<p>Поглед на јавно-приватно партнерство (у даљем тексту: ЈПП) у савременим условима даје&nbsp;слику о комплексном модерном концепту, економско-правној, али и политичкој&nbsp;категорији, институту који је на први поглед сасвим јасан, а суштински недовољно&nbsp;истражен. ЈПП посматрано под лупом научне и стручне јавности, углавном се описује као&nbsp;пожељан концепт у домену развоја инфраструктуре и пружања јавних услуга. Схватање да&nbsp;се путем ЈПП могу решити сви проблеми који не могу бити ефикасно решени од стране јавног сектора је готово митско. Оно никада неће бити доминантан модел у овој области,&nbsp;због своје комплексности, због чињенице да је за мале пројекте скуп метод, али и због&nbsp;тога што некада захтева коришћење много више ресурса него што је потребно.&nbsp;Успостављањем овог вида сарадње између јавног и приватног партнера може да се сложи<br />финансијска слагалица и реши проблем финансирања одређеног пројекта, поделом&nbsp;трошкова и одговорности јавног и приватног субјекта. Ипак ЈПП не треба приступати&nbsp;само као механизму помоћу ког ће се исправити недостаци на тржишту. Треба имати у&nbsp;виду појединачне предности овог модела и вредности које му се приписују.<br />Први део рада посвећен је истраживачком путу ка проналажењу адекватне дефиниције&nbsp;ЈПП, уз свевремено настојање да се овај концепт разликује од сличних модела. Указано је&nbsp;на основне предности и недостатке ЈПП, представљен историјски развој сарадње јавног и&nbsp;приватног партнера и анализирана су начела ЈПП.<br />Други део рада посвећен је правном оквиру ЈПП. Анализиране су правне норме којима је&nbsp;регулисано ЈПП, прво у Европској унији, а потом и у Републици Србији. Услов за&nbsp;примену ЈПП у свакој држави је доношење одговарајућих правних норми и обезбеђивање&nbsp;начина и средстава за примену ових норми. Када се у улози института који је потребно&nbsp;правно уредити јави хибридна творевина попут ЈПП, намеће се захтев за успостављањем&nbsp;баланса између приватног и јавног права и остваривањем разних циљева, попут&nbsp;економских, социјалних и правних, што комплексној мрежи јавно-приватних односа даје&nbsp;специфичност и универзалну вредност. Због значаја усклађивања националног&nbsp;законодавства са правом Европске уније, истраживачки рад усмерен је на утврђивање&nbsp;резултата досадашње хармонизације правила о ЈПП у домаћем праву са онима која важе у<br />праву Европске уније, у циљу давања закључка о томе у којој мери је овај посао успешно&nbsp;спроведен. У овом делу рада учињен је и кратак осврт на регулаторну делатност&nbsp;UNCITRAL-а и могућност стандардизације јавних уговора.<br />Трећи део рада посвећен је облицима ЈПП, при чему су детаљно анализирани уговорни&nbsp;облици ЈПП, а потом је указано на најзначајније карактеристике институционалног ЈПП.<br />Четврти део посвећен је субјектима ЈПП. Након детаљне анализе правног положаја јавног&nbsp;и приватног партнера, наметнуло се као питање од нарочитог значаја за обраду теме да се&nbsp;утврди које чињенице су утицале на то да локалне самоуправе постану субјект који се&nbsp;најчешће јавља у улози јавног партнера у пројектима ЈПП у Републици Србији, што&nbsp;представља изузетак у пракси која је забележена у Европској унији. У том циљу спроведено је емпиријско истраживање, а резултати истраживања унети су у овај део рада.<br />Због чињенице да се ЈПП смешта у режим јавних набавки када је потребно изабрати&nbsp;приватног партнера, односно доделити концесију, пети део овог рада односи се на право&nbsp;јавних набавки, а посебно се у овом делу рада говори о поступцима јавних набавки,&nbsp;критеријумима за избор приватног партнера, значају самоиницијативног предлога,&nbsp;правилима о заштити конкуренције, а због најуже повезаности са темом поступка доделе&nbsp;јавног уговора, у овом делу указано је на то какву улогу имају надлежне институције у&nbsp;поступку доделе јавног уговора и како се спроводи надзор над реализацијом јавног&nbsp;уговора.<br />Највећи део рада посвећен је јавном уговору о ЈПП, његовом појму, правној природи,&nbsp;садржини, изменама и престанку. Иако се у Републици Србији сматра да успех ЈПП&nbsp;зависи од добро сачињеног јавног уговора, у Европској унији влада став да је кључ успеха&nbsp;у природи односа између учесника, који треба да буде заснован на сарадњи и међусобном&nbsp;поверењу.<br />Уколико поверење изостане и дође до спора, уговорне стране користе неки од механизама&nbsp;за решавање насталог спора, који су анализирани у седмом делу рада. Осми део рада посвећен је закључним разматрањима и попису коришћене литературе.</p> / <p>Pogled na javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP) u savremenim uslovima daje&nbsp;sliku o kompleksnom modernom konceptu, ekonomsko-pravnoj, ali i političkoj&nbsp;kategoriji, institutu koji je na prvi pogled sasvim jasan, a suštinski nedovoljno&nbsp;istražen. JPP posmatrano pod lupom naučne i stručne javnosti, uglavnom se opisuje kao&nbsp;poželjan koncept u domenu razvoja infrastrukture i pružanja javnih usluga. Shvatanje da&nbsp;se putem JPP mogu rešiti svi problemi koji ne mogu biti efikasno rešeni od strane javnog sektora je gotovo mitsko. Ono nikada neće biti dominantan model u ovoj oblasti,&nbsp;zbog svoje kompleksnosti, zbog činjenice da je za male projekte skup metod, ali i zbog&nbsp;toga što nekada zahteva korišćenje mnogo više resursa nego što je potrebno.&nbsp;Uspostavljanjem ovog vida saradnje između javnog i privatnog partnera može da se složi<br />finansijska slagalica i reši problem finansiranja određenog projekta, podelom&nbsp;troškova i odgovornosti javnog i privatnog subjekta. Ipak JPP ne treba pristupati&nbsp;samo kao mehanizmu pomoću kog će se ispraviti nedostaci na tržištu. Treba imati u&nbsp;vidu pojedinačne prednosti ovog modela i vrednosti koje mu se pripisuju.<br />Prvi deo rada posvećen je istraživačkom putu ka pronalaženju adekvatne definicije&nbsp;JPP, uz svevremeno nastojanje da se ovaj koncept razlikuje od sličnih modela. Ukazano je&nbsp;na osnovne prednosti i nedostatke JPP, predstavljen istorijski razvoj saradnje javnog i&nbsp;privatnog partnera i analizirana su načela JPP.<br />Drugi deo rada posvećen je pravnom okviru JPP. Analizirane su pravne norme kojima je&nbsp;regulisano JPP, prvo u Evropskoj uniji, a potom i u Republici Srbiji. Uslov za&nbsp;primenu JPP u svakoj državi je donošenje odgovarajućih pravnih normi i obezbeđivanje&nbsp;načina i sredstava za primenu ovih normi. Kada se u ulozi instituta koji je potrebno&nbsp;pravno urediti javi hibridna tvorevina poput JPP, nameće se zahtev za uspostavljanjem&nbsp;balansa između privatnog i javnog prava i ostvarivanjem raznih ciljeva, poput&nbsp;ekonomskih, socijalnih i pravnih, što kompleksnoj mreži javno-privatnih odnosa daje&nbsp;specifičnost i univerzalnu vrednost. Zbog značaja usklađivanja nacionalnog&nbsp;zakonodavstva sa pravom Evropske unije, istraživački rad usmeren je na utvrđivanje&nbsp;rezultata dosadašnje harmonizacije pravila o JPP u domaćem pravu sa onima koja važe u<br />pravu Evropske unije, u cilju davanja zaključka o tome u kojoj meri je ovaj posao uspešno&nbsp;sproveden. U ovom delu rada učinjen je i kratak osvrt na regulatornu delatnost&nbsp;UNCITRAL-a i mogućnost standardizacije javnih ugovora.<br />Treći deo rada posvećen je oblicima JPP, pri čemu su detaljno analizirani ugovorni&nbsp;oblici JPP, a potom je ukazano na najznačajnije karakteristike institucionalnog JPP.<br />Četvrti deo posvećen je subjektima JPP. Nakon detaljne analize pravnog položaja javnog&nbsp;i privatnog partnera, nametnulo se kao pitanje od naročitog značaja za obradu teme da se&nbsp;utvrdi koje činjenice su uticale na to da lokalne samouprave postanu subjekt koji se&nbsp;najčešće javlja u ulozi javnog partnera u projektima JPP u Republici Srbiji, što&nbsp;predstavlja izuzetak u praksi koja je zabeležena u Evropskoj uniji. U tom cilju sprovedeno je empirijsko istraživanje, a rezultati istraživanja uneti su u ovaj deo rada.<br />Zbog činjenice da se JPP smešta u režim javnih nabavki kada je potrebno izabrati&nbsp;privatnog partnera, odnosno dodeliti koncesiju, peti deo ovog rada odnosi se na pravo&nbsp;javnih nabavki, a posebno se u ovom delu rada govori o postupcima javnih nabavki,&nbsp;kriterijumima za izbor privatnog partnera, značaju samoinicijativnog predloga,&nbsp;pravilima o zaštiti konkurencije, a zbog najuže povezanosti sa temom postupka dodele&nbsp;javnog ugovora, u ovom delu ukazano je na to kakvu ulogu imaju nadležne institucije u&nbsp;postupku dodele javnog ugovora i kako se sprovodi nadzor nad realizacijom javnog&nbsp;ugovora.<br />Najveći deo rada posvećen je javnom ugovoru o JPP, njegovom pojmu, pravnoj prirodi,&nbsp;sadržini, izmenama i prestanku. Iako se u Republici Srbiji smatra da uspeh JPP&nbsp;zavisi od dobro sačinjenog javnog ugovora, u Evropskoj uniji vlada stav da je ključ uspeha&nbsp;u prirodi odnosa između učesnika, koji treba da bude zasnovan na saradnji i međusobnom&nbsp;poverenju.<br />Ukoliko poverenje izostane i dođe do spora, ugovorne strane koriste neki od mehanizama&nbsp;za rešavanje nastalog spora, koji su analizirani u sedmom delu rada. Osmi deo rada posvećen je zaključnim razmatranjima i popisu korišćene literature.</p> / <p>The view of public-private partnership (hereinafter: PPP) in contemporary conditions gives an&nbsp;image of a complex modern concept, in an economic-legal, but also a political category. This is&nbsp;an institution that is quite clear at first glance, but essentially inadequately explored. The PPP,&nbsp;viewed by the scientific and professional public, is generally described as a desirable concept in&nbsp;the field of infrastructure development and public service provision. The viewpoint according to which all problems the public sector may fail to solve can be solved through PPP is almost&nbsp;mythical. It will never be a dominant model in this area due to its complexity and the fact that it&nbsp;is expensive for small projects, but also because it sometimes requires the use of much more<br />resources than necessary. By establishing this type of cooperation between the public and private&nbsp;partners, a financial jigsaw puzzle can be made and the problem of financing of a particular&nbsp;project may be solved by the division of costs and responsibilities of the public and private&nbsp;entities. However, PPP should not be regarded only as a mechanism by which the shortcomings&nbsp;in the market will be amended. One should bear in mind the individual advantages of this model&nbsp;and the values attributed to it.<br />The first part of the paper deals with finding an appropriate definition of PPP, while<br />simultaneously trying to distinguish this concept from similar models. This part points out the&nbsp;basic advantages and disadvantages of PPP, presents the historical development of public and&nbsp;private partner cooperation and analyzes the principles of PPP.<br />In the second part of the paper, which is devoted to the legal framework of PPP, there is an&nbsp;analysis of the legal norms regulating the PPP, first in the European Union, and then in the&nbsp;Republic of Serbia. The requirement for the implementation of PPPs in each country is the&nbsp;adoption of appropriate legal norms and the provision of means for the application of these&nbsp;standards. When the role of the institute that needs to be regulated is taken by a hybrid formation&nbsp;such as PPP, then this leads to the demand for establishing a balance between private and public&nbsp;law and achieving various goals, such as economic, social and legal ones, which gives a specific&nbsp;and universal value to the complex network of public-private relations. Due to the importance of&nbsp;aligning the national legislation with the law of the European Union, the research focused on<br />determining the results of the previous harmonization of the rules on PPP in domestic law with&nbsp;the law of the European Union, in order to give a conclusion on the extent to which this work has&nbsp;been successfully implemented. In this part of the paper, there is a short overview of the&nbsp;regulatory activity of UNCITRAL and the possibility of standardizing public contracts.<br />In the third part of the paper, which is the result of the research on the forms of PPP, there is a&nbsp;detailed analysis of the contractual forms of PPP and the most significant characteristics of the&nbsp;institutional PPP.<br />The fourth part of the paper is dedicated to PPP subjects. After a detailed analysis of the legal&nbsp;position of the public and private partners, a question of particular importance for the topic arose&nbsp;and it refers to the necessity to find out which facts influenced the local self-government to&nbsp;become the subject that most often appears as a public partner in PPP projects in the Republic of&nbsp;Serbia, which is an exception in practice seen in the European Union. Hence, the empirical&nbsp;research was conducted and the results of the research are given in this part of the paper.<br />Owing to the fact that PPP is placed in the system of public procurement when it is necessary to&nbsp;choose a private partner, i.e. to grant a concession, the fifth part of this paper deals with the law&nbsp;on public procurement, in particular public procurement procedures, selection criteria for the&nbsp;private partner, the importance of a self-initiative proposal and regulations on protection of&nbsp;competition. Due to the closest connection with the topic of awarding the public contract, in this&nbsp;part there was an emphasis on the role of the competent institutions in the procedure of awarding&nbsp;a public contract and how the supervision over the implementation of the public contract is&nbsp;carried out.<br />The largest part of the paper is devoted to the public contract on PPP, its concept, legal nature,&nbsp;content, changes and termination. Although in the Republic of Serbia it is considered that the&nbsp;success of PPP depends on a well-made public contract, the European Union believes that the&nbsp;key to success lies in the nature of the relationship between the participants, which should be&nbsp;based on cooperation and mutual trust.<br />If the confidence fails and the dispute arises, the contracting parties may use one of the<br />mechanisms for resolving the dispute, which are analyzed in the seventh part of the paper. The eighth part of the paper is devoted to the concluding reviews and the list of references.</p>

Disertacijoje analizuojami subnacionalinio valdymo struktūros ir teritorinių savivaldybių kompetencijos tobulinimo teoriniai ir praktiniai aspektai. Pirmame disertacijos skyriuje nagrinėjami decentralizacijos teoriniai-metodologiniai aspektai: decentralizacijos turinio analizės problemos ir decentralizacijos privalumai bei trūkumai. Aptariama subnacionalinio valdymo struktūra ir vieta viešojo valdymo sistemoje, analizuojamos teritorinių savivaldybių kompetencijos sampratos, teritorinių savivaldybių ir kitų viešojo valdymo subjektų kompetencijos atskyrimas, teritorinių savivaldybių kompetencijos apibūdinimas, nagrinėjami subnacionalinio valdymo struktūros ir teritorinių savivaldybių kompetencijos nustatymo teoriniai aspektai. Antrame skyriuje analizuojama Lietuvos subnacionalinio valdymo struktūra ir vieta šalies viešojo valdymo sistemoje, išryškinamos teritorinio valdymo reformų kryptys 1995-2008 m. rugpjūtį, nagrinėjama Lietuvos savivaldybių bei apskričių viršininkų institucijų kompetencija ir sąveika 1995-2008 m. rugpjūčio laikotarpiu. Trečiame skyriuje pagrįsta disertacinio projekto metu atlikto empirinio tyrimo metodologija. Pristatomi ir apibendrinami Lietuvos subnacionalinio valdymo struktūros ir vietos savivaldybių bei apskričių viršininkų institucijų kompetencijos tyrimo rezultatai. Atlikto empirinio tyrimo pagrindu pateikiamos alternatyvios Lietuvos subnacionalinio valdymo struktūros ir savivaldybių bei apskričių viršininkų institucijų kompetencijos modelio... [toliau žr. visą tekstą] / Theoretical and practical aspects of sub-national government structure and territorial municipalities‘ competence are developed in a dissertation. The first chapter of the thesis examines the theoretical-methodological aspects of decentralization: problems of decentralization contents analysis as well as shortcomings and advantages of decentralization. It discusses the sub-national government structure and its place within the public governance system; analyzes the conceptions of territorial municipalities’ competence, division of competence of territorial municipalities and other subjects of public government as well as description of competence of territorial municipalities; examines theoretical aspects of establishing the sub-national government structure and the competence of territorial municipalities. The second chapter analyses the sub-national government structure of Lithuania and its place within the country’s public governance system, highlights the directions of territorial government reforms made in 1995- August 2008, examines the competence of Lithuanian municipalities and county governors’ institutions during the period of 1995-August 2008. The third chapter substantiates the methodology of empirical research, carried out in the course of thesis project. Research results of the sub-national government structure of Lithuania and of the competence of local municipalities and county governors’ institutions are presented and summarized. Based on the conducted... [to full text]

<p>Doktorska disertacija pod naslovom Perspektive marginalnosti u savremenim književnim tekstovima &ndash; komparativna interpretacija se zasniva na ciljno izabranim i interpretiranim tekstovima. Interpretacije tekstova se fokusiraju na analizu karaktera i aspekata granične situacije, odnosno na teorijsko razgraničenje stranosti i autsajderstva. Autsajderstvo može da se interpretira kao jedna vrsta zbirnog naziva koji stvara svojevrsni okvirni sistem u kojem reprezentacija i samoreprezentacija igraju istaknutu ulogu. U fokusu istraživanja se nalaze savremeni mađarski književni tekstovi koji su vezani i za književnu tradiciju. Kada je na primer Žigmond Moric 1908. godine napisao novelu pod naslovom Sedam krajcara (H&eacute;t krajc&aacute;r), imao je toliko veliki uticaj na mnoga dela da se shvatanje uloge prosjaka potpuno promenilo, dakle, intertekstualna interpretacija likova prosjaka u savremenoj mađarskoj književnosti postala je neminovna. Disertacija analizira lik prosjaka, skitnice, usvojenog deteta kao autsajdera, a u isto vreme se bavi i pitanjima kao &scaron;to su krnje porodice, marginalnost, ljudi bez osnovnih egzistencijalnih sredstava, odnosno savremenim teorijskim aspektima istih, a osvrće se i na veze sa svetskom književno&scaron;ću. Teorijski deo se zasniva na delima autora kao &scaron;to su Julia Kristeva, Žak Derida, Gordon Vilard Olport, Žerar Ženet, Enike Darabo&scaron;, Žuža Tapodi, Slavoj Žižek, Antal Bokai, I&scaron;tvan Frid, Vladimir Gvozden i drugi.<br />Ključne reči: marginalnost, identitet, metalepsa, decentralizacija, intertekstualnost, savremena mađarska književnost,komparatistika.</p>