The aim of this thesis “Interactions of biodegradable drug carriers with hydrophilic medium” is the study of polymer-hydrophilic medium interactions from the point of view of swelling, erosion and glass transition. In the theoretical part attention was paid to basic information about polyester amides and polyesters with molecule linear, branched, and chain extended. In this part, some basic relations were used, concerning various aspects of biodegradation of polymers, thermal analysis of amorphous phase of polymers and pharmaceutical particulate systems. The main part of the thesis is focused on experiment. Fifteen recently synthesized oligomeric and polymeric carriers were studied in the aspect of their swelling and erosion course. Some of these oligoesters with molecular linear constitution were evaluated during in vitro degradation process via glass transition tested by DSC method measurements. No correlation signs between swelling kinetics and glass transition temperature values course were found. These two molecular relaxation parameters are the manifestations of different mechanism. Swelling extent is influenced by osmotic phenomena, whilst glass transitions by molecule polarization effects. This work is one of the first steps examining these drug carriers. The results of this work will be used in choosing perspective drug carriers and in further researches. / Šio darbo „Biodegraduojančių vaistų nešėjų sąveika su hidrofiline terpe“ tikslas ištirti polimero bei hidrofilinės terpės sąveiką atsižvelgiant į brinkimą, eroziją bei stiklėjimo temperatūros pokyčius, galimą ryšį tarp polimero brinkimo ir stiklėjimo temperatūros, apžvelgti nano ir mikro dalelių paruošimo bei įvertinimo teoriją. Literatūros apžvalgoje dėmesys skiriamas informacijai apie poliesteramidus ir linijinius, šakotus ar praplėstos grandinės poliesterius. Šioje dalyje aptariami įvairūs polimerų biodegradacijos, amorfinės fazės polimerų terminės analizės aspektai, taip pat nano bei mikrodalelės kaip vaisto forma. Pagrindiniai darbo uždaviniai yra ištirti penkiolika neseniai susintetintų oligomerinių bei polimerinių vaistų nešėjų atsižvelgiant į jų brinkimą bei eroziją, įvertinti kai kurių linijinių oligoesterių degradacija in vitro atsižvelgiant į stiklėjimo temperatūrą matuojant diferencinės skenuojančios kalorimetrijos metodu. Atkreiptas dėmesys į galimą ryšį tarp stiklėjimo temperatūros ir brinkimo kinetikos, kurio nepastebėta; manoma, kad dėl to, jog molekulės grandinės atsipalaidavimas pasireiškia dėl skirtingų mechanizmų. Brinkimo laipsnis priklauso nuo osmotinių reiškinių, o stiklėjimo temperatūrai įtaką daro molekulės poliarizacija. Šis darbas yra pradinis etapas tiriant šiuos polimerus. Šio darbo rezultatai padės atrenkant perspektyvias medžiagas tolimesniems tyrimams, prognozuojant galimas jų panaudojimo galimybes.

Baigiamojo darbo tikslas - nustatyti Baltijos jūros kranto pokyčius, atsiradusius 2005–2009 metais. Tyrimo objektas – penkiolikos kilometrų ilgio Baltijos jūros kranto linijos ruoţas ties Palanga. Tyrimo metodas – empirinis. Kranto linjos pokyčiams nustatyti taikyta 2005 ir 2009 metų ortofotografiniuose ţemėlapiuose M 1: 10 000 išmatuotos koordinatės. Koordinatės išmatuotos kas dvidešimt metrų. Iš viso 751 koordinatė. Atlikta matematinė statistinė išmatuotų kranto linijos pokyčių analizė. Nustatyta, kad 2005–2009 m. kranto linijos padėtis pakito nuo -36 m. iki +27 m. Akumuliacijos arealų plotai apie 15 % didesni uţ eroduojamus plotus. Šiaurinėje tyrinėtos atkarpos pusėje vyrauja eroziniai procesai, o pietinėje – akumuliaciniai. Mokslinis naujumas – nustatyti Baltijos jūros kranto linijos ties Palanga kaitos bendrieji dėsningumai 2005 – 2009 metais. / The objective of the final thesis is to determine changes of the Baltic Sea shore during the period between 2005 and 2009. The research object - 15 kilometers long strip of the Baltic Sea shore beside Palanga. The research method - empirical. Coordinates measured in orthographic maps (scale 1: 10 000) of 2005 and 2009 were applied when determining the changes of the shore strip. The coordinates were measured every 20 meters. There is a 751 coordinate in total. Mathematical statistics analysis of the measured shore strip was performed. It was determined that during the period between 2005 and 2009 the position of the shore strip altered from -36 meters to +27 meters. Cumulative habitat areas are 15% larger than the erodated areas. Erosive processes dominate on the Northern side of the analyzed strip and cumulative processes on the Southern side. The novelty of the research - overall features of the Baltic Sea shore strip alteration beside Palanga during the period of 2005 and 2009 were determined.

<p>Erozija predstavlja vrlo složen fizički proces u kome pod dejstvom atmosferskih sila nastaju&nbsp;destruktivne promene na povr&scaron;inskom sloju zemlji&scaron;ta. Kada je osnovni agens pokretanja&nbsp;čestica zemlji&scaron;ta vetar, govori se o eroziji vetrom ili eolskoj eroziji. Eolska erozija je&nbsp;specifičan proces koji se odvija u izrazito složenim okolnostima uzajamnog delovanja&nbsp;brojnih prirodnih i antropogenih faktora uglavnom stohastičkog karaktera, zbog čega je&nbsp;njeno istraživanje kompleksan naučno-istraživački problem.</p><p>Osnovni cilj sprovedenih istraživanja je bio da se na izabranim lokalitetima Deliblatske&nbsp;pe&scaron;čare, najvećeg i najznačajnijeg područja takve vrste u Evropi, uspostavi praćenje stanja&nbsp;procesa eolske erozije, odnosno neposrednim, sistematskim merenjima u terenskim&nbsp;uslovima ustanove količine eolskog nanosa &ndash; pronos nanosa, odrede dominantni pravci&nbsp;njegovog kretanja, defini&scaron;e njegova unutargodi&scaron;nja raspodela i utvrdi efekat vegetacije na&nbsp;smanjenje intenziteta eolske erozije. U toku četvorogodi&scaron;njeg perioda su po prvi put na&nbsp;ovim prostorima, na istom lokalitetu, sprovedena uporedna istraživanja eolske erozije&nbsp;primenom mehaničkih hvatača nanosa i metoda zasnovanih na praćenju aktivnosti&nbsp;radionuklida ve&scaron;tačkog porekla 137Cs u zemlji&scaron;tu, čije količine služe da se posebnim&nbsp;teorijskim modelima pretvore u gubitke zemlji&scaron;ta.</p><p>Praćenje procesa eolske erozije je vr&scaron;eno od 2006. do 2009. godine na lokalitetu Cvjićev vis,&nbsp;koji je izabran kao karakterističan, jer je pored centralne pozicije na Deliblatskoj pe&scaron;čari,&nbsp;obrađivani povr&scaron;inski sloj zemlji&scaron;ta bio bez za&scaron;tite od vetra. Paralelno sa ovim merenjima,&nbsp;na lokalitetu Dragićev hat &ndash; rasadnik, praćenje procesa eolske erozije vr&scaron;eno je na dva&nbsp;merna mesta u periodu od maja 2006. godine do aprila 2007. godine u uslovima postojanja&nbsp;za&scaron;titne uloge vegetacionog pokrivača i/ili vegetacionog pojasa. Merenje intenziteta eolske&nbsp;erozije je realizovano statičnim hvatačima nanosa tipa deflametar (dimanzija ulaznog&nbsp;otvora 10 x 10 cm) orijentisanih prema određenim pravacima (N, NE, E, SE, S, SW, W, NW) da bi potpuno definisali procese eolske erozije u vektorskom smislu. Kvantifikacija eolskog nanosa statičnim hvatačima stalno usmerenim prema određenim pravcima duvanja vetrova, omogućila je da se posebno evidentiraju i razlikuju &bdquo;sumarna&rdquo; produkcija eolskog nanosa (aritmetički zbir zahvaćenih količina nanosa iz svih hvatača) i &bdquo;rezultujuća&rdquo; količina eolskog nanosa (vektorski zbir), jer te veličine određuju pored ukupno pokrenute količine eolskog nanosa (produkcija nanosa) i delove nanosa koji se transportuju van granica&nbsp;erozionog polja (gubitak zemlji&scaron;ta), generalni pravac i smer njegovog kretanja.</p><p>Merenja eolske erozije na lokalitetu Cvijićev vis za period 2006-2009. godine su ukazala na&nbsp;značajne procese eolske erozije koji su definisani srednjim godi&scaron;njim pronosom nanosa od&nbsp;4,48 kg m-1. Ustanovljeno je da su ukupno zahvaćene količine nanosa na 8 hvatača bile &Sigma; =&nbsp;25,94, 20,92, 52,98 i 43,47 kg m-1 god-1, a pronosi nanosa &Sigma;&#39; (&Sigma;/8) = 3,24, 2,61, 6,62 i 5,43 kg&nbsp;m-1 god-1 u 2006., 2007., 2008. i 2009. godini respektivno.</p><p>Pronosi nanosa za period od maja 2006. do aprila 2007. godine su pokazali da je na<br />lokalitetu Cvijićev vis koga karakteri&scaron;u neobraslost i otvorenost povr&scaron;ine zabeležen najveći&nbsp;intenzitet eolske erozije na godi&scaron;njem nivou koji je 4 puta veći u odnosu na lokalitet&nbsp;Dragićev hat &ndash; rasadnik I koga karakteri&scaron;u neobraslost i za&scaron;tićenost povr&scaron;ine i 30,2 puta veći&nbsp;u odnosu na Dragićev hat &ndash; rasadnik II koga karakteri&scaron;u obraslost i za&scaron;tićenost zemlji&scaron;ta. Na&nbsp;lokalitetu Dragićev hat &ndash; rasadnik I intenzitet eolske erozije na godi&scaron;njem nivou je 7,5 puta&nbsp;veći od onog na lokalitetu Dragićev hat &ndash; rasadnik II.</p><p>Gubici zemlji&scaron;ta izraženi preko rezultujućih mesečnih pronosa nanosa (vektorski zbir)<br />iznosili su 5,13, 2,04, 4,31 i 11,94 kg m-1 u 2006., 2007., 2008. i 2009. godini respektivno, a&nbsp;procentualni udeo godi&scaron;njih gubitaka zemlji&scaron;ta u odnosu na ukupnu produkciju nanosa&nbsp;(aritmetički zbir) se kretao od 8,1% do 27,5. Rezultujući pravac kretanja eolskog nanosa u&nbsp;toku perioda istraživanja bio je jugoistok - severozapad (SE-NW) pod uticajem dominantnog&nbsp;jugoistočng vetra &bdquo;Ko&scaron;ava&rdquo;.</p><p>Iako se najpouzdanije determinisanje eolske erozije i njenih efekata postiže na osnovu&nbsp;neposrednih sistematskih merenja u realnim terenskim uslovima, počev od kraja pro&scaron;log&nbsp;veka se sve vi&scaron;e primenuju i metode praćenja radionuklida iz radioaktivnih padavina,&nbsp;posebno 137Cs, u cilju procene gubitaka zemlji&scaron;ta i prostornog rasporeda eolskog nanosa.</p><p>Ukupan broj uzetih uzoraka za metodu praćenja količina 137Cs je iznosio 149, od kojih je bilo&nbsp;9 inicijalnih uzoraka (3 profila po 3 uzorka), 14 osnovnih uzoraka (2 profila po 7 uzoraka), 32&nbsp;ostala uzorka (8 profila po 4 uzorka), 36 referentnih uzoraka (9 profila po 4 uzorka) i 58&nbsp;uzoraka uzetih zrakasto po određenim pravcima (N, NE, E, SE, S, SW, W, NW).</p><p>Osnovni uzorak na neobrađenom zemlji&scaron;tu sa detektovanom količinom 137Cs od 10.603,57&nbsp;Bq m-2 predstavlja uporednu vrednost, tj. lokalni padavinski ulaz 137Cs za modele&nbsp;pretvaranja količina 137Cs u količine izgubljenog zemlji&scaron;ta. Ovaj uzorak odslikava sredinu na&nbsp;kojoj su sprovedena istraživanja i predstavlja uporednu vrednost koja može korektno da&nbsp;defini&scaron;e procese eolske erozije.</p><p>Za pretvaranje izmerenih količina 137Cs u količine izgubljenog zemlji&scaron;ta po modelima&nbsp;Walling-a kori&scaron;ćen je najjednostavniji proporcionalni model (PM) za obrađena zemlji&scaron;ta, a&nbsp;najprimenjeniji model profilne distribucije (PDM) za neobrađena zemlji&scaron;ta u okviru najnovije verzije PC-kompatibilnog softverskog paketa u Microsoft Excel Add-Ins varijanti. Modelom profilne distribucije (PDM) za sve uzorake uzete na eksperimentalnom području dobijeni su prosečni gubici zemlji&scaron;ta od 207,06 t ha-1 god-1 i 2,10 cm. Model Basher &amp; Webb je dao prosečne gubitke zemlji&scaron;ta od 212,18 t ha-1 god-1 i 2,09 cm. Gubici zemlji&scaron;ta dobijeni modelima pretvaranja količina 137Cs u količine izgubljenog zemlji&scaron;ta ukazuju na značajne procese eolske erozije definisane jakom i ekscesivnom eolskom erozijom.</p><p>Za 58 uzoraka zemlji&scaron;ta uzetih na tačkama raspoređenih zrakasto po određenim pravcima&nbsp;(N, NE, E, SE, S, SW, W, NW), pored koncentracija i količina 137Cs i 210Pbex, određene su&nbsp;prostorne koordinate X i Y i nadmorske visine uzetih uzoraka. Prostorne distribucije&nbsp;koncentracija 137Cs i 210Pbex izražene su izolinijama, a kreiranani su i 3D prikazi u procentima&nbsp;odstupanja 137Cs i 210Pbex od lokalnog padavinskog ulaza 137Cs i 210Pbex. U oba slučaja je&nbsp;primetan dominantan uticaj pravca jugoistok - severozapad (SE-NW), odnosno jugoistočnog&nbsp;vetra &bdquo;Ko&scaron;ava&rdquo;.</p><p>Komparativna analiza ovih metoda je ukazala na validnost u kvantifikaciji procesa eolske&nbsp;erozije i mogućnost njihove primene u budućnosti, a dobijeni rezultati produkcije eolskog&nbsp;nanosa i gubitaka zemlji&scaron;ta su dali doprinos oceni stanja degradacije zemlji&scaron;ta i ugroženosti Deliblatske pe&scaron;čare.&nbsp;</p><p>&nbsp;</p> / <p>Erosion is a very complex physical process which, under the impact of atmospheric forces,&nbsp;creates destructive changes on the soil surface layer. In case the primary agent of particle&nbsp;movement is wind, we talk about wind or aeolian erosion. Aeolian erosion is a specific&nbsp;process which occurs in extremely complex situations of mutual interaction of numerous&nbsp;natural and anthropogenic factors of mainly stochastic properties making its research a&nbsp;complex scientific-research problem.</p><p>The main goal of conducted research was to monitor the process of aeolian erosion at the&nbsp;chosen localities of Deliblato Sands, the largest and the most important area of the kind in&nbsp;Europe. In other words, the goal is to determine the quantities of aeolian sediment &ndash;&nbsp;sediment transport by direct systematic measurements in field conditions, determine&nbsp;dominant direction of sediment transport, define its annual distribution and determine the&nbsp;effect of vegetation on reducing the intensity of aeolian erosion. During a four-year period,&nbsp;for the first time in this area, i.e. at the same locality, a comparative research of aeolian&nbsp;erosion have been conducted using the mechanical sediment trap and activities based on&nbsp;137Cs radioisotope tracing technique for estimating soil losses using special theoretical&nbsp;models.</p><p>The monitoring of aeolian erosion processes was conducted during the period 2006 &ndash; 2009&nbsp;at Cvijićev vis which was chosen as a typical locality since it was, apart from the central&nbsp;position on Deliblato Sands, a cultivated surface without any wind protection. Alongside&nbsp;with these measurements, at Dragićev hat &ndash; nursery garden, the monitoring of aeolian&nbsp;erosion was conducted on two measurement points during the period May 2006 &ndash; April&nbsp;2007 in areas with the protective vegetative covers and/or vegetative belts. Aeolian erosion&nbsp;intensity measurement was performed by static sediment traps of the type &ldquo;deflametre&rdquo;&nbsp;(dimension of entry opening 10 x 10 cm) oriented on certain directions (N, NE, E, SE, S, SW,&nbsp;W, NW) in order to define the aeolian erosion processes in vector terms. The quantification&nbsp;of aeolian sediment using static traps constantly facing certain wind blowing directions enabled to log and differentiate &ldquo;summary&rdquo; yield of aeolian sediment (arithmetic sum of all sediment quantities from all traps) and &ldquo;resulting&rdquo; quantity of aeolian sediment (vector sum), since those quantities determine not only the entire amount of transported aeolian sediment (sediment yield) but also the sediment transported outside the areas of erosion field (soil loss), bur also the general direction of its transport.</p><p>Aeolian erosion measurement on Cvijićev vis for the period 2006 &ndash; 2009 indicated the<br />significant aeolian erosion processes which were defined by medium annual ediment<br />transport of 4.48 kg m-1. It has been determined that the total quantities of moved<br />sediment were 25.94, 20.92, 52.98 and 43.47 kg m-1 year-1, and sediment transport 3.24,&nbsp;2.61, 6.62 and 5.43 kg m-1 year-1 in 2006, 2007, 2008 and 2009 respectively.</p><p>Sediment transport for the period May 2006 &ndash; April 2007 showed that on Cvijićev vis which&nbsp;is characterized by bareness and openness there was the biggest aeolian erosion &ndash; four&nbsp;times bigger compared to Dragićev hat &ndash; nursery garden I characterized by bareness and&nbsp;protectiveness and 30.2 times bigger compared to Dragićev hat &ndash; nursery garden II&nbsp;characterized by overgrown condition and protectiveness of erosive field. At the locality&nbsp;Dragićev hat &ndash; nursery garden I the aeolian erosion was recorded 7.5 times bigger&nbsp;compared to the one recorded on Dragićev hat &ndash; nursery garden II.</p><p>Soil loses expressed through the resulting monthly sediment transport (vector sum)<br />equalled 5.13, 2.04, 4.31 and 11.94 kg m-1 in 2006, 2007, 2008 and 2009 respectively, and&nbsp;the percentage share of annual soil losses compared to total sediment yield (arithmetical&nbsp;sum) varied between 8.1% and 27.5%. The resulting aeolian sediment movement direction&nbsp;was SE-NW under the influence of the dominant southeast wind &ldquo;Koshava&rdquo;.</p><p>Even though the most reliable determination of aeolian erosion and its effects is based on&nbsp;direct systematic measurements in real time conditions in the field, starting from the end&nbsp;of the last century the methods of tracking radionuclide from radioactive precipitation,&nbsp;especially 137Cs, for the purposes of estimating the soil loss and spatial distribution of&nbsp;aeolian sediment, have been used increasingly.</p><p>The total number of samples taken for the method of monitoring the quantity of 137Cs was&nbsp;149, 9 of which were initial samples (3 profiles with 3 samples each), 14 main samples (2&nbsp;profiles with 7 samples each), 32 remaining samples (8 profiles with 4 samples each), 36&nbsp;reference samples (9 profiles with 4 samples each) and 58 samples taken radially on certain&nbsp;directions (N, NE, E, SE, S, SW, W, NW).</p><p>The main sample taken from the uncultivated land with the detected quantity of 137Cs of&nbsp;10,603.57 Bq m-2 represents the comparative value, i.e. local precipitation input of 137Cs for&nbsp;the models of 137Cs quantities conversion into the quantities of lost soil. This sample depicts&nbsp;the area where the research was conducted and represents the comparative value which&nbsp;can properly define the aeolian erosion processes.</p><p>For converting the measured quantities of 137Cs into the quantities of lost soil using Walling&nbsp;model the simplest proportional model (PM) for cultivated land was used and the most&nbsp;appropriate profile distribution model (PDM) for uncultivated soil with the newest version&nbsp;of PC compatible software package in Microsoft Excel Add-Ins. Using the profile distribution model (PDM) on all samples taken from the experimental area the quantities of average soil loss obtained were 207.06 t ha-1 year-1 and 2.10 cm. Basher &amp; Webb model gave the average soil loss of 212.18 t ha-1 year-1 and 2.09 cm. Soil loss calculated using the conversion of 137Cs quantities into the soil loss quantities indicate the significant aeolian processes defined by strong and excessive aeolian erosion.</p><p>For 58 soil samples taken from areas radially distributed on certain directions (N, NE, E, SE,&nbsp;S, SW, W, NW), apart from 137Cs and 210Pbex concentrations and quantities, spatial&nbsp;coordinates X and Y were determined as well as the altitude of taken samples. Spatial&nbsp;distribution of 137Cs and 210Pbex quantities are represented by isolines, and also 3D&nbsp;demonstrations were created showing the percentage of deviation of 137Cs and 210Pbex from&nbsp;the local precipitation input of 137Cs and 210Pbex. In both cases, the dominant direction SENW&nbsp;was noticeable, i.e. the southeast wind &ldquo;Koshava&rdquo;.</p><p>The comparative analysis of these methods indicated the validity in the quantification of&nbsp;aeolian erosion process and the possibility of its application in the future and the obtained&nbsp;results of aeolian sediment yield and soil loss contributed to determining the state of soil&nbsp;degradation and vulnerability of Deliblato Sands.</p>

<p>Značajan porast prevalence dentalnih erozija u savremenom dru&scaron;tvu, zahteva sve vi&scaron;e pažnje ka&nbsp; istraživanju njihove etiologije i preventivnih mera koje se mogu preduzeti. Cilj ove studije bio je da se ispita erozivni potencijal gaziranih napitaka i njihov uticaj na zubna tkiva, tokom različitih vremenskih intervala.<br />Stepen kiselosti izražen pH vrednostima za svaki ispitivani napitak (gaziranu vodu &bdquo;Knjaz Milo&scaron;&ldquo;, Coca-Cola-u i Schweppes Bitter Lemon), određen je odmah po otvaranju ambalaže sa napitkom, nakon 5 i 60 minuta kao i nakon 12 i 24 sata od potapanja zubnih uzoraka. U ovoj studiji posmatrane su mikroskopske promene proučavanjem skening elektronske mikrofotografije spolja&scaron;nje povr&scaron;ine gleđi, kao i uzdužni presek gleđi i dentina zuba nakon izlaganja gore navedenim napicima 5 i 60 minuta,12 i 24 sata kao i 7 i 30 dana, ali i makroskopske promene boje i strukture gleđi u svim navedenim vremenskim intervalima. Za određivanje stepena nastalih mikroskopskih i makroskopskih promena primenjene su individualno prilagođene skale.<br />Početna pH vrednost svih ispitivanih napitaka je niža od kritične pH vrednosti za demineralizaciju gleđi. Sa porastom vremena od potapanja zubnih uzoraka u napitke, njihova pH vrednost značajno raste. Na SEM mikrofotografijama gleđi i dentina se uočavaju promene u morfologiji, čiji intenzitet zavisi od vrste napitka i vremena koje je uzorak u njemu proveo. Centralni tip demineralizacije prisutan je kod uzoraka potopljenih u kiselu vodu i Coca Cola napitak a periferni kod Schweppes Bitter Lemon. Intenzitet promena zubnih tkiva raste u funkciji vremena, ali statistički značajna razlika ne postoji između svih vremenskih intervala. Zubi koji su bili izloženi delovanju gazirane vode &bdquo;Knjaz Milo&scaron;&ldquo; ne pokazuju izmene u makroskopskom izgledu, za razliku od zuba koji su tretirani Coca-Cola-om i Schweppes Bitter Lemon-om čiji intenzitet izmenjenosti raste u funkciji vremena, s tim da je statitički značajna razlika prisutna između pojedinih vremenskih intervala. S obzirom na erozivni potencijal i promene koje gazirani napitci izazivaju u in vitro условима, potrebno je preduzeti odgovarajuće preventivne mere kako bi se smanjio njihov uticaj na zube u in vivo uslovima.</p> / <p>Značajan porast prevalence dentalnih erozija u savremenom dru&scaron;tvu, zahteva sve vi&scaron;e pažnje ka&nbsp; istraživanju njihove etiologije i preventivnih mera koje se mogu preduzeti. Cilj ove studije bio je da se ispita erozivni potencijal gaziranih napitaka i njihov uticaj na zubna tkiva, tokom različitih vremenskih intervala.<br />Stepen kiselosti izražen pH vrednostima za svaki ispitivani napitak (gaziranu vodu &bdquo;Knjaz Milo&scaron;&ldquo;, Coca-Cola-u i Schweppes Bitter Lemon), određen je odmah po otvaranju ambalaže sa napitkom, nakon 5 i 60 minuta kao i nakon 12 i 24 sata od potapanja zubnih uzoraka. U ovoj studiji posmatrane su mikroskopske promene proučavanjem skening elektronske mikrofotografije spolja&scaron;nje povr&scaron;ine gleđi, kao i uzdužni presek gleđi i dentina zuba nakon izlaganja gore navedenim napicima 5 i 60 minuta,12 i 24 sata kao i 7 i 30 dana, ali i makroskopske promene boje i strukture gleđi u svim navedenim vremenskim intervalima. Za određivanje stepena nastalih mikroskopskih i makroskopskih promena primenjene su individualno prilagođene skale.<br />Početna pH vrednost svih ispitivanih napitaka je niža od kritične pH vrednosti za demineralizaciju gleđi. Sa porastom vremena od potapanja zubnih uzoraka u napitke, njihova pH vrednost značajno raste. Na SEM mikrofotografijama gleđi i dentina se uočavaju promene u morfologiji, čiji intenzitet zavisi od vrste napitka i vremena koje je uzorak u njemu proveo. Centralni tip demineralizacije prisutan je kod uzoraka potopljenih u kiselu vodu i Coca Cola napitak a periferni kod Schweppes Bitter Lemon. Intenzitet promena zubnih tkiva raste u funkciji vremena, ali statistički značajna razlika ne postoji između svih vremenskih intervala. Zubi koji su bili izloženi delovanju gazirane vode &bdquo;Knjaz Milo&scaron;&ldquo; ne pokazuju izmene u makroskopskom izgledu, za razliku od zuba koji su tretirani Coca-Cola-om i Schweppes Bitter Lemon-om čiji intenzitet izmenjenosti raste u funkciji vremena, s tim da je statitički značajna razlika prisutna između pojedinih vremenskih intervala. S obzirom na erozivni potencijal i promene koje gazirani napitci izazivaju u in vitro uslovima, potrebno je preduzeti odgovarajuće preventivne mere kako bi se smanjio njihov uticaj na zube u in vivo uslovima.</p> / <p>Due to the fact that prevalence of dental erosion significantly increased in modern society, it is important to investigate its etiological factors and all available preventive measures. The aim of this study was to investigate erosive potential of carbonated beverages and their influence on dental hard tissues, during different intervals.<br />The acidity or pH level was measured for each beverage (carbonated water &bdquo;Knjaz Milos&ldquo;, Coca-cola and Schweppes Bitter Lemon), on opening of the bottle, after 5 minutes and 60 minutes, and after 12 hours and 24 hours immersion of tooth samples in adequate beverage. In this study, microscopic changes of dental tissues were examined using a scanning electron microphotography of outer surface of enamel and longitudinal section of enamel and dentin, after exposure to beverages during 5 and 60 minutes, 12 and 24 hours, and 7 and 30 days, as well as macroscopic changes of tooth color and structure at same intervals. Individually adopted scales were used for grading of the severity of microscopic and macroscopic changes.<br />Initiated pH value of each tested beverage was lower than critical pH for enamel demineralisation. SEM images of enamel and dentin showed different morphology changes, which intensivity depended on type of beverages and time that sample were stored. Central type of demineralisation was visible on samples treated with carbonated water and Coca-Cola, while peripheral type of demineralisation was detected on samples treated with Schweppes Bitter Lemon. The intensity of alterations of dental tissues increased during time, but there was not statistically significant difference between all intervals. There wasn&rsquo;t detected macroscopic changes on teeth stored in carbonated water, while teeth treated with Coca-Cola and Schweppes Bitter Lemon showed changes which intensity increased during time, but statistically significant difference between all intervals wasn&rsquo;t detected. Due to erosive potential and changes influenced by carbonated beverages in vitro, preventive measures are necessary for reducing their effect on teeth in vivo.</p>

Almost for 50 years Lithuania was under the military power of occupational army which made a harm which cannot be rebuilt. After the soviet army left it left huge harmed areas, the injured and polluted the soil, the destroyed forests, the depredated surface of the vegetation behind it. That is why the evaluation and renovation of the ecological shape of the military areas lately has been one of the most actual problems of environment protection. In defining the impact of the military activities on the ecosystem stability in the Lithuania Gaižiūnai and Kairiai military ranges was chosen for the investigation. On the first chapters of this thesis it is made a review on the scale of the military use of the nature and ecological consequences in Lithuania during Soviet times, the experience of foreign. The landscape mechanical transgression, the condition of the plants and the animals, the preserve abode of the Gaižiūnai and Kairiai military ranges were evaluated in the experimental analytical part. Using the PHOENICS software a model of the situation was formed to determine an influence of walls on the wind velocity and soil protection from the deflation. According to the results, protective walls can be recommended as one of the most effective means of decreasing the wind velocity which also helps to improve the environmental state and ensure its stability The results and conclusions are received – is important information on the vegetation’s shape on the military grounds and... [to full text]

<p>Predmet&nbsp; ovog&nbsp; rada&nbsp; predstavlja&nbsp; geografski prostor&nbsp; sliva&nbsp; Lima&nbsp; od&nbsp; Plavskog&nbsp; jezera&nbsp; do&nbsp; brane&nbsp; HE &#39;&#39;Potpeć&#39;&#39;,&nbsp; kao&nbsp; jedne&nbsp; prostorno-funkcionalne&nbsp; cjeline,koji&nbsp; se&nbsp; prostire&nbsp; na&nbsp; teritorijama&nbsp; država&nbsp; Crne&nbsp; Gore (2334&nbsp; km ²),&nbsp; Srbije&nbsp; (2407,7&nbsp; km ² )&nbsp; i&nbsp; Albanije&nbsp; (115,5<br />km ²) i &Scaron;irindareh sliv na NE Irana.Kori&scaron;ćenjem&nbsp; računarsko-grafičkog&nbsp; metoda<br />programa&nbsp; &quot;WintErO&quot;,&nbsp; u&nbsp; proučavanju&nbsp; oticanja&nbsp; i intenziteta&nbsp; erozije,&nbsp; vrijednosti&nbsp; povr&scaron;ina&nbsp; (povr&scaron;ina slivova,&nbsp; povr&scaron;ina&nbsp; između&nbsp; izohipsi&nbsp; i&nbsp; sl.)&nbsp; i&nbsp; dužina,&nbsp; tj.rastojanja sa karte (dužina glavnog vodotoka, dužina linije vododjelnice i sl.) veoma precizno je obrađena,<br />&scaron;to&nbsp; nije&nbsp; uvijek&nbsp; bio&nbsp; slučaj&nbsp; kod&nbsp; primjene&nbsp; mehaničkih instrumenata,&nbsp; planimetara&nbsp; i&nbsp; kurvimetra.&nbsp; Obradom dobijenih&nbsp; fizičko-geografskih&nbsp; inputa,&nbsp; nakon&nbsp; unosa podataka,&nbsp; dobijeni&nbsp; su&nbsp; rezultati.&nbsp; Detaljan&nbsp; prikaz&nbsp; ove računarsko&nbsp; grafičke&nbsp; metode&nbsp; predstavljen&nbsp; je&nbsp; u rezultatima ove doktorske disertacije.<br />Dio istraživanja ovog doktorskog rada obavljen je na području sjeveroistoka Irana, u slivu &Scaron;irindareh. Oko 100 miliona hektara iranske teritorije je izloženo eroziji&nbsp; ili&nbsp; drugim&nbsp; hemijskih&nbsp; i&nbsp; fizičkih&nbsp; degradacija.Erozija&nbsp; vodom&nbsp; ugoržava&nbsp; velike&nbsp; povr&scaron;ine&nbsp; u&nbsp; Iranu,<br />uni&scaron;tavajući pri tom plodna poljoprivredna zemlji&scaron;ta. Skoro&nbsp; 35&nbsp; miliona&nbsp; hektara&nbsp; Irana&nbsp; je&nbsp; pod&nbsp; uticajem različitih&nbsp; vrsta&nbsp; erozije&nbsp; vodom.&nbsp; Ova&nbsp; činjenica&nbsp; je&nbsp; bila povod i izazov da se i ova istraživanja dijelom osvrnu na&nbsp; ovu&nbsp; problematiku&nbsp; u&nbsp; Iranu,&nbsp; testirajući&nbsp; pri&nbsp; tom<br />novopripemljeni&nbsp; model&nbsp; WIntErO&nbsp; na&nbsp; jednom&nbsp; od slivova u Iranu.</p> / <p>The subject of this paper is the&nbsp; geographical area of&nbsp; the Lim&nbsp; Basin&nbsp; from&nbsp; Plav&nbsp; Lake&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; dam&nbsp; &quot;Potpeć&quot;,&nbsp; as&nbsp; a spatial-functional&nbsp; unit,&nbsp; spreading&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; territories&nbsp; of&nbsp; the countries&nbsp; of&nbsp; Montenegro&nbsp; (2,334&nbsp; km2),&nbsp; Serbia&nbsp; (2407,7 km2)&nbsp; and&nbsp; Albania&nbsp; 115.5&nbsp; km2).&nbsp; In&nbsp; mathematicalgeographical terms,&nbsp; the research area is between 42 &deg; 37 &#39;and 43 &deg; 30&#39; north latitude and 17 &deg; 10 &#39;and 17 &deg; 23&#39; east longitude.&nbsp; The&nbsp; research&nbsp; area&nbsp; is&nbsp; located&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; north&nbsp; of Albania,&nbsp; east&nbsp; and&nbsp; north-east&nbsp; of&nbsp; Montenegro,&nbsp; and&nbsp; in&nbsp; the southwest of Serbia. Using the computer-graphic&nbsp; method of the &quot;WintErO&quot; program, in the study of the erosion and intensity&nbsp; of&nbsp; erosion,&nbsp; the&nbsp; surface&nbsp; values&nbsp; (surface&nbsp; of&nbsp; the basins,&nbsp; the&nbsp; area&nbsp; between&nbsp; isohipins,&nbsp; etc.)&nbsp; and&nbsp; length,&nbsp; The distance&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; map&nbsp; (the&nbsp; length&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; main watercourse, the length of the line of the water line, etc.) is&nbsp; very&nbsp; precisely&nbsp; processed,&nbsp; which&nbsp; was&nbsp; not&nbsp; always&nbsp; the case with the use of mechanical instruments, planimeters and&nbsp; curvimeters.&nbsp; By&nbsp; obtaining&nbsp; the&nbsp; obtained&nbsp; physicalgeographic&nbsp; inputs,&nbsp; after&nbsp; entering&nbsp; the&nbsp; data,&nbsp; results&nbsp; were obtained.&nbsp; A&nbsp; detailed&nbsp; view&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; computer&nbsp; graphic method&nbsp; is&nbsp; presented&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; doctoral dissertation.&nbsp; Part&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; doctoral&nbsp; thesis was&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; area&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; northeast&nbsp; of&nbsp; Iran,&nbsp; in&nbsp; the Shirindareh basin. About 100 million hectares of Iranian territory are exposed to erosion or other types of chemical and&nbsp; physical&nbsp; degradation&nbsp; (Kheirodin,&nbsp; 2016).&nbsp; Erosion&nbsp; by water&nbsp; entangles&nbsp; large&nbsp; areas&nbsp; in&nbsp; Iran,&nbsp; destroying&nbsp; fertile agricultural&nbsp; land&nbsp; (Sadeghi,&nbsp; 2017).&nbsp; Almost&nbsp; 35&nbsp; million hectares of Iran&nbsp; are under the influence of various types of&nbsp; water&nbsp; erosion&nbsp; (Zakerinejad&nbsp; and&nbsp; Maerker,&nbsp; 2015).&nbsp; This fact&nbsp; was&nbsp; also&nbsp; a&nbsp; cause&nbsp; and&nbsp; challenge&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; to partly look at this issue in Iran, testing the new WIntErO model on one of the basins in Iran.</p>

<p>Uvod: Astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) najče&scaron;će su hronične respiratorne bolesti u čijoj terapiji prednost imaju inhalatorni lekovi. Pacijenti na inhalatornoj terapiji imaju povećan rizik od nastanka dentalnih erozija i karijesnih lezija, usled promena u količini lučenja pljuvačke i njene pH vrednosti. Cilj: Cilj ovog istraživanja je verifikacija dentalnih erozija i karijesnih lezija kod pacijenata s astmom i hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, koji koriste inhalatornu terapiju. Materijal i metode rada: Istraživanjem je obuhvaćeno 80 ispitanika, životne dobi od 18 do 65 godina. Eksperimentalnu grupu sačinjavalo je 40 ispitanika, s dijagnostikovanom astmom ili hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, koji uzimaju inhalatornu terapiju duže od 5 godina. Kontrolnu grupu činilo je 40 zdravih ispitanika istog godi&scaron;ta i pola kao u eksperimentalnoj grupi. Upitnik se koristio za prikupljanje podataka o osnovnom oboljenju, simptomima koji se mogu javiti kao nuspojave inhalatornih lekova, navikama, ishrani i održavanju oralne higijene. Kliničkim stomatolo&scaron;kim pregledom određeni su erozivni indeks, KEP indeks, indeks krvarenja iz interdentalne gingive i indeks mekih naslaga na zubima. Laboratorijskim ispitivanjem određeni su količina izlučene nestimulisane pljuvačke, te pH vrednost i koncentracije kalcijuma i fosfata u pljuvački. Rezultati: Kod pacijenata na inhalatornoj terapiji ustanovljena je vi&scaron;a prevalencija dentalnih erozija i karijesnih lezija, te vi&scaron;e vrednosti indeksa krvarenja iz interdentalne gingive i indeksa mekih naslaga na zubima, u odnosu na ispitanike kontrolne grupe. U eksperimentalnoj grupi ispitanika količina i pH vrednosti nestimulisane pljuvačke su statistički značajno niže u odnosu na ista obeležja kontrolne grupe. Vrednosti koncentracije kalcijuma u pljuvački između ispitivanih grupa se ne razlikuju statistički značajno. Vrednosti koncentracije fosfata u eksperimentalnoj grupi ispitanika su statistički značajno vi&scaron;e nego u kontrolnoj grupi ispitanika. Zaključak: Pacijenti na inhalatornoj terapiji spadaju u grupu osoba s visokim rizikom od nastanka dentalnih erozija i karijesnih lezija. Uvođenje lokalne strategije preventivnih mera, te uspostavljanje međusobne saradnje stomatologa i lekara &ndash; pulmologa, dovelo bi do očuvanja i unapređenja zdravlja zuba kod pacijenata na inhalatornoj terapiji.</p> / <p>Introduction: Asthma and chronic obstructive pulmonary disease (COPD) are predominant chronic respiratory diseases in whose treatment a priority is given to inhalation drugs. The patients receiving inhalation therapy are at an increased risk of dental erosion and caries lesions due to changes in the amount of salivary flow rate and its pH value. Objective: The study objective was to investigate the prevalence of dental erosion and caries lesions in patients with asthma and chronic obstructive pulmonary disease who use inhalation therapy. Materials and methods: The study included 80 participants between the age of 18 and 65. The experimental group comprised of 40 participants previously diagnosed with asthma or chronic obstructive pulmonary disease undergoing inhalation therapy for more than 5 years. The control group involved 40 healthy participants of the same age and gender status as those in the experimental group. The questionnaire was designed to collect informations on underlying disease, symptoms that can occur as side effects of inhaled drugs, habits, dietary and oral hygiene habits. The clinical dental examination established the basic erosive wear examination (BEWE index), DMFT index, papilla bleeding index (PBI) and dental plaque index. The laboratory investigation comprised measurements of the salivary flow rates of non-stimulated saliva, pH value and calcium and phosphate concentrations in the saliva. Results: The subjects receiving inhalation therapy were found to have a higher prevalence of dental erosion and caries lesion as well as higher mean papilla bleeding index scores and mean plaque index scores in comparison to the control group. In the experimental group, the mean value of the salivary flow rate and pH value were lower as compared to the control group. Calcium concentrations in the saliva were similar in both groups, but the results were not statistically significant. However, phosphate concentration was statistically significantly higher in the experimental group than in the control group. Conclusion: The patients undergoing inhalation therapy have a high risk of dental erosion and caries lesion. The introduction of local strategy of preventive dental care and establishing mutual cooperation between dentists and pulmonary specialists would contribute to the promotion and preservation of the dental health in the patients on inhalation therapy.</p>

<p>Ерозија земљишта је један од најкомплекснијих проблема и уједно један од најподмуклијих човекових непријатеља. Ерозивни процеси постепено разарају и уништавају земљиште, односе хранљиве супстрате и ремете водни режим. Они доводе становништво многих, често пространих области у беду, сиромаштво и миграцију. Због тога, многе привредне гране морају бити увучене у борбу против ерозије земљишта и њених страховитих последица. Ерозија је веома сложена динамичка појава, која зависи од низа фактора чије је диференцирање врло тешко. Испитивање и утврђивање интензитета водне ерозије спада у групу проблема који се не могу свеобухватно решити. Веома је тешко, скоро немогуће, издвојити све факторе, а потом мултиплицирати све те факторе у свим постојећим комбинацијама. Овим радом сагледано је стање ерозије земљишта у сливу Млаве и Пека, односно Хомољу и Звижду, са више аспеката и утврђен низ појава као што су: концентрација растворених минералних материја, процентуално учешће макроелемената у укупној минерализацији, однос минерализације према протицају, укупан годишњи пронос растворених минералних материја, однос специфичне електричне проводљивости и укупне минерализације, износ хемијске евакуације, износ хемијски растворених минералних материја које потичу од стенског комлекса у сливу, утицај геолошког састава на укупну минерализацију воде, њену структуру и специфичну хемијску ерозију, концентрација суспендованог наноса по профилима, однос суспендованог наноса према протицају, укупан годишњи пронос суспендованог наноса као и специфична ерозија, утицај сезонских фактора на концентрацију силта и износ механичке ерозије, утицај геолошког састава на укупан пронос суспендованог наноса, мерење вученог наноса, однос хемијске и механичке ерозије. Хомоље и Звижд највећим делом припадају брдско &ndash; планинском подручју које се одликује водотоковима са релативно великим уздужним падовима, где су углови нагиба од 10 до 40. у Хомољу и Звижду све водотокове карактеришу врло велике разлике између екстремно великих и малих вода, па на неким водотоковима однос максималних и минималних протицаја достиже вредност и хиљаду. Овакав однос између малих и великих вода погодује развоју ерозивних процеса и разарању земљишта. Ерозија у сливу која почиње плувијалном ерозијом, а наставља се денудацијом, доводи до снижавања топографске површине и еродирања&nbsp; земљишта. Таложењем наноса на дну речног корита оно се издиже, што доводи до смањивања&nbsp;овлаженог профила. Велике поплавне воде због тога не могу да протекну тако&nbsp;оплићалим речним коритом, па због тога долази до њиховог изливања, што се&nbsp;манифестује поплавама. Без земљишта остају горњи делови слива, а поплавама,&nbsp;услед таложења вученог и суспендованог наноса на дну речног корита, бивају&nbsp;изложени доњи делови речних токова. Овакав негативан тренд уочен је и у Хомољу&nbsp;и у Звижду који су последњих година све чешће угрожени поплавним водама које&nbsp;причињавају велике штете како пољопривредном земљишту тако и насељима у сливовима Млаве и Пека. С обзиром на чињеницу да у Хомољу и Звижду постоји велики број бујичних токова који носе огромне количине наноса, реално је очекивање да ће се тај нанос акумулирати у средњем и доњем делу сливова Млаве и Пека. Избор хидротехничког метода за истраживање обима и интензитета ерозије у Хомољу и Звижду, као и коришћење методе професора С. Гавриловића у анализи бујичних токова је покушај прецизнијег утврђивања квантитета овог процеса који последњих година има узлазни тренд. Остварење постављених задатака утврђеном методологијом и постигнуће задатих циљева пружа одговор на питање колики је интензитет и обим процеса ерозије у Хомољу и Звижду на годишњем нивоу, по годишњим добима и месецима. Утврђен је степен деловања физичко &ndash; географских фактора који имају утицај на процес ерозије, указано је на обим и врсту примене антиерозивних мера, нарочито у сливовима бујичних токова. Сагледавањем интензитета и обима ерозије у Хомољу и Звижду, односно сливовима Млаве и Пека, успешније ће бити решени водопривредни проблеми који овде постоје.&nbsp;</p> / <p>Erozija zemljišta je jedan od najkompleksnijih problema i ujedno jedan od najpodmuklijih čovekovih neprijatelja. Erozivni procesi postepeno razaraju i uništavaju zemljište, odnose hranljive supstrate i remete vodni režim. Oni dovode stanovništvo mnogih, često prostranih oblasti u bedu, siromaštvo i migraciju. Zbog toga, mnoge privredne grane moraju biti uvučene u borbu protiv erozije zemljišta i njenih strahovitih posledica. Erozija je veoma složena dinamička pojava, koja zavisi od niza faktora čije je diferenciranje vrlo teško. Ispitivanje i utvrđivanje intenziteta vodne erozije spada u grupu problema koji se ne mogu sveobuhvatno rešiti. Veoma je teško, skoro nemoguće, izdvojiti sve faktore, a potom multiplicirati sve te faktore u svim postojećim kombinacijama. Ovim radom sagledano je stanje erozije zemljišta u slivu Mlave i Peka, odnosno Homolju i Zviždu, sa više aspekata i utvrđen niz pojava kao što su: koncentracija rastvorenih mineralnih materija, procentualno učešće makroelemenata u ukupnoj mineralizaciji, odnos mineralizacije prema proticaju, ukupan godišnji pronos rastvorenih mineralnih materija, odnos specifične električne provodljivosti i ukupne mineralizacije, iznos hemijske evakuacije, iznos hemijski rastvorenih mineralnih materija koje potiču od stenskog komleksa u slivu, uticaj geološkog sastava na ukupnu mineralizaciju vode, njenu strukturu i specifičnu hemijsku eroziju, koncentracija suspendovanog nanosa po profilima, odnos suspendovanog nanosa prema proticaju, ukupan godišnji pronos suspendovanog nanosa kao i specifična erozija, uticaj sezonskih faktora na koncentraciju silta i iznos mehaničke erozije, uticaj geološkog sastava na ukupan pronos suspendovanog nanosa, merenje vučenog nanosa, odnos hemijske i mehaničke erozije. Homolje i Zvižd najvećim delom pripadaju brdsko &ndash; planinskom području koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim uzdužnim padovima, gde su uglovi nagiba od 10 do 40. u Homolju i Zviždu sve vodotokove karakterišu vrlo velike razlike između ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos maksimalnih i minimalnih proticaja dostiže vrednost i hiljadu. Ovakav odnos između malih i velikih voda pogoduje razvoju erozivnih procesa i razaranju zemljišta. Erozija u slivu koja počinje pluvijalnom erozijom, a nastavlja se denudacijom, dovodi do snižavanja topografske površine i erodiranja&nbsp; zemljišta. Taloženjem nanosa na dnu rečnog korita ono se izdiže, što dovodi do smanjivanja&nbsp;ovlaženog profila. Velike poplavne vode zbog toga ne mogu da proteknu tako&nbsp;oplićalim rečnim koritom, pa zbog toga dolazi do njihovog izlivanja, što se&nbsp;manifestuje poplavama. Bez zemljišta ostaju gornji delovi sliva, a poplavama,&nbsp;usled taloženja vučenog i suspendovanog nanosa na dnu rečnog korita, bivaju&nbsp;izloženi donji delovi rečnih tokova. Ovakav negativan trend uočen je i u Homolju&nbsp;i u Zviždu koji su poslednjih godina sve češće ugroženi poplavnim vodama koje&nbsp;pričinjavaju velike štete kako poljoprivrednom zemljištu tako i naseljima u slivovima Mlave i Peka. S obzirom na činjenicu da u Homolju i Zviždu postoji veliki broj bujičnih tokova koji nose ogromne količine nanosa, realno je očekivanje da će se taj nanos akumulirati u srednjem i donjem delu slivova Mlave i Peka. Izbor hidrotehničkog metoda za istraživanje obima i intenziteta erozije u Homolju i Zviždu, kao i korišćenje metode profesora S. Gavrilovića u analizi bujičnih tokova je pokušaj preciznijeg utvrđivanja kvantiteta ovog procesa koji poslednjih godina ima uzlazni trend. Ostvarenje postavljenih zadataka utvrđenom metodologijom i postignuće zadatih ciljeva pruža odgovor na pitanje koliki je intenzitet i obim procesa erozije u Homolju i Zviždu na godišnjem nivou, po godišnjim dobima i mesecima. Utvrđen je stepen delovanja fizičko &ndash; geografskih faktora koji imaju uticaj na proces erozije, ukazano je na obim i vrstu primene antierozivnih mera, naročito u slivovima bujičnih tokova. Sagledavanjem intenziteta i obima erozije u Homolju i Zviždu, odnosno slivovima Mlave i Peka, uspešnije će biti rešeni vodoprivredni problemi koji ovde postoje.&nbsp;</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.</p><p>Soil erosion is one of the most complex problems and at the same time one of the most insidious of human enemies. Erosion processes gradually destroy the land, carry away nutritional substrates and disrupt the water regime. They drive many people, often from large areas, to misery and poverty, and cause migration. Therefore, many industries have to be included into the fight against soil erosion and its terrible consequences. Erosion is a very complex and dynamic phenomenon that relies on many factors which are hard to define. Differentiating and determining the intensity of water erosion are among the problems that cannot be comprehensively solved. It is very difficult, almost impossible, to extract all the factors and then multiply all these factors in every possible combination. This paper looks at the situation with soil erosion in the water basins of the rivers Mlava and Pek respectively, that is, in the areas of Homolje and Zvižd, from various aspects, and identifies a series of phenomena such as concentration of dissolved minerals, percentage of macroelements in the total mineralization, the relationship of mineralization to the flow, the total annual transport of dissolved minerals, the ratio of the specific electrical conductivity and total mineralization, the amount of chemical evacuation, the amount of chemically dissolved minerals that come from the rock complex in the basin, the impact of geological composition on the total mineralization of water, its structure and specific chemical erosion, suspended sediment concentration by profiles, the effect of suspended sediment on the flow, the total annual transport of suspended sediment as well as the specific erosion, the impact of seasonal factors on the concentration of silt and the amount of mechanical erosion, the impact of geological composition on the total transport of suspended sediment, bed load measurement, the ratio of chemical and mechanical erosion. Homolje and Zvižd are mostly hilly and mountainous areas characterized by water streams with relatively large vertical drops where the pitch angles may vary from 10&deg; to 40&deg;. In Homolje and Zvižd all the waterways are characterized by very large differences between extremely high and low water, reaching the value of a thousand in some points. This kind of a ratio between high and low waters favors the development of erosion processes and the destruction of land. Erosion in a basin starts with a pluvial erosion and continues with denudation, causing the lowering of the topographic surface and soil erosion. When the sediment deposits at the bottom of the river bed, the bed rises, leading to a reduction of the humidified profile. Therefore great floodwater cannot pass through such a shallow riverbed, which leads to its discharge and causes a flood. The upper parts of the basin lose land, and the lower parts of the basin become exposed to floods due to the deposition of bed load and suspended sediment at the bottom of the riverbed. This negative trend has been observed both in Homolje and Zviždi which in recent years have become increasingly threatened by flood waters which cause great damage to agricultural land and settlements in the basins of the rivers Mlava and Pek. Considering the fact that Homolje and Zvižd there is a large number of torrential streams that carry huge amounts of sediment, it is reasonable to expect the sediment to accumulate in the middle and lower parts of the basins of Mlava and Pek. The selection of the hydrotechnical method to explore the scope and intensity of erosion in Homolje and Zvižd, and the use of Professor S. Gavrilović&rsquo;s method in the analysis of torrential flows is an attempt to determine more precisely the quantity of this process with an increasing trend in recent years. Fulfillment of tasks and achievement of objectives through suggested methodology and achievement of objectives provides the answer to the question of intensity and extent of erosion in Homolje and Zvižd on an annual basis, according to seasons and months. The paper has determined the degree of impact of physical and geographic factors on the erosion process, and has pointed to the scope and type of application anti-erosion measures, especially in watersheds with torrential flows. If we manage to comprehend the intensity and extent of erosion in Homolje and Zvižd, that is, in the basins of Mlava and Pek, we will be able to solve the existing water management problems more successfully.</p>