<p>У дисертацији су истраживани педагошки ефекти примене елемената Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у основним школама у Републици Србији. Указано је на стратешке правце развоја образовања у Републици Србији дефинисаних документом, који је 25. октобра 2012. године усвојила Влада Републике Србије, &bdquo;Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године&ldquo;, чија је мисија да у XXI веку осигура систем образовања у Републици Србији као основни темељ живота и развоја сваког појединца, друштва и државе заснованог на знању.<br />Посебнo је сагледаван Програм &bdquo;Корак по корак&ldquo;, методологијa усмеренa на дете, који се у основним школама Републике Србије реализује у својим елементима од 2003/4. школске године. Основни циљ нашег истраживања је да на основу анкетирања ставовa и мишљењa наставника, родитеља и ученика, тестирања знања ученика и социометријског испитивања утврдимо педагошке ефекте примене елемената Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у Републици Србији испитивањем когнитивних, социјалних и афективних ефеката. Конкретно, циљ нам је да утврдимо разлике у педагошким ефектима који се остварују у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у односу на одељења у којима се елементи овог програма не примењују. Поред тога, намера нам је и да испитамо какве су могућности примене Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у Републици Србији и који су фактори који су подстицали, а који отежавали досадашњу примену овог програма у Републици Србији.<br />Истраживање је спроведено на узорку од 1617 испитаника, од којих је 43 наставника који предају у другом, трећем и четвртом разреду основне школе, 807 ученика из другог, трећег и четвртог разреда основне школе и 767 родитеља тих ученика у осам основних школа из Новог Сада, Селенче, Пивница, Ниша и Београда. Укупан узорак смо поделили у две групе &ndash; прву и другу групу. Прву групу су чинили наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo;, а другу групу наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма.<br />vii<br />Истраживање ефеката Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; је емпиријског карактера и одговара корелационом, неексперименталном нацрту. Истраживање је сложено и састоји се из неколико фаза и одвојених студија, које су спровођене на различитим популацијама, односно узорцима, наставника, ученика основних школа и њихових родитеља. Прва студија се односи на анализу педагошких ефеката наставе на основу процене наставника, ученика и родитеља понуђених тврдњи из упитника, друга студија на постигнућа ученика на тесту знања из предмета Природа и друштво, трећа студија на интерперсоналне односе међу ученицима, а четврта на анализу могућности и факторе спровођења Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у школама у Републици Србији. Да би се провериле хипотезе и реализовали истраживачки задаци, у истраживању су коришћене, како квантитивне, тако и квалитативне технике прикупљања података. Конкретно, коришћена је анализа садржаја, затим скале процене, тестови знања и социометријски поступак. Испитивање ефеката програма остварено је анкетирањем на основу скале процене, упоређивањем постигнућа ученика на националном тесту и социометријским испитивањем. У првој студији упитником је анкетирано свих 1617 испитаника из узорка. Израђена су три упитника &ndash; упитник за наставнике, упитник за ученике и упитник за родитеље. Сваки упитник садржао је двадесет седам тврдњи (девет за когнитивне, девет за социјалне и девет за афективне ефекте) на основу ИССА педагошких стандарда за шест области квалитета (Интеракција; Породица и заједница; Инклузија, различитости деморатске вредности; Праћење, Процењивање и планирање; Стратегије поучавања и Окружење за учење) и омогућио испитивање и упоређивање ставова и мишљења наставника, ученика и родитеља о ефектима овог програма. У оквиру друге студије, упоређивањем постигнућа на националном тесту ученика четвртог разреда који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; (прва група) и ученика који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма (друга група) остварен је увид у когнитивне ефекте на укупном узорку од 391 испитаника. У оквиру треће студије, испитивали смо интерперсоналне везе социометријским испитивањем на укупном узорку од 788 ученика прве и друге групе, а потом смо добијене податке груписали и ставили у функцију закључака о ефектима програма. За испитивање ставова о могућностима прилагођавања примене овог програма постојећим условима у Републици Србији и факторима који подстичу и<br />viii<br />отежавају примену ове методологије, што представља четврту студију, израдили смо два упитника и анкетирали 21 наставника, који су обучени за рад по овој методологији и који дужи низ година примењују елементе Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo;.<br />На основу података добијених упитницима за наставнике, родитеље и ученике, на основу статистички значајних разлика у постигнућу ученика на тесту знања из предмата Природа и друштво, као и на основу статистички значајних разлика на социометријском испитивању по питању бројности избора ученика закључили смо да је наша општа хипотеза &ndash; Педагошки (когнитивни, социјални и афективни) ефекти образовно-васпитног рада су боље процењени од стране наставника, родитеља и ученика, постигнућа ученика на тесту знања су већа и интерперсонални односи имају више позитивних и мање негативних избора међу ученицима у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&rdquo; у односу на наставике, родитеље и ученике у одељењима у којима се елементи овог програма не примењују &ndash; делимично потврђена. Када је реч о когнитивним и социјалним доменима, помоћу т-теста на независним узорцима, добијене су статистички значајне разлике, док код афективног домена разлике нису добијене. Такође, ученици који похађају одељења у којима се Програм &bdquo;Корак по корак&ldquo; примењује, имају значајно боље постигнуће на тесту знања из Природе и друштва, као и више међусобних позитивних, а мање негативних избора у оквиру социометријског поступка. На основу свих резултата, може се закључити да су когнитивни и социјални педагошки ефекти квалитетнији у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo;.<br />Упитницима за наставнике који примењују елементе Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; дошли смо до значајних података о могућностима прилагођавања овог програма условима у Републици Србији, као и о факторима који подстичу и факторима који отежавају примену овог програма. На основу свих резултатa нашег истраживања потврђујемо научну оправданост примене методологија усмерених на дете и процесе учења, као што је то Програм &bdquo;Корак по корак&ldquo;, у функцији унапређивања квалитета образовања и васпитања у Републици Србији.</p> / <p>U disertaciji su istraživani pedagoški efekti primene elemenata Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u osnovnim školama u Republici Srbiji. Ukazano je na strateške pravce razvoja obrazovanja u Republici Srbiji definisanih dokumentom, koji je 25. oktobra 2012. godine usvojila Vlada Republike Srbije, &bdquo;Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine&ldquo;, čija je misija da u XXI veku osigura sistem obrazovanja u Republici Srbiji kao osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države zasnovanog na znanju.<br />Posebno je sagledavan Program &bdquo;Korak po korak&ldquo;, metodologija usmerena na dete, koji se u osnovnim školama Republike Srbije realizuje u svojim elementima od 2003/4. školske godine. Osnovni cilj našeg istraživanja je da na osnovu anketiranja stavova i mišljenja nastavnika, roditelja i učenika, testiranja znanja učenika i sociometrijskog ispitivanja utvrdimo pedagoške efekte primene elemenata Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u Republici Srbiji ispitivanjem kognitivnih, socijalnih i afektivnih efekata. Konkretno, cilj nam je da utvrdimo razlike u pedagoškim efektima koji se ostvaruju u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u odnosu na odeljenja u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju. Pored toga, namera nam je i da ispitamo kakve su mogućnosti primene Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u Republici Srbiji i koji su faktori koji su podsticali, a koji otežavali dosadašnju primenu ovog programa u Republici Srbiji.<br />Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1617 ispitanika, od kojih je 43 nastavnika koji predaju u drugom, trećem i četvrtom razredu osnovne škole, 807 učenika iz drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole i 767 roditelja tih učenika u osam osnovnih škola iz Novog Sada, Selenče, Pivnica, Niša i Beograda. Ukupan uzorak smo podelili u dve grupe &ndash; prvu i drugu grupu. Prvu grupu su činili nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo;, a drugu grupu nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa.<br />vii<br />Istraživanje efekata Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; je empirijskog karaktera i odgovara korelacionom, neeksperimentalnom nacrtu. Istraživanje je složeno i sastoji se iz nekoliko faza i odvojenih studija, koje su sprovođene na različitim populacijama, odnosno uzorcima, nastavnika, učenika osnovnih škola i njihovih roditelja. Prva studija se odnosi na analizu pedagoških efekata nastave na osnovu procene nastavnika, učenika i roditelja ponuđenih tvrdnji iz upitnika, druga studija na postignuća učenika na testu znanja iz predmeta Priroda i društvo, treća studija na interpersonalne odnose među učenicima, a četvrta na analizu mogućnosti i faktore sprovođenja Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u školama u Republici Srbiji. Da bi se proverile hipoteze i realizovali istraživački zadaci, u istraživanju su korišćene, kako kvantitivne, tako i kvalitativne tehnike prikupljanja podataka. Konkretno, korišćena je analiza sadržaja, zatim skale procene, testovi znanja i sociometrijski postupak. Ispitivanje efekata programa ostvareno je anketiranjem na osnovu skale procene, upoređivanjem postignuća učenika na nacionalnom testu i sociometrijskim ispitivanjem. U prvoj studiji upitnikom je anketirano svih 1617 ispitanika iz uzorka. Izrađena su tri upitnika &ndash; upitnik za nastavnike, upitnik za učenike i upitnik za roditelje. Svaki upitnik sadržao je dvadeset sedam tvrdnji (devet za kognitivne, devet za socijalne i devet za afektivne efekte) na osnovu ISSA pedagoških standarda za šest oblasti kvaliteta (Interakcija; Porodica i zajednica; Inkluzija, različitosti demoratske vrednosti; Praćenje, Procenjivanje i planiranje; Strategije poučavanja i Okruženje za učenje) i omogućio ispitivanje i upoređivanje stavova i mišljenja nastavnika, učenika i roditelja o efektima ovog programa. U okviru druge studije, upoređivanjem postignuća na nacionalnom testu učenika četvrtog razreda koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; (prva grupa) i učenika koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa (druga grupa) ostvaren je uvid u kognitivne efekte na ukupnom uzorku od 391 ispitanika. U okviru treće studije, ispitivali smo interpersonalne veze sociometrijskim ispitivanjem na ukupnom uzorku od 788 učenika prve i druge grupe, a potom smo dobijene podatke grupisali i stavili u funkciju zaključaka o efektima programa. Za ispitivanje stavova o mogućnostima prilagođavanja primene ovog programa postojećim uslovima u Republici Srbiji i faktorima koji podstiču i<br />viii<br />otežavaju primenu ove metodologije, što predstavlja četvrtu studiju, izradili smo dva upitnika i anketirali 21 nastavnika, koji su obučeni za rad po ovoj metodologiji i koji duži niz godina primenjuju elemente Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo;.<br />Na osnovu podataka dobijenih upitnicima za nastavnike, roditelje i učenike, na osnovu statistički značajnih razlika u postignuću učenika na testu znanja iz predmata Priroda i društvo, kao i na osnovu statistički značajnih razlika na sociometrijskom ispitivanju po pitanju brojnosti izbora učenika zaključili smo da je naša opšta hipoteza &ndash; Pedagoški (kognitivni, socijalni i afektivni) efekti obrazovno-vaspitnog rada su bolje procenjeni od strane nastavnika, roditelja i učenika, postignuća učenika na testu znanja su veća i interpersonalni odnosi imaju više pozitivnih i manje negativnih izbora među učenicima u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&rdquo; u odnosu na nastavike, roditelje i učenike u odeljenjima u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju &ndash; delimično potvrđena. Kada je reč o kognitivnim i socijalnim domenima, pomoću t-testa na nezavisnim uzorcima, dobijene su statistički značajne razlike, dok kod afektivnog domena razlike nisu dobijene. Takođe, učenici koji pohađaju odeljenja u kojima se Program &bdquo;Korak po korak&ldquo; primenjuje, imaju značajno bolje postignuće na testu znanja iz Prirode i društva, kao i više međusobnih pozitivnih, a manje negativnih izbora u okviru sociometrijskog postupka. Na osnovu svih rezultata, može se zaključiti da su kognitivni i socijalni pedagoški efekti kvalitetniji u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo;.<br />Upitnicima za nastavnike koji primenjuju elemente Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; došli smo do značajnih podataka o mogućnostima prilagođavanja ovog programa uslovima u Republici Srbiji, kao i o faktorima koji podstiču i faktorima koji otežavaju primenu ovog programa. Na osnovu svih rezultata našeg istraživanja potvrđujemo naučnu opravdanost primene metodologija usmerenih na dete i procese učenja, kao što je to Program &bdquo;Korak po korak&ldquo;, u funkciji unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.</p> / <p>In this dissertation are researched pedagogical effects of implementing new elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program in primary schools of the Republic of Serbia. The focus was on strategies and methods in education development in the Republic of Serbia that were defined by the document and carried on by the Government of Serbia on October 25, 2012. The mission of &ldquo; Strategy of education development in the Republic of Serbia until 2020.&rdquo; is to ensure that education system in the Republic of Serbia in 21st century is set as the main foundation based on knowledge in life and growth of each individual, society and state in general.<br />The main focus was primarily on the program &ldquo; Step by Step&rdquo;, a student-centered methodology, which has been carrying on in primary schools of the Republic of Serbia in its core elements since 2003/4. The main goal of our research study is to define pedagogical effects of the new program &ldquo; Step by Step&rdquo; on the basis of surveyed points of views and opinions of teachers, parents and students, testing their knowledge level and doing socio-metric research. In addition, some cognitive, social and affective elements were incorporated in the study as well. Actually, the goal is to determine the differences in pedagogical effects that are realized in &ldquo;Step by Step&rdquo; classes in comparison to those classes that do not have elements of this program. Besides, our idea was to explore the options of implementing &ldquo;Step by Step&rdquo; program in the Republic of Serbia, which were its most influential factors, and also which factors made the implementation of this program more difficult.<br />The research has been done on the sample of 1617 examinees, 43 of those were teachers of Grades 2, 3 and 4 in primary schools, 807 primary school students of Grades 2,3 and 4 and 767 parents of the students in 8 primary schools from Novi Sad, Selenca, Pivnica , Nis and Belgrade. The overall score was divided into two groups &ndash; first and second. First group was made of teachers, parents and students of classes with &ldquo;Step by Step&rdquo; program, and the second group was made of parents and students of classes without the elements of this program. The research of effects of &ldquo;Step by Step&rdquo; program is of empirical nature and corresponds to correlative, non-experimental scale drawing. It is complex and consists of several phases and separate studies, being done on various populations, that is, samples of teachers, primary school students and their parents. The first study represents the analysis of pedagogical effects of teaching method based on estimate of teachers, students and parents answering multiple choice questions in the survey; second study covers the results of students being tested in Science; third study covers interpersonal relations among students; fourth study covers the analysis of possibilities and implementation factors of &ldquo;Step by Step&rdquo; program in schools of the Republic of Serbia.</p><p>To verify theories and realize research projects, there were certain quantitative and qualitative techniques of collecting data that had been applied. In particular, content analysis, scales of estimate, knowledge tests and socio-metric method were used at this point. Examining the program effects was realized using surveys and scales of estimate as well as comparing students&rsquo; results in national testing and socio-metric examination. First study covered the total of 1617 examinees being tested by questionnaire sample. There are three questionnaires &ndash; questionnaire for teachers, questionnaire for students and questionnaire for parents. Each questionnaire had 27 statements (nine for cognitive, nine for social and nine for affective effects) according to ISSA pedagogical standards for six quality domains (Interaction, Family and Environment, Inclusion, Differences of Democratic Values, Tracking, Reviewing and Planning, Teaching strategies and Studying surroundings). It enforced the examination and comparison of attitudes and opinions of teachers, students and parents regarding this program. The focus of the second study was comparing results in national testing of Grade four students in classes with elements of&ldquo; Step by Step&rdquo; program (first group) to those students in classes without the elements of this program (second group) thus giving an insight into cognitive effects on the total sample of 391 examinees. The focus of third study was to examine interpersonal relations using socio-metric method on the total sample of 788 students of first and second group. Then, we organized the obtained results and grouped them as conclusions relating to effects of this program. Finally, for the purpose of examining opinions about options of adjusting the implementation of this program to the existing conditions in the Republic of Serbia and presenting factors that make its usage difficult, the fourth study had been introduced that consists of two questionnaires in which 21 teachers were&nbsp;examined who had been trained to use this method and who have been implementing elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program in their teaching for many years.</p><p>Using the data from surveys for teachers, parents and students as well as statistical discrepancies in terms of students&rsquo; results on knowledge test from Science and those done based on socio-metric method in terms of number of choices of students, we came to conclusion that our general hypothesis is partially confirmed. It means that pedagogical (cognitive, social and affective) effects of educative and pedagogical work had been estimated better by teachers, parents and students; students&rsquo; achievements on knowledge tests are higher and interpersonal relations are more numerous among students in those classes with elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program when compared to those teachers, parents and students of classes where elements of this program were not implemented.<br />When it comes to cognitive and social domains, using T-test on independent samples, there are some statistically important differences, whereas those differences were not present with affective domain. Also, those students attending classes where &ldquo;Step by Step&rdquo; program has been used achieve considerably better results on knowledge test in Science as well as more interpersonal positive and fewer negative choices within socio-metric method. Based on these results, it can be summarized that cognitive and social pedagogical effects are of better quality in those classes with elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program.<br />Using surveys for the teachers who are implementing elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program we found out some sort of significant data about possibilities of adjusting this program to the conditions in the Republic of Serbia, as well as those stimulating factors and also factors that make this implementation difficult. The results of this research confirm scientific justification of implementation of methodologies focused on child and teaching processes, such as &ldquo;Step by Step&rdquo; program, the function of which is to improve the quality of education and instruction in the Republic of Serbia.</p>

L’objet de notre recherche est d’étudier la dynamique subjective du parcours universitaire des enseignants en vue de la construction d’une identité professionnelle et de leur préparation à l’enseignement. Nous analysons les expériences, les représentations et les méthodes de travail des futurs professeurs de l’enseignement secondaire en milieu universitaire ainsi que la transition de l’expérience universitaire à la formation. Notre enquête porte sur un échantillon de 170étudiants (et professeurs stagiaires) préparant les concours de recrutement (CAPES, CAPEPS, Agrégation), futurs enseignants du second degré dans trois disciplines : Lettres, EPS et Sciences physiques. Nous avons utilisé pour le recueil des données un questionnaire qui nous a permis de collecter les données nécessaires (données quantitatives)puis nous avons conduit 35 entretiens complémentaires afin de collecter des données qualitatives. Nous dégageons ainsi sur la base des résultats obtenus les particularités de leurs représentations par rapport à leur discipline d’appartenance.Nous nous intéressons plus spécifiquement aux méthodes de travail des futurs enseignants selon certains concepts pédagogiques (l’efficacité des enseignants, l’évaluation des élèves, le comportement en classe et dans différents contextes, la préparation des cours, les connaissances relatives aux disciplines, les compétences pédagogiques). Il es tégalement intéressant d’examiner la question du choix du métier des enseignants candidats ainsi que d’étudier la position culturelle des nouveaux enseignants entre la culture académique-scolaire et la culture des jeunes. En outre,nous envisageons les modalités actuelles de la professionnalisation et des nouvelles contraintes du métier ainsi que les stratégies possibles en vue de la construction d’une culture professionnelle commune des enseignants du secondaire / The aim of our research is to study the subjective dynamics of teachers during their course of university study in an effort to build a professional identity and prepare themselves for teaching. We analyse the university experiences, the representations and the work methods of future secondary school teachers, as well as their transition from the university experience to professional training. Our research is carried out on a sample consisting of 170 students (and trainee teachers) who are preparing for the examinations for appointment (CAPES, CAPEPS, Agregation). It concerns future teachers in three disciplines: Literature, Physical Education and Natural Sciences. In order to collect data, we used a questionnaire that allowed us to collect quantitative data and we also conducted 35 interviews that allowed us to collect qualitative data. Consequently, from the results, we are able to identify the special particularities of the prospective teachers’ representations according to their specialty. We are particularly interested in the work methods of these prospective teachers in accordance with specific pedagogical conceptions (teacher effectiveness, student assessment, behaviour in the classroom and in different environments, lesson preparation, knowledge of subject matter, pedagogical ability). It is worth considering the question of choice of the teaching profession, as well as studying the cultural attitude of new teachers between academic culture and youth culture. Finally, we are interested in the contemporary dimensions of professionalisation, as well as in the new constraints placed on the teaching profession, and also in possible strategies for the creation of a common professional culture among secondary school teachers

[pt] Este trabalho tem como objetivo estudar as vozes discursivas envolvidas no ensino de gramática da língua portuguesa no contexto escolar: a voz do sistema educacional, de instituições escolares, de professores, de alunos e da família. O estudo dessas vozes que compartilham o mesmo universo discursivo e das concepções que expressam sobre questões relacionadas à gramática foi feito a partir das noções de voz, dialogismo e polifonia de Bakhtin (1981, 2000) e das contribuições de vários estudiosos a respeito do ensino de língua portuguesa (Bagno, 1999, 2002; Geraldi, 1987, 1996, 2002; Perini, 2001; Possenti, 1996, 2002). O corpus principal da pesquisa compõe-se de dados do discurso oral, tendo sido gravadas e transcritas 52 entrevistas, com professoras, alunos e mães de alunos de 5a a 8a série de duas escolas, uma particular e outra municipal. Uma vice-diretora e uma coordenadora foram entrevistadas, representando as duas escolas. O texto dos Parâmetros Curriculares Nacionais (PCNs) para a língua portuguesa foi anexado ao corpus coletado para esta pesquisa, buscando-se identificar, através deles, a voz do sistema educacional. O confronto de vozes foi feito a partir de cinco temas que afloraram dos dados: ensino de gramática, conteúdos, finalidades, modos de ensinar/aprender e variação lingüística. Investigamos cada uma das vozes discursivas de modo a perceber como o enunciado de uma voz reflete o enunciado de outra, enfatizando os aspectos em que tais vozes ecoam simultaneamente. Esse confronto de vozes nos possibilitou fazer a descrição e análise de diferentes percepções quanto ao ensino de gramática; identificar as contribuições das novas teorias lingüísticas incorporadas ao ensino de língua portuguesa; e verificar que as concepções de língua, gramática e ensino de língua direcionam o fazer pedagógico e que, para os alunos, o sucesso do ensino está relacionado ao modo como este é implementado em sala de aula. / [en] This research investigates the discursive voices involved in the teaching of Portuguese grammar in school contexts: the voice of the educational system, schools, teachers, students and families. The study of these voices which share the same discursive universe, as well as the conceptions they express about grammar, was based on Bakhtin`s (1981, 2000) notions of voice, dialogism and polyphony and on the contributions of research work about Portuguese language teaching (Bagno, 1999, 2002; Geraldi, 1987, 1996, 2002; Perini, 2001; Possenti, 1996, 2002). The main corpus of this study is composed of spoken discourse data that were recorded and transcribed. Interviews (N=52) with teachers, students and student mothers from 5th to 8th grades were conducted in two schools, a private and a public one. A vice-director and a coordinator were interviewed, representing each school. The text of the National Curriculum Parameters (PCNs) for the Portuguese language was added to the corpus in order to represent the voice of the educational system voice. The confrontation of voices is developed around five themes that emerged from the data: grammar teaching, contents, purposes, ways of teaching/learning and linguistic variation. We investigated each discursive voice in order to check how the discourse of a voice reflects the discourse of another voice, emphasizing the aspects in which such voices echo simultaneously. This confrontation of voices allowed us to describe and analyze the different perceptions related to grammar teaching; to identify the contributions of new linguistic theories to Portuguese teaching; to verify that language, grammar and language teaching conceptions affect pedagogic practice; and to realize that, for students, teaching success is related to the way this practice is implemented by teachers in the classroom.

Submitted by Jos? Henrique Henrique (jose.neves@ufvjm.edu.br) on 2017-02-15T17:54:42Z No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) claudia_elizabeth_baracho.pdf: 3702773 bytes, checksum: 3fb1abd1d81a43bfef269fe9d4f96160 (MD5) / Approved for entry into archive by Rodrigo Martins Cruz (rodrigo.cruz@ufvjm.edu.br) on 2017-02-23T12:49:50Z (GMT) No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) claudia_elizabeth_baracho.pdf: 3702773 bytes, checksum: 3fb1abd1d81a43bfef269fe9d4f96160 (MD5) / Made available in DSpace on 2017-02-23T12:49:50Z (GMT). No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) claudia_elizabeth_baracho.pdf: 3702773 bytes, checksum: 3fb1abd1d81a43bfef269fe9d4f96160 (MD5) Previous issue date: 2016 / Esta disserta??o tem por objetivo investigar o processo de cria??o, constru??o, inaugura??o e as primeiras atividades do Grupo Escolar Professora J?lia Kubitschek. A institui??o foi o terceiro grupo escolar instalado em Diamantina, Minas Gerais, na d?cada de 1950, per?odo hist?rico considerado de grande import?ncia para o munic?pio, uma vez que estava ? frente do governo do Estado, e posteriormente da presid?ncia da Rep?blica, o diamantinense Juscelino Kubitschek de Oliveira. Inicialmente, fez-se necess?ria uma pesquisa bibliogr?fica que contribu?sse para a discuss?o do surgimento dos grupos escolares no contexto brasileiro e no Estado de Minas Gerais com o intento de analisar o ide?rio renovador da primeira metade do s?culo XX. A investiga??o documental foi realizada em arquivos p?blicos e privados, onde foram selecionados jornais locais, livros contendo atas de reuni?es, termos de posse, termos de visitas, imagens e outros documentos que serviram para fundamentar este estudo. Ao discutir a arquitetura do pr?dio do Grupo Escolar Professora J?lia Kubitschek, pretende-se ler e interpretar a hist?ria da educa??o local e entender como os governos estadual e municipal procuraram aquilatar a import?ncia de se construir um novo pr?dio escolar com tra?os arquitet?nicos modernos, em um centro hist?rico tombado pelo patrim?nio na d?cada de 1930. Ao analisar o funcionamento da referida institui??o atrav?s das atas produzidas no seu interior e compar?-las ?s resolu??es, portarias, instru??es e avisos da Secretaria de Estado de Educa??o de Minas Gerais, procura-se entender a pr?tica dos docentes e os ideais dos dirigentes pol?ticos da ?poca. Do ponto de vista te?rico, s?o propostas reflex?es sobre a arquitetura escolar, os grupos escolares e a escola p?blica ao longo do s?culo XX, respectivamente. Desenvolvida na linha de pesquisa Educa??o, Cultura e Sociedade do Mestrado Profissional Interdisciplinar em Ci?ncias Humanas, esta disserta??o se justifica pelo ineditismo do trabalho, por contribuir para os estudos de cunho regional da hist?ria das institui??es escolares e despertar o interesse da comunidade local em preservar e resgatar a sua hist?ria. / Disserta??o (Mestrado Profissional) ? Programa de P?s-Gradua??o em Ci?ncias Humanas, Universidade Federal dos Vales do Jequitinhonha e Mucuri, 2016. / This dissertation aims to investigate the process of creation, construction and inauguration of the School Group Professora "Julia Kubitschek," and its first activities. The institution was the third School Group installed in Diamantina, Minas Gerais, in the 1950s. This historical period have a high importance for the city since it was ahead of the state government and later of the Republic Presidency, the born in Diamantina Juscelino Kubitschek de Oliveira. First it was necessary a bibliographic research about the emergence of School Groups in the Brazilian context and on the state of Minas Gerais in order to analyze the renovator ideas of the first half of the twentieth century. Documental research was performed on public and private archives, where local newspapers, books containing minutes of meetings, nomination terms, terms of visits and other documents were selected to support this study. When discussing the architecture of the School Group building Teacher "Julia Kubitschek" we intend to read and interpret the local education history and to understand how the state and local governments sought to appraise the importance of building a new modern architectural features school building in a historic center listed by heritage in the late 1930. When analyzing the functioning of the mentioned institution through the minutes produced by them and comparing them with the resolutions, ordinances, instructions and warnings from the State Department of Education of Minas Gerais, looking for understand how the teaching work put into practice the ideals of the political leaders of the time. From a theoretical point of view, reflections on school architecture, school groups and the public school are proposed throughout the 20th century. Developed on the research field of Education, Culture and Society of the Professional Master in Interdisciplinary Humanities, this dissertation is justified by being an un precedented work and by the contribution to regional studies of the history of school institutions and arouse the interest of the local community to preserve and rescue its history.