The first and until now last translation of the drama The Ballad of the Sad Café which was written by Edward Albee based on the novella by Carson McCullers was published 51 years ago. This fact leads us to the assumption that the translation is already outdated. In this thesis we deliver a new translation and by comparing and contrasting the two texts we draw conclusions on aging of translations, elements that cause aging of translations and ways how current theatre-makers handle an outdated text nowadays. The first part of the thesis consists of the drama's literary analysis. The following translation analysis represents a preparatory phase for the translation itself. We also provide a theoretical background on repeated translation, aging of translation and translation of dramatic texts. The new translation of the play is compared and contrasted in the last part in which we cover the most important issues described in the translation analysis. We conclude by comparing our findings with the staging of the play from 2005 in which the earlier translation was used. Key words: THE BALLAD OF THE SAD CAFÉ, Czech interpretation, Czech translation, translation of dramatic texts, repeated translation, aging of translations, contrastive description of Czech translations

The diploma thesis deals with the interpretation of Deml's prose anthology Moji přátelé/My Friends from an intertextual viewpoint. The work is focused mainly on the reconstruction of My Friends' genesis and intertextual structures and on the interpretation of identified references, i.e. allusions and quotations. The thesis also explores Deml's vocabulary of flowers by reference to Biedermeier's work, it surveys repertoire of the main motifs and offers analysis of author's poetics. The work is also focused on Deml's specific dialogue.

Contemporary constantly expanding content of social media like Instagram brings the medium of photography to new contexts. Photography becomes an instrument of immediate communication and its historically defined functions are an object of change. The continuity of Instagram content creating, the personal perspective of its users, the constant presence of camera accompanying them are aspects analogous to the artwork of Nan Goldin. Goldin's photo essay ​The Ballad of Sexual Dependency (1986)​has a character of visual diary that captures the life of her community with almost obsessive continuity. It's also captured from deeply personal perspective depicting intimate moments and describing Goldin's personal relationships. Publishing of ​The Ballad​and formation of Instagram is divided by more than twenty-five years and both events and its meanings are profoundly different. This thesis nevertheless presumes that comparison of these, in many aspects alike phenomenons can help describe the change of the function of the media of photography, explore contemporary tendencies in photography aesthetics, the meaning of instagram's content to its users and provide general understanding of the role of shared photography in social and historical context. The methods of comparison are semiotic visual analysis,...

<p>Монографски приказ песничких облика у одређеном периоду српске књижевности, настао на корпусу дела српских неосимболистичких песника, корак је ка валоризовању форме и незанемаривању проблема формализације путем утврђених правила. Проучавање репертоара песничких облика ових песника модернизоване традиције, препознавање употребе облика, извођење типолошке поделе као и маркирање начина на који се односе према облику (у којој мери и на који начин се крше строга и утврђена правила; ради ли се о деструкцији или стилизацији облика), представљаће допринос управо континуираном актуализовању питања сталних облика. Премда је о неосимболистичким песницима доста писано, има значајних текстова у којима се тумачи њихова поетика, није истражено, међутим, који су се све песнички облици и на који начин употребљавали, нити је компаративно сагледана специфичност поступака свих песника ове оријентације. Само се у својству примера могу уочити понеке песме ових песника у радовима који систематски представљају све сталне облике<br />песме, строфе и стиха. Циљ нашег истраживања је да сагледа поетичке претпоставке неосимболистичког песништва из аспекта опредељења за утврђене песничке облике; да издвоји промишљања о облицима појединих песника ове групе исказана у есејима, са освртом на начелне разлике у схватању; да уочи доследност између поетичких исказа и конкретних песничких остварења, и коначно, да укаже на врсте и одлике облика којима су се служили, као и на поступке којима су их модернизовали. Све до данашњег дана остало је занемарено студиозно проматрање и интерпретирање принципа грађења песме, па чак и нека компаративна анализа примене песничких облика неосимболиста и песника на које су се угледали.<br />У првом поглављу докторске дисертације Песнички облици српског неосимболизма осврнућемо се на појам песнички облици, дати преглед постојеће литературе о сталним облицима, указати на претходна сазнања и методолошки оквир истраживања. Потом ћемо сагледати основне поетичке постулате неосимболистичког песништва и издвојити склоност према сталним облицима као вид односа према традицији и представити грађу (библиографија облика у песничким књигама).<br />Друго поглавље, поред књижевно-историјског контекста српског неосимболистичког песништва, којим се указује на утицај модерне поезије како европске тако и наше, те активирање и модернизовање песничке традиције, представиће и свесност значаја форме опипљиву у експлицитној поетици ових песника.<br />Главно поглавље монографије пружиће преглед сталних облика песме и строфе којима су се песници изражавали. Биће издвојени облици по пореклу: романски (који су и најзаступљенији), грчко-<br />византијски и класични. Прегледно ће све песме истог облика наведених песника бити груписане, свака интерпретирана понаособ и у односу на песме других аутора. Издвојиће се и одређени типови строфа преузети из традиције; интерпретативно ће се указати на однос слободног и везаног стиха, указати на обнову стихова из класичне, европске и домаће традиције.<br />Закључак ће генерално одговорити које су особености избора песничких облика и поступања с традицијом песника друге послератне песничке генерације, затим извести проблематику принципа грађења песама усклађену са поетичким моментима и иновације у поступцима структурирања чиме су начинили помаке на развојној линији српске поезије.</p> / <p>Monografski prikaz pesničkih oblika u određenom periodu srpske književnosti, nastao na korpusu dela srpskih neosimbolističkih pesnika, korak je ka valorizovanju forme i nezanemarivanju problema formalizacije putem utvrđenih pravila. Proučavanje repertoara pesničkih oblika ovih pesnika modernizovane tradicije, prepoznavanje upotrebe oblika, izvođenje tipološke podele kao i markiranje načina na koji se odnose prema obliku (u kojoj meri i na koji način se krše stroga i utvrđena pravila; radi li se o destrukciji ili stilizaciji oblika), predstavljaće doprinos upravo kontinuiranom aktualizovanju pitanja stalnih oblika. Premda je o neosimbolističkim pesnicima dosta pisano, ima značajnih tekstova u kojima se tumači njihova poetika, nije istraženo, međutim, koji su se sve pesnički oblici i na koji način upotrebljavali, niti je komparativno sagledana specifičnost postupaka svih pesnika ove orijentacije. Samo se u svojstvu primera mogu uočiti poneke pesme ovih pesnika u radovima koji sistematski predstavljaju sve stalne oblike<br />pesme, strofe i stiha. Cilj našeg istraživanja je da sagleda poetičke pretpostavke neosimbolističkog pesništva iz aspekta opredeljenja za utvrđene pesničke oblike; da izdvoji promišljanja o oblicima pojedinih pesnika ove grupe iskazana u esejima, sa osvrtom na načelne razlike u shvatanju; da uoči doslednost između poetičkih iskaza i konkretnih pesničkih ostvarenja, i konačno, da ukaže na vrste i odlike oblika kojima su se služili, kao i na postupke kojima su ih modernizovali. Sve do današnjeg dana ostalo je zanemareno studiozno promatranje i interpretiranje principa građenja pesme, pa čak i neka komparativna analiza primene pesničkih oblika neosimbolista i pesnika na koje su se ugledali.<br />U prvom poglavlju doktorske disertacije Pesnički oblici srpskog neosimbolizma osvrnućemo se na pojam pesnički oblici, dati pregled postojeće literature o stalnim oblicima, ukazati na prethodna saznanja i metodološki okvir istraživanja. Potom ćemo sagledati osnovne poetičke postulate neosimbolističkog pesništva i izdvojiti sklonost prema stalnim oblicima kao vid odnosa prema tradiciji i predstaviti građu (bibliografija oblika u pesničkim knjigama).<br />Drugo poglavlje, pored književno-istorijskog konteksta srpskog neosimbolističkog pesništva, kojim se ukazuje na uticaj moderne poezije kako evropske tako i naše, te aktiviranje i modernizovanje pesničke tradicije, predstaviće i svesnost značaja forme opipljivu u eksplicitnoj poetici ovih pesnika.<br />Glavno poglavlje monografije pružiće pregled stalnih oblika pesme i strofe kojima su se pesnici izražavali. Biće izdvojeni oblici po poreklu: romanski (koji su i najzastupljeniji), grčko-<br />vizantijski i klasični. Pregledno će sve pesme istog oblika navedenih pesnika biti grupisane, svaka interpretirana ponaosob i u odnosu na pesme drugih autora. Izdvojiće se i određeni tipovi strofa preuzeti iz tradicije; interpretativno će se ukazati na odnos slobodnog i vezanog stiha, ukazati na obnovu stihova iz klasične, evropske i domaće tradicije.<br />Zaključak će generalno odgovoriti koje su osobenosti izbora pesničkih oblika i postupanja s tradicijom pesnika druge posleratne pesničke generacije, zatim izvesti problematiku principa građenja pesama usklađenu sa poetičkim momentima i inovacije u postupcima strukturiranja čime su načinili pomake na razvojnoj liniji srpske poezije.</p> / <p>Founded on the body of works by Serbian<br />neosymbolist poets, this monographic<br />presentation of poetic forms in a particular<br />period of Serbian literature is a step toward the<br />evaluation of the form and represents due<br />acknowledgement of the formalization problem<br />by means of established rules. Studying the<br />repertoire of poetic forms of these poets<br />belonging to a modernized tradition,<br />recognizing their form usage, proposing<br />typological classifications and marking the<br />manners in which they are related to the form<br />(how and to which extent are strict and<br />predefined rules broken; is there any destruction<br />or stylization of forms) will contribute to the<br />continued actualization of the issue of fixed<br />forms. Much has been written on neosymbolist<br />poets and there are significant texts in which<br />their poetics is interpreted. Nevertheless, it has<br />never been researched which poetic forms are<br />used and how, nor has there ever been any<br />comparative analysis of specific techniques of<br />all the poets within this orientation. Some<br />poems of these poets can only be recognized as<br />examples in the papers systematically<br />presenting all fixed forms of poems, stanzas,<br />and verses. The goal of this research is to<br />analyze poetic preconceptions of neosymbolist<br />poetry in terms of commitment to established<br />poetic forms. In addition, the research aims to<br />pinpoint the thoughts on the forms of the<br />respective poets within this group expressed in<br />essays, paying attention to fundamental<br />differences in their understanding, and to notice<br />consistency in poetic statements and particular<br />poetic achievements. Finally, it highlights the<br />types and characteristics of the forms used by<br />Serbian neosymbolist poets, as well as the<br />techniques applied in their modernization.<br />Studious consideration and interpretation of<br />principles involved in writing poems have been<br />neglected to this very day, just like any<br />comparative analysis of the use of poetic forms<br />by neosymbolists and the poets they revered.<br />The first chapter of the doctoral thesis<br />Poetic Forms of Serbian Neosymbolism takes a<br />look at the notion of poetic forms, offers an<br />overview of the existing literature dealing with<br />fixed forms, and indicates previous findings and<br />the methodological framework of this research.<br />Then the basic poetic postulates of neosymbolist<br />poetry are considered and the tendency toward<br />fixed forms as a kind of relation to tradition is<br />highlighted. Finally, the first chapter brings the<br />overview of the corpus &ndash; bibliography of forms<br />in poetic books.<br />The second chapter presents the awareness<br />of the significance of the form tangible in the<br />explicit poetics of these poets. It also underlines<br />the literary and historical context of Serbian<br />neosymbolist poetry, which indicates the<br />influence of both European and Serbian modern<br />poetry, as well as the activation and<br />modernization of poetic tradition.<br />The central chapter of this monograph<br />presents an overview of fixed forms of poems<br />and stanzas used by Serbian neosymbolist poets.<br />Based on their origin, forms are classified as:<br />Roman (the most common), Greek-Byzantine<br />and classical. All the poems by the listed poets<br />using the same forms are clearly grouped, and<br />each of them interpreted, on its own and in<br />relation to the poems by the other authors.<br />Certain types of stanzas taken from the tradition<br />are listed as well. The relation between free and<br />rhymed verse is highlighted interpretively and<br />the revival of verses stemming from classical,<br />European and Serbian tradition is underscored<br />too.<br />In general, the conclusion proposes the<br />characteristics of chosen poetic forms and the<br />usage of the tradition of the second postwar<br />generation of poets. Furthermore, it draws<br />attention to the issue of poem creating<br />principles harmonized with poetic eras, and to<br />innovation in structuring techniques which<br />brought improvements in the development of<br />Serbian poetry.</p>

Tesis para optar al grado de Mag?ster en Literatura / Partiendo de las aproximaciones cr?ticas que examinan el fen?meno literario en di?logo fecundo con sus condiciones de producci?n y consideran que las obras se inscriben ?a veces integr?ndose, a veces resistiendo? en el ?mbito cultural y social que las sostiene, este trabajo se propone explorar la obra cuent?stica de Antonio Sk?rmeta en el contexto de su producci?n inicial. Lo que interesa ac? es revisar la po?tica original y el gesto narrativo de un autor que escoge el cuento como un g?nero eficaz, provechoso y esencialmente comunicativo para producir, seg?n sus propios t?rminos, ?un momento intenso de humanidad?. Lejos de pensar en la literatura como un reflejo inmediato de la sociedad, la propuesta de esta investigaci?n apunta a conectar la obra de Sk?rmeta con aquella concepci?n del mundo que la encauza. Esto supone considerar la escritura como un trabajo transformativo plagado de referencias que, siguiendo a No? Jitrik, se adhiere a cierto ?instrumental ideol?gico que no por internalizado (modas, selectividad de temas o im?genes, etc.) es menos resultado de una previa existencia cultural?. Para Jitrik el acto de escritura ocurrir? siempre desde la ideolog?a. Y desde ella, entonces, tendr? lugar la elecci?n de las t?cnicas aptas para que el trabajo se realice adecuadamente. Los cuentos de Sk?rmeta, en ese sentido, hacen suya la visi?n del mundo propia de una juventud que respira y protagoniza una ?poca de tanto entusiasmo y apertura como incertidumbre hist?rica. En efecto, 1967 no s?lo fue el a?o del debut en la narrativa de este escritor chileno nacido en 1940, sino tambi?n un momento clim?tico en el desarrollo cultural de Occidente, marcado por las invocaciones de una juventud en emergencia. Durante la alborotada d?cada del sesenta, por decirlo as?, confluyeron las aguas de una riqu?sima corriente de sensibilidades que se manifestaron en lo que Susan Sontag designar?a entonces como una ?voracidad de entusiasmos?. Los cuentos que aqu? estudiaremos (en el tercer cap?tulo de esta investigaci?n) se alojan en la atm?sfera plena de estos cambios en la metr?poli, en la regi?n latinoamericana y en nuestro pa?s, lo que entre otras cosas implica una ruptura formal y de contenidos con la producci?n literaria inmediatamente previa, la de la generaci?n del cincuenta, marcada en gran medida por la sensibilidad de postguerra y el pesimismo que le sobrevino como una cortina de acero. Y en Chile y en nuestra literatura, adem?s, por la ruptura frente al anquilosado criollismo de los a?os treinta y cuarenta, vigente todav?a en las letras locales. Tal como apunta el cr?tico Jos? Promis, los autores del cincuenta fueron ?testigos del resquebrajamiento del espacio social en que estaban insertos?. Con marcado talante individualista, los j?venes escritores de aquellos a?os dieron cuenta de la angustia vital que los aquejaba a trav?s de im?genes apocal?pticas, de un mundo cerrado y sin salida, ?frente al cual la ?nica respuesta posible, o quiz?s la m?s f?cil de asumir, era el escepticismo?. En este contexto, tal vez la pieza clave de la ?poca haya sido el libro de cuentos La dif?cil juventud, de Claudio Giaconi, que a partir de los inquietantes versos de Nicanor Parra citados en el ep?grafe (?Me preguntaron que de d?nde ven?a/ Contest? que s?, que no ten?a planes determinados/ Contest? que no, que de ah? en adelante?) fij? las coordenadas de lo que Antonio Avaria denominar?a acertadamente ?la anatom?a de la abulia?. Pero si el temple an?mico imperante en estos cuentistas fue el del hast?o, la atm?sfera de la d?cada siguiente ?la que nos interesa revisar en este trabajo? ser? la opuesta y corresponder?, como ya dijimos, al horizonte hist?rico de buena parte del mundo occidental. El arrojo y la vitalidad, as? como el ?nimo comunitario, la incorporaci?n de la cultura popular y del habla de la calle, el ?nfasis en la cotidianeidad y la disposici?n al goce, marcar?n la ruta de los narradores del sesenta. Especialmente de los veintea?eros, como el propio Antonio Sk?rmeta y sus cong?neres de la llamada nov?sima generaci?n o generaci?n del postboom. M?s all? de las etiquetas, sin embargo, la mirada de estas obras no estar? puesta en el individuo pesaroso ni en su atormentada existencia, sino m?s bien en los movimientos de hombres y mujeres que nacen, viven, leen, comen, bailan, fornican, viajan y tambi?n mueren. Seres que se configuran como una pluralidad. Si Giaconi parafraseaba la idea de Tolstoi, cuestion?ndola, cuando dec?a que era necesario describir bien el alma de la propia aldea para ser universal, es posible admitir que la tendencia de la d?cada siguiente ser? regresar al cuerpo colectivo de esa misma aldea, a su atm?sfera extasiada que movilizar? tanto al individuo como a la sociedad en su conjunto, para ser todav?a m?s universales.

The origin of fantasy motives dates back to the prescriptive era. Although literature itself is constantly developing, it's basic motives such as heroes or the text composition holds on to the classical archetypes, which helps the reader to stay oriented. Fantasy elements are a good representation of these archetypes. It is no secret that the authors of the modern and post-modern fantasy literature are often inspired by ancient mythical literature. On the contrary, these myths and archetypes research these texts and are, consequently, used in new variations. In this thesis, I try to analyze some of these motives such as the hero's journey, or the representation of the mythical characters and demonstrate their transformation from the simple folk archetypes to the complex elements used in modern literature. Apart from modern and postmodern literature, I also focus on the literature of the 19th century, due to the fact that it is the romanticism and the Young Poland era, where I found the first signs of the fantasy works in polish literature.