Pats sunkiausias uždavinys tenka pradinių klasių mokytojui, kai jis turi paruošti savo ugdytinius tolesniam gyvenimui, suteikti pagrindą, išmokyti svarbiausių, būtiniausių įgūdžių, skiepyti vertybes, neužgaunant ir priimant kiekvieną mokinį tokiu, koks jis yra. Tačiau nėra vieno apibrėžimo ar vienos taisyklės, tiksliai apibrėžiančios, kaip tai reikia daryti. Disleksija – tai skaitymo sutrikimas, kurį paprastai galima atpažinti ankstyvajame amžiuje. Pedagogams, susidūrus su šia mokinių problema, keliančia nerimą, tenka iš esmės keisti savo įprastinę dėstymo metodiką ir netgi – požiūrį į patį dėstymą. Literatūrinėje dalyje aptartos disleksijos priežastys, požymiai, pagalba, taikytina mokiniui, turinčiam disleksiją. Tyrimo tikslas – atlikti disleksiją turinčių mokinių skaitymo gebėjimų vertinimą ir analizę ir ištirti šių mokinių lietuvių kalbos mokymo(si) ypatumus. Tyrimo uždaviniai - nustatyti disleksiją turinčių mokinių lietuvių kalbos mokymo(si) ypatumus, nustatyti sunkumus, su kuriais susiduria pedagogai, mokydami lietuvių kalbos disleksiją turinčius mokinius, išsiaiškinti, koks klaidų tipas dominuoja disleksiją turinčių pradinių klasių mokinių skaityme, nustatyti teksto supratimo ypatumus. Siekiant tai išsiaiškinti buvo panaudotas anketinės apklausos metodas bei testas. Anketa buvo parengta pradinių klasių mokytojams, Trakų ir Alytaus miestuose bei rajonuose jų apklausta trisdešimt. Jos pagalba bandoma išsiaiškinti įvairius lietuvių kalbos ugdymo proceso dėsningumus ir... [toliau žr. visą tekstą] / La plus difficile tâche appartient au professeur des classes primaires, quand il doit préparer ses élèves pour l avie ultérieure, donner la baze, apprendre des habitudes nécessaires et importantes, inspirer des objets des grande Valeru, n‘est pas offensé et recevoir chaque élève tel qu‘il est. Mais il n‘y a pas de seule définition on règle precise comment faut-il faire ça. Dyslexie – c‘est un trobule de la lecture, qu‘on peut reconnaître à l‘âge antécédant. Les professeurs, qui se heurtent avec les élèves, qui ont ce problème, qui soulève une inquiétude, doivent changer au fond la metode de l‘enseignement habituel et même – le point de vu à la formation elle – même. Dans la partine de la litérature sont discutées les sauses de dyslexie, les signes, l‘aide qui est appliquée pour l‘élève qui a la dyslexie. Le but de sondage – faire l‘appréciation et l‘analyse des pouvoirs de la lecture aux élèves, qui ont la dyslexie et étudier les particularités d‘apprentissage du lituanien par les élèves. Les devoirs du sondage – déterminer les particularités d‘apprentissage du lituanien, déterminer les difficultés dont se heurtent les pedagogus qui apprennent le lituanien aux élèves, qui ont la dyslexie, s‘expliquer quel type des fautes dominant dans la lecture des élèves dyslexiques des classes primaites déterminer les particularités de la compréhension du teste, on a marqué leurs fazutes... [to full text]

The research paper analyzes the main features of ability to read and its influence on studens learning. The investigation was conducted between III – IV formers according to the development of their reading ability, an average time needed to fullfil the reading task correctly as well as teachers’ opinion was analyzed. 171 studens (76 girls and 95 boys) and 60 teachers took part in this research. The research revealed that ability to read is one of the most important parts in the process of learning and it can influence learning in a positive way as well as in a negative way.

Bakalauro darbe analizuojami tautinių mažumų mokinių probleminio skaitymo priežastys, kurios turi pagrindo rastis dėl netolygios kalbos raidos. Kokybiniu tyrimu norėta išsiaiškinti tautinių mažumų mokinių skaitymo problemas. / Undergraduate work analyzes the reasons of problematic reading of ethnic minoritys pupils. They can arise from the uneven ground of language development. Qualitative research/study sought to determine ethnic minority students' reading problems.

<p>Razvojna disleksija je specifičan deficit čitanja uprkos prosečnoj inteligenciji, &scaron;kolovanju i obrazovnom okruženju, a u odsustvu senzornih ili psihijatrijskih poremećaja. Disortografija predstavlja otežano učenje pravopisa maternjeg jezika u vreme kada su deca istog uzrasta, sposobnosti i obuke već savladala pravopisna pravila. Deficit fonolo&scaron;ke obrade obja&scaron;njava disleksiju i disortografiju kao posledicu individualnih smetnji u fonolo&scaron;kom procesiranju koja se ispoljava kao slabost u sposobnosti stvaranja veze između fonema i grafema. Ciljevi ovog istraživanja bili su da se utvrdi nivo razvijenosti fonolo&scaron;ke svesnosti kod dece sa disleksijom i disortografijom, zatim u kojoj meri govorno jezički poremećaji utiču na ispoljavanje disleksije i disortografije, kao i da se utvrdi da li postoji razlika u ispoljavanju ovih smetnji u odnosu na pol dece. Istraživanje je obuhvatilo 689 dece, od prvog do trećeg razreda osnovne &scaron;kole čiji je maternji jezik srpski. Deca su podeljena u grupe u odnosu na razred koji pohađaju. Za procenu fonolo&scaron;ke svesnosti primenjen je test FONT koji obuhvata osam tipova zadataka:spajanje slogova, slogovna segmentacija, identifikovanje početnog fonema, prepoznavanje rime, fonemska segmentacija, identifikovanje zavr&scaron;nog fonema, eliminacija fonema, fonemska supstitucija i spajanje slogova. Brzina, tačnost, fluentnost čitanja i razumevanje sadržaja pročitanog procenjena je testom čitanja The Gray Oral Reading Tests-GORT 5. Za potrebe ovog istraživanja urađena je kros-kulturalna adaptacija testa, prema vodiču za adaptaciju u odnosu na jezičke i kulturalne različitosti. Za procenu razvijenosti govora i poznavanje reči, apstraktne inteligencije, faktora distraktibilnosti i koncentracije, kao i procene vizuomotorne koordinacije, kori&scaron;ćeni su subtestovi Revisk-revidirane skale za merenje inteligencije. Skalom za procenu pravopisnog nivoa rukopisa procenjeno je prepoznavanje semantičkih oblika i njihovo kori&scaron;ćenje u kontekstu saop&scaron;tavanja misaonih sadržaja. Rezultati pokazuju da najveći broj dece, od prvog do trećeg razreda, ima razvijeno čitanje u kategoriji proseka. U drugom i trećem razredu 61 dete (13.7%) ispoljava disleksiju, a 82 (18,4%) dece disortografične smetnje. Deca sa disleksijom i disortografijom če&scaron;će imaju deficit fonolo&scaron;ke svesnosti u odnosu na decu tipičnog razvoja. Deca sa disleksijom i disortografijom ispoljavaju deficit svih elemenata koji čine fonolo&scaron;ku svesnost. Elementi fonolo&scaron;ke svesnosti kod dece mlađeg &scaron;kolskog uzrasta čiji je maternji jezik srpski, predstavljaju značajne prediktore za sticanje čitanja i pravopisa. Govorno jezički poremećaji zastupljeni su kod 137 dece (19.9%), od prvog do trećeg razreda. Kod dece sa govorno jezičkim poremećajima se če&scaron;će ispoljava disleksija i disortografija u odnosu na decu tipičnog razvoja. Najveći broj dece sa disleksijom i disortografijom ima podprosečne rezultate na subtestu Rečnik. Disleksija i disortografija, kao i deficit fonolo&scaron;ke svesnosti su če&scaron;će zastupljeni kod dečaka, ali ta razlika nije značajna. U odnosu na rezultate istraživanja napravljen je Protokol za detekciju, procenu i korekciju disleksije i disortografije.</p> / <p>Developmental dyslexia is a specific reading deficit occurring in spite of average intelligence, appropriate schooling and educational environment, in the absence of any sensory or psychiatric disorders. Dysorthography represents a child`s impaired acquisition of the orthography of his/her mother tongue at the age when children of equal abilities and schooling have already mastered orthographic rules. A deficit in phonological awareness explains both dyslexia and dysorthography as a consequence of individual difficulties in phonological processing displayed as impairment in creating associations between phonemes and graphemes. The aims of this research were to establish the level of development of phonological awareness in children with dyslexia and dysorthography, the extent to which speech disorders affect dyslexia and dysorthography, and if there is a difference in their frequency with regard to gender. The study included 689 children, attending 1st, 2nd and 3rd grade of primary school, whose mother tongue was Serbian. Children were divided into groups according to school grade. For the assessment of phonological awareness the FONT test was used which entails eight types of tasks: syllable blending, syllable segmentation, identifying the initial phoneme, recognizing rime, phoneme segmentation, identifying the ending phoneme, phoneme deletion, and phoneme substitution. Reading accuracy, fluency and comprehension were assessed by The Gray Oral Reading Tests &ndash; GORT 5. For the purposes of this study, a cross-cultural adaptation was performed, in accordance with the guidelines provided in the guide for adaptation regarding linguistic and cultural differences. Subtests of the REVISK &ndash; revised scale for the assessment of intelligence were used to assess the developmental level of speech and vocabulary, attention and distractibility, as well as visual-motor coordination. A scale for the assessment of the orthographic level of handwriting was used to recognize semantic forms and their application in the context of conveying thought content. The results show that the majority of children, attending 1st, 2nd and 3rd grade have an average reading ability. 61 children (13.7%) attending 2nd and 3rd grade have dyslexia, while 82 (18.4%) have difficulties with the orthography. These children more often have a phonological awareness deficit compared to typically developing children. Children with dyslexia and dysorthography display a deficit in all the elements of phonological awareness. The elements of phonological awareness have proven to be significant predictors of mastering reading and writing in children attending lower grades of primary school, whose mother tongue is Serbian. Speaking disorders were found to be present in 137 (19.9%) children attending 1st, 2nd and 3rd grade. These children more often have dyslexia and dysorthography compared to typically developing children. The majority of children with dyslexia and dysorthography have below average results on the Vocabulary subtest. Dyslexia and dysorthography, as well as the phonological awareness deficit are more present in boys but the gender difference is not significant. In accordance with our results, a protocol was developed to detect, assess and correct dyslexia and dysorthography.</p>