<p>ABSTRAKT</p><p>Andreoli, D. och Darabi, S. (2006) En sociologisk undersökning av hur bilden av ungdomskriminalitet konstrueras i stadsdelen Backa, Göteborg, Högskolan i Halmstad, Sektionen för Hälsa och Samhälle, Sociologi C, 40-60p, VT 2007</p><p>Ungdomsbrottsligheten är idag ett välkänt samhällsproblem. Som samhällsmedlemmar i en stor stad som Göteborg stöter man på fenomenet i verkligheten eller i media. Syftet med denna uppsats är att ur ett sociologiskt perspektiv skapa förståelse för hur ungdomsbrottsligheten som fenomen konstrueras i samhället.</p><p>Vi har utifrån vår insamlade empiri samt utifrån relevanta teorier valt att belysa hur ungdomskriminaliteten konstrueras utifrån skilda perspektiv i stadsdelen Backa i Göteborg.</p><p>Ett avgränsat bostadsområde i en större stad där ungdomskriminaliteten har framställts som ett problem i media. Vi har valt att arbeta med en kvalitativ intervjumetod och genomfört våra intervjuer med hjälp av en semistrukturerad intervjuguide.</p><p>Analysen har skett genom att vi sammankopplat vår insamlade data och med hjälp av våra valda teorier analyserat vårt arbete.</p><p>Vi pekar i uppsatsen på att den stigmatisering som kan ske på individnivå har en motsvarighet på samhällsnivå där hela stadsdelar pekas som mer problemtyngda och kriminella än andra. Detta drabbar samtliga som bor där. Upplevelserna av hur det är att bo eller arbeta i stadsdelen kan dock skilja sig från den mediala bilden. Det finns dock samtidigt en risk att denna påverkar de boendes egna uppfattningar om bostadsområdet. Vi tycker oss ha funnit stöd både för detta och för motsatsen, nämligen att dem som bor och verksamma i området har en annan bild av ungdomsbrottsligheten än media.</p>

ABSTRAKT Andreoli, D. och Darabi, S. (2006) En sociologisk undersökning av hur bilden av ungdomskriminalitet konstrueras i stadsdelen Backa, Göteborg, Högskolan i Halmstad, Sektionen för Hälsa och Samhälle, Sociologi C, 40-60p, VT 2007 Ungdomsbrottsligheten är idag ett välkänt samhällsproblem. Som samhällsmedlemmar i en stor stad som Göteborg stöter man på fenomenet i verkligheten eller i media. Syftet med denna uppsats är att ur ett sociologiskt perspektiv skapa förståelse för hur ungdomsbrottsligheten som fenomen konstrueras i samhället. Vi har utifrån vår insamlade empiri samt utifrån relevanta teorier valt att belysa hur ungdomskriminaliteten konstrueras utifrån skilda perspektiv i stadsdelen Backa i Göteborg. Ett avgränsat bostadsområde i en större stad där ungdomskriminaliteten har framställts som ett problem i media. Vi har valt att arbeta med en kvalitativ intervjumetod och genomfört våra intervjuer med hjälp av en semistrukturerad intervjuguide. Analysen har skett genom att vi sammankopplat vår insamlade data och med hjälp av våra valda teorier analyserat vårt arbete. Vi pekar i uppsatsen på att den stigmatisering som kan ske på individnivå har en motsvarighet på samhällsnivå där hela stadsdelar pekas som mer problemtyngda och kriminella än andra. Detta drabbar samtliga som bor där. Upplevelserna av hur det är att bo eller arbeta i stadsdelen kan dock skilja sig från den mediala bilden. Det finns dock samtidigt en risk att denna påverkar de boendes egna uppfattningar om bostadsområdet. Vi tycker oss ha funnit stöd både för detta och för motsatsen, nämligen att dem som bor och verksamma i området har en annan bild av ungdomsbrottsligheten än media.

Thesis:The aim of our study is to identify how IKEA's externalestablishment at Norra Backa can affect Kupolen and the centre. This in order to provide suggestions on how these trade areas can be connected and create a whole to thereby gain the purchasing power.Method:In our study we used triangulation. That means we have used both a quantitative and a qualitative approach. The quantitative method based on a survey with 100 respondents. The qualitative method is based on interviews with the centre conductors of Borlänge, Laila G Prosén and Anna Timander.Theory:The theories we have used is STP, substitution effects and effects of overspill, important factors for an attractive market town, Town Centre Management, Urban Retail Product.Conclusion: We found how IKEA's establishment at Norra Backa may affect Kupolen and the center of Borlänge then we gave suggestions on how these trade areas can be connected.

<p>Korpus književnih tekstova, književna<br />produkcija štampe u periodu od šest godina, njen<br />prikaz u celini, iziskivao je jedan širi<br />istorijski i kulturnoistorijski osvrt na<br />prethodni period. S jedne strane, u velikim crtama<br />su predočeni počeci manjinske mađarske štampe na<br />ovim prostorima u međuratnom razdoblju ,a s druge<br />strane prikazano je osnivanje listova i časopisa u<br />novoj socijalisti-čkoj državi. Predmet proučavanja<br />su činili sledeći listovi: subotički H&iacute;d,<br />pokrenut maja 1934. kao društve-ni, književni i<br />kritički časopis, koji je ponovo pokrenut 1.<br />novembra 1945. Po ugledu na Slobodnu Vojvodinu,<br />24. decembra 1944. pokrenut je prvi mađarski<br />dnevni list Szabad Vajdas&aacute;g, koji se od 27.<br />septembra 1945, objavljuje pod naslovom Magyar Sz&oacute;.<br />Omladinski list Ifjus&aacute;g Szava pojavio se 7. marta<br />1945, a od 17. marta 1951. objavljivan je kao Ifjus&aacute;g.<br />Oktobra 1946. pokrenut je list za žene Vajdas&aacute;gi Dolgoz&oacute; Nő koji posle šest brojeva menja naziv u</p><p>Dolgoz&oacute; Nő. Pored ovih izlazila su još dva<br />nedeljnika: 5. aprila 1946. pokrenut je 7 Nap, a 13.<br />novembra 1947. radnički list Dolgoz&oacute;k.<br />Prva vojvođanska mađarska knjiga iz oblasti<br />književnosti , antologija T&eacute;gl&aacute;k &eacute;s bar&aacute;zd&aacute;k (Cigle<br />i brazde), pojavila se 1947. godine. Mada su knjige<br />na mađarskom jeziku izlazile već od 1945, one su<br />bile mahom društveno-političke brošure u<br />službi aktualne politike i vladajuće ideologije.<br />U vrlo važna izdanja posle 1945. spadaju narodni<br />kalendari koji su štampani uvek krajem godine za<br />narednu godinu, a donosili su obilje književnih<br />priloga: pesme, novele, pripovetke i to u vreme<br />kada jedva da je bilo objavljenih mađarskih<br />književnih tekstova vojvođanskih pisaca. Ove<br />periodične publikacije su objavljivane u vrlo<br />velikom tiražu, (npr. Narodni kalendar za 1948. u<br />75000 primeraka), a često su imale i drugo izdanje,<br />što znači da su dospeli do širokih slojeva<br />čitalačke publike. U korpus tekstova uključeni su<br />i svi književni tekstovi iz kalendara do 1952.<br />godine.<br />U vidu priloga, sastavni deo disertacije<br />čine Bibliografija književnih priloga u<br />periodici i Bibliografija posebnih izdanja. Pored<br />toga, urađen je i Biografski leksikon pisaca koji se<br />spominju u radu.<br />Rezultali istraživanja i proučavanja ukazuju<br />na to da je u periodu 1947-1952 najvažnija<br />pokretačka snaga bila politika i propaganda, i da<br />je od njih zavisila uređivačka koncepcija listova i<br />časopisa. Naime, što je bilo više problema u<br />politici i spoljnoj politici, sve je bilo manje<br />književnih priloga u listovima. Politička<br />propaganda je bila skoro najvažnija, jer je<br />određivala tematiku književnog teksta, da li ona<br />odgovara očekivanoj ili preporučenoj temi. Od<br />stranih pisaca najviše su se objavljivani ruski, i<br />skoro u svakom članku ili kritičkom osvrtu preporučivala se ruska literatura kao uzor koji treba slediti. Znakovi promene modu se primetiti tokom 1951-1952. godine.U poslednje dve godine proučavanog perioda mnogo</p><p>je više književnih priloga u listovaima, teme su<br />raznovrsnije i čini se da je književnost manje<br />izložena dnevnoj politici, ali ona još uvek deluje<br />iz pozadine kao i ranije, a mnogi pisci još uvek su<br />zatočeni na Golom otoku.</p>

<p>Тема докторске дисертације је анализа квалитета воде Великог бачког канала, могућности санације и одрживо коришћење његових развојних потенцијала на каналској мрежи и њеном непосредном приобаљу. На основу расположивих података за десетогодишњи период (2000-2009) указало се на проблеме изазване одређеним загађивачима на целој дужини тока и анализиран је утицај најзначајнијих загађивача у насељима која се налазе у непосредној близини канала. Подаци који указују на квалитативну анализу воде помогли су да се направи корелација између квалитета каналске воде и ставова локалног становништва у погледу коришћења Великог бачког канала у привредне сврхе. Циљ дисертације је да дефинише квалитет каналске воде коришћењем хидролошких и статистичких метода који се тренутно широко примењују у многим истраживањима, као и да укаже који од метода дају најбоље резултате. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Serbian Water Quality Index (SWQI), применa hi-квадрат теста, дескриптивна статистичка анализа, t-тест за независне узорке, једнофакторска анализа варијансе АNOVA и израчунавања коефицијента корелације. На основу статистичке обраде података видимо да на читавом току Великог бачког канала, који је дуг свега 123 km постоје деонице (профили I, II и III) које су чисте и у потпуности погодне за експлоатацију и одрживо коришћење свих његових функција, и деоница (профил IV) која је у потпуности деградирана и неупотребљива. На каналу је карактеристично органско загађење. Најзначајнији индустријски објекти лоцирани су у централном делу Великог бачког канала, где је и евидентирано највеће загађење, у општини Врбас. Фарма свиња &bdquo;Farmakoop&ldquo;, фабрика уља &bdquo;Витал&ldquo;, и кланица &bdquo;Carnex&ldquo;, су вруће тачке које су углавном одговорне за лошу еколошку ситуацију у каналу. На простору око Великог бачког канала мали је број фабрика које примењују еколошке стандарде, а само неке од њих имају примарна или секундарна постројења за претходну обраду отпадних вода пре испуштања у реципијент. Резултати SWQI анализе показали су да су деонице на профилима I, II, III и V у потпуности погодне за привредни развој (SWQI&gt;70) а да је деоница на профилу IV (SWQI&lt;37) у потпуности деградирана. Као идеално решење за смањење загађења Великог бачког канала наводи се изградња и употреба централног постројења за прераду отпадних вода, као и коришћење отпадних индустријских и комуналних вода у пољопривреди. На основу резултата анкетног истраживања видимо да локално становништво сматра да Велики бачки канал може да поврати већи део својих ранијих функција (наводњавање, одводњавање, пловидба, узгој рибе...). Да би се то и десило неопходно је контролисати места улива отпадних вода у Канал, а саме отпадне воде третирати и довести у стање у ком неће угрозити његов квалитет воде. Одговори испитаника се разликују у зависности од њиховог места становања, где се посебно истичу становници Врбаса са изузетно негативним ставовима, што је и за очекивати с обзиром на резултате квалитета воде на овом делу Канала.[</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza kvaliteta vode Velikog bačkog kanala, mogućnosti sanacije i održivo korišćenje njegovih razvojnih potencijala na kanalskoj mreži i njenom neposrednom priobalju. Na osnovu raspoloživih podataka za desetogodišnji period (2000-2009) ukazalo se na probleme izazvane određenim zagađivačima na celoj dužini toka i analiziran je uticaj najznačajnijih zagađivača u naseljima koja se nalaze u neposrednoj blizini kanala. Podaci koji ukazuju na kvalitativnu analizu vode pomogli su da se napravi korelacija između kvaliteta kanalske vode i stavova lokalnog stanovništva u pogledu korišćenja Velikog bačkog kanala u privredne svrhe. Cilj disertacije je da definiše kvalitet kanalske vode korišćenjem hidroloških i statističkih metoda koji se trenutno široko primenjuju u mnogim istraživanjima, kao i da ukaže koji od metoda daju najbolje rezultate. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Serbian Water Quality Index (SWQI), primena hi-kvadrat testa, deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke, jednofaktorska analiza varijanse ANOVA i izračunavanja koeficijenta korelacije. Na osnovu statističke obrade podataka vidimo da na čitavom toku Velikog bačkog kanala, koji je dug svega 123 km postoje deonice (profili I, II i III) koje su čiste i u potpunosti pogodne za eksploataciju i održivo korišćenje svih njegovih funkcija, i deonica (profil IV) koja je u potpunosti degradirana i neupotrebljiva. Na kanalu je karakteristično organsko zagađenje. Najznačajniji industrijski objekti locirani su u centralnom delu Velikog bačkog kanala, gde je i evidentirano najveće zagađenje, u opštini Vrbas. Farma svinja &bdquo;Farmakoop&ldquo;, fabrika ulja &bdquo;Vital&ldquo;, i klanica &bdquo;Carnex&ldquo;, su vruće tačke koje su uglavnom odgovorne za lošu ekološku situaciju u kanalu. Na prostoru oko Velikog bačkog kanala mali je broj fabrika koje primenjuju ekološke standarde, a samo neke od njih imaju primarna ili sekundarna postrojenja za prethodnu obradu otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent. Rezultati SWQI analize pokazali su da su deonice na profilima I, II, III i V u potpunosti pogodne za privredni razvoj (SWQI&gt;70) a da je deonica na profilu IV (SWQI&lt;37) u potpunosti degradirana. Kao idealno rešenje za smanjenje zagađenja Velikog bačkog kanala navodi se izgradnja i upotreba centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i korišćenje otpadnih industrijskih i komunalnih voda u poljoprivredi. Na osnovu rezultata anketnog istraživanja vidimo da lokalno stanovništvo smatra da Veliki bački kanal može da povrati veći deo svojih ranijih funkcija (navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidba, uzgoj ribe...). Da bi se to i desilo neophodno je kontrolisati mesta uliva otpadnih voda u Kanal, a same otpadne vode tretirati i dovesti u stanje u kom neće ugroziti njegov kvalitet vode. Odgovori ispitanika se razlikuju u zavisnosti od njihovog mesta stanovanja, gde se posebno ističu stanovnici Vrbasa sa izuzetno negativnim stavovima, što je i za očekivati s obzirom na rezultate kvaliteta vode na ovom delu Kanala.[</p> / <p>The topic of this PhD thesis is the quality analysis of the Veliki Backi Canal water, possible recovery and sustainable use of its development potential over the canal network and its immediate banks area. Based on the relevant data for a ten-year period (2000-2009) certain problems surfaced caused by various polluters throughout the entire canal and the impact of the most significant polluters on populated areas in the vicinity of the canal has been analysed. Data gathered with qualitative analyses of water helped in establishing the correlation between the quality of canal water and local population attitude towards the use of the Veliki Backi Canal for commercial purposes. The purpose of this thesis is to define the quality of canal water using hydrologic and statistic methods, currently widely used in numerous researches, as well as to pinpoint which method provides the best results. In order to obtain the necessary data various methods were used: Serbian Water Quality Index (SWQI), application of hi-square test, descriptive statistic analysis, t-test for independent samples, one-factor analyses of variance АNOVA and the correlation coefficient measurement. Based on statistical data it can be observed that there are different sections of the entire Veliki Backi Canal, only 123 km in length. There are sections (profiles I, II and III) which are clean and fully appropriate for exploitation and sustainable use of all its functions. However, there is also a section (profile IV) which is completely degraded and unusable. Another characteristic of the Canal is organic pollution. The biggest industrial facilities are based in the central part of the Veliki Backi Canal with highest pollution in the municiplaity Vrbas. There are hot spots, such as a pig farm &bdquo;Farmakoop&ldquo;,oil factory &ldquo;Vital&rdquo; and slaughterhouse &bdquo;Carnex&ldquo;, mainly responsible for poor ecological state of the Canal. An insignificant number of factories in the area of the Veliki Backi Canal apply ecology standards and only few have primary or secondary facilities for pre-treatment of waste water before discharge into the recipient. SWQI analyses results show that the Canal sections with profiles I, II, III and V are entirely appropriate for economic development (SWQI&gt;70) whereas the section with profile IV (SWQI&lt;37) is completely degraded. In order to decrease pollution of the Veliki Backi Canal, as the ideal solution is suggested to construct the central facility for pre-treatment of wastewater as well as to use industrial and utility wastewater in agriculture. According to the survey results the locals believe that the Veliki Backi Canal could recover most of its previous functions (irrigation, drainage, sailing, fish farming....). In order to ensure something like that it would be necessary to control wastewater flow spots and to treat the wastewater so that it does not endanger the water quality of the Canal. The survey responses differ according to the area of living with particularly negative attitudes of people from Vrbas and that was to be expected if we bear in mind the worst water quality results in this part of the Canal.</p>