<p>Iako se od razvoja tripartitnog modela subjektivnog blagostanja ono gotovo neizostavno defini&scaron;e kao kompleksan i multifacetni fenomen, u dosada&scaron;njim istraživanjima prirode, strukture i stabilnosti subjektivnog blagostanja je kori&scaron;ćen pristup usmeren na pojedinačne varijable. Na taj način se kretalo od neproverene pretpostavke da su pojedinačne komponente subjektivnog blagostanja uvek kongruentne, dok se istovremeno zanemarivalo to, da se osobe<br />mogu razlikovati ne samo po izraženosti pojedinačnih varijabli, nego i po tome kojem tipu konfiguracije sačinjenom od tri komponente blagostanja pripadaju. Međutim, novija istraživanja u oblasti subjektivnog blagostanja pokazuju da je prilikom postavljanja različitih istraživačkih pitanja u ovoj oblasti potrebno voditi računa o organizovanju pojedinačnih komponenti unutar pojedinca, budući da postoje individualne razlike kako u strukturi blagostanja, tako i u reaktivnosti, stabilnosti i prediktorima afektivnih i kognitivne komponente subjektivnog blagostanja. Ovo istraživanje je konstruisano tako da kroz četiri studije odgovori na nekoliko istraživačkih pitanja u oblasti subjektivnog blagostanja primenom pristupa<br />usmerenog na osobe. Osim pitanja strukture blagostanja, proveravane su pretpostavke dve suprotstavljene grupe teorija koje pretpostavljaju različite prediktore blagostanja i samim tim različit stepen stabilnosti blagostanja tokom vremena. Preciznije, primenom pristupa usmerenog na osobe su se proveravale pretpostavke temperamentalnih i situacionih modela, ne bi li se omogućila njihova integracija. Osim o proveri stepena stabilnosti subjektivnog blagostanja u ovom istraživanju smo se bavili i determinantama koje doprinose tome da određene grupe ispitanika pokazuju stabilnost blagostanja tokom vremena, bez obzira na promenu životnih okolnosti, ali i time koji faktori, u kojim uslovima i kod kojih ispitanika dovode do dugoročnih promena blagostanja. Prva studija je bila organizovana sa ciljem ispitivaja strukture subjektivnog blagostanja, ne bi li se odgovorilo na pitanje na koje načine su komponente subjektivnog blagostanja organizovane na nivou pojedinaca. Primenjena su četiri različita uzorka: uzorak iz MIDUS studije sprovedene na ispitanicima iz Sjedinjenih Američkih Država (3687 ispitanika), uzorak<br />iz MIDJA studije koja se sprovodi na reprezentativnom uzorku odraslih ispitanika iz Japana (1010 ispitanika) i dva uzorka iz Srbije, od kojih je jedan bio uzorak studenata (922 ispitanika), a drugi uzorak odraslih (948 ispitanika). Ispitanici su popunjavali upitnike zadovoljstva životom i pozitivnog i negativnog afekta. Primenom analize latentnih profila je dobijeno da se izdvajaju pet konfiguracija blagostanja, koje govore u prilog tome da se pored kongruentnih obrazaca blagostanja pretpostavljenih pristupom usmerenim na varijable, registruju i nekongruentni obrasci. U svim uzorcima se osim obrazaca visokog, srednje visokog i niskog blagostanja, registuju i obrasci visokog, odnosno niskog zadovoljstva životom praćeni srednjim<br />vrednostima na obe mere afekta. Rezultati ovog istraživanja govore u prilog tome da izražene vrednosti na zadovoljstvu životom mogu biti praćene različitim afektivnim balansom, kao i to da osobe sa istim vrednostima na pozitivnom i negativnom afektu mogu da imaju izrazito drugačije vrednosti na zadovoljstvu životom. Navedeni rezultati govore u prilog potrebi za ispitivanjem organizovanosti komponenti unutar pojedinaca, ukazujući na nedostatke pristupa usmerenog na varijable.<br />Druga studija je organizovana sa ciljem da se proveri stabilnost samih obrazaca<br />blagostanja, ali i sa ciljem da se utvrdi da li je struktura blagostanja unutar pojedinca stabilna ili promenljiva. U ovoj studiji su kori&scaron;ćeni uzorci ispitanika iz Sjedinjenih Američkih Država (MIDUS studija - 2369 ispitanika) i studenata iz Srbije (1059 ispitanika). Budući da smo se u okviru ove studije bavili promenom, ispitanici su bili upitani da procene zadovoljstvo životom i pozitivan, odnosno negativan afekat u dve vremenske tačke: u periodu od godinu dana na uzorku ispitanika iz Srbije, i u periodu od deset godina na uzorku iz MIDUS studije. Rezultati ove studije pokazuju da se u slučaju oba uzorka registruju stabilni obrasci blagostanja kroz vreme. Ipak, ukoliko se uzmu u obzir promene unutar pojedinca, dobija se da iako osobe koje<br />su prvobitno izve&scaron;tavale o visokom subjektivnom blagostanju najče&scaron;će imaju isti obrazac i nakon godinu ili deset godina, u slučaju drugih obrazaca je stabilnost pripadnosti obrascu mnogo manja. Rezultati ove studije su diskutovani iz ugla modela koji se bave promenom blagostanja, ali i iz ugla Dinamičkog modela subjektivnog blagostanja.<br />U okviru treće studije su prikazane i diskutovane razlike u korelatima obrazaca<br />subjektivnog blagostanja, kojim se ispitivala korisnost navedenog strukturalnog pristupa u istraživanju subjektivnog blagostanja. Na uzorku iz Sjednjenih Američkih Država (2369 ispitanika) su ispitivane razlike između pet navedenih konfiguracija blagostanja u slučaju nekih temperamentalnih varijabli, poput ekstraverzije, neuroticizma i optimizma, kao i slučaju situacionih faktora, poput broja životnih događaja. Na uzorku studenata iz Srbije je meren broj životnih događaja, emocionalni distres, strategije emocionalne regulacije, rezilijentnost i pozitivna očekivanja. Rezultati istraživanja pokazuju da svaka konfiguracija ima svoje specifičnosti, ali i da u nekim domenima deli sličnosti sa drugim profilima. Najvažniji zaključci ove studije su da iako određene latentne profile karakteri&scaron;e isti broj stresora kojima su izloženi, oni se međusobno razlikuju po reaktivnosti na njih, ali i po strategijama emocionalne regulacije koje koriste. Na primer, iako visoko zadovoljni ispitanici doživljavaju jednak broj stresora kao i oni koji pripadaju profilima niskog zadovoljstva životom i niskog subjektivnog blagostanja, oni su pod manjim emocionalnim distresom i če&scaron;će koriste adaptivne strategije emocionalne regulacije. U poređenju sa profilima visokog i srednjeg subjektivnog blagostanja, ispitanici koji pripadaju profilu visokog zadovoljstva životom jednako često ili če&scaron;će koriste adaptivne strategije emocionalne regulacije, ali istovremeno i če&scaron;će koriste maladaptivne strategije i pod<br />većim su emocionalnim distresom. U ovom istraživanju je dobijeno da iako se profili niskog i visokog zadovoljstva životom razlikuju u primeni strategija emocionalne regulacije i u emocionalnom distresu koji doživljavaju, oni opet imaju jednake vrednosti na pozitivnim očekivanjima i rezilijentnosti. Istraživanja ove studije pokazuju i da osobe sa visokim subjektivnim blagostanjem pokazuju najveći stepen funkcionalnosti, ali i da je najniži stepen funkcionalnosti karakteristika ne samo niskog subjektivnog blagostanja, već i niskog zadovoljstva životom praćenog srednjim vrednostima na afektivnoj komponenti blagostanja.<br />U okviru poslednje studije su proveravane pretpostavke temperamentalnih i situacionih modela blagostanja, a njihova integracija je kroz pristup usmeren na osobe formulisana u vidu odgovora na pitanje koje konfiguracije karakteri&scaron;e stabilnost blagostanja kroz vreme, kao i koji faktori tome doprinose, odnosno za koje ispitanike (konfiguracije ispitanika) se registruje tendencija da promene obrazac blagostanja tokom vremena. U ovom segmentu istraživanja su kori&scaron;ćeni samo podaci iz MIDUS studije (2369 ispitanika), a ispitanici su u razmaku od deset<br />godina popunjavali osim mera subjektivnog blagostanja i mere ekstraverzije i neuoriticizma, kao i broj životnih događaja. Suprotno pretpostavkama da temperamentalni faktori poput ekstraverzije i neuroticizma uvek doprinose stabilnosti blagostanja, dok broj životnih događaja predstavlja činioc promenljivosti, dobijeno je da ovi faktori imaju različitu ulogu u zavisnosti od početne pripadnosti konfiguraciji blagostanja. U određenim uslovima, temperamentalni faktori su predstavljali faktor stabilnosti, dok su u drugim uslovima pogodovali tome da osoba menja subjektivno blagostanje tokom vremena. Na primer, kod visokog subjektivnog blagostanja i visokog zadovoljstva životom veliki broj životnih događaja je činilac promene u<br />smeru nekog maladaptivnijeg profila, dok je u slučaju niskog zadovoljstva životom veliki broj životnih događaja činilac stabilnosti. Kada je u pitanju neuroticizam, dobija se da je visok neuroticizam najvažnija determinanta promene ka maladaptivnijem obrascu kod osoba sa visokim subjektivnim blagostanjem, dok je najvažniji faktor stabilnosti kod osoba sa visokim zadovoljstvom životom. Rezultati ove studije govore u prilog mogućnosti integracije situacionih i temperamentalnih modela ukoliko se uzme u obzir kompleksnost u odnosima između dispozicionih i situacionih faktora.<br />Rezultati ovog istraživanja su diskutovani iz ugla Dinamičkog modela blagostanja,<br />hipoteze o generisanju stresa, kao i temperamentalnih i situacionih modela koji se bave prediktorima i stabilno&scaron;ću blagostanja. Osim diskutovanja rezultata u svetlu već postojećih teorija, ovo istraživanje je omogućilo i razvoj nove ideje o različitoj ulozi dispozicionih i situacionih faktora u održavanju stabilnog blagostanja, odnosno u njegovoj promeni, u zavisnosti od stepena podudarnosti ovih faktora sa početnim vrednostima na komponentama blagostanja. U skladu sa tim je razvijena ideja o fitu između subjektivnog blagostanja i činioca stabilnosti i promene koja je detaljno razmatrana u diskusiji.</p>

<p>Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste razvoj modela za povećanje poslovnih rezultata preduzeća koji je zasnovan na inovativnim pristupima saradnje sa klijentima. U fokusu rada nalaze se pojmovi malih i srednjih preduzeća (MSP) i poslovni rezultat preduzeća iz komercijalnog dela auto industrije, koji će biti oslikan kroz prihode. Automobilska industrija je izuzetno ciklična industrija, i kao takva zavisi od raspoloživosti investicija u nekom datom trenutku, te je iz tog razloga kvalitetno koncipirana strategija pristupa klijentima kompanije primarna alatka za održanje nivoa prihoda i njihov porast u industriji kao što je automobilska.</p> / <p>The subject of doctoral dissertation research is the development of a model for increasing the business results of the company, which is based on innovative approaches to cooperation with clients. In the focus of the work are the concepts of small and medium-sized enterprises (SMEs) and the business results of the company from the commercial part of the auto industry, which will be painted through revenues. The automotive industry is a highly cyclical industry, and as such depends on the availability of investments at some point, and for this reason, a well-conceived strategy for accessing the company&#39;s clients is the primary tool for sustaining the level of revenue and their growth in the industry, such as automotive.</p>

<p>Strategijski model upravljanja savremenim marketing koncepcijama<br />povezuje upravljanje razvojem novih proizvoda, upravljanje brendom i<br />upravljanje odnosima sa potrošačima na platformi upravljanja<br />ukupnim kvalitetom. U model je ugrađen i merni sistem na osnovu<br />uravnoteženog pristupa merenju performansi preduzeća. Istaživanje<br />je pokazalo da su nabrojani elementi kompatibilni i da imaju<br />potencijal za stvaranje sinergije, što model čini efektivnijim i<br />univerzalnijim. Rezultati merenja u trogodišnjem periodu<br />nedvosmisleno su potvrdila funkcionalnost modela, odnosno njegovu<br />sposobnost da pozitivno utiče na performanse preduzeća.</p> / <p>The strategic model for managing modern marketing concepts connects<br />management of developing new product, brand management and customer<br />ralationship management on the total quality management platform. A<br />measuring system based on a balanced scorecard is built in this model.<br />Research has shown that previously mentioned elements are compatible and<br />have the potential to create synergies, making this model more effective and<br />more universal. Measurement results obtained over a three-year period<br />unambigously confirm the functionality of the model, i.e. its ability to positively<br />affect company performance.</p>

<p>Cilj: Brzina ispaljivanja neuralnih impulsa u kori velikog mozga je veoma promenljiva &scaron;to ukazuje da bi Poasonov tačkasti proces mogao da bude pogodan za modelirqnje takvog procesa. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da statistika ispaljivanja ne sledi Poasona. Uprkos tome, jo&scaron; uvek se nije iskristalisao ni alternativni mehanizam koji bi opisao generisanje spajkova, ni raspodela koja bi opisala raspodelu intervala između spajkova (ISI). Ključni cilj ove disertacije je statistička analiza koja će omogućiti modelovanje ISI vremenskih nizova snimljenih u različitim delovima kore velikog mozga dok su majmuni re&scaron;avali različite probleme.<br />Metoda: Primenjena je robusna neparametarska statistika da bi se odredila funkcija gustine raspodele (PDF) ISI vremenskih nizova. Rezultati su verifikovani butstrep metodom i iskori&scaron;ćeni za kreiranje Markovljevog modela.<br />Rezultati: Pokazalo se da se raspodela ISI intervala ne može opisati samo jednom funkcijom i da se statistika ne može da poveže isključivo sa već postojećim modelima, uključujući i eksponencijalni. Pokazalo se, zatim, da ISI statistika ne zavisi od regije u kori velikog mozga, niti, unutar jedne regije, od problema koji je budni majmun re&scaron;avao. Međutim, ISI mizovi snimani dok je majmun re&scaron;avao isti problem ali u različitim vremenskim intervalima nisu statistički slični, &scaron;to ukazuje na postojanje varijabiliteta u ISI vremenskim nizovima u zavisnosti od problema koji se re&scaron;ava.<br />Zaključak: Rezultati analize signala ukazuju da je neuralna aktivnost posledica komplesnih generi&scaron;ućih mehanizama sa značajnom međuzavisno&scaron;ću i da process zavisi od zadatka koji se re&scaron;ava.</p> / <p>Objectives: High variability of neuronal firing patterns in the cerebral cortex points towards spiking activity models based on Poisson point processes. In spite of growing evidence that firing behavior may fail Poisson statistics, an alternate spike generating mechanisms and the resulting inter-spike interval (ISI) distributions have not been clarified yet. The key objective of this thesis is to perform a statistical analysis that would yield a model of ISI time series recorded from different from different cortical areas of awake monkeys performing various behavioral tasks.<br />Methods: A robust and non-parametrical statistics to determine ISI probability density functions (PDF-s) of extracellularly recorded cerebral cortical neurons of behaving macaque monkeys is performed. The results were validated using the bootstrap method. The obtained statistics were used to create a Markov model of ISI time series.<br />Results: It turned out that there is no single ISI distribution, but many, and that the underlying statistics is not associated exclusively to the current established models including the exponential. Distribution of types of ISI statistics obtained from different cortical areas are statistically similar and the same applies to the statistics obtained from the same cortical area by ignoring ongoing behavior. However, particular ISI time series observed during the time epochs of the same behavioral task did not show statistical similarity, suggesting a task dependent variation of spike generating dynamics.<br />Conclusion: In summary, the results indicate that neuronal firing activity is resulted by complex generative mechanisms with significant dependency and that this process is contingent upon the behavior.</p>

<p>Предмет докторске дисертације је књижевно стваралаштво Бранка Ћопића у дискурсу интердисциплинарне примене савремених методичких и методолошких приступа у тумачењу и наставној интерпретацији уметничког текста. У истраживање су укључени наставни планови и програми за основну школу, припадника српске заједнице у Републици Хрватској, одобрени уџбеници као и библиотечки фондови (предвиђена лектирна дела). Обиман пишчев опус може се жанровски свести на неколико врста: приповетке (најбројније), лирске песме, романе и комедије. У првом плану је наставно проучавање Ћопићевог прозног и поетског стваралаштва и проблеми рецепције овог корпуса код ученика различитих старосних група у основној школи. Ћопићево дело у контексту српске књижевности и његово примање и деловање посматрано је у наставним околностима и тумачено на методички начин. Како се место и улога књижевног стваралаштва Бранка Ћопића у настави српског језика и књижевности у основној школи мењала током времена, у докторском раду истраживао се и опсег тих промена. Посебна пажња је посвећена испитивању начина на који је књижевно дело Бранка Ћопића методички обрађено у читанкама за основне школе. Истраживана је и функционална примена различитих облика и метода рада при наставној обради лектире (када се Ћопићево дело изучава у дискурсу домаће лектире). Снимљена је и опремљеност библиотека (школске, сеоске и градске) на које су упућени испитаници. Наставни пројекти својом методичком поставком и методолошком поузданошћу треба да афирмишу стваралачку, истраживачку и проблемску наставу књижевности и да,<br />указујући на књижевне вредности Ћопићевих дела, потврде њихову погодност за остваривање читавог низа наставних циљева. У ту сврху извршено је анкетирање ученика основне школе у коме се кроз питања затвореног и отвореног типа испитало како данашњи ученици примају Ћопићево дело и у којој мери познају и уважавају његов, шири и ужи, књижевни и културни контекст. У закључку рада представљени су резултата до којих се дошло у истраживању са циљем да се понуде оригинални методички пројекти наставног проучавања књижевног дела Бранка Ћопића у школи и да се антиципирају нова гледишта на Ћопићево дело у будућим наставним плановима и програмима, пројектима рада и нивоима обраде.</p> / <p>Predmet doktorske disertacije je književno stvaralaštvo Branka Ćopića u diskursu interdisciplinarne primene savremenih metodičkih i metodoloških pristupa u tumačenju i nastavnoj interpretaciji umetničkog teksta. U istraživanje su uključeni nastavni planovi i programi za osnovnu školu, pripadnika srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, odobreni udžbenici kao i bibliotečki fondovi (predviđena lektirna dela). Obiman piščev opus može se žanrovski svesti na nekoliko vrsta: pripovetke (najbrojnije), lirske pesme, romane i komedije. U prvom planu je nastavno proučavanje Ćopićevog proznog i poetskog stvaralaštva i problemi recepcije ovog korpusa kod učenika različitih starosnih grupa u osnovnoj školi. Ćopićevo delo u kontekstu srpske književnosti i njegovo primanje i delovanje posmatrano je u nastavnim okolnostima i tumačeno na metodički način. Kako se mesto i uloga književnog stvaralaštva Branka Ćopića u nastavi srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi menjala tokom vremena, u doktorskom radu istraživao se i opseg tih promena. Posebna pažnja je posvećena ispitivanju načina na koji je književno delo Branka Ćopića metodički obrađeno u čitankama za osnovne škole. Istraživana je i funkcionalna primena različitih oblika i metoda rada pri nastavnoj obradi lektire (kada se Ćopićevo delo izučava u diskursu domaće lektire). Snimljena je i opremljenost biblioteka (školske, seoske i gradske) na koje su upućeni ispitanici. Nastavni projekti svojom metodičkom postavkom i metodološkom pouzdanošću treba da afirmišu stvaralačku, istraživačku i problemsku nastavu književnosti i da,<br />ukazujući na književne vrednosti Ćopićevih dela, potvrde njihovu pogodnost za ostvarivanje čitavog niza nastavnih ciljeva. U tu svrhu izvršeno je anketiranje učenika osnovne škole u kome se kroz pitanja zatvorenog i otvorenog tipa ispitalo kako današnji učenici primaju Ćopićevo delo i u kojoj meri poznaju i uvažavaju njegov, širi i uži, književni i kulturni kontekst. U zaključku rada predstavljeni su rezultata do kojih se došlo u istraživanju sa ciljem da se ponude originalni metodički projekti nastavnog proučavanja književnog dela Branka Ćopića u školi i da se anticipiraju nova gledišta na Ćopićevo delo u budućim nastavnim planovima i programima, projektima rada i nivoima obrade.</p>

<p>U ovoj disertaciji je predstavljen model koji aproksimira pune kova-<br />rijansne matrice u modelu gausovih mešavina (GMM) sa smanjenim<br />brojem parametara i izračunavanja koji su potrebni za izračunavanje<br />izglednosti. U predloženom modelu inverzne kovarijansne matrice su<br />aproksimirane korišćenjem retke reprezentacije njihovih karakteri-<br />stičnih vektora. Pored samog modela prikazan je i algoritam za<br />estimaciju parametara zasnovan na kriterijumu maksimizacije<br />izgeldnosti. Eksperimentalni rezultati na problemu prepoznavanja<br />govora su pokazali da predloženi model za isti nivo greške kao GMM<br />sa upunim kovarijansnim, redukuje broj parametara za 45%.</p> / <p>This thesis proposes a model which approximates full covariance matrices in<br />Gaussian mixture models with a reduced number of parameters and<br />computations required for likelihood evaluations. In the proposed model<br />inverse covariance (precision) matrices are approximated using sparsely<br />represented eigenvectors. A maximum likelihood algorithm for parameter<br />estimation and its practical implementation are presented. Experimental<br />results on a speech recognition task show that while keeping the word error<br />rate close to the one obtained by GMMs with full covariance matrices, the<br />proposed model can reduce the number of parameters by 45%.</p>

<p>Vojvodina je potencijalna turistička destinacija (TD), koja ima sve predispozicije da jednog dana postane poznata i uspe&scaron;na turistička destinacija. To &scaron;to nas na primeru TD Vojvodine najvi&scaron;e zanima je pitanje za&scaron;to su druge turističke destinacije kompetitivnije od nas, za&scaron;to su poznatije, popularnije i za&scaron;to stvaraju vi&scaron;e prihoda nego turizam u Vojvodini. Odgovor leži u činjenici da su sposobne da u sve jačoj međunarodnoj konkurenciji koja vlada u svetu povećaju broj turista, njihovu potro&scaron;nju, i da nude turistima nezaboravno, odgovarajuće i po mogućstvu bolje iskustvo od očekivanog. Popularnost turističkih destinacija u svetu se konstantno menja. Njihova popularnost varira zbog zbivanja u samoj turističkoj destinaciji i u njenoj okolini. Turistički menadžeri mogu veoma uticati na zbivanja u samoj turističkoj destinaciji, ali su uglavnom nemoćni kad su u pitanju zbivanja u okolini. Proces pojavljivanja, razvoja i opadanja omiljenosti turističkih destinacija u svetu poznat je pod imenom &raquo;životni ciklus&laquo; turističkih destinacija. U kojoj fazi tog ciklusa se trenutno nalazi Vojvodina? Da li je Vojvodina dovoljno poznata kao turistička destinacija je prvo pitanje koje je autor disertacije postavio i koje je opisano u prvom delu istraživačkog rada. Drugi deo istraţivanja odnosio se na kompetitivnost turističke destinacije Vojvodina. O kompetitivnosti je autor diskutovao sa turističkim radnicima i stručnjacima u samoj destinaciji, uz pretpostavku, da je oni najbolje poznaju i da je njihova ocena realna, naravno upoređena sa komparatibilnim turističkim destinacijama u okruženju. Danas je celokupni koncept kompetitivnosti turističke destinacije redefinisan, jer je sama priroda kompetitivnosti i održivosti u konstantnoj evoluciji i zato moraju menadžeri turističkih destinacija konstantno pratiti razvoj destinacija i anticipirati budućnost radije nego ispravljati i reagovati na pro&scaron;lost. Svaka turistička destinacija ima i svoje komparativne i kompetitivne prednosti. Komparativne prednosti su uglavnom vezane za prirodne, a i izgrađene resurse. Kompetitivne prednosti turističkih destinacija se odnose na njihovu sposobnost kako upravljati prirodnim resursima, na održivi naĉin i to na duži rok. Koncepti komparativnih i kompetitivnih prednosti poslužile su kao osnova za razvoj autorovog modela destinacijskog menadžmenta Vojvodine, i on je predstavljen na kraju disertacije. Ukoliko bi ovaj ili sličan model bio striktno primenjen u TD Vojvodini, moţe se smatrati da bi ona zaista postala dobro rukovođena i popularna turistička destinacija Evrope i sveta.</p> / <p>Vojvodina is a potential tourist destination which has all the possibilities to become one day better known and a successful destination. The question that arises first is why other tourist destinations are more competitive than Vojvodina, why are they better known, more popular and why do they generate more tourist income than tourism in Vojvodina. The answer lies in their ability to augment the number of tourist in the international competition that is becoming tougher every day, to augment tourism expenditure and to offer to the visitors an unforgettable experience, if possible, even better than they can expect. The popularity of tourist destinations in the world is changing constantly. It varies because of the changes in the tourist destination itself and also in its surroundings. Tourism managers can influence on the changes in their own tourist destination but are unable to influence on other destinations. The process of emerging, growing and diminishing of popularity of one tourist destination is known as a &raquo;tourist destination&#39;s life cycle&laquo;. In which phase of the destination&#39;s life cycle is Vojvodina now? Is Vojvodina well known as a tourist destination? The first part of author&#39;s research in this work dealed with these questions. The second part was dedicated to the competitiveness of the tourist destination Vojvodina. The author had numerous discussions with the experts in the tourism field, presuming that they knew the destination the best and that their marks are real, of course, compared to the comparable tourist destinations in the surroundings. The whole concept of tourist destination&#39;s competitiveness has been redefined, as the nature of competitiveness itself is changing constantly and this is the reason why the tourist destination&#39;s managers have to monitor the developments and changes in tourist destinations, and if possible, to anticipate the future changes rather than to correct or to react upon the past. Every single tourist destination has its own comparative and competitive advantages. Comparative advantages concern natural and created resources, while the competitive advantages of tourist destinations represent the destination&#39;s ability to manage the natural resources in a sustainable way on the long term. The concepts of comparative and competitive advantages were used as the base for creating the author&#39;s own model of destination management which is presented at the end of this dissertation. Applying this model in the practice may yield to the well managed and well known tourist destination in Europe and around the globe.</p>

<p>Metoda pro&scaron;irene stvarnosti omogućava prikaz stvarnog sveta dopunjenog<br />virtuelnim objektima i nalazi primenu u prezentaciji virtuelnih 3D modela<br />arhitektonskih objekata. U ovom istraživanju unapređen je konceptualni<br />automatski sistem za prezentaciju trodimenzionalnih modela arhitektonskih<br />objekata metodom pro&scaron;irene stvarnosti. Razvijen je novi algoritam za<br />pravilan prikaz okluzije u sistemima prezentacije arhitektonskih objekata<br />metodom pro&scaron;irene stvarnosti. Delovi ovog sistema su detaljnije razrađeni u<br />cilju re&scaron;avanja određenih problema realističnosti prezentacije 3D modela<br />arhitektonskih objekata.</p> / <p>The method of Augmented Reality enables a real world display,<br />supplemented by virtual structures, and it finds its use in the presentation of<br />virtual 3D models of architectural structures. In this research a conceptual<br />automatic system for the presentation of three-dimensional models of<br />architectural structures using the method of Augmented Reality is improved.<br />Particular parts of this system are elaborated in more detail in order to solve<br />particular problems regarding the realistic displays of the presentation. A<br />new algorithm for correct occlusion handling in the presentation of 3D models<br />of architectural structures by the method of Augmented Reality was<br />developed.</p>

<p>Služeći se teorijsko-metodolo&scaron;kom praksom teorije<br />retoričke strukture u disertaciji se nastoji objasniti<br />veza između semantike odnosa koherentnih struktura<br />od globalnog značaja i diskursne funkcionalnosti žanra<br />novinske književne kritike čija se pragmatička<br />determinacija izvodi na osnovu dekomponovanog<br />komunkacijskog cilja relevantnog za aktuelnu<br />diskursnu zajednicu. Pored toga, na osnovu tekstualnih<br />koncepata intencije i koherencije i nomenklature<br />retoričkih odnosa koju ustanovljava TRS u studijima<br />slučaja se prikazuje međuzavisnost potencijalnih<br />shematskih obrazaca diskursnih kategorija (funkcija)<br />informisanje, tumačenje značenja, značaj književnog<br />dela i autoreprezentovanje i retoričkih strategija<br />autora, u onom smislu koliko se pragmatička matrica<br />žanra s jedne strane dovodi u vezu sa<br />institucionalizacijom i konvencionalizacijom<br />tekstualnih struktura određenih diskursnih tipova, dok<br />sa druge omogućava ispoljavanje autorskog načela.</p>

<p>Osnovni cilj istraživanja predstavlja identifikovanje faktora<br />koji utiču na uspešnost poslovanja proizvodnih preduzeća, i to<br />korišćenjem metodologije iz oblasti analize panel podataka.<br />Kao mera uspešnosti poslovanja korišćena je profitabilnost.<br />Istraživanjem je obuhvaćena analiza uticaja nekoliko internih i<br />eksternih faktora. Utvrđen je značajan uticaj kako internih<br />(veličina preduzeća, finansijska zaduženost, efikasnost<br />korišćenja imovine i stopa opipljivosti imovine) tako i<br />eksternih (inflacija, BDP i kamatne stope) faktora na<br />uspešnost poslovanja proizvodnih preduzeća.</p> / <p>The main goal of this research is identifying factors that have an impact on<br />business success of the manufacturing companies, by using the<br />methodology of panel models analysis. Profitability is used as a measure of<br />business success. Research involves analysis of several internal and<br />external factors.<br />Significant influence of several internal (size, financial leverage, efficiency of<br />assets usage and tangibility of assets) and external factors (inflation, GDP<br />and interest rates) on business success of manufacturing companies has<br />been identified.</p>