Vydūnas (tikr. Vilhelmas Storostas, 1968–1953) – lietuvių palikimo autorius, filosofas, Mažosios Lietuvos kultūros veikėjas, gyvenęs ir kūręs ypač neramiais kovos dėl Lietuvos valstybės, lietuvių tautos tapatumo išsaugojimo laikais. Šiame darbe tiriama neatskiriama autoriaus gyvenimo ir kultūrinės veiklos dalimi buvusi jo kūrinių leidyba ir sklaida. Leidybinė autoriaus veikla lietuvių kultūros, Mažosios ir Didžiosios Lietuvos bei Lietuvos ir kitų valstybių santykių istorijoje atliko nemenką vaidmenį, kuris reikalingas apibendrinti ir įvertinti. Rašytojo palikimas leidėjų tebėra siūlomas ir šiuolaikiniam skaitytojui, tačiau laikotarpiui, o kartu ir visuomeniniam bei kultūriniam kontekstui pasikeitus, pakito ir rašytojo kūrybos aktualintojų vykdomos leidybinės veiklos specifika, jos tikslai. Šio darbo problematika apima nuo pirmosios autoriaus knygos paskelbimo iki šių dienų tebevykstančius jo kūrinių leidybos ir sklaidos procesus. Tyrimo objektas susideda iš dviejų kategorijų: autoriaus gyvenimo metais vykusių jo kūrinių leidybos procesų ir Vydūno kūrybinio palikimo aktualinimo darbų. Svarbiausias darbo tikslas – kompleksiškai ištirti Mažosios Lietuvos mąstytojo kūrinių leidybos ir sklaidos procesus, šios veiklos ypatumus lėmusias priežastis; apibendrinti leidybos organizavimo tendencijas ir veiklos rezultatus. Pagrindiniam tikslui pasiekti buvo iškelti šie uždaviniai: apibūdinti Vydūno kūrybos repertuaro sudėtį bei repertuarą sudarančių leidinių ypatumus; nustatyti... [toliau žr. visą tekstą] / Vydūnas (Wilhelm Storost, 1968–1963) was a Lithuanian writer, philosopher and cultural figure who lived in the uneasiest times of fighting for Lithuanian nation, its spiritual and cultural identity. He belonged to the Lithuania Minor but his public activity was oriented to the both parts of the nation. An integral part of the author’s life and his public activity was the publishing and spread of his works. The following processes may be taken as a way of author’s communication with nation. But this activity has been researched only partly and needs to be summarized and evaluated. The ideas of Vydūnas appear relevant in our days: they are offered to the modern reader but because of specific cultural and other aims the processes of publishing and distribution of books retain some particularity. The object of the work consists of two categories: the publishing processes in the author’s living days (which in most cases was controlled by Vydūnas himself); other category is a publishing of the creative heritage of the author (after his death). The main purpose of this Master thesis is to analyze the publishing and spread of the works written by W. Storosta, the factors which influenced the peculiarity of these processes; to summarize the tendencies of work organization and the results of realized projects. The main methodological principle is historicity. It enables to analyze facts in the particular political, economical and cultural context. For the research general scientific... [to full text]

<p>Rastkovo stvarala&scaron;tvo uspostavljalo je mnogostruke veze sa domaćom književnom tradicijom i suvremenom srpskom i evropskom književno&scaron;ću i umetno&scaron;ću, ali je umnogome i anticipiralo (post)modernu srpsku književnost. Uprkos ovoj činjenici, recepcijski kontekst ovog prevratničkog i novatorskog stvarala&scaron;tva nedovoljno je istražen, odnosno proučavan je samo parcijalno. Odnos srpske kritičke misli prema Rastkovom sintetizmu kao specifikumu njegovog stvarala&scaron;tva posmatrali smo pre svega u sinhronijskoj perspektivi, a u pojedinim slučajevima i u dijahronijskoj perspektivi, analizirajući recepcijski kontekst reizdanja pojedinih dela u pedesetim godinama pro&scaron;log veka.<br />U istraživanju polazimo od pretpostavke da je kritičko vrednovanje sintetizma kao poetičke dominante Rastkovog stvarala&scaron;tva podrazumevalo i vrednosno određivanje kritičara prema celokupnom fenomenu avangardne umetnosti kod nas. Stoga je predmet na&scaron;eg proučavanja korpus žanrovski raznovrsnih tekstova koji su činili recepciju Rastkoviog stvarala&scaron;tva u periodu od 1921. do 1961. godine, uključujući, pored eseja i kritičkih tekstova, i polemičke, pamfletske i parodijske tekstove, ali i bele&scaron;ke, komentare, predgovore i pogovore različitih izdanja Rastkovih dela.<br />Cilj ovog istraživanja je da predočimo kako se razvijao odnos srpske kritičke misli prema poetičkom radikalizmu Rastkovog stvarala&scaron;tva u dvadesetim godinama i prema njegovoj prozi tridesetih godina koju karakteri&scaron;e autorovo napu&scaron;tanje mnogih avangardnih tendencija. Razvoj odnosa kritičke misli prema Rastkovom sintetizmu može se pratiti upravo preko tumačenja svih dostupnih tekstova koji su tokom četiri decenije objavljivani u periodici koja je izlazila na celokupnoj teritoriji Kraljevine SHS, odnosno u raznovrsnim književnim i dru&scaron;tvenim časopisima, dnevnoj &scaron;tampi, nedeljnim i mesečnim novinama, satiričnim listovima, kao<br />5<br />i u zasebno objavljenim studijama, bro&scaron;urama, knjigama i izborima iz Rastkovog dela.<br />Stoga ovo istraživanje predstavlja nastojanje da, pored svojevrsne hrestomatije kritičkih napisa o Rastkovom književnom opusu, predočimo i značajan broj žanrovski raznovrsnih tekstova manje poznatih autora kako bismo omogućava sveobuhvatan uvid u istoriju recepcije Rastka Petrovića, koja je istovremeno i istorija recepcije srpske avangardne književnosti.</p> / <p>Rastko Petrović&rsquo;s work was establishing multiple connections with our literary tradition<br />and contemporary European and Serbian literature and art, but it had largely anticipated the<br />(post)modern Serbian literature. Despite this fact, the reception context of this subversive and<br />innovatory creativity has been insufficiently researched, and studied only partially. The attitude<br />of the Serbian critical thought towards Rastko&rsquo;s Synthetism, as a specificity of his work, we<br />observed primarily in the synchronic perspective, and in some cases, in the diachronic<br />perspective as well, analyzing the reception context of some of his books rereleased in 1950s.<br />In this research, we assume that the critical evaluation of Synthetism as a poetic dominant<br />factor of Rastko&rsquo;s work implied the axiological determination of critics towards the entire<br />phenomenon of avant-garde art in our culture. Therefore, the object of our study is the corpus of<br />texts of various genres that constituted the reception of Rastko&rsquo;s work in the period from 1921 to<br />1961, including, besides essays and criticism, his polemics, pamphlets and parodies, but also<br />notes, commentaries, forewords and afterwords in different editions of Rastko&rsquo;s work.<br />The aim of this study is to point out how the relation of Serbian critical thought towards<br />the poetic radicalism of Rastko&rsquo;s work evolved during 1920s and his prose from 1930s which is<br />characterized by the author&#39;s abandonment of many avant-garde tendencies. The development of<br />critical thought towards Rastko&rsquo;s Synthetism could be traced through the interpretation of all<br />available texts published in periodicals of The Kingdom of Yugoslavia in the course of four<br />decades, that is in a variety of literary and society magazines, daily newspapers, weekly and<br />monthly magazines, satirical magazines, as well as offprints, brochures, books and selections of<br />Rastko&rsquo;s work.<br />Therefore, this study is an attempt to present &ndash; in addition to a kind of a textbox<br />containing criticism about Rastko&#39;s literary oeuvre - a significant number of various genres of<br />texts of lesser-known authors to make a comprehensive insight into the history of the reception<br />of Rastko Petrović, which is also the history of the reception of Serbian avant-garde literature</p>

<p>Предмет докторске дисертације је књижевно стваралаштво Бранка Ћопића у дискурсу интердисциплинарне примене савремених методичких и методолошких приступа у тумачењу и наставној интерпретацији уметничког текста. У истраживање су укључени наставни планови и програми за основну школу, припадника српске заједнице у Републици Хрватској, одобрени уџбеници као и библиотечки фондови (предвиђена лектирна дела). Обиман пишчев опус може се жанровски свести на неколико врста: приповетке (најбројније), лирске песме, романе и комедије. У првом плану је наставно проучавање Ћопићевог прозног и поетског стваралаштва и проблеми рецепције овог корпуса код ученика различитих старосних група у основној школи. Ћопићево дело у контексту српске књижевности и његово примање и деловање посматрано је у наставним околностима и тумачено на методички начин. Како се место и улога књижевног стваралаштва Бранка Ћопића у настави српског језика и књижевности у основној школи мењала током времена, у докторском раду истраживао се и опсег тих промена. Посебна пажња је посвећена испитивању начина на који је књижевно дело Бранка Ћопића методички обрађено у читанкама за основне школе. Истраживана је и функционална примена различитих облика и метода рада при наставној обради лектире (када се Ћопићево дело изучава у дискурсу домаће лектире). Снимљена је и опремљеност библиотека (школске, сеоске и градске) на које су упућени испитаници. Наставни пројекти својом методичком поставком и методолошком поузданошћу треба да афирмишу стваралачку, истраживачку и проблемску наставу књижевности и да,<br />указујући на књижевне вредности Ћопићевих дела, потврде њихову погодност за остваривање читавог низа наставних циљева. У ту сврху извршено је анкетирање ученика основне школе у коме се кроз питања затвореног и отвореног типа испитало како данашњи ученици примају Ћопићево дело и у којој мери познају и уважавају његов, шири и ужи, књижевни и културни контекст. У закључку рада представљени су резултата до којих се дошло у истраживању са циљем да се понуде оригинални методички пројекти наставног проучавања књижевног дела Бранка Ћопића у школи и да се антиципирају нова гледишта на Ћопићево дело у будућим наставним плановима и програмима, пројектима рада и нивоима обраде.</p> / <p>Predmet doktorske disertacije je književno stvaralaštvo Branka Ćopića u diskursu interdisciplinarne primene savremenih metodičkih i metodoloških pristupa u tumačenju i nastavnoj interpretaciji umetničkog teksta. U istraživanje su uključeni nastavni planovi i programi za osnovnu školu, pripadnika srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, odobreni udžbenici kao i bibliotečki fondovi (predviđena lektirna dela). Obiman piščev opus može se žanrovski svesti na nekoliko vrsta: pripovetke (najbrojnije), lirske pesme, romane i komedije. U prvom planu je nastavno proučavanje Ćopićevog proznog i poetskog stvaralaštva i problemi recepcije ovog korpusa kod učenika različitih starosnih grupa u osnovnoj školi. Ćopićevo delo u kontekstu srpske književnosti i njegovo primanje i delovanje posmatrano je u nastavnim okolnostima i tumačeno na metodički način. Kako se mesto i uloga književnog stvaralaštva Branka Ćopića u nastavi srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi menjala tokom vremena, u doktorskom radu istraživao se i opseg tih promena. Posebna pažnja je posvećena ispitivanju načina na koji je književno delo Branka Ćopića metodički obrađeno u čitankama za osnovne škole. Istraživana je i funkcionalna primena različitih oblika i metoda rada pri nastavnoj obradi lektire (kada se Ćopićevo delo izučava u diskursu domaće lektire). Snimljena je i opremljenost biblioteka (školske, seoske i gradske) na koje su upućeni ispitanici. Nastavni projekti svojom metodičkom postavkom i metodološkom pouzdanošću treba da afirmišu stvaralačku, istraživačku i problemsku nastavu književnosti i da,<br />ukazujući na književne vrednosti Ćopićevih dela, potvrde njihovu pogodnost za ostvarivanje čitavog niza nastavnih ciljeva. U tu svrhu izvršeno je anketiranje učenika osnovne škole u kome se kroz pitanja zatvorenog i otvorenog tipa ispitalo kako današnji učenici primaju Ćopićevo delo i u kojoj meri poznaju i uvažavaju njegov, širi i uži, književni i kulturni kontekst. U zaključku rada predstavljeni su rezultata do kojih se došlo u istraživanju sa ciljem da se ponude originalni metodički projekti nastavnog proučavanja književnog dela Branka Ćopića u školi i da se anticipiraju nova gledišta na Ćopićevo delo u budućim nastavnim planovima i programima, projektima rada i nivoima obrade.</p>

Magistro baigiamajame darbe analizuojami užsienio teisės recepcijos proceso etapai, jo ypatumai bei priežastys. Šis procesas Lietuvoje tiriamas remiantis nevalstybinių teisės vienodinimo instrumentų – UNIDROIT, PECL – bei nacionalinio kodekso lyginamąja analize. Išskiriami šie recepcijos etapai: (1) įtaka teisės doktrinai (2) teisės akto tekstui (3) teisės normos aiškinimui (4) subjektų teisiniams santykiams (5) nuolatinis recepuotų teisės normų peržiūrėjimas. Užsienio teisės recepcijos pagalba siekiama modernizuoti valstybėje esančią teisės sistemą, pritaikyti ją prie nuolat besikeičiančių ekonominių santykių. Tai – daugelio valstybių dažnėjanti praktika, ne išimtis ir Lietuva, nes nemažai nacionalinio kodekso sutarčių teisės instituto nuostatų yra perimtos būtent iš UNIDROIT ir PECL principų, kurie vertinami kaip „geresnė teisė“ (angl. – better law). Paprastai recepcija prasideda esant pakankamai išplėtotai teisės doktrinai šiuo klausimu (pirmasis etapas), tačiau Lietuvos atveju įvyko priešingai – pirmiau sukurtas LR CK, į kurį inkorporuotos Principų nuostatos, ir tik vėliau pradėta plėtoti teisės doktrina, kuri ir dabar nėra pakankamai išsami. Antrasis etapas Lietuvoje yra ryškiausiai matomas, o tai atspindi UNIDROIT, PECL, LR CK struktūrų lyginamoji analizė, nacionalinio kodekso komentare aptinkamos tiesioginės nuorodos į Principus bei pažodinis kai kurių nuostatų atkartojimas. Nuostatos inkorporuotos laikantis kodekso struktūrinių ryšių ir nacionalinės teisės sistemos... [toliau žr. visą tekstą] / The analysis of reception process in Lithuania deals with the problems of the non-state codification frameworks – the Unidroit Principles of International Commercial Contracts (UP) and Principles of European Contract Law (PECL) – and their impact on the Lithuanian Civil Code. The phenomenon of the reception in the master thesis is described at five levels: (1) reception as it is related to legal doctrine, (2) reception as regards legal rules (the text of the Lithuanian Civil Code), (3) reception with reference to the practical interpretation and application of legal rules, (4) the impact of reception on the relations of the law subjects and (5) reception as constantly shifting process. The reception of the UP and PECL is well known in many countries. Lithuania is not an exception of this point – most of the provisions of the UP and PECL were incorporated into the text of Book 6 Part II (General Provisions of Contract Law) of the new Lithuanian Civil Code. Usually the process of reception begins where legal doctrine is well-developed (First level). Contrarily, the legal doctrine of Lithuania was started to create after the creation of the Lithuanian Civil Code. Second level is most obvious and that is seen in the structural analysis of the UP, PECL and Lithuanian Civil Code. Although most of the provisions of the UP and PECL were incorporated in Lithuanian Civil Code, some of the modern provisions were left „outside the Code’s text“. These provisions and their possible benefit... [to full text]

Šio darbo tema – Palazzo tipo rūmai XVI–XVIII a. Vilniaus architektūroje. Pažymėtina, kad Lietuvos Didžiosios Kunigaikštystės ir Vilniaus architektūros istoriografijoje rezidencijų klausimui skirta pakankamai daug dėmesio, tačiau tipologiniu atžvilgiu atskiri sostinės rūmai beveik nenagrinėjami. Pagrindiniu šio tyrimo objektu yra Renesanso epochoje susiformavusi miesto rezidencija – palazzo. Savo darbe autorius analizuoja minėto tipo rūmų paplitimo lygį renesansinėje, barokinėje ir klasicistinėje Vilniaus architektūroje, išskirdamas šio modelio bei jo stilistinių formų recepcijos ypatybes. Darbą sudaro trys dalys, iš kurių pirmoji yra įvadinė. Joje suformuluotas darbo objektas, iškelti probleminiai klausimai, nustatyti tikslai ir uždaviniai bei tyrimo metodai. Antroji dalis yra teorinio pobūdžio, joje kalbama apie palazzo reiškinį. Pirmiausia, bandoma išsiaiškinti rūmų fenomeną nuo pačių seniausių laikų iki renesanso, po to nagrinėjamas Renesanso epochos miesto rezidencijos klausimas, išsiaiškinamos socialinės ir ekonominės šios rezidencinės architektūros prielaidos bei analizuojama palazzo raida nuo ankstyviausios renesanso stadijos iki manierizmo. Toliau nagrinėjama įtališkųjų miesto rūmų recepcija bendraeuropiniame kontekste. Pagrindinis pirmojo skyriaus tikslas – parodyti itališkojo tipo rezidencijų specifiką, jų planinę ir erdvinę struktūrą ir būdingiausias eksterjero detales, siekiant pritaikyti bendrus kriterijus, kurie padėtų tipologiškai suklasifikuoti analogiško... [toliau žr. visą tekstą] / The topic of this paper is palazzo type palaces in Vilnius architecture in the 16th–18th centuries. It should be noticed that in the historiography of the Grand Duchy of Lithuania (henceforth GDL) and Vilnius architecture the question of residences has received sufficient attention. However, from the point of view of typology, separate palaces of the capital are scarcely analyzed. The main object of this research is palazzo – an urban residence, which formed in the Renaissance époque. The author of this paper analyzes the spread of the latter type of palaces in the Renaissance, Baroque and Classicistic architecture of Vilnius. In addition, the peculiarities of this model and its stylistic forms are distinguished. The paper consists of three parts. In the first part the object is formulated, the problematic questions are raised and the aims as well as methods are set. The second part is theoretical. It presents an overview of the phenomenon of palazzo. At first, an attempt to investigate the phenomenon of the palaces from the earliest times till the Renaissance is made. Later on, the question of an urban residence in the époque of Renaissance is examined, social and economical assumptions about this residential architecture are tested, and the development of palazzo from the earliest stage of Renaissance till the Mannerism is analyzed. Further on, the reception of Italian urban palaces in the general European context is analyzed. The basic aim of the first part is to show the... [to full text]

<p>У дисертацији је приказана рецепција велике француске књижевности у српским књижевним новинама и часописима до почетка Другог светског рата, у Летопису Матице српске, Српском књижевном гласнику, Мисли, Страном прегледу, Бранковом колу, Босанској вили, Зори, Звезди, Зениту, Данасу и др.<br />Рад се бави културно - књижевним везама између Србије и Француске преко српске књижевне периодике, па је примењен компаративни и књижевно - историјски приступ.<br />Уредници часописа, као и преводиоци и критичари окупљени око часописа, дали су вредан допринос осветљавању појединих француских писаца и њихових дела, као и књижевних праваца у француској књижевности. То су углавном били људи из културног и јавног живота Србије: Јован Јовановић Змај, Ђорђе Поповић Даничар, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Миодраг Ибровац, Светислав Петровић. Они су упућивали на поједине француске писце или дела из француске књижевности процењујући потребу и могућности наше средине да та дела прихвати и могућности тих дела да позитивно утичу на нашу књижевност или чак на развој наше друштвене средине. Рад разматра како је наша читалачка публика<br />5<br />прихватала француску књижевност и како је француска књижевност утицала на формирање укуса читалаца.<br />Дошло се до закључка да су у овом периоду у нашим новинама и часописима најзаступљенији били француски писци XIX века: Виктор Иго, Ги де Мопасан и Алфонс Доде. Најмања пажња је посвећивана француској књижевности средњег века и ренесансе.<br />Очигледно је да су се многа значајна француска књижевна дела у Србији појављивала најпре у часописима. Заступљеност француске књижевности зависила је од периода излажења часописа, од програма самих часописа, као и од уредника часописа.<br />Досадашња истраживања на ову тему фокусирала су се углавном на поједине часописе, а овај рад доводи до првих систематизација у овом домену, тј. приказује присуство француске књижевности у великом броју српских новина и часописа. Резултати истраживања дају јасну слику заступљености француске књижевности у нашој књижевној периодици од XIX века до почетка Другог светског рата.<br />Кључне речи: Француска књижевност, српске књижевне новине и часописи, француски писци, преводиоци, читалачка публика, рецепција, интеркултуралност</p> / <p>U disertaciji je prikazana recepcija velike francuske književnosti u srpskim književnim novinama i časopisima do početka Drugog svetskog rata, u Letopisu Matice srpske, Srpskom književnom glasniku, Misli, Stranom pregledu, Brankovom kolu, Bosanskoj vili, Zori, Zvezdi, Zenitu, Danasu i dr.<br />Rad se bavi kulturno - književnim vezama između Srbije i Francuske preko srpske književne periodike, pa je primenjen komparativni i književno - istorijski pristup.<br />Urednici časopisa, kao i prevodioci i kritičari okupljeni oko časopisa, dali su vredan doprinos osvetljavanju pojedinih francuskih pisaca i njihovih dela, kao i književnih pravaca u francuskoj književnosti. To su uglavnom bili ljudi iz kulturnog i javnog života Srbije: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. Oni su upućivali na pojedine francuske pisce ili dela iz francuske književnosti procenjujući potrebu i mogućnosti naše sredine da ta dela prihvati i mogućnosti tih dela da pozitivno utiču na našu književnost ili čak na razvoj naše društvene sredine. Rad razmatra kako je naša čitalačka publika<br />5<br />prihvatala francusku književnost i kako je francuska književnost uticala na formiranje ukusa čitalaca.<br />Došlo se do zaključka da su u ovom periodu u našim novinama i časopisima najzastupljeniji bili francuski pisci XIX veka: Viktor Igo, Gi de Mopasan i Alfons Dode. Najmanja pažnja je posvećivana francuskoj književnosti srednjeg veka i renesanse.<br />Očigledno je da su se mnoga značajna francuska književna dela u Srbiji pojavljivala najpre u časopisima. Zastupljenost francuske književnosti zavisila je od perioda izlaženja časopisa, od programa samih časopisa, kao i od urednika časopisa.<br />Dosadašnja istraživanja na ovu temu fokusirala su se uglavnom na pojedine časopise, a ovaj rad dovodi do prvih sistematizacija u ovom domenu, tj. prikazuje prisustvo francuske književnosti u velikom broju srpskih novina i časopisa. Rezultati istraživanja daju jasnu sliku zastupljenosti francuske književnosti u našoj književnoj periodici od XIX veka do početka Drugog svetskog rata.<br />Ključne reči: Francuska književnost, srpske književne novine i časopisi, francuski pisci, prevodioci, čitalačka publika, recepcija, interkulturalnost</p> / <p>In this PhD thesis it is shown the reception of the great French literature in Serbian literary newspapers and magazines until the beginning of the Worl War II, in the &ldquo;Letopis Matice srpske&ldquo;, &ldquo;Srpski književni glasnik&ldquo;, &ldquo;Misli&ldquo;, &ldquo;Strani pregled&ldquo;, &ldquo;Brankovo kolo&ldquo;, &ldquo;Bosanksa vila&ldquo;, &ldquo;Zora&ldquo;,&ldquo;Zvezda&ldquo;, &ldquo;Zenit&ldquo;, &ldquo;Danas&ldquo; etc.<br />The work deals with cultural-literary connections between Serbia and France across Serbian literary periodicals, so that the comparative and literary-historical approaches are applied. The editors of magazines, as well as translators and critics gathered around the magazines, contributed greatly to the illuminating of some French writers and their works, as well as the literary trends in the French literature. They were mostly people from the cultural and public life of Serbia: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. They pointed to certain French writers or works from the French literature estimating the needs and possibilities of our environment to accept those works and the possibilities of those works to influence our literature positively or even the development of our social environment.<br />The work examines how our readership accepted the French literature and how the French literature influenced the forming of readers&rsquo; taste.<br />It was concluded that in our newspapers and magazines of that period the most common were the French writers of the nineteenth century: Victor Hugo, Guy de Maupassant and Alphonse Daudet. The least attention was paid to the French literature of the Middle Ages and Renaissance. It is obvious that numerous significant French literary works in Serbia appeared in magazines first. Presence of the French literature depended on the periods of issuing magazines, on the programmes of the magazines themselves, as well as on the editors of magazines.</p><p>All previous researches on this topic focused mostly on certain magazines, and this work brings to the first sistematizations in this domain, i.e. it shows the presence of the French literature in a great number of Serbian newspapers and magazines.The results of the research should give a clear picture of the presence of the French literature in our literary peiodicals from 19th century to the beginning of the Second World War.<br />Key words: French literature, Serbian literary newspapers and magazines, French writers, translators, readership, reception, interculturalism.</p>

<p>У докторској дисертацији Примена корелацијско-интеграцијског система у средњошколској настави српског језика и књижевности (у функцији побољшања постигнућа ученика на крају школске године) истраживања ће бити усмерена на трагање за иновативним начинима повезивања наставе језика са наставом књижевности како би се, непосредно, утицало на квалитет наставног процеса, односно, посредно, на подизање нивоа знања и резултата на завршним испитима. Полазећи од тезе да је мотивисан и ангажован ученик и активни учесник наставног процеса, способан да стечена знања из језичке културе примени у рецепцији књижевног дела &ndash; доказаћемо да се корелацијом и интеграцијом ова два подручја рада на часовима српског језика и књижевности у средњој школи постиже бољи успех ученика на такмичењима и испитима.<br />Докторска дисертација се састоји од теоријског дела и резултата емпиријских истраживања. Основне целине су: Корелација и иновације у настави, Корелацијско-интеграцијски методи у настави књижевности и српског језика,&nbsp;Методичке апликације и Емпиријска истраживања.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji Primena korelacijsko-integracijskog sistema u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika i književnosti (u funkciji poboljšanja postignuća učenika na kraju školske godine) istraživanja će biti usmerena na traganje za inovativnim načinima povezivanja nastave jezika sa nastavom književnosti kako bi se, neposredno, uticalo na kvalitet nastavnog procesa, odnosno, posredno, na podizanje nivoa znanja i rezultata na završnim ispitima. Polazeći od teze da je motivisan i angažovan učenik i aktivni učesnik nastavnog procesa, sposoban da stečena znanja iz jezičke kulture primeni u recepciji književnog dela &ndash; dokazaćemo da se korelacijom i integracijom ova dva područja rada na časovima srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi postiže bolji uspeh učenika na takmičenjima i ispitima.<br />Doktorska disertacija se sastoji od teorijskog dela i rezultata empirijskih istraživanja. Osnovne celine su: Korelacija i inovacije u nastavi, Korelacijsko-integracijski metodi u nastavi književnosti i srpskog jezika,&nbsp;Metodičke aplikacije i Empirijska istraživanja.</p> / <p>In the doctoral dissertation Application of correlation-integration system in the high school classes of Serbian Language and Literature (in order to improve students&rsquo; achievements at the end of the school year) the research will be focused on the search for innovative ways to relate the lessons of language to the lessons of literature in order to directly influence the quality of the teaching process, and indirectly to raise the level of knowledge and the results of the final exams.<br />Our starting point is going to be the idea that a motivated and engaged student is also an active participant in the educational process capable of applying the aquired knowledge of language culture to the reception of literary works. Thence, we are going to prove that through correlation and integration of these two fields of work in Serbian language and literature lessons high school students will achieve better results in competitions and in exams. This significant methodological study has been supported by a methodological research in the classroom.</p><p>The doctoral dissertation consists of a theoretical part and the results of the empirical research. Basic entities are: Correlation and innovation in classes, Correlation-integration method in the classes of literature and the Serbian language, Methodology applications and Empirical research.</p>