Darbo tikslas – atskleisti jaunimo (iki 29 metų amžiaus) poreikius, siekiant integruotis į darbo rinką bei atskleisti kliūtis, trukdančias jų užimtumui. Darbo uždaviniai: išnagrinėti socialinio teisingumą; pateikti socialinės nelygybės sampratos teorinę interpretaciją; išanalizuoti jaunimo galimybes į socialinį teisingumą integruojantis į darbo rinką; atlikti sociologinį tyrimą, leidžiantį išsiaiškinti atskleisti jaunimo (iki 29 metų amžiaus) poreikius, siekiant integruotis į darbo rinką bei atskleisti kliūtis, trukdančias jų užimtumui. Tyrimo dalykas: jaunimo požiūris į nelygybę ir socialinį teisingumą integruojantis į darbo rinką. Darbo metodai: mokslinės, statistinės, publicistinės literatūros analizė; kokybinis tyrimas (interviu): dvi informantų grupės: 5 – studentai (akademinis jaunimas) ir 5 darbdaviai (įmonės vadovai). Tyrimu nustatyta, kad pagrindiniai reikalavimai, kuriuos darbdaviai kelia jauniems specialistams yra kvalifikacija, išsilavinimas bei pareigingumas. Darbuotojo, atitinkančio darbo keliamus reikalavimus, pasirinkimas yra svarbi sėkmingo darbo prielaida. Svarbu ir tai, kad naujai priimtas tinkamas žmogus dirbtų pakankamai ilgai. Darbuotojų keitimas įmonei gana brangiai kainuoja. Naujas darbuotojas pasiekia reikiamą darbo našumą, praeina maždaug metai, o kol pasiekia meistriškumą – gerokai ilgiau. Pažymėtina, kad jaunimas stodamas į aukštąsias mokyklas nepasveria, ar pasirinkta specialybė bus paklausi. Dažnas jaunas žmogus, įgijęs išsilavinimą universitete... [toliau žr. visą tekstą] / The aim of the Master‘s thesis is to disclose the needs of young people (up to their late-twenties) seeking integration into the labour market as well as to reveal the obstacles hindering them from being employed.The objectives – to analyse the issue of social justice; to present a theoretical interpretation of the concept of social inequality; to look into young people‘s opportunities for social justice in terms of integration into the labour market; to carry out a sociological survey which enables to clarify and reveal the needs of the youth (up to their late-twenties) in order to integrate themselves into the labour market and, in addition to this, to investigate the obstacles interfering with the process of employment of young people.The subject of research: the attitude of young people towards inequality and social justice while integrating themselves into the labour market. Methods of the Master‘s thesis: the analysis of academic and statistical literature as well as publications of social and political journalism; qualitative research (interviews); two groups of informants: five students (academic youth) and five employers (company executives). The research has established that the main requirements posed by employers for young specialists include qualifications, education and a sense of duty.The choice of an employee meeting the job requirements is an important prerequisite for successful work performance. It is also vital that a... [to full text]

This study is in two parts, separate and distinctive, yet interconnected. It is concerned with black young people, bom in Croydon, whose parents and grandparents were born in the Caribbean or who were socialised as Caribbeans. It seeks to generate a theory of how being black and bom in Britain creates intergenerational tensions which transcend those of "normal" adolescent relationships and how this affects their membership of 'main-stream' society. Part A, is an Institution Focused Study which examines the efficacy of the grounded theory approach as a suitable methodology for an ethnographic study of British-born black young people, necessitating in-depth interviewing both of the young people themselves and adults of their parents' and grandparents' generations. The Institution Focused Study explains the background to the research including the interest of the researcher in this topic. It charts the conditions which black young people face in a white-dominated and inherently racist society and highlights the paucity of research on this issue. It examines the grounded theory approach, suggesting that its suitability arises from its similarity to the youth work practitioner's style of operation and devises an appropriate research design to ensure that sufficient subjects are recruited and interviewed to provide information-rich data to be collected and analysed. It concludes that this method, when applied with scientific rigour, will produce sufficient data to enable both substantive theories and a more formal theory of British-born black young people to be generated. Part B constitutes the main study. After a brief introduction a discussion on Adolescence is provided to contextualise the study in view of the varying and rapid changes occurring in this period of human development. The study returns to the question of the research design and considers how information-rich data is to be gathered, and how subjects will be recruited and interviewed for which It provides an interviewer prompt sheet. An analysis of the data is then offered, grouped into the categories which have emerged and been developed as the study unfurled. Discussion then centres around the subjects 'own stories' together with other theories and research. The findings are summarised leading to a number of substantive theories which then are synthesised into a formal theory of British-born black young people. This suggests that they suffer a sense of cultural anomie denying them a necessary, new and distinctive identity as emerging black British citizens. The study raises the implications of this for the future work of the Croydon Youth Development Trust before offering a foot-note on methodology; a reflection on the grounded theory approach and its suitability to this type of ethnographic research.

This thesis overall is concerned with three cardinal considerations in relation to working with young people in a modern and fundamentally demographically changed Britain. These themes include considerations of how young people’s racial/ethnic origins and religious identity continue to shape how mainstream services interact with them as well as understanding how an increasingly globalised world changes how young people from Britain see or are seen in a new way at the personal, local, national and global levels. This thesis argues that the majority of these considerations are not currently well understood; hence the need for practitioners in youth and community development to gain cultural competency and global literacy. It has been evidenced that Black young people continue to be disadvantaged in education, employment, criminal justice and a host of other socialisation spaces in comparison to the rest of society. In addition, the furore raised constantly and continuously in relation to the vulnerability of young Muslims to violent extremism deserves more critical attention. Furthermore, globalisation means that the world is much closer economically, politically, environmentally, technologically and culturally and there is increasing consciousness about the repercussions of these connections at the personal, local, national and global levels. However, questions remain as to whether practitioners who work with young people have the required competency to work across these racial, religious and global considerations. This thesis, consisting of the author’s published works and this overview explores these three cardinal considerations of race, religion and globalisation when working with young people in a multicultural, multi-ethnic, multi-racial and multi-faith modern Britain. The thesis comprises an exploration of working with Black young people within a historical and social policy context, as well as presenting research that explores the views of young Black children and parents. The author’s key contributions consist of explaining how cultural relativism and dogmatism, as extreme positions, are constructed, with potentially fatal consequences. The second dimension of working with young people in Britain explored in this thesis is that arena of Global Youth Work within both a theoretical and practice setting, especially in relation to the training of practitioners. This section also reports on research in relation to how Global Youth Work is conceptualised and operationalised in British Higher Education Institutions delivering youth work training. The last section of the thesis focuses on the contemporary issue of working with young Muslims. Against a backdrop of the government’s policy context of the “Prevent" agenda, perceptions of barriers young Muslims face in accessing mainstream services are explored, as well as the wider implications of fostering a culturally and religiously competent way of working with young Muslims.

<p>Предмет истраживања дисертације је друштвена група младих из руралних заједница, односно, анализа особености живота младих у селу и проблема са којима се сусрећу као чиниоцима њихове социјалне изопштености. Предмет истраживања проучаван је у контексту глобалних модернизацијских друштвених процеса и односа, уз уважавање локалних специфичности.&nbsp;<br />Основни циљ истраживања је утврђивање друштвеног положаја младих у локалној сеоској заједници, али и глобалном друштву чија је та заједница део, стицање увида у (не)постојање свести младих у селу о сопственом друштвеном положају, проблемима са којима се сусрећу као и могућностима за самоорганизовање и активирање у локалној сеоској заједници. Специфични циљ истраживања је идентификација индикатора и објашњење условљености социјалне изопштености младих у руралним заједницама и објашњење њихове међусобне повезаности. Тиме се анализира социјална изопштеност која представља један од узрока, али и одраз друштвеног положаја младих у руралним заједницама. Под социјалном изопштеношћу подразумева се неједнак приступ институцијама и услугама и/или онемогућеност остварења социјалне партиципације у групи или заједници и остварења грађанских права.<br />У дисертацији се полази од неколико основних претпоставки. Полазна претпоставка је да млади у руралним заједницама имају ограничене шансе за остварење бројних животних потреба у свом окружењу што их ставља у неповољнију позицију у односу на младе из градских средина. Истовремено је то један од основних разлога због којих млади људи напуштају сеоску заједницу у којој су одрастали (немају услова да у свом окружењу адекватно задовоље животне потребе као што су образовање, здравствене услуге, комуналне услуге, приступ тржишту рада и могућност избора радног места, културне потребе и др.). Дакле, претпоставка је да је социјална изопштеност младих у селу резиденцијално условљена као и да утиче на њихове миграционе тенденције.</p><p>Истраживање друштвеног положаја младих у руралним заједницама и димензија њихове социјалне изопштености обухвата теоријски и емпиријски део. Основу емпиријског дела истраживања чини полустандардизовани интервју са младима из руралних заједница на узорку од 500 испитаника, старости 18-29 година из 10 сеоских насеља на подручју АП Војводине.<br />Анализа резултата добијених емпиријским истраживањем, показује да на ризик од социјалне изопштености младих у руралним подручјима највише утичу образовање, незапосленост, породични ресурси, материјална депривација, незадовољство и ниска социјална партиципација.<br />Потврђено је да образовне структуре утичу на репродукцију неједнакости и акумулацију културног капитала. Материјални положај породице испитаника показао се статистички значајним за доношење одлуке о образовању, односно потврђено је да образовне структуре младих зависе од социоекономског капитала породице, односно, да нижи материјални статус носи веће предиспозиције за социјалну изопштеност као и значај културног капитала родитеља на одлуке младих везане за образовање.<br />Резултати истраживања показују да испитаници као највећи проблем младих људи на селу перципирају немогућност запослења, на другом месту проблем неусловности за реализацију друштвеног живота, а на трећем, проблем безвољности, неамбициозности и незаинтересованости младих. Незапослени из узорком обухваћених села имају повећан ризик од социјалног искључивања с обзиром на то да су у највећем броју случајева незапослени дуже од две године. При том изражавају спремност на миграције према урбаним средиштима. У њиховим локалним заједницама смета им малограђанштина, примитивизам и менталитет људи. Већина младих који су учествовали у истраживању сматрају да је положај младих у селу лошији од друштвеног положаја који имају млади у граду. Сматрају да млади у руралним заједницама имају мање могућности у свакодневном животу, мање могућности за запослење и лошије услове за реализацију друштвеног живота. У највећем броју случајева нису задовољни тиме како друштво решава проблеме младих људи на селу. Међутим, ма колико били незадовољни тренутним стањем и решавањем питања младих у друштву, испитаници нису показали велику спремност за социјални активизам и партиципацију у решавању проблема. Показало се да су испитаници са вишим степеном образовања спремнији на друштвени ангажман. Сматрају да би боља могућност запослења, као и стимулисање пољопривреде и обезбеђивање бољих услова живота у сеоским заједницама, утицало на смањење одласка младих из села у градове.<br />У анализи резултата истраживања у свим кључним показатељима социјалне изопштености утврђене су статистички значајне и јаке везе са сеоским насељима из којих испитаници потичу, чиме је потврђена резиденцијална условљеност социјалне изопштености. Притом се показало да је економска развијеност општине којој сеоско насеље припада&nbsp; и његов територијални положај значајнији него величина насеља.</p> / <p>Predmet istraživanja disertacije je društvena grupa mladih iz ruralnih zajednica, odnosno, analiza osobenosti života mladih u selu i problema sa kojima se susreću kao činiocima njihove socijalne izopštenosti. Predmet istraživanja proučavan je u kontekstu globalnih modernizacijskih društvenih procesa i odnosa, uz uvažavanje lokalnih specifičnosti.&nbsp;<br />Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje društvenog položaja mladih u lokalnoj seoskoj zajednici, ali i globalnom društvu čija je ta zajednica deo, sticanje uvida u (ne)postojanje svesti mladih u selu o sopstvenom društvenom položaju, problemima sa kojima se susreću kao i mogućnostima za samoorganizovanje i aktiviranje u lokalnoj seoskoj zajednici. Specifični cilj istraživanja je identifikacija indikatora i objašnjenje uslovljenosti socijalne izopštenosti mladih u ruralnim zajednicama i objašnjenje njihove međusobne povezanosti. Time se analizira socijalna izopštenost koja predstavlja jedan od uzroka, ali i odraz društvenog položaja mladih u ruralnim zajednicama. Pod socijalnom izopštenošću podrazumeva se nejednak pristup institucijama i uslugama i/ili onemogućenost ostvarenja socijalne participacije u grupi ili zajednici i ostvarenja građanskih prava.<br />U disertaciji se polazi od nekoliko osnovnih pretpostavki. Polazna pretpostavka je da mladi u ruralnim zajednicama imaju ograničene šanse za ostvarenje brojnih životnih potreba u svom okruženju što ih stavlja u nepovoljniju poziciju u odnosu na mlade iz gradskih sredina. Istovremeno je to jedan od osnovnih razloga zbog kojih mladi ljudi napuštaju seosku zajednicu u kojoj su odrastali (nemaju uslova da u svom okruženju adekvatno zadovolje životne potrebe kao što su obrazovanje, zdravstvene usluge, komunalne usluge, pristup tržištu rada i mogućnost izbora radnog mesta, kulturne potrebe i dr.). Dakle, pretpostavka je da je socijalna izopštenost mladih u selu rezidencijalno uslovljena kao i da utiče na njihove migracione tendencije.</p><p>Istraživanje društvenog položaja mladih u ruralnim zajednicama i dimenzija njihove socijalne izopštenosti obuhvata teorijski i empirijski deo. Osnovu empirijskog dela istraživanja čini polustandardizovani intervju sa mladima iz ruralnih zajednica na uzorku od 500 ispitanika, starosti 18-29 godina iz 10 seoskih naselja na području AP Vojvodine.<br />Analiza rezultata dobijenih empirijskim istraživanjem, pokazuje da na rizik od socijalne izopštenosti mladih u ruralnim područjima najviše utiču obrazovanje, nezaposlenost, porodični resursi, materijalna deprivacija, nezadovoljstvo i niska socijalna participacija.<br />Potvrđeno je da obrazovne strukture utiču na reprodukciju nejednakosti i akumulaciju kulturnog kapitala. Materijalni položaj porodice ispitanika pokazao se statistički značajnim za donošenje odluke o obrazovanju, odnosno potvrđeno je da obrazovne strukture mladih zavise od socioekonomskog kapitala porodice, odnosno, da niži materijalni status nosi veće predispozicije za socijalnu izopštenost kao i značaj kulturnog kapitala roditelja na odluke mladih vezane za obrazovanje.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici kao najveći problem mladih ljudi na selu percipiraju nemogućnost zaposlenja, na drugom mestu problem neuslovnosti za realizaciju društvenog života, a na trećem, problem bezvoljnosti, neambicioznosti i nezainteresovanosti mladih. Nezaposleni iz uzorkom obuhvaćenih sela imaju povećan rizik od socijalnog isključivanja s obzirom na to da su u najvećem broju slučajeva nezaposleni duže od dve godine. Pri tom izražavaju spremnost na migracije prema urbanim središtima. U njihovim lokalnim zajednicama smeta im malograđanština, primitivizam i mentalitet ljudi. Većina mladih koji su učestvovali u istraživanju smatraju da je položaj mladih u selu lošiji od društvenog položaja koji imaju mladi u gradu. Smatraju da mladi u ruralnim zajednicama imaju manje mogućnosti u svakodnevnom životu, manje mogućnosti za zaposlenje i lošije uslove za realizaciju društvenog života. U najvećem broju slučajeva nisu zadovoljni time kako društvo rešava probleme mladih ljudi na selu. Međutim, ma koliko bili nezadovoljni trenutnim stanjem i rešavanjem pitanja mladih u društvu, ispitanici nisu pokazali veliku spremnost za socijalni aktivizam i participaciju u rešavanju problema. Pokazalo se da su ispitanici sa višim stepenom obrazovanja spremniji na društveni angažman. Smatraju da bi bolja mogućnost zaposlenja, kao i stimulisanje poljoprivrede i obezbeđivanje boljih uslova života u seoskim zajednicama, uticalo na smanjenje odlaska mladih iz sela u gradove.<br />U analizi rezultata istraživanja u svim ključnim pokazateljima socijalne izopštenosti utvrđene su statistički značajne i jake veze sa seoskim naseljima iz kojih ispitanici potiču, čime je potvrđena rezidencijalna uslovljenost socijalne izopštenosti. Pritom se pokazalo da je ekonomska razvijenost opštine kojoj seosko naselje pripada&nbsp; i njegov teritorijalni položaj značajniji nego veličina naselja.</p> / <p>The subject of the research in this thesis is a social group of young people from rural communities. More specifically, this is an analysis of the characteristics of the lives of rural youth and problems they encounter as factors of their social exclusion. The subject of the research was studied in the context of global modernization social processes and relationships, while respecting local specificities.<br />The main goal of the research was to determine the social position of young people in their local rural community, but also in the global society which this community belongs to, to gain insight into whether or not the youth is aware of their own social position, the problems they encounter and the possibilities for self-organization and activation in the local village community. The specific goal of the research was to determine the indicators and the explanation what social exclusion of rural youth depends on and to explain how these are interconnected. In this way, the thesis analyzes social exclusion, as one of the causes, but also one of the reflections of the social position of young people in rural communities. Social exclusion means that people have unequal access to institutions and services and/or are unable to socially participate in a group or community and enjoy civil rights.<br />The thesis starts from several basic assumptions. The starting assumption is that young people in rural communities have limited opportunities for meeting a number of their needs, which places them in a less favorable situation compared to young people in urban areas. At the same time, this is one of the main reasons why young people leave rural communities in which they grew up (they have no conditions to adequately meet their needs such as education, health services, utility services, access to the labor market and the possibility of choosing a job, cultural needs, etc.). Therefore, the presumption is that social exclusion of young people in villages depends on their place of residence, which also affects their migration tendencies.</p><p>Studying of the social position of young people in rural communities and the dimensions of their social exclusion includes both the theoretical and empirical aspects. The basis of the empirical part of the research is a semi-standardized interview with young people from rural communities on a sample of 500 respondents, aged 18-29, from 10 villages on the territory of AP Vojvodina.<br />The analysis of the results obtained by the empirical research shows that the risk of social exclusion among rural youth is mostly affected by education, unemployment, family resources, material deprivation, dissatisfaction and low social participation.<br />It was confirmed that educational structures affect the reproduction of inequalities and accumulation of cultural capital. The material status of a respondent&#39;s family proved to be statistically significant for making decisions about education, i.e. it was confirmed that the educational structures of young people depend on their family&rsquo;s socioeconomic capital. In other words, lower material status implies higher predisposition for social exclusion, while their parents&rsquo; cultural capital is important for making decisions related to education.<br />The results of the research show that, according to the respondents, the main problem of rural youth is that they cannot find a job. It is followed by the problem that young people lack the conditions to enjoy good social lives, while the third problem is young people&rsquo;s dejection, lack of ambition and lack of interests. The unemployed young people from the studied villages have an increased risk of social exclusion, since in most cases they have been unemployed for more than two years. At the same time, they express readiness to migrate to urban centers. They are bothered by provinciality, primitivism and mentality of the people in their local communities. Most of the young people who participated in the research believe that the position of young people in villages is worse than the social position of young people in the cities. They are of the opinion that young people in rural communities have fewer opportunities in their everyday lives, fewer employment opportunities and worse conditions to enjoy good social life. In most cases, they are not satisfied with how society deals with the problems of young people in the villages. However, regardless of their dissatisfaction with the current situation and with the ways of dealing with these problems, the respondents did not show great readiness for social activism and participation in problem solving. It was found that the respondents with a higher level of education are more willing to engage in social activities. They think that providing better job opportunities, stimulating agriculture and providing better living conditions in rural communities would lead to a decrease in the outflow of young people from rural to urban areas.<br />The analysis of the research results showed that in all key indicators of social exclusion there were statistically significant and strong links with rural settlements from which the respondents come from, which confirmed that social exclusion depends on the place of residence. It also proved that the economic development of the municipality which the village belongs to and its territorial position is more important than the size of the settlement.</p>

Thesis (doctoral)--Würzburg, 2007. / Includes bibliographical references (p. 345-357).