чот у Старом Сланкамену, потврђује исправност примене усавршеног Миланковићевог календара v решавању хронологије леденог доба на нашим просторима. Hajвећи значај ових истраживања управо и проистиче из временског дефинисања бурних квартарних палеогеографских промена кoje илуструју велике контрасте у карактеру одвијања природних процеса током релативно кратких временских секвенци. Временски jacно одрећене изразите климатске флуктуације пружају основу за прецизну просторну реконструкцију великих једновремених миграција различитих зоналних животних заједнииа У просторно и временски одређеним пулсирајућим плеистоценим биоклиматским зонама много је лакше праћење и разумевање убрзаних механизама плеистоцене еволуције живог света. Бројне врсте биљака и животиња нису успеле да се адаптирају новонасталим условима. Њихово место у плеистоценим палеоекосистемима заузимале су нове прилагођеније врсте. Тако су се и наши човеколики преци, истерани из &quot;плиоценог paja&quot;, сукобили са искушењима и изазовима леденог доба и тако отпочели ceoje непрестано усавршавање кoje je условило појаву разумног бића свесног себе и cвoje околине. Ha тај начин je отпочело преплитање геолошког и археолошког времена као различитих варијетета планетарног трајања. Успешна реконструкција различитих плеистоцених и холоцених збивања нам пружа прилику да померамо временске границе и у супротном cмepу, jep нас доводи у могућност да предвиђамо развој природних процеса у будућности Повратак у квартарну геолошку прошлост нас тако упознаје са бурним палеогеографским збивањима, олакшава нам разумевање савремених, на први поглед, неразумљивих пojaвa и пружа прилику да унапред симулирамо предстојеће физичкогеографске прилике. Како je моћ људи развојем савремених технологија драматично нарасла, ова истраживања су драгоцена и за сагледавање стварних размера утицаја антропогених активности на одвијање савремених глобалних процеса.</p> / <p>Apstrakt je obrađen tehnologijom za optičko prepoznavanje teksta OCR.</p><p>Na ocnovu opštih karakteristika odvijanja prirodnih procesa izdvojili smo pet paleogeografskih etapa kvartarnog perioda Vojvodine: Jezersku koja odgovara periodu ranog pleistocena, donje pleistocenu jezersko-rečnu i srednje pleistocenu Jezersko-barsku, gornje pleistocenu stariju rečnu i holocenu mlađu rečnu fazu. Prikaz navedenih paleogeografskih etapa cactojao se od sledećih segmenata: pregleda i rasprostranjenje facija, rekonstrukcije osobina kopnenih paleoekosistema, rekonstrukcije osobina vodenih paleoekosistema i paleoklimatske rekonstrukcije. Tako sistematizovani paleogeografski podaci pružaju mogućnost pouzdanog definisanja prirodnih procesa tokom svake od razvojnih etapa kvartara Vojvodine. Ha ovaj način je kreiran jasan hronološki, prostorno i terminološki određen paleogeografski model koji usaglašava sva dosadašnja znanja o periodu ledenog doba na prostoru jugoistočnog dela Panonskog basena. Paleogeografska slika kvartarnog perioda Vojvodine izneta u ovoj studiji se u značajnom broju konstatacija podudara sa dosada opšteprihvaćenim shvatanjima jugoslovenskih kvartarologa. Tu pre svega treba istaći jasno uočljiv trend sukcesivnog i vremenom sve snažnije ispoljenog pleistocenog zahlaćenja. Ovaj karakterističan paleogeografski proces najjasnije dokumentuju paleontološki i paleopedološki podaci ispoljeni u vidu izrazitih smena dominantnih flornih i faunističkih elemenata, odnosno postupna smena subtropskih, šumskih i stepskih paleozemljišta. Uvažavanjem aktuelnih trendova proučavanja kvartara u svetu i korišćenjem novih metoda istraživanja. izvedeni zaključci se kritički odnose, pa čak i u potpunosti revidiraju neka od do sada opšte prihvaćenih shvatanja o paleogeografiji ledenog doba Vojvodine. U ovoj studiji cu izneti rezultati istraživanja (merenje paleomagnetskog polariteta, magnetnog susceptibiliteta, određivanje granulometrijskih indeksa, izračunavanje vremenskih skala i dr.) koja su po prvi put vršena na ovom ppoctopu. Primena pomenutih metoda istraživanja je omogućila reviziju dosadašnjih hronostratigrafskih shvatanja i mogućnost poređenja sa odgovarajućim rezultatima istraživanja u drugim delovima sveta.<br />Raniji rezultati istraživanja lesno-paleozemljišnih sekvenci na prostoru Vojvodine su ukazali na regionalni značaj nekoliko naših profila (Stari Slankamen, Neštin i Mošorin). Tu se naročito izdvajaju radovi Brongera i saradnika, čiji su se zaključci postepeno menjali u saglasnosti sa usavršavanjem kvartarnih proučavanja. Nagoveštaji njihovih novih hronostratigrafskih shvatanja su potvrđeni rezultatima naših istraživanja. Pokazalo se da su paleoklimatske prilike koje su vladale na prostoru Vojvodine uslovile formiranje naizmeničnih lesnih i paleopedoloških horizonata po modelu 1:1. što znači da je tokom svakog interglacijalnog perioda nastalo odgovarajuće paleozemljište, dok se navejavanje lesnih cepija odigravalo u vreme glacijalnih faza. To je uslovilo izostanak paleozemljšta nastalih tokom toplijih delova glacijalnih perioda i polifaznost interglacijalnih pedohorizonata uočenih na lokalitetima v drugim delovima Panonskog basena, srednjoj i zapadnoj Evropi, centralnoj Aziji i Kini. Kvantitativni pokazatelji omogućuju vrlo preciznu korelaciju sa hronostratigrafskim sistemima pomenutih oblasti. Iz tih razloga je u radu korišćena nova stratigrafska nomenklatura lesno-paleozemljišnih sekvenci Vojvodine, identična kineskoj, u kojoj oznaka L odgovara glacijalnoj, a S interglacijalnoj fazi uz dodavanje prefiksa SL koji ukazuje na reperni profil u Starom Slankamenu.<br />Nakon dužeg vremena pogrešnog tumačenja i korišćenja alpske i severnoevropske stratigrafske terminologije, iz našph rezultata jasno proizilazi da je jedina mogućnost za uspešno i pouzdano međuregionalno koreliranje kvartarnih sedimenata prihvatanje globalnog hronostratigrafskog modela kreiranog na osnovu proučavanja kontinuiranih serija kao što su dubokomorski sedimenti i neizmenjene lesno-paleozemljišne sekvence. Planetarni puls astronomski predisponiranih paeloklimatskih ciklusa, utvrđen našim istraživanjima lesno-paleozemljišnih sekvenci profila Čot u Starom Slankamenu, potvrđuje ispravnost primene usavršenog Milankovićevog kalendara v rešavanju hronologije ledenog doba na našim prostorima. Hajveći značaj ovih istraživanja upravo i proističe iz vremenskog definisanja burnih kvartarnih paleogeografskih promena koje ilustruju velike kontraste u karakteru odvijanja prirodnih procesa tokom relativno kratkih vremenskih sekvenci. Vremenski jacno odrećene izrazite klimatske fluktuacije pružaju osnovu za preciznu prostornu rekonstrukciju velikih jednovremenih migracija različitih zonalnih životnih zajedniia U prostorno i vremenski određenim pulsirajućim pleistocenim bioklimatskim zonama mnogo je lakše praćenje i razumevanje ubrzanih mehanizama pleistocene evolucije živog sveta. Brojne vrste biljaka i životinja nisu uspele da se adaptiraju novonastalim uslovima. NJihovo mesto u pleistocenim paleoekosistemima zauzimale su nove prilagođenije vrste. Tako su se i naši čovekoliki preci, isterani iz &quot;pliocenog paja&quot;, sukobili sa iskušenjima i izazovima ledenog doba i tako otpočeli ceoje neprestano usavršavanje koje je uslovilo pojavu razumnog bića svesnog sebe i cvoje okoline. Ha taj način je otpočelo preplitanje geološkog i arheološkog vremena kao različitih varijeteta planetarnog trajanja. Uspešna rekonstrukcija različitih pleistocenih i holocenih zbivanja nam pruža priliku da pomeramo vremenske granice i u suprotnom cmepu, jep nas dovodi u mogućnost da predviđamo razvoj prirodnih procesa u budućnosti Povratak u kvartarnu geološku prošlost nas tako upoznaje sa burnim paleogeografskim zbivanjima, olakšava nam razumevanje savremenih, na prvi pogled, nerazumljivih pojava i pruža priliku da unapred simuliramo predstojeće fizičkogeografske prilike. Kako je moć ljudi razvojem savremenih tehnologija dramatično narasla, ova istraživanja su dragocena i za sagledavanje stvarnih razmera uticaja antropogenih aktivnosti na odvijanje savremenih globalnih procesa.</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.</p><p>According to our investigation there are five paleogeographic phases characteristic for Quaternary pe&not;riod in Vojvodina: lake phase corresponding with early Pleistocene stage; lower Pleistocene lake-riser and middle Pleistocene lake-swamp phases; upper Pleistocene older river phase and Holocene younger river phase.<br />The loess-paleosol sediments examination presented in this thesis ipaleomagnetic polarity and mag&not;netic susceptibility measurements, granulometric index detection, time scale calculation) have been car&not;ried out for the first time in Yugoslavia.<br />It has been shown that dominant paleoclimatic circumstances had induced genesis of alternating loess and paleopedologic horizons on the basis of 1:1 model, which means that corresponding paleosol ap&not;peared during the each interglacial and loess series have been arised during the glacial phases.<br />The usage and explanation of Alpine and North Europe stratigraphic terminology showed to be wrong for a long time. According to our results, introduction of global chronostratigraphic model created on the basis of continuous series (such as deep-sea sediments and alternating loess-paleosol sequences) and modified Milankovitch ice age calendar is the only one correct and proper interpretation and interregional correlation of Quaternary sediments.</p>

No description available.

The late Mississippian carbonates in the Appalachian Basin, U.S.A., were deposited on a huge, south-facing ramp during long-term Mississippian transgression that formed the Mississippian supersequence. The St. Louis- to Glen Dean interval consists of up to twelve fourth-order depositional sequences (300 to 400 k.y. average duration). The sequences (a few meters to over a hundred meters thick) consist of eolianites, lagoonal carbonate muds, ooid shoals, and skeletal banks, and open marine skeletal wackestone and basinal marion the ramp-slope and basin margin. Sequence boundaries are at the top of prograding red-beds, eolianites, and shoal water facies on the ramp, and beneath lowstand sand bodies and quartzose calcisiltite wedges on the ramp margin and slope. Maximum flooding surfaces are difficult to map regionally, therefore it is difficult to separate the TST from the HST of these fourth-order sequences. / Ph. D.