Waste management is one of the priority trends in the field of the environment protection in Lithuania. Special attention is currently paid to collection of domestic waste, reprocessing of raw material, handling of dumping sites and establishment of hazardous waste management system. Domestic waste constitutes the waste accumulated in our household. Municipality institutions are the key chain organising the management of domestic waste generated within the corresponding territory. They carry responsibility for regulation, establishment (development) and administration of this waste management system within the territory under their subordination and the usage of this system is mandatory for the local residents and economic entities within these territories. The analysis of legal documents regulating waste management indicated that the concept of regional waste management system, its establishment and management form, functions and competence is not precisely defined in the legislation. Considering the major principle „polluter pays“ applicable in the field of waste management more discussions are being raised regarding manufacturer‘s responsibility for handling packaging and defraying the costs for this waste as well as waste management on the municipal level. Regardless the fact that the tasks set for the municipalities are well implemented at the municipality of Alytus city in comparison with other big cities of Lithuania, still they are not fully achieved and their... [to full text]

<p>Тема&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; је вишекритеријумска&nbsp; анализа&nbsp; положаја&nbsp; и&nbsp; одрживости регионалних&nbsp; центара&nbsp; за&nbsp; управљање&nbsp; отпадом&nbsp; у&nbsp; Војводини.&nbsp; Анализом&nbsp; примарног&nbsp; и секундарног&nbsp; географског&nbsp; положаја&nbsp; утврђено&nbsp; је&nbsp; да&nbsp; је оцена географског&nbsp; положаја регионалних&nbsp; центара&nbsp; условљена&nbsp; различитим&nbsp; критеријумима. Апсолутни&nbsp; географски положај регионалних центара за управљање отпадом анализиран је са аспекта физичко-географских&nbsp; карактеристика&nbsp; региона&nbsp; (геолошко&nbsp; геоморфолошких,&nbsp; климатских, хидрографских,&nbsp; педолошких&nbsp; и&nbsp; биогеографских).&nbsp; Анализа&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; поједини регионални&nbsp; центри&nbsp; немају&nbsp; повољан&nbsp; положај&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; физичко-географске карактеристике простора. Ту се пре свега мисли на регион Сомбора, односно на локацију постојеће&nbsp; депоније&nbsp; &bdquo;Ранчево&ldquo;&nbsp; за&nbsp; коју&nbsp; је&nbsp; предвиђено&nbsp; проширење&nbsp; ради&nbsp; успостављања регионалног центра. Релативни географски положај регионалних центара анализиран је<br />са аспекта друштвено-географских карактеристика простора: становништва и насеља, као&nbsp; и&nbsp; привредне&nbsp; активности. У&nbsp; оквиру&nbsp; овог&nbsp; аспекта,&nbsp; анализа&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; релативно неповољан положај регионалних центара за управљање отпадом. Ово пре свега јер само три&nbsp; од&nbsp; девет&nbsp; предвиђених&nbsp; региона&nbsp; испуњавају&nbsp; услов&nbsp; минималног&nbsp; броја&nbsp; становника (200.000) на дужи рок и то региони Новог Сада, Суботице и Инђије. Са друге стране региони&nbsp; Сомбора&nbsp; и&nbsp; Вршца&nbsp; имају&nbsp; изразито&nbsp; неповољну&nbsp; структуру&nbsp; становништва, док регион&nbsp; Инђија,&nbsp; са&nbsp; аспекта&nbsp; положаја&nbsp; насеља,&nbsp; има&nbsp; неповољан&nbsp; положај,&nbsp; јер&nbsp; је&nbsp; једна&nbsp; од<br />општина&nbsp; која&nbsp; припада&nbsp; региону&nbsp; (Шид)&nbsp; физички одвојена&nbsp; од&nbsp; остатка&nbsp; региона.&nbsp; Са економског аспекта, региони Зрењанина и Сомбора бележе најниже зараде у последњој деценији, па се њихов положај у овом смислу може сматрати неповољним. За потребеовог&nbsp; рада&nbsp; извршена&nbsp; је&nbsp; евалуација&nbsp; критеријума&nbsp; и&nbsp; подкритеријума&nbsp; релевантних за доношење&nbsp; одлука у процесу управљања&nbsp; отпадом&nbsp; на&nbsp; нивоу&nbsp; Стратегијом&nbsp; дефинисаних региона&nbsp; у&nbsp; Војводини. Резултати&nbsp; су&nbsp; показали&nbsp; значајне&nbsp; разлике&nbsp; у&nbsp; перцепцији&nbsp; и вредновању појединих фактора од стране доносилаца одлука из различитих региона, али и од стране доносилаца одлука на националном и на локалном нивоу. Такође разликују се ставови независних стручњака из области управљања отпадом и одрживог развоја у<br />односу&nbsp; на&nbsp; доносиоце&nbsp; одлука&nbsp; који су&nbsp; директно&nbsp; укључени&nbsp; у&nbsp; процес&nbsp; доношења одлука. Степен&nbsp; конзистентности&nbsp; је&nbsp; у&nbsp; границама,&nbsp; што&nbsp; говори&nbsp; у&nbsp; прилог&nbsp; томе&nbsp; да&nbsp; је&nbsp; метод аналитичко&nbsp; хијерархијског&nbsp; процеса&nbsp; адекватан&nbsp; за&nbsp; постављање&nbsp; приоритета у&nbsp; развоју одрживих система за управљање отпадом у Војводини.</p> / <p>Tema&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je višekriterijumska&nbsp; analiza&nbsp; položaja&nbsp; i&nbsp; održivosti regionalnih&nbsp; centara&nbsp; za&nbsp; upravljanje&nbsp; otpadom&nbsp; u&nbsp; Vojvodini.&nbsp; Analizom&nbsp; primarnog&nbsp; i sekundarnog&nbsp; geografskog&nbsp; položaja&nbsp; utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; je ocena geografskog&nbsp; položaja regionalnih&nbsp; centara&nbsp; uslovljena&nbsp; različitim&nbsp; kriterijumima. Apsolutni&nbsp; geografski položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom analiziran je sa aspekta fizičko-geografskih&nbsp; karakteristika&nbsp; regiona&nbsp; (geološko&nbsp; geomorfoloških,&nbsp; klimatskih, hidrografskih,&nbsp; pedoloških&nbsp; i&nbsp; biogeografskih).&nbsp; Analiza&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; pojedini regionalni&nbsp; centri&nbsp; nemaju&nbsp; povoljan&nbsp; položaj&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; fizičko-geografske karakteristike prostora. Tu se pre svega misli na region Sombora, odnosno na lokaciju postojeće&nbsp; deponije&nbsp; &bdquo;Rančevo&ldquo;&nbsp; za&nbsp; koju&nbsp; je&nbsp; predviđeno&nbsp; proširenje&nbsp; radi&nbsp; uspostavljanja regionalnog centra. Relativni geografski položaj regionalnih centara analiziran je<br />sa aspekta društveno-geografskih karakteristika prostora: stanovništva i naselja, kao&nbsp; i&nbsp; privredne&nbsp; aktivnosti. U&nbsp; okviru&nbsp; ovog&nbsp; aspekta,&nbsp; analiza&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; relativno nepovoljan položaj regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ovo pre svega jer samo tri&nbsp; od&nbsp; devet&nbsp; predviđenih&nbsp; regiona&nbsp; ispunjavaju&nbsp; uslov&nbsp; minimalnog&nbsp; broja&nbsp; stanovnika (200.000) na duži rok i to regioni Novog Sada, Subotice i Inđije. Sa druge strane regioni&nbsp; Sombora&nbsp; i&nbsp; Vršca&nbsp; imaju&nbsp; izrazito&nbsp; nepovoljnu&nbsp; strukturu&nbsp; stanovništva, dok region&nbsp; Inđija,&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; položaja&nbsp; naselja,&nbsp; ima&nbsp; nepovoljan&nbsp; položaj,&nbsp; jer&nbsp; je&nbsp; jedna&nbsp; od<br />opština&nbsp; koja&nbsp; pripada&nbsp; regionu&nbsp; (Šid)&nbsp; fizički odvojena&nbsp; od&nbsp; ostatka&nbsp; regiona.&nbsp; Sa ekonomskog aspekta, regioni Zrenjanina i Sombora beleže najniže zarade u poslednjoj deceniji, pa se njihov položaj u ovom smislu može smatrati nepovoljnim. Za potrebeovog&nbsp; rada&nbsp; izvršena&nbsp; je&nbsp; evaluacija&nbsp; kriterijuma&nbsp; i&nbsp; podkriterijuma&nbsp; relevantnih za donošenje&nbsp; odluka u procesu upravljanja&nbsp; otpadom&nbsp; na&nbsp; nivou&nbsp; Strategijom&nbsp; definisanih regiona&nbsp; u&nbsp; Vojvodini. Rezultati&nbsp; su&nbsp; pokazali&nbsp; značajne&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; percepciji&nbsp; i vrednovanju pojedinih faktora od strane donosilaca odluka iz različitih regiona, ali i od strane donosilaca odluka na nacionalnom i na lokalnom nivou. Takođe razlikuju se stavovi nezavisnih stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom i održivog razvoja u<br />odnosu&nbsp; na&nbsp; donosioce&nbsp; odluka&nbsp; koji su&nbsp; direktno&nbsp; uključeni&nbsp; u&nbsp; proces&nbsp; donošenja odluka. Stepen&nbsp; konzistentnosti&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; granicama,&nbsp; što&nbsp; govori&nbsp; u&nbsp; prilog&nbsp; tome&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; metod analitičko&nbsp; hijerarhijskog&nbsp; procesa&nbsp; adekvatan&nbsp; za&nbsp; postavljanje&nbsp; prioriteta u&nbsp; razvoju održivih sistema za upravljanje otpadom u Vojvodini.</p> / <p>The&nbsp; topic&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation&nbsp; is&nbsp; a&nbsp; multi-criteria&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; position&nbsp; and sustainability of regional waste management centers in Vojvodina. The analysis of the primary and secondary geographical position showed that the assessment of the geographical position of the regional centers is conditioned by different criteria. The absolute geographical position of regional waste management centers was analyzed from the aspect of physical-geographical characteristics&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; region&nbsp; (geological,&nbsp; geomorphological,&nbsp; climatic,&nbsp; hydrographic, pedological and biogeographical). The analysis showed that some regional centers do not have a favorable position in relation to the physical-geographical characteristics of the area. This primarily refers to the region of Sombor, ie the location of the existing landfill &quot;Rančevo&quot;, which&nbsp; will&nbsp; be&nbsp; expanded in&nbsp; order&nbsp; to&nbsp; establish&nbsp; a&nbsp; regional center.&nbsp; The&nbsp; relative&nbsp; geographical position&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; regional&nbsp; centers&nbsp; was&nbsp; analyzed&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; aspect&nbsp; of&nbsp; socio-geographical characteristics of the area: population and settlements, as well as economic activities. Within this&nbsp; aspect,&nbsp; the&nbsp; analysis&nbsp; showed&nbsp; a&nbsp; relatively&nbsp; unfavorable&nbsp; position&nbsp; of&nbsp; regional&nbsp; waste management centers. This is primarily because only three of the nine planned regions meet the condition of a minimum number of inhabitants (200,000) in the long run, namely the regions of Novi Sad, Subotica and Inđija. On the other hand, the regions of Sombor and Vr&scaron;ac have a very unfavorable population structure. The region of Inđija, from the aspect of the position of settlements, has an unfavorable position, because one of the municipalities belonging to the region (&Scaron;id) is physically separated from the rest of the region. From the economic point of view, the regions of Zrenjanin and&nbsp; Sombor record the lowest salaries in the last decade, so their position in this sense can be considered unfavorable. For the purposes of this dissertation, the evaluation of criteria and sub-criteria relevant for decision-making in the waste management process at the level of the regions defined by the Strategy in Vojvodina was performed. The results showed significant differences in the perception and&nbsp; еvaluation of individual factors by decision makers from different regions, but also by decision makers at the national and local levels.&nbsp; There&nbsp; is&nbsp; also a&nbsp; difference&nbsp; in&nbsp; the &nbsp; views&nbsp; of independent&nbsp; experts&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; field&nbsp; of&nbsp; waste management&nbsp; and&nbsp; sustainable &nbsp; development&nbsp; in&nbsp; relation&nbsp; to&nbsp; decision&nbsp; makers&nbsp; who&nbsp; are&nbsp; directly involved in the decision-making process. The degree of consistency is within the limits, which speaks in favor of the fact that the method of analytical hierarchical process is adequate for setting priorities in the development of sustainable waste management systems in Vojvodina.</p>

Пластиковые отходы занимают первое место по стоимости и скорости накопления среди твердых коммунальных отходов. Вторичное использование отходов пластика способствует существенному сокращению использования первичных ресурсов, снижению вредного воздействия на окружающую среду. Цель исследования заключается в разработке практических рекомендаций по оптимизации схем переработки бытовых пластиковых отходов на основе оценки их эколого-экономической эффективности исходя из анализа существующей ситуации в системе обращения с отходами в Свердловской области. В работе проведен анализ региональной политики по обращению с отходами и опыта переработки твердых коммунальных отходов. Предложен проект по созданию производства по переработке ПЭТ-пластика с оценкой его эколого-экономической эффективности. Впервые количественно оценен дополнительный экологический эффект от замены первичного сырья на вторичное при реализации проекта. / Plastic waste takes first place in terms of cost and rate of accumulation among municipal solid waste. Recycling of plastic waste contributes to a significant reduction in the use of primary resources, reducing the harmful effects on the environment. The purpose of the study is to develop practical recommendations for optimizing recycling schemes for household plastic waste based on an assessment of their environmental and economic efficiency based on an analysis of the current situation in the waste management system in the Sverdlovsk region. The work analyzes the regional policy on waste management and the experience of processing municipal solid waste. A project is proposed to create a production for processing PET plastic with an assessment of its environmental and economic efficiency. For the first time, the additional environmental effect of replacing primary raw materials with secondary ones during project implementation was presented.