Darbo tikslas: Lietuvių kalba išleistos ezoterinės literatūros apžvalga, išryškinant naudojamos ezoterinės terminologijos netikslumus, atskleidžiant kritišką požiūrį į terminologijos laisvą interpretaciją ir nusakant naudojamos tikslios terminologijos poveikį sėkmingai pastoracijai. Tikslui pasiekti buvo išsikelti tokie uždaviniai: - Apibrėžti religijotyrinius „magijos“, „ezoterikos“ ir „okultizmo“ terminus. - Pristatyti kaip vartojami ezoterikos terminai katalikiškoje pastoracijoje bei paaiškinti daromas klaidas. - Atskleisti terminų apsibrėžimo sau ir pastoracijos subjektui svarbą. - Nurodyti pavojus, kylančius dėl netikslios ezoterikos terminų vartosenos pastoracijoje. - Pateikti patarimus pastoracijos darbuotojams. Uždaviniams įgyvendinti ir tikslui pasiekti naudoti lyginamosios analizės ir sintezės metodai. Darbe apibrėžti „okultizmo“, „ezoterikos“ ir „magijos“ terminai: okultizmas yra sinkretinė XIX a. pr. - XX a. pr. maginės filosofijos kryptis, apjungianti to meto ezoterines praktikas, tokias kaip spiritizmas ir magija; ezoteriką galima apibrėžti kaip religinę filosofinę sistemą, kurios pagrindą sudaro maginiai ar parapsichologiniai ritualai ir metodai, padedantys kontaktuoti su anapusybe. Ezoterikos terminas pakankamai platus, nes savyje talpina visą paranormalybę, pradedant okultizmu ir spiritizmu, ir baigiant ekstrasensorika bei magija. Ezoterikoje ypatingą reikšmę turi iniciacija. Ezoterika tai bendras terminas, naudojamas visai maginei ir... [toliau žr. visą tekstą] / The goal of this thesis: in accordance to the review of the esoteric literature in Lithuanian, to highlight the uncertainties of the esoteric terminology, to reveal a critical attitude to the free interpretation of the esoteric terminology and to describe the effects of the precise esoteric terminology to the success of pastoral work. To achieve the goal such tasks were raised: - To define the terms of magic, esoteric and occultism. - To introduce how the esoteric terms are used in the Catholic pastoral work as well as to explain the most common mistakes. - To reveal the importance of the precise terminology for the pastoral subject. - Indicate the risk arising from incorrect usage of esoteric terms in pastoral work. - To provide guidance for pastoral workers. In order to implement tasks and achieve thesis goal were used methods of comparative analysis and synthesis. While working the terms of occultism, esoteric and magic were defined. Occultism is the study of esoteric practices, including (but not limited to) magic and spiritualism; it is the syncretic type of magic philosophy common from the 19th to 20th century. Esotericism can be defined as a religious philosophical system, which is based on magic or parapsychology rituals and methods to come into contact with the Otherworld. The term of esoteric is very wide – a huge range of examples of esoteric movements and philosophies such, as occult, spiritism, extrasensory and magic, etc. are included. Magic can be defined... [to full text]

<p>Војводина је део Србије северно од Саве и Дунава и административна<br />јединица са статусом аутономне покрајине, која заузима територију од 22.572 км2.<br />Као пространа и плодна равница погодна је за разноврсну пољопривредну<br />производњу: ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. На падинама<br />планина и пешчарама земљиште је изузетно погодно за воћарску и виноградарску<br />производњу. У Војводини постоје три виноградарска региона: Фрушкогорски,<br />Вршачки и Регион суботичко-хоргошке пешчаре.<br />Виноградарска терминологија је до сада врло мало обрађена у нашој<br />лингвистичкој литератури, стога је циљ овог рада био да се представи целокупна<br />виноградарска терминологија у три поменута виноградарска региона у Војводини.<br />Грађа је прикупљена на терену (у 39 пунктова) помоћу Упитника за бележење<br />виноградарске лексике Института за српски језик САНУ и снимањем спонтаног<br />говора информатора. Пажња је била посвећена лексичко-семантичкој и творбеној<br />анализи, изради речника и представљању једног дела грађе помоћу лингвистичких<br />карата.<br />Лексичко-семантичка анализа рађена је према основним поставкама теорије<br />семантичких микропоља Н. И. Толстоја, која је (унеколико модификована)<br />заступљена у основи и свих осталих досад описиваних терминологија у оквиру<br />новосадске лингвистичке школе. Прикупљена грађа разврстана је у оквиру 15<br />семантичких поља, која су даље представљена и анализирана.<br />Творбеном анализом обухваћене су именице, придеви и глаголи. Анализа је<br />вршена на префиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеном<br />плану. Исто тако, обрађене су и сложенице и сложене (вишечлане) лексеме.<br />У раду је примењен и лингвогеографски метод, па је део грађе представљен<br />кроз 20 лингвистичких карата (са пратећим коментарима), помоћу којих је добијена<br />јаснија слика о територијалној распрострањености појединих лексема.<br />С обзиром на то да детаљно и системско проучавање виноградарске<br />терминологије до сада није урађено, ово истраживање ће попунити тај видни<br />недостатак.</p> / <p>Vojvodina je deo Srbije severno od Save i Dunava i administrativna<br />jedinica sa statusom autonomne pokrajine, koja zauzima teritoriju od 22.572 km2.<br />Kao prostrana i plodna ravnica pogodna je za raznovrsnu poljoprivrednu<br />proizvodnju: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Na padinama<br />planina i peščarama zemljište je izuzetno pogodno za voćarsku i vinogradarsku<br />proizvodnju. U Vojvodini postoje tri vinogradarska regiona: Fruškogorski,<br />Vršački i Region subotičko-horgoške peščare.<br />Vinogradarska terminologija je do sada vrlo malo obrađena u našoj<br />lingvističkoj literaturi, stoga je cilj ovog rada bio da se predstavi celokupna<br />vinogradarska terminologija u tri pomenuta vinogradarska regiona u Vojvodini.<br />Građa je prikupljena na terenu (u 39 punktova) pomoću Upitnika za beleženje<br />vinogradarske leksike Instituta za srpski jezik SANU i snimanjem spontanog<br />govora informatora. Pažnja je bila posvećena leksičko-semantičkoj i tvorbenoj<br />analizi, izradi rečnika i predstavljanju jednog dela građe pomoću lingvističkih<br />karata.<br />Leksičko-semantička analiza rađena je prema osnovnim postavkama teorije<br />semantičkih mikropolja N. I. Tolstoja, koja je (unekoliko modifikovana)<br />zastupljena u osnovi i svih ostalih dosad opisivanih terminologija u okviru<br />novosadske lingvističke škole. Prikupljena građa razvrstana je u okviru 15<br />semantičkih polja, koja su dalje predstavljena i analizirana.<br />Tvorbenom analizom obuhvaćene su imenice, pridevi i glagoli. Analiza je<br />vršena na prefiksalnom, sufiksalnom i prefiksalno-sufiksalnom tvorbenom<br />planu. Isto tako, obrađene su i složenice i složene (višečlane) lekseme.<br />U radu je primenjen i lingvogeografski metod, pa je deo građe predstavljen<br />kroz 20 lingvističkih karata (sa pratećim komentarima), pomoću kojih je dobijena<br />jasnija slika o teritorijalnoj rasprostranjenosti pojedinih leksema.<br />S obzirom na to da detaljno i sistemsko proučavanje vinogradarske<br />terminologije do sada nije urađeno, ovo istraživanje će popuniti taj vidni<br />nedostatak.</p> / <p>Vojvodina is a part of Serbia, north from the rivers Sava and Danube and is an<br />administrative unit with the status of autonomous province. Vojvodina covers an area of<br />22,572 km2. The vast fertile plain is suitable for a wide range of agricultural production:<br />truck farming, olericulture, pomology and viniculture. The soil on slopes of mountains<br />and in sandy areas is extremely suitable for pomology and viniculture. There are three<br />vinicultural regions in Vojvodina: the Fruska Gora region, Vrsac region and the region of<br />Subotica &ndash; Horgos sandy area.<br />The vinicultural terminology has not been researched to any greater extent in our<br />linguistic literature, therefore, it is the aim of this paper to present the entire vinicultural<br />terminology in the aforementioned three vinicultural regions in Vojvodna. The material<br />has been gathered in the field (on 39 sites) with the use of Upitnik za beleženje<br />vinogradarske leksike (Questionnaire for registering vinicultural lexis) of the SANU<br />Institute for the Serbian Language and by recording respondents&rsquo; spontaneous speech.<br />The focus of the research was the lexical-semantical and word formational analysis for<br />the purpose of compiling a dictionary as well as presentation of part of the material in<br />linguistic cards.<br />The lexical-semantical analysis was conducted in accordance with the basic<br />postulates of N. I. Tolstoy&rsquo;s theory of semantic micro fields, which is (modified on<br />occasion) present in all other terminologies described by the linguistic school of Novi<br />Sad up to now. The material compiled is organized in 15 semantic fields, which are<br />further presented and analyzed.<br />The word formational analysis included nouns, adjectives and verbs. The analysis<br />has been conducted on the prefix, suffix, and prefix-suffix word formational aspects.<br />Also, compound nouns and compound (multi-part) lexemes have been analyzed.<br />The linguo-geographic method was applied for the paper, therefore, part of the<br />material is presented in 20 linguistic cards (with respective comments), which help create<br />a clearer picture of territorial distribution of certain lexemes.<br />Since no detailed and systematic study of vinicultural terminology has been<br />conducted so far, this research will fill this obvious void.</p>

The issues of translation theory and practice are of great interest in Lithuania as well as in other countries. Researches on translation theory and practice have become even more relevant for Lithuania with its joining the European Union (EU). The aim of the research is to discuss the issue of eurojargon (specific formal language used in the EU institutions) in the aspect of translation. The paper presents theoretical background on this EU language, along with a detailed overview of its concept, major conflicts and differences on it, and its characteristics. This master’s final paper presents a lot of EU terms and their Lithuanian translation equivalents illustrating translation problems, which are encountered when translating the EU documents, and the influence of eurojargon on the Lithuanian language. It also presents the analysis of 700 English-Lithuanian EU terms within the framework of the theory of linguistic relativity. The paper presents an investigation, its results, and the reasons for informants’ incorrect translation.

Segmentation is a widely used paradigm in text processing. Rule-based, statistical and hybrid methods are employed to perform the segmentation. This dissertation introduces a new type of segmentation - collocation segmentation - and a new method to perform it, and applies them to three different text processing tasks. In lexicography, collocation segmentation makes possible the use of large corpora to evaluate the usage and importance of terminology over time. Text categorization results can be improved using collocation segmentation. The study shows that collocation segmentation, without any other language resources, achieves better results than the widely used n-gram techniques together with POS (Part-of-Speech) processing tools. Also, the preprocessing of data with collocation segmentation and subsequent integration of these segments into a Statistical Machine Translation system improves the translation results. Diverse word combinability measures variously influence the final collocation segmentation and, thus, the translation results. The new collocation segmentation method is simple, efficient and applicable to language processing for diverse applications. / Teksto skaidymo įvairaus tipo segmentais metodai yra plačiai naudojami teksto apdorojimui. Segmentuojant naudojami tiek statistiniai, tiek formalieji metodai. Disertacijoje pristatomas naujas segmentavimo tipas ir metodas - segmentavimas pastoviaisiais junginiais - ir pateikiami taikymai įvairiose teksto apdorojimo srityse. Taikant pastoviųjų junginių segmentavimą leksikografijoje atskleidžiama, kaip objektyviai ir greitai galima analizuoti labai didelius tekstų archyvus aptinkant vartojamą terminiją ir šių automatiškai identifikuotų terminų svarbumą ir kaitą laiko tėkmėje. Ši analizė leidžia greitai nustatyti svarbius metodologinius pokyčius mokslinių tyrimų istorijoje ir nustatyti pastarojo meto aktualias tyrimų sritis. Tekstų klasifikavimo taikyme atskleidžiama, kaip taikant segmentavimą pastoviaisiais junginiais galima pagerinti tekstų klasifikavimo rezultatus. Taip pat, pasitelkiant segmentavimą pastoviaisiais junginiais, atskleidžiama, kad nežymiai galima pagerinti statistinio mašininio vertimo kokybę, ir atskleidžiama įvairių žodžių junglumo įverčių įtaka segmentavimui pastoviaisiais junginiais. Naujas teksto skaidymo pastoviaisiais junginiais metodas atskleidžia naujas galimybes gerinti teksto apdorojimo rezultatus įvairiuose taikymuose ir įvairiose kalbose.

Teksto skaidymo įvairaus tipo segmentais metodai yra plačiai naudojami teksto apdorojimui. Segmentuojant naudojami tiek statistiniai, tiek formalieji metodai. Disertacijoje pristatomas naujas segmentavimo tipas ir metodas - segmentavimas pastoviaisiais junginiais - ir pateikiami taikymai įvairiose teksto apdorojimo srityse. Taikant pastoviųjų junginių segmentavimą leksikografijoje atskleidžiama, kaip objektyviai ir greitai galima analizuoti labai didelius tekstų archyvus aptinkant vartojamą terminiją ir šių automatiškai identifikuotų terminų svarbumą ir kaitą laiko tėkmėje. Ši analizė leidžia greitai nustatyti svarbius metodologinius pokyčius mokslinių tyrimų istorijoje ir nustatyti pastarojo meto aktualias tyrimų sritis. Tekstų klasifikavimo taikyme atskleidžiama, kaip taikant segmentavimą pastoviaisiais junginiais galima pagerinti tekstų klasifikavimo rezultatus. Taip pat, pasitelkiant segmentavimą pastoviaisiais junginiais, atskleidžiama, kad nežymiai galima pagerinti statistinio mašininio vertimo kokybę, ir atskleidžiama įvairių žodžių junglumo įverčių įtaka segmentavimui pastoviaisiais junginiais. Naujas teksto skaidymo pastoviaisiais junginiais metodas atskleidžia naujas galimybes gerinti teksto apdorojimo rezultatus įvairiuose taikymuose ir įvairiose kalbose. / Segmentation is a widely used paradigm in text processing. Rule-based, statistical and hybrid methods are employed to perform the segmentation. This dissertation introduces a new type of segmentation - collocation segmentation - and a new method to perform it, and applies them to three different text processing tasks. In lexicography, collocation segmentation makes possible the use of large corpora to evaluate the usage and importance of terminology over time. Text categorization results can be improved using collocation segmentation. The study shows that collocation segmentation, without any other language resources, achieves better results than the widely used n-gram techniques together with POS (Part-of-Speech) processing tools. Also, the preprocessing of data with collocation segmentation and subsequent integration of these segments into a Statistical Machine Translation system improves the translation results. Diverse word combinability measures variously influence the final collocation segmentation and, thus, the translation results. The new collocation segmentation method is simple, efficient and applicable to language processing for diverse applications.

<p>Предмет нашег истраживања су француски,<br />италијански и српски фраземи који садрже<br />кулинарску терминологију (лексеме које<br />означавају различите намирнице (нпр.<br />јабука, јаје), поједине врсте једноставнијих<br />јела (нпр. кајгана, каша), месне прерађевине<br />(нпр. кобасица, салама) итд.). Циљ<br />истраживања је да компаративно-<br />контрастивном анализом установимо<br />лексичка и семантичка (не)подударања<br />одабраних фразема француског,<br />италијанског и српског језика. Поред тога,<br />циљ је да фраземе тематски групишемо<br />према концептима које изражавају и да<br />утврдимо на који начин је кулинарска<br />терминологија учествовала у изградњи<br />фразеолошког значења.<br />Први део рада представља теоријски оквир<br />истраживања, док други део рада садржи<br />анализу корпуса и обухвата две целине &ndash;<br />анализу мотивације фразема и концептуалну<br />анализу фразема. У делу рада у којем<br />анализирамо мотивацију фразема грађу ћемо<br />разврстати по компонентама које су носиоци<br />значења, док ћемо у оквиру концептуалне<br />анализе фраземе тематски груписати и<br />придружити им одговарајуће дескрипторе<br />који их прецизније описују и представљају<br />односе сличности међу њима.</p> / <p>Predmet našeg istraživanja su francuski,<br />italijanski i srpski frazemi koji sadrže<br />kulinarsku terminologiju (lekseme koje<br />označavaju različite namirnice (npr.<br />jabuka, jaje), pojedine vrste jednostavnijih<br />jela (npr. kajgana, kaša), mesne prerađevine<br />(npr. kobasica, salama) itd.). Cilj<br />istraživanja je da komparativno-<br />kontrastivnom analizom ustanovimo<br />leksička i semantička (ne)podudaranja<br />odabranih frazema francuskog,<br />italijanskog i srpskog jezika. Pored toga,<br />cilj je da frazeme tematski grupišemo<br />prema konceptima koje izražavaju i da<br />utvrdimo na koji način je kulinarska<br />terminologija učestvovala u izgradnji<br />frazeološkog značenja.<br />Prvi deo rada predstavlja teorijski okvir<br />istraživanja, dok drugi deo rada sadrži<br />analizu korpusa i obuhvata dve celine &ndash;<br />analizu motivacije frazema i konceptualnu<br />analizu frazema. U delu rada u kojem<br />analiziramo motivaciju frazema građu ćemo<br />razvrstati po komponentama koje su nosioci<br />značenja, dok ćemo u okviru konceptualne<br />analize frazeme tematski grupisati i<br />pridružiti im odgovarajuće deskriptore<br />koji ih preciznije opisuju i predstavljaju<br />odnose sličnosti među njima.</p> / <p>The subject of this research are French, Italian<br />and Serbian idioms comprising the culinary<br />terminology (lexemes that denote groceries (e.g.<br />apple, egg), certain types of simple meals (e.g.<br />omelette, porridge), meat products (e.g.<br />sausage, salami), etc.). The aim of this study is<br />to determine the lexical and semantic<br />similarities and differences of the chosen idioms<br />by using comparative-contrastive analysis.<br />Furthermore, our objective is to classify the<br />idioms into groups based on the concepts which<br />they express and to determine the way in which<br />the culinary terminology motivates the<br />phraseological meaning.<br />The first part of this work presents the<br />theoretical frame of the research, while the<br />second part contains the analysis of the corpus<br />and consists of two parts &ndash; analysis of the<br />motivation of the idioms and conceptual<br />analysis of the idioms. In the part where we<br />analyse the motivation of the idioms, the corpus<br />is classified according to components which are<br />the carriers of meaning, while in the conceptual<br />analysis we will classify the idioms into<br />thematic groups and we will associate the<br />idioms with appropriate descriptors which<br />describe them more precisely and represent the<br />relations of similarity between them.</p>