<p>Крајем 19. века Срби у Османском царству,<br />помогнути матицом Србијом, започели су интензивну борбу<br />за духовно ослобођење. Отварање школа, основних и<br />средњих, оснивање књижара и штампање уџбеника, као и<br />рад црквено-школских општина, био је најбољи пут да<br />српски народ очува свој национални идентитет.<br />Овај рад бави се историјом српских средњих<br />школа у Османском царству. Њих је било шест: богословија<br />у Призрену (1871&ndash;1912), Српска гимназија у Цариграду<br />(1893&ndash;1902), Српска гимназија &bdquo;Дом науке&ldquo; у Солуну (1894&ndash;<br />1910), Српска мушка гимназија у Скопљу (1894-1912),<br />Српска мушка гимназија у Битољу (1897&ndash;1912) и Српска<br />гимназија у Пљевљима (1901&ndash;1912). У раду се разматра<br />питање настанка ових школа, њихов развој у одређеним<br />хронолошким оквирима, али и планови и програми рада,<br />структура, социјално и етничко порекло, старосна доб и број<br />ученика, као и њихова каснија улога у друштву. Када је реч<br />о наставницима, посебно о ректорима &ndash; директорима, пажња<br />је у великом делу усмерена на расветљавање њихових<br />биографија.<br />Међу најважнијим достигнућима Срба у<br />Османском царству може се сматрати оснивање и рад<br />српских нижих и виших гимназија. Богословија у Призрену<br />била је школа за образовање свештеника али и учитеља за<br />којима је постојала велика потреба у Старој Србији и<br />Македонији. Оснивањем богословије формирао се<br />образовани слој учитеља који је отварао нове школе, и<br />писмених свештеника који су Србе крштавали, венчавали и<br />утицали на то да народ остане у православној вери, чиме је<br />процес преверавања, који је на Косову и Метохији често<br />значио и однарођавање, у великој мери успорен. Прва<br />световна српска средња школа у Османском царству била је<br />Српска гимназија у Цариграду. Њен циљ, осим образовања и<br />васпитања ученика, био је да послужи као пример за<br />отварање других средњих школа унутар Османског царства.<br />Српска гимназија &bdquo;Дом науке&ldquo; отворена је у Солуну као<br />центру вилајета. Њено отварање убрзало је издавање дозволе<br />за друге основне школе широм Солунског вилајета. Српска<br />мушка гимназија у Скопљу отворена је после дуге и скупе<br />дипломатске борбе са османским властима. Њеном отварању<br />препрека су били и национално-пропагандни центри других<br />држава (Бугарске, Грчке). За Србе у Битољском вилајету<br />отварање ниже Српске гимназије у Битољу означило је<br />важну прекретницу, како у просветном тако и у политичком<br />погледу. Српска гимназија у Пљевљима била је најстарија<br />световна средња школа у Рашко-призренској митрополији.<br />Оснивањем гимназије створено је културно и просветно<br />средиште које је образовало локалну српску интелигенцију,<br />и било противтежа аустро-угарском утицају.<br />&nbsp;</p> / <p>Krajem 19. veka Srbi u Osmanskom carstvu,<br />pomognuti maticom Srbijom, započeli su intenzivnu borbu<br />za duhovno oslobođenje. Otvaranje škola, osnovnih i<br />srednjih, osnivanje knjižara i štampanje udžbenika, kao i<br />rad crkveno-školskih opština, bio je najbolji put da<br />srpski narod očuva svoj nacionalni identitet.<br />Ovaj rad bavi se istorijom srpskih srednjih<br />škola u Osmanskom carstvu. NJih je bilo šest: bogoslovija<br />u Prizrenu (1871&ndash;1912), Srpska gimnazija u Carigradu<br />(1893&ndash;1902), Srpska gimnazija &bdquo;Dom nauke&ldquo; u Solunu (1894&ndash;<br />1910), Srpska muška gimnazija u Skoplju (1894-1912),<br />Srpska muška gimnazija u Bitolju (1897&ndash;1912) i Srpska<br />gimnazija u Pljevljima (1901&ndash;1912). U radu se razmatra<br />pitanje nastanka ovih škola, njihov razvoj u određenim<br />hronološkim okvirima, ali i planovi i programi rada,<br />struktura, socijalno i etničko poreklo, starosna dob i broj<br />učenika, kao i njihova kasnija uloga u društvu. Kada je reč<br />o nastavnicima, posebno o rektorima &ndash; direktorima, pažnja<br />je u velikom delu usmerena na rasvetljavanje njihovih<br />biografija.<br />Među najvažnijim dostignućima Srba u<br />Osmanskom carstvu može se smatrati osnivanje i rad<br />srpskih nižih i viših gimnazija. Bogoslovija u Prizrenu<br />bila je škola za obrazovanje sveštenika ali i učitelja za<br />kojima je postojala velika potreba u Staroj Srbiji i<br />Makedoniji. Osnivanjem bogoslovije formirao se<br />obrazovani sloj učitelja koji je otvarao nove škole, i<br />pismenih sveštenika koji su Srbe krštavali, venčavali i<br />uticali na to da narod ostane u pravoslavnoj veri, čime je<br />proces preveravanja, koji je na Kosovu i Metohiji često<br />značio i odnarođavanje, u velikoj meri usporen. Prva<br />svetovna srpska srednja škola u Osmanskom carstvu bila je<br />Srpska gimnazija u Carigradu. NJen cilj, osim obrazovanja i<br />vaspitanja učenika, bio je da posluži kao primer za<br />otvaranje drugih srednjih škola unutar Osmanskog carstva.<br />Srpska gimnazija &bdquo;Dom nauke&ldquo; otvorena je u Solunu kao<br />centru vilajeta. NJeno otvaranje ubrzalo je izdavanje dozvole<br />za druge osnovne škole širom Solunskog vilajeta. Srpska<br />muška gimnazija u Skoplju otvorena je posle duge i skupe<br />diplomatske borbe sa osmanskim vlastima. NJenom otvaranju<br />prepreka su bili i nacionalno-propagandni centri drugih<br />država (Bugarske, Grčke). Za Srbe u Bitoljskom vilajetu<br />otvaranje niže Srpske gimnazije u Bitolju označilo je<br />važnu prekretnicu, kako u prosvetnom tako i u političkom<br />pogledu. Srpska gimnazija u Pljevljima bila je najstarija<br />svetovna srednja škola u Raško-prizrenskoj mitropoliji.<br />Osnivanjem gimnazije stvoreno je kulturno i prosvetno<br />središte koje je obrazovalo lokalnu srpsku inteligenciju,<br />i bilo protivteža austro-ugarskom uticaju.<br />&nbsp;</p> / <p>At the end of the 19th century, Serbs in the Ottoman<br />Empire assisted by their motherland Serbia started an intensive<br />struggle for their spiritual liberation. The best way for Serbian<br />people to preserve their national identity was by opening schools,<br />elementary and secondary ones, establishing book shops and<br />printing schoolbooks, and through the activity of ecclesiasticalschooling<br />communities.<br />The thesis deals with history of Serbian secondary<br />schools in the Ottoman Empire. There were six of them:<br />Seminary in Prizren (1871&ndash;1912), Serbian gymnasium in<br />Istanbul (1893&ndash;1902), Serbian gymnasium &ldquo;Dom nauke&rdquo; (Home<br />of Science) in Thessalonica (1894&ndash;1910), Serbian male<br />gymnasium in Skoplje (1894-1912), Serbian male gymnasium in<br />Bitolj (1897&ndash;1912) and Serbian gymnasium in Pljevlja (1901&ndash;<br />1912). The thesis explores the matter of foundation these schools<br />and their development in particular chronological framework.<br />Nevertheless, the thesis researches the schools&rsquo; syllabi and<br />curricula, their structure, social and ethnic background of their<br />students, students&rsquo; age and number, as well as their students&rsquo;<br />later role in society. Special attention is given to the schools&rsquo;<br />teachers, especially their rectors - directors, and a great portion<br />of the thesis deals with revealing parts of their biographies.<br />The establishment and activity of Serbian lower and<br />higher gymnasiums could be considered one of the greatest<br />achievements of Serbs in the Ottoman Empire. The Seminary in<br />Prizren was a school not only for education of priests, but also<br />teachers, who were in high demand in Old Serbia and<br />Macedonia. Founding this seminary enabled the creation of an<br />educated class of teachers who were subsequently opening new<br />schools. Also, the seminary provided literate priests who were<br />baptising, marrying Serbs and influencing the people to stay in<br />the Orthodox religion, thus slowing down the process of<br />Islamisation, which especially in Kosovo and Metohija often<br />meant denationalisation. First Serbian secondary school in the<br />Ottoman Empire was the Serbian gymnasium in Istanbul. Her<br />goal, beside education and upbringing, was to serve as a<br />paradigm for opening of other secondary schools within the<br />Ottoman Empire. Serbian gymnasium &ldquo;Dom nauke&rdquo; was<br />established in Thessalonica, which was the centre of the vilayet.<br />Its opening accelerated the issuing of licence for other<br />elementary schools around the Vilayet of Thessalonica. Serbian<br />male gymnasium in Skoplje was only opened after a long and<br />expensive diplomatic struggle with the Ottoman authorities. The<br />opponents of its opening were the centres for national<br />propaganda of other states (Bulgaria, Greece). For Serbs in the<br />Vilayet of Bitolj opening of lower Serbian gymnasium in Bitolj<br />marked an important turning point both in educational and<br />political sense. Serbian gymnasium in Pljevlja was the oldest<br />secular secondary school in the Metropolitanate of Ra&scaron;ka-<br />Prizren. The gymnasium became cultural and educational centre<br />which educated local Serbian intelligence, and presented a<br />counterpart to Austro-Hungarian influence.</p>

Why do some communities experience more violence against civilians than others? This study argues that civilian communities embracing relationships that bridge salient group divides and norms of non-violence, will commit to actions of protection across those divides, which will in turn limit possibilities for armed actors to commit violence against civilians. On the other hand, communities that do not embrace bridging relationships and instead promote more violent norms, will commit to denunciation of other civilians during war. This will in turn create more opportunities for armed actors to commit violence against civilians. Through interview-based field research I test this theory on two communities in Kosovo. I compare the town of Prizren, largely spared from violence against civilians during the war of 1998-1999, to the town of Gjakova, which experienced higher levels of violence against civilians. The results show support for the theoretical argument. However, I cannot fully account for alternative explanations to the difference in violence. Research on civilian agency during the Kosovo war has been severely lacking, an empirical gap which I aim to partly fill through this research.