<p>Kreirana je specijalizovana baza podataka o sadržaju vitamina D koja sadrži 981 analitički podatak prikupljen iz evropskih baza podataka, od čega je 658 (67%) izraženo u formi ukupnog vitamina D. Podaci o svim vitamerima pronađeni su za meso, obogaćene namirnice/formulacije i za ribu, dok su podaci o D3 pronađeni za ribu, meso i mlečne proizvode. Podaci o sadržaju vitamina D, iz srpske baze podataka o sastavu namirnica (BPSN), ažurirani su za ukupno 541 namirnicu, jelo i dijetetski suplement.<br />Da bi se upotpunio kvalitet podataka o vitaminu D u srpskoj BPSN, određen je sadržaj vitamina D u svežim konzumnim koko&scaron;ijim jajima proizvedenim na teritoriji Srbije. Analizirana su jaja iz intenzivne proizvodnje i iz malih domaćinstava. Analize su izvedene u laboratoriji Danskog Tehničkog Univerziteta (DTU) standardizovanom HPLC metodom. Sadržaj vitamina D u jajima iz intenzivne proizvodnje iznosio je 5,78 &mu;g/100g, a u jajima iz slobodnog uzgoja 2,99 &mu;g/100 g. Izračunati prosečni sadržaj vitamina D u svežim jajima iznosio je 4,39 &mu;g/100 g te je ovaj podatak unet u srpsku BPSN.<br />Uobičajeni unos vitamina D analiziran je programom SPADE u populaciji koju su činili ispitanici iz četiri regiona Srbije, ukupno 605 odraslih, od toga 54% žena. Ustanovljeno je da uobičajeni prosečni unos vitamina D iznosi 4&plusmn;1,4 &mu;g/dan, kod mu&scaron;karaca 4,3&plusmn;1,5 &mu;g/dan, a kod žena 3,7&plusmn;1,2 &mu;g/dan, &scaron;to je znatno niže od preporučenih vrednosti od 10 &mu;g/dan za procenjene prosečne potrebe (Estimated Average Requirement-EAR) i 15 &mu;g/dan za adekvatni unos (Adequate Intake &ndash;AI). Čak 95% srpske populacije ne dostiže EAR vrednosti.<br />Analiza ishrane srpske populacije pokazala je da su glavni nutritivni izvori vitamina D jaja, riba, meso i mlečni proizvodi. Konzumacija obogaćenih namirnica vitaminom D (obogaćenih i biljnih mleka, kakao praha, obogaćenih sokova, margarina i instant žitarica) identifikovana je kod trideset petoro ispitanika. Prateći kriterijume za odabir adekvatnih namirnica za obogaćivanje, a za potrebe dizajniranja prediktivnog modela, odabrano je 70 namirnica koje su sortirane u sedam karakterističnih grupa: beli hleb, mleko, jogurt, sir, pavlaka, jaja i paradajz pire.<br />Prediktivni model obogaćivanja namirnica baziran je na matematičkoj formuli kojom se izračunava količina vitamina D (fc) koju treba dodati određenoj namirnici, odnosno grupi namirnica. Izračunata količina zavisi od tri faktora:<br />- prosečne konzumacije date namirnice, ili grupe, u gramima na n-tom percentilu populacije,<br />- njenog (njihovog) procentualnog udela u dnevnom energetskom unosu,<br />- unosa vitamina D (u &mu;g/dan) na n-tom percentilu.<br />Odabrano je sedam scenarija koji su simulirani da bi se validirala efektivnost &bdquo;dodavanja&ldquo; vitamina D radi dostizanja preporučenih nutritivnih vrednosti. U optimalnom scenariju, AI je dostignut na 65. percentilu populacije, a unos vitamina D na 95. percentilu populacije bio je ispod 25 &mu;g/dan. U maksimalnom scenariju, 50% populacije bilo je između AI i gornjeg tolerisanog nivoa nutritivnog unosa (Upper Tolerable Intake Level-UL), pri čemu niko nije dostigao UL vrednosti. Na ovaj način definisane su optimalne i maksimalne količine vitamina D koje se mogu dodati odabranim namirnicama da bi se zadovoljile potrebe, odnosno korigovao unos vitamina D kod srpske populacije.</p> / <p>A specialized database on the content of vitamin D was created with 981 analytical data on vitamin D content obtained from European databases, of which 658 (67%) were expressed as total vitamin D. The data (for all vitamins) were mainly found for meat, enriched foods/formulations and fish, while D3 data was identified for fish, meat and dairy products. Updating data on vitamin D content in Serbian food composition database (FCDB) was done in 541 foods, dishes and dietary supplements. To enhance the quality of data in Serbian FCDB, content of vitamin D in fresh eggs from the farm and domestic production on the territory of Serbia has been determined. Analysis was performed in Danish Technical University-DTU, Denmark, using standardized HPLC method. Eggs from the farm contained 5.78 &mu;g vitamin D/100 g, while domestic eggs were 2.99 &mu;g vitamin D/100 g, and the average vitamin D content in fresh eggs - 4.39 &mu;g/100 g which value was inserted into Serbian FCDB. The usual dietary intake of vitamin D was analyzed using the SPADE program in the survey covering 605 adult respondents from four regions of Serbia, of which 54% were women. The average intake of vitamin D was found to be 4&plusmn;1.4&mu;g/day, which is 4.3&plusmn;1.5 &mu;g/day for men and 3.7&plusmn;1.2 &mu;g/day for women, and is significantly lower than the recommended Estimated Average Requirement (EAR) values (10 &mu;g/day) and Adequate Intake (AI) values (15 &mu;g/day). As many as 95% of Serbian population are not reaching the EAR values. Nutritional analysis of Serbian diet has shown that the main sources of vitamin D are eggs, fish, meat and dairy products. Consumption of vitamin D-fortified foods (fortified and plant milk, cocoa powder, fortified juices, margarine, and instant cereals) was identified in 35 subjects. Following the criteria for selecting adequate foods for fortification, for the needs of designing the model, 70 foods were selected that were sorted into 7 characteristic food groups: white bread, milk, yoghurt, cheese, sour cream, eggs and tomato puree.<br />The prediction model of food fortification is based on a mathematical formula that calculates the amount of vitamin D (fc) to be added to a particular food group in accordance with:<br />- the amount of consumption of that food vector and<br />- the percentage factor in the total energy intake of the considered foods (food vectors) in the observed population,<br />- the intake of vitamin D on n-th percentile.<br />Seven scenarios were simulated to validate the effect of addition of vitamin D toward reaching the given reference values. In the optimal scenario, AI was reached at the 65th percentile of the population, and vitamin D intake at 95th percentile was below 25 &mu;g/day. In the maximum scenario, 50% of the population was between AI and Upper Tolerable Intake Level (UL), while none has reached UL values. This defines the ranges of optimal and maximum values of vitamin D that, by being added to the chosen food-vectors, can help in reaching vitamin D requirements of Serbian population.</p>

<p>U radu se istražuje kako i u kojoj meri neke dimenzije organizacione kolaborativne klime utiču na različite aktivnosti upravljanja znanjem, odnosno cilj je da se definišu dimenzije organizacione klime koje se pokazuju kao adekvatni prediktori objašnjenja upravljanja znanjem. Predložen je model razvoja organizacione klime zasnovan na upravljanju znanjem. Dodatno, identifikovano je stanje menadžmenta znanja u organizacijama na području Južnobačkog okruga.</p> / <p>The dissertation explores how and to what extent the dimensions of the<br />organizational collaborative climate influences different knowledge<br />management activities, apropos the goal is to define the dimensions of the<br />organizational climate that are shown as adequate predictors of the<br />knowledge management explanation. The model of organizational climate<br />development based on knowledge management was proposed. In addition,<br />the state of knowledge management in organizations in the South Backa<br />District has been identified.</p>

<p>У дисертацији су изучавани модели одржавања на бази ризика и њихов утицај на поузданост парних турбина. У првом реду тежиште дисертације чини теоријско изучавање метода и модела одржавања на бази ризи-ка који ће се примењивати на поузданост и ризик ра-да парних турбина. Извршено је њихово прилагођа-вање како би били примењиви, као и њихов утицај на поузданост рада парних турбина. У дисертацији су развијени нови модели и то: Модел одржавања на бази ризика и његов утицај на поузданост парних турбина у виду алгоритма. Овај алгоритам подржава развијени математички мо-дел пет могућих стања, као и континуално праћење одређених дијагностичких параметара. На основу ве-личине одступања измерених од нормалних вредно-сти дијагностичких параметара оцењује се стање (степен неисправности) парних турбина и на основу тога доноси дијагностичка одлука о даљим активно-стима одржавања (о наставку или заустављања рада парне турбине). Помоћу овог алгоритамског праћења одређују се ста-ња: добро, задовољава, незадовољава, недозвољено Развијени модел могуће отказе компонената детекту-је у почетној фази настанка, чиме су створени услови за предузимањем правовремених одговарајућих ак-тивности одржавања. Откривањем деградационих стања компонената пру-жа се могућност да се у дијагностици стања утврде и идентификују неисправности које се у зависности од степена деградације поправљају и отклањају у што краћем року.<br />Други модел који је развијен је математички мо-дел пет стања и његова имплементација на поу-зданост парних турбина. У инжењерској пракси често се јављају проблеми одређивања оптималних временских интервала провере и поправке критичних склопова и компонената парних турбина, који се не могу одржавати током функционисања. Учесталост провере компонената, као што су парне турбине, довело би до непотребних високих трошкова. Међу-тим уколико би временски интервал између актив-ности одржавања био превелики, постојала би опас-ност од отказа компоненти што може резултовати значајним економским последицама а и ризик по<br />радно особље. Уведени модел пет могућих стања, у којима се парне турбине могу налазити, и помоћу кога се могу дефинисати стања парних турбина: опе-ративно стање(О), деградирано стање (D), стање ди-јагностиковања (DI), стање одржавања (М), и стање отказа (F), представља надоградњу Марковљевог мо-дела четири стања, јер је уведено ново пето стање ди-јагностика стања (DI). Модел служи за предикцију, спречавање отказа и сметње у раду парних турбина јер су одређени и предвиђени оптимални тренутци одржавања на годишњим нивоима као и вероватноће стања у оперативном стању, деградираном стању, стању у дијагностици, стању у одржавању и стању у отказу за пет и четири могућа стања, за једну, две, три и четири године у експлоатацији парних турбина. Ово је све израчунато нумерички, затим приказано табеларно и графички на дијаграмима. На крају је од-ређен времeнски и годишњи интервал генералног ремонта посматраних парних турбина На крају дисертације доказана је главна хипотеза која гласи: могуће је формирати моделе одржавања на бази ризика у циљу повишења нивоа поузданости парних турбина у процесу експлоатације. У закључку као срж дисертације, примена развијених нових мо-дела одржавања на бази ризика и њихов утицај на поузданост парних турбина доводи до више наведе-них закључака: Смањују број отказа и повећавају ни-во поузданости парних турбина, скраћују време у застоју (прекида у раду) погна и повећавају ниво расположивости, спречавају веће отказе и хаварије, а тиме и велике материјалне трошкове (финансиjске губитке), спречавају додатна оштећења и угрожавање рада целокупног погона, спречавају опасности по радно особље и околину, смањују активности класич-них превентивних активности, смањују активности непланираних корективних активности, остварују оп-тималне планиране активности одржавања и смањују непланиране трошкове одржавања.</p> / <p>U disertaciji su izučavani modeli održavanja na bazi rizika i njihov uticaj na pouzdanost parnih turbina. U prvom redu težište disertacije čini teorijsko izučavanje metoda i modela održavanja na bazi rizi-ka koji će se primenjivati na pouzdanost i rizik ra-da parnih turbina. Izvršeno je njihovo prilagođa-vanje kako bi bili primenjivi, kao i njihov uticaj na pouzdanost rada parnih turbina. U disertaciji su razvijeni novi modeli i to: Model održavanja na bazi rizika i njegov uticaj na pouzdanost parnih turbina u vidu algoritma. Ovaj algoritam podržava razvijeni matematički mo-del pet mogućih stanja, kao i kontinualno praćenje određenih dijagnostičkih parametara. Na osnovu ve-ličine odstupanja izmerenih od normalnih vredno-sti dijagnostičkih parametara ocenjuje se stanje (stepen neispravnosti) parnih turbina i na osnovu toga donosi dijagnostička odluka o daljim aktivno-stima održavanja (o nastavku ili zaustavljanja rada parne turbine). Pomoću ovog algoritamskog praćenja određuju se sta-nja: dobro, zadovoljava, nezadovoljava, nedozvoljeno Razvijeni model moguće otkaze komponenata detektu-je u početnoj fazi nastanka, čime su stvoreni uslovi za preduzimanjem pravovremenih odgovarajućih ak-tivnosti održavanja. Otkrivanjem degradacionih stanja komponenata pru-ža se mogućnost da se u dijagnostici stanja utvrde i identifikuju neispravnosti koje se u zavisnosti od stepena degradacije popravljaju i otklanjaju u što kraćem roku.<br />Drugi model koji je razvijen je matematički mo-del pet stanja i njegova implementacija na pou-zdanost parnih turbina. U inženjerskoj praksi često se javljaju problemi određivanja optimalnih vremenskih intervala provere i popravke kritičnih sklopova i komponenata parnih turbina, koji se ne mogu održavati tokom funkcionisanja. Učestalost provere komponenata, kao što su parne turbine, dovelo bi do nepotrebnih visokih troškova. Među-tim ukoliko bi vremenski interval između aktiv-nosti održavanja bio preveliki, postojala bi opas-nost od otkaza komponenti što može rezultovati značajnim ekonomskim posledicama a i rizik po<br />radno osoblje. Uvedeni model pet mogućih stanja, u kojima se parne turbine mogu nalaziti, i pomoću koga se mogu definisati stanja parnih turbina: ope-rativno stanje(O), degradirano stanje (D), stanje di-jagnostikovanja (DI), stanje održavanja (M), i stanje otkaza (F), predstavlja nadogradnju Markovljevog mo-dela četiri stanja, jer je uvedeno novo peto stanje di-jagnostika stanja (DI). Model služi za predikciju, sprečavanje otkaza i smetnje u radu parnih turbina jer su određeni i predviđeni optimalni trenutci održavanja na godišnjim nivoima kao i verovatnoće stanja u operativnom stanju, degradiranom stanju, stanju u dijagnostici, stanju u održavanju i stanju u otkazu za pet i četiri moguća stanja, za jednu, dve, tri i četiri godine u eksploataciji parnih turbina. Ovo je sve izračunato numerički, zatim prikazano tabelarno i grafički na dijagramima. Na kraju je od-ređen vremenski i godišnji interval generalnog remonta posmatranih parnih turbina Na kraju disertacije dokazana je glavna hipoteza koja glasi: moguće je formirati modele održavanja na bazi rizika u cilju povišenja nivoa pouzdanosti parnih turbina u procesu eksploatacije. U zaključku kao srž disertacije, primena razvijenih novih mo-dela održavanja na bazi rizika i njihov uticaj na pouzdanost parnih turbina dovodi do više navede-nih zaključaka: Smanjuju broj otkaza i povećavaju ni-vo pouzdanosti parnih turbina, skraćuju vreme u zastoju (prekida u radu) pogna i povećavaju nivo raspoloživosti, sprečavaju veće otkaze i havarije, a time i velike materijalne troškove (finansijske gubitke), sprečavaju dodatna oštećenja i ugrožavanje rada celokupnog pogona, sprečavaju opasnosti po radno osoblje i okolinu, smanjuju aktivnosti klasič-nih preventivnih aktivnosti, smanjuju aktivnosti neplaniranih korektivnih aktivnosti, ostvaruju op-timalne planirane aktivnosti održavanja i smanjuju neplanirane troškove održavanja.</p> / <p>The models of maintenance of the basis of risk, as well as their influence on reliability of steam turbines, are treated in this dissertation. First and foremost, the focus of the dissertation is the theo-retical study of the methods and the models of maintenance on the basis of risk, which will be applied to reliability and the risk of work of the steam turbines. Their adaptation has been treated in order for theam to be implemented, as well as their influence on reliability of the work of steam turbi-nes. New models are developed in the dissertation, and they are as follows: Model of maintenance on the basis of risk, as well as its influence on the reliability of steam turbines in form of algorithm. This algorithm supports the developed mathe-matical model of the five possible states, as well as the con-tinuaous monitoring of certain diagnostic parameters. The state (the degree of malfunction) is determined on the basis of value of deviation of the measured parameters from the desired value of the diagnostic parameters. Based on this, a diagnostic decision about the further activities of main-tenance will be made (about the continuation or the halt of the operation of the steam turbine). With this algorithmic tracking, the states are determined in the following manner: good, satisfying, unsatisfying, unpermitted. The developed model detects possible failures of the com-ponents in the initial phase of creation which creates the conditons for taking the maintenance action in a timely manner. By discovering the degradation states of component , there is a possiblility in the domain of the diagnostics f states to determine and identify irregularities tah are , depending on the stage of degradation, fixed in the shortest time possible.<br />The second model that is developed is the mathematical model of five states and its implementation on stam tur-bines reliability. In the engineering practice, problems that often occur are related to determination of the optimum time intervals of checkups and repair of the critical circuits and steam turbine components which can`t be maintain-edwhilw thwe machine is operating. Frequent checkups of components such as steam turbines might lead to unneces-sary high expenses. However, if the time interval between&nbsp;maintenance would be too long, the danger of the compo-nents failingwould increase, and that might result in signifi-cant economic consequences, as well as put the operating personnel to risk. The introduced model of five possible sta-tes of steam turbines, using which we can define the states of the steam turbines are: the operating state (O), the degra-ded state (D), the diagnosis state (DI), the maintenance state (M) and the failure state (F), represents the upgrade of the Marcovian model of four states, because the new fifth state , the diagnosis state (DI) has been introduced. The purpose of this model is to predict and prevent failure and break down in the functioning of the steam turbines, because the optimal moments of yearly maintenance, as well as the probability of the states in operating state, in degrated state, indiagnosis state, in maintenance state and in failure state for five and four possible states, for one, two, three and four years in the exploatation of the steam trurbines, are determined and pre-dicted. All of this has been numerically calculated, and then shown in tabular view, as well as graphically on the dia-grams. In the end, the time intervaland the yearly interval of general repair of the observed turbines are determined. In the end of dissertation, the main hypothesis is proven, and it states: it is possible to form the maintenance models on the basis of risk in order to increase the level of reliability of steam turbines in the process of exploatation, shorten the time in halt (interruption of the operating state) of the machines and they increase the level of availability, the prevent major faulires and breakdowns thereby preventing major material expenses (financial loss), they prevent additional damage and endangering of the work of the factory, they prevent the danger for the operating personnel and the environment, they decrease the activities needed for the ordinary preventive activities, they decrease the activitiesof the unpalnned corrective activities, they achieve the optimal palnned activities of maintenance and decrease the unplanned expenses of maintenance.</p>

<p>U doktorskoj disertaciji predstavljena je problematika poslovanja motela kao ugostiteljskih objekata i prilagođavanje postojećih poslovnih modela potrebama tranzitnih turista. U teorijskom delu doktorske disertacije predstavljena su glavna teorijska ishodi&scaron;ta koja se bave problematikom definisanja motela kao ugostiteljskih<br />objekata, tranzitnih turista i tranzitnog turizma, elemenata poslovnog modela, inovativnosti u ugostiteljstvu. U empirijskom delu doktorske disertacije predstavljeni su rezultati istraživanja dobijenih pomoću sledećih istraživačkih metoda: analiza podataka<br />na Veb sajtovima motela, opažanje, strukturirani dubinski intervju i dva anketna istraživanja, s potencijalnim gostima i aktualnim gostima motela u Srbiji. U perspektivnom delu doktorske disertacije predstavljeni si konkretni saveti za unapređenje postojećih poslovnih modela i kreiranje novog poslovnog modela<br />prilagođenog potrebama tranzitnih turista.</p> / <p>In the PhD thesis motels as hospitality facilities and adapting existing business models for the needs of transit tourists are represented. In the theoreti cal part of this thesis the main theoretical sources which deal with the problem of defining a motel as catering facility, transit tourists and transit tourism, elements o f business model, innovation in hospitality industrzy are represented. In the empirical part of the thesis are represented the results of the research obtained using the following research methods: data analysis on motel websites, observation, structured in-depth interviews and two surveys,&nbsp; with potential guests and guests of the motel in&nbsp; Serbia. In the prospective part of the thesis are shown concrete advisory advices for existing business models and for creating a new business model baised on the needs of transit tourists.</p>

<p>U disertaciji su opisani postupci sinteze ekspresivnog govora<br />korišćenjem parametarskih pristupa. Pokazano je da se korišćenjem<br />dubokih neuronskih mreža dobijaju bolji rezultati nego korišćenjem<br />skrivenix Markovljevih modela. Predložene su tri nove metode za<br />sintezu ekspresivnog govora korišćenjem dubokih neuronskih mreža:<br />metoda kodova stila, metoda dodatne obuke mreže i arhitektura<br />zasnovana na deljenim skrivenim slojevima. Pokazano je da se najbolji<br />rezultati dobijaju korišćenjem metode kodova stila. Takođe je<br />predložana i nova metoda za transplantaciju emocija/stilova<br />bazirana na deljenim skrivenim slojevima. Predložena metoda<br />ocenjena je bolje od referentne metode iz literature.</p> / <p>In this thesis methods for expressive speech synthesis using parametric<br />approaches are presented. It is shown that better results are achived with<br />usage of deep neural networks compared to synthesis based on hidden<br />Markov models. Three new methods for synthesis of expresive speech using<br />deep neural networks are presented: style codes, model re-training and<br />shared hidden layer architecture. It is shown that best results are achived by<br />using style code method. The new method for style transplantation based on<br />shared hidden layer architecture is also proposed. It is shown that this<br />method outperforms referent method from literature.</p>

<p>Doktorska disertacija se bavi temama rešavanja računarski teških<br />problema kombinatorne optimizacije. Istaknut je problem maksimalne<br />klike kao predstavnik određenih struktura u grafovima. Problem<br />maksimalne klike i sa njim povezani problemi su formulisani kao<br />nelinearne funkcije. Rešavani su sa ciljem otkrivanja novih metoda<br />koje pronalaze dobre aproksimacije rešenja za neko razumno vreme.<br />Predložene su varijante Metode promenljivih okolina na rešavanje<br />maksimalne klike u grafu. Povezani problemi na grafovima se mogu<br />primeniti na pretragu informacija, raspoređivanje, procesiranje<br />signala, teoriju klasifikacije, teoriju kodiranja, itd. Svi algoritmi<br />su implementirani i uspešno testirani na brojnim različitim<br />primerima.</p> / <p>This Ph.D. thesis addresses topics NP hard problem solving approaches in<br />combinatorial optimization and according to that it is highlighted maximum<br />clique problem as a representative of certain structures in graphs. Maximum<br />clique problem and related problems with this have been formulated as non<br />linear functions which have been solved to research for new methods and<br />good solution approximations for some reasonable time. It has been<br />proposed several different extensions of Variable Neighborhood Search<br />method. Related problems on graphs could be applied on information<br />retrieval, scheduling, signal processing, theory of classi_cation, theory of<br />coding, etc. Algorithms are implemented and successfully tested on various<br />different tasks.</p>

<p>Подземни објекти због својих позитивних утицаја на смањивање<br />негативних процеса урбанизације, све више постају саставни део<br />урбаних простора како у градским тако и у сеоским срединама. Посебан<br />аспект истраживања посвећен је моделима који интегративно могу<br />допринети превентивним поступањима за заштиту насеља и објеката од<br />загађађења попут буке и загађења ваздука, али и могућој превентивној<br />заштити од временских непогода и њихових последица попут<br />поплава.Насути подземни објекти могу дакле имати значајну улогу у<br />изградњи објеката који би поред стамбене, имали и фортификациону<br />улогу посматрајући начине изградње и функционисања подземних<br />стамбених објеката.</p> / <p>Podzemni objekti zbog svojih pozitivnih uticaja na smanjivanje<br />negativnih procesa urbanizacije, sve više postaju sastavni deo<br />urbanih prostora kako u gradskim tako i u seoskim sredinama. Poseban<br />aspekt istraživanja posvećen je modelima koji integrativno mogu<br />doprineti preventivnim postupanjima za zaštitu naselja i objekata od<br />zagađađenja poput buke i zagađenja vazduka, ali i mogućoj preventivnoj<br />zaštiti od vremenskih nepogoda i njihovih posledica poput<br />poplava.Nasuti podzemni objekti mogu dakle imati značajnu ulogu u<br />izgradnji objekata koji bi pored stambene, imali i fortifikacionu<br />ulogu posmatrajući načine izgradnje i funkcionisanja podzemnih<br />stambenih objekata.</p> / <p>Underground structures because of its positive effect on reducing negative<br />process of urbanization, are increasingly becoming an integral part of the<br />urban area in both urban and rural areas. A particular aspect of the research<br />is dedicated to integrative models that can contribute to preventive actions to<br />protect settlements and objects from polution such as noise and air pollution,<br />and possible preventive protection from the weather and their consequences<br />like flood. Underground houses can therefore play an important role in the<br />construction field, where besides residential purpose that type of buildings<br />could have a important role as a fortifications against the floods wave.</p>

<p>Intrauterusna restrikcija rasta (IUGR) se odnosi na stanje u kojem fetus nije u mogućnosti da ostvari svoj genetski potencijal za rast. IUGR je ozbiljan klinički problem i nedavno je povezan sa bolestima odraslog doba kao &scaron;to su hipertenzija, insulin nezavistan diabetes melitus, dislipidemije i ishemijske bolesti srca. Eritropoetin je glavni regulator proliferacije i diferencijacije eritroidnih progenitorskih ćelija zahvaljujući svojoj antiapoptotičkoj aktivnosti. Cilj istraživanja je bio da se ispita uticaj IUGR na bubrege, kao i uticaj eritropotina na bubrege sa IUGR. Eksperimentalna studija je sprovedena u gajili&scaron;tu Pasterovog zavoda u Novom Sadu na 60 mi&scaron;eva rase NMRI. IUGR je izazivana aplikacijom deksametazona gravidnim ženkama. Po rođenju su mladunci bili podeljeni u sedam grupa. Mladuncima je u 1. i 7. danu života davan darbepoetin alfa (DA) u dozama od 1, 4 i 10&mu;g/kg. Dve grupe su predstavljale potomke majki koje su tokom trudnoće dobile DA. Nakon 4 nedelje su uzimani uzorci bubrega i vr&scaron;ena je morfolo&scaron;ka i stereolo&scaron;ka analiza glomerula. Aplikacija deksametazona (100 &mu;g/kg) trudnim mi&scaron;icama dovodi do potomstva sa IUGR. Primena DA kod novorođenih mi&scaron;eva sa IUGR dovodi do bržeg porasta telesne mase u prvih 7 dana života (&bdquo;catch-up― rasta). Mi&scaron;evi rođeni sa IUGR imaju manju povr&scaron;inu glomerula bubrega. Primena DA nakon rođenja i u 7. danu života (4 i 10 &mu;g/kg) kod novorođenih mi&scaron;eva sa IUGR dovodi do hipertrofije glomerula bubrega. IUGR nema uticaja na broj glomerula bubrega mi&scaron;eva. Primena DA nema uticaja na broj glomerula bubrega mi&scaron;eva. Mi&scaron;evi rođeni sa IUGR imaju manju debljinu korteksa bubrega. Primena DA (4 i 10 &mu;g/kg) kod mi&scaron;eva rođenih sa IUGR dovodi do povećanja debljine korteksa bubrega. Davanje DA kod IUGR značajno povećava povr&scaron;inu glomerula i debljinu korteksa bubrega.</p> / <p>Intrauterine growth restriction (IUGR) refers to a condition in which a foetus is not able to achieve its genetic potential for growth. IUGR is a serious clinical problem, and has recently been linked with diseases of adulthood, such as hypertension, insulin-independent diabetes mellitus, dyslipidemia, and ischemic heart disease. Erythropoietin is the major regulator of proliferation and differentiation of erythroid progenitor cells, thanks to its anti-apoptotic activities. The aim of this study was to investigate the effect of IUGR on the kidneys, and the impact of erythropoietin on the kidneys with IUGR. The experimental study was conducted in Pasteur Institute of Novi Sad on 60 mice of NMRI race. IUGR has been imposed with the application of dexamethasone to pregnant females. After birth, the pups were divided into seven groups. DA was administered to the pups on the 1st and 7th day of life (dose 1, 4 and 10 &mu;g/kg). Two groups represented the offspring of the mothers who during pregnancy received DA. After 4 weeks, kidney samples were taken and morphological and stereological analysis of the glomeruli was performed. The application of dexamethasone (100 &mu;g/kg) to pregnant mice leads to their offspring with IUGR. Application of DA to newborn mice with IUGR leads to faster weight gain in the first 7 days of life (&quot;catch-up&quot; growth). Mice born with IUGR have a reduced glomerular surface. Application of DA after birth and on the 7th day of life (4 and 10 &mu;g/kg) in mice with IUGR leads to hypertrophy of the kidney glomeruli. IUGR has no effect on the number of kidney glomeruli. Application of DA has no effect on the number of kidney glomeruli. Mice born with IUGR have a reduced cortical thickness. Application of DA (4 and 10 &mu;g/kg) in mice born with IUGR leads to increased thickness of the kidney cortex. Application of DA to mice with IUGR significantly increases the surface area of the kidney glomeruli and cortical thickness.</p>

<p>Kvantifikovanjem uticaja klimatskih promena na biljnu proizvodnju stiče se mogućnost obrazovanja dugoročnih planova u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi se održao visok i stabilan prinos ključnih gajenih kutura (p&scaron;enice, kukuruz). Najpre su urađene analize klime i agroklimatskih pokazatelja za sada&scaron;nje uslove 1971-2000. i očekivane uslove za 2030. i 2050. godinu za 11 lokaliteta Republike Srbije. Tek nakon analize klime uzima se u obzir poznata činjenica da postoji međusobna interakcija između meteorolo&scaron;kih uslova, zemlji&scaron;ta i biljke. Na ovoj interakciji zasnivaju se modeli biljne proizvodnje i upotrebljavaju se u cilju kvantifikovanja uticaja klimatskih promena na biljnu proizvodnju tj. na dinamiku vegetacije i prinos.<br />U radu su kori&scaron;ćeni osmotreni dnevni meteorolo&scaron;ki podaci sa jedanaest stanica sakupljenih u Republičkom Hidrometeorolo&scaron;kom Zavodu Srbije. Za buduće stanje klime kori&scaron;ćeni su izlazni podaci globalnih klimatskih modela (ECHAM, HadCM, NCAR) i njihovom statističkom regionalizacijom Met &amp; Roll vremenskim generatorom dobijeni su podaci o budućem stanju klime na području jedanaest izabranih lokaliteta. Podaci o zemlji&scaron;tu (mehaničke i hemijske osobine) preuzeti su od Agencije za za&scaron;titu životne sredine iz Beograda. Ulazni podaci o biljnoj vrsti i njenoj agrotehnologiji, neophodni u radu sa modelom biljne proizvodnje (kalibraciji i validaciji), obezbeđeni su sa vi&scaron;egodi&scaron;njih ogleda zasnovanih na oglednim poljima Rimskih &Scaron;ančeva Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.<br />Kao metod kori&scaron;ćeni su modeli za određivanje agroklimatskih parametara Agriclim i model biljne proizvodnje DSSAT v. 4.2.<br />4<br />Analizom buduće klime, temperature vazduha i padavina, utvrđeno je da se može očekivati porast temperature vazduha na godi&scaron;njem nivou i tokom svih delova vegetacinog perioda, a količina padavina se očekuje da bude vi&scaron;a tokom zimskog perioda, dok u prolećnom periodu (mart &ndash; april - maj) ne&scaron;to niža do 10 mm, a tokom letnjih meseci jun-jul-avgust značajno niža.<br />Analizom rezultata DSSAT 4.2 modela biljne proizvodnje, utvrđeno je da u očekivanim klimatskim uslovima 2030. i 2050. godine pri koncentraciji CO2 od 330 ppm prinos zrna ozime p&scaron;enice ostaje nepromenjen u većini lokaliteta izuzev Kru&scaron;evcu, Somboru i Vranju gde prinos opada do 12% u 2030. i do 11% u 2050. godini. Uzrok visokih i stabilnih prinosa su povećane količine padavina i povećanje temperature vazduha u zimskom periodu, manji broj mraznih i ledenih dana. Jedan od najvažnijih faktora stabilnosti prinosa je i dovoljna količina rezerve vlage u zemlji&scaron;tu za prolećni period i količina padavina za prolećni period, koji je u literaturi određen kao kritični period potrebe p&scaron;enice za vodom. U budućim uslovima analizom rezultata broja dana potrebnih od setve do cvetanja i od setve do zrelosti, ustanovljeno je da se očekuje manji broj dana, tj. da će fenofaze kraće trajati do cvetanja i zrelosti &scaron;to je posledica očekivanih vi&scaron;ih temperatura vazduha i suma efektivnih temperatura. U uslovima 2030. i 2050. godine i očekivane koncentracije CO2 po IPCC izve&scaron;taju iz 2007. godine, uticaj povi&scaron;ene koncentracije CO2 na prinos zrna p&scaron;enice je pozitivan. Prinosi kod većine lokaliteta ostaju nepromenjeni dok je mali pad prinosa zrna bio primećen na lokalitetima Kru&scaron;evac i Sombor, gde neznatno opada do 7% u 2030. godini i 2050. godini. U Somboru se očekuje nepromenjena količina padavina za mart &ndash; april - maj period i mnogo manja količina padavina u periodu jun &ndash; jul - avgust, a u Kru&scaron;evcu ne&scaron;to manja količina padavina u periodu mart &ndash; april &ndash; maj i do 40% manja količina u periodu jun &ndash; jul - avgust u 2050. godini.<br />Analizom rezultata prinosa zrna kukuruza za 2030. i 2050. godinu pri koncentracije CO2 od 330 ppm dobijen je veoma značajan pad prinosa i u uslovima bez navodnjavanja i u uslovima navodnjavanja normom od 180 mm za sve lokalitete. U 2030. i 2050. godini u uslovima povi&scaron;ene koncentracije CO2 uticaj očekivane koncentracije CO2 na prinos zrna kukuruza simulacijama ocenjen je kao negativan, jer je dobijeni prinos zrna kukuruza bio jo&scaron; niži nego pri koncentraciji CO2 od 330 ppm.<br />Veoma značajan pad prinosa posledica je vi&scaron;ih temperatura vazduha u JJA periodu, povećanja fiziolo&scaron;kog stresa kod biljaka usled povećanja broja letnjih i tropskih dana, značajno smanjenje količine padavina, posebno u periodu jun &ndash; jul &ndash; avgust i povećanje broja su&scaron;nih dana tokom istog perioda. Analizom dužine trajanja vegetativne sezone za oba režima uzgajanja kukuruza moglo se zapaziti da se u budućim uslovima očekuje skraćenje perioda vegetacije zbog vi&scaron;ih temperatura vazduha i sume temperatura. Analizom rezultata simulacije prinosa zrna soje za 2030. i 2050. godinu pri koncentraciji CO2 od 330 ppm, očekuje se nepromenjen prinos zrna u lokalitetima Ćuprija, Ni&scaron;, Vranje i Prizren, ili neznatno vi&scaron;i do 9 % u lokalitetima Kraljevo, Kru&scaron;evac, Novi Sad, Sombor i Zaječar. Samo u istočnom lokalitetu Dimitrovgrad i centralnom Požega se očekuje značajno vi&scaron;i prinos do 14% u 2030. godini i do 23% u 2050. godini. U 2030. i 2050. godini pri povi&scaron;enoj koncentracije CO2 po IPCC izve&scaron;taju iz 2007. godine očekuje se veoma značajno vi&scaron;i prinos u svim lokalitetima, a posebno je nagla&scaron;eno u lokalitetima Dimitrovgrad i Požega gde su dobijene najniže srednje temperature vazduha za AMJ i JJA period, najmanji broj letnjih i tropskih dana. Nakon dobijenih rezultata prinosa zrna za izabrane biljne kulture, rezultati prinosa zrna kukuruza ukazivali su na potrebu definisanja i uvođenja mera adaptacija u dosada&scaron;nju agrotehnologiju. DSSAT model biljne proizvodnje je izabran u istraživanju i kvantifikovanju mera adpatacija, jer se potrebe i fiziolo&scaron;ke reakcije biljke u simulacijama mogu pratiti na dnevnom nivou (Wang et al., 2011). Kao mere adaptacije analizirane su adaptacija roka setve i navodnjavanje. Adaptacija roka setve urađena je za kukuruz u uslovima bez navodnjavanja, da bi se ocenio isključivo uticaj primene ranijeg roka setve na prinos, a ne i navodnjavanje. Na osnovu analize<br />5<br />rezultata relativne promene prinosa za sve lokalitete, pokazalo se da se u uslovima ranijeg roka setve očekuju vi&scaron;i prinosi nego u uslovima uobičajenog datuma setve. Međutim, u svim lokalitetima i dalje se očekuje veoma značajan pad prinosa, izuzev u Dimitrovgradu, Vranju i Prizrenu, gde se očekuje značajan porast u odnosu na prinose perioda 1971-2000. godina.<br />Na osnovu analize rezultata simuliranih prinosa za ozimu p&scaron;enicu, kukuruz i soju, konstatovano je da se p&scaron;enica može proizvoditi u uslovima bez navodnjavanja, a prolećni usevi kukuruz i soja bi morali da se navodnjavaju zbog očekivanog velikog smanjenja količine padavina u letnjem periodu. Da bi se procenila adekvatna norma navodnjavanja u proizvodnji kukuruza u simulacijama u DSSAT modelu biljne proizvodnje izabrana je opcija 50 % dostupne vode biljci. Simulacije proizvodnje kukuruza u uslovima 50% dostupne vode biljci dale su pozitivne rezultate prinosa. Prinosi su bili nepromenjeni u lokalitetima Ćuprija, Kru&scaron;evac, Kraljevo, Ni&scaron;, Novi Sad, Sombor, Vranje, Zaječar u 2030. godini i 2050. godini izuzev u Kraljevu gde je prinos bio niži do 17% u 2050. godini. U lokalitetima Dimitrovgrad, Požega i Prizren prinos je bio vi&scaron;i oko 9% u 2030. godini i nepromenjen u 2050. godini. Uvećanje norme navodnjavanja je bilo veoma značajno na većini lokaliteta od 20% do 30% sa maksimumom u Požegi do 45% u 2030. i 84% u 2050. godini. Lokalitet Požega imao je zemlji&scaron;te tipa ilovasti fluvisol i izmeren visok procenat peska, iznad 50% u svom mehaničkom sastavu, &scaron;to je uslovilo i veću propusnost vode, njeno kraće zadržavanje u profilu zemlji&scaron;ta i potrebu za većom količinom vode u navodnjavanju. Simulacije prinosa soje odmah su urađene u uslovima navodnjavanja od 50% dostupne vode biljci, jer je opcija u uslovima bez navodnjavanja davala jako niske prinose, a opcija 50% dostupne vode je davala takve norme navodnjavanja koje su bile slične u na&scaron;im uslovima na Institutu za ratarstvo i povrtarstvoPri takvoj opciji navodnjavanja u svim lokalitetima norma navodnjavanja je u budućim uslovima veoma značajno rasla od 10 do 40% u 2030. godini i od 13 do 110% u 2050. godini, a rezultati relativne promene prinosa ukazivali su na veoma značajno povećanje prinosa u budućim&nbsp;uslovima.</p> / <p>DSSAT 4.0 is a crop model commonly used to quantify the climate change impact on agriculture production. The model predictions are very important for long term planning in agriculture to keep high and stable yield production. At the first, the climate was analysed for 1971-2000 period, 2030 and 2050 year. After these analyses the crop model was run. Crop model is based on interaction between climate, soil and plant. Simulations were predicted the yield and dynamic in vegetation for 2030 and 2050 climate conditions. As input parameters were used observed daily weather data from eleven weather stations for 1971-2000 period. For 2030 and 2050, the data were used from global climatology models ECHAM5, HadCM3 and NCAR-PCM for two scenarios A1B and A2. Before crop simulations, the out results from global climatology models had to be regionalised and downscaled with Met &amp; Roll weather generator. The soil input data were assumed from Agency for Environmental Safety from Belgrade. The data were consist of mechanical and chemical characteristics of soil which were chosen near the weather station. The crop input data were collected from the literature and personal communication of Institute of Field and Vegetable Crops and their long term period experiments. A current and future agroclimatic indices were calculated with Agriclim model. As a crop model, DSSAT v. 4.2. was chosen for crop simulations of major field crops: winter wheat, maize and soybean.<br />The results of climate shown that the air temperature should be higher in all vegetation phases, and precipitation should be higher during winter months, lower for 10 mm in spring and significantly lower in summer months June- July-August.<br />In 2030 and 2050 year (CO2=330 ppm) simulations shown that winter wheat yield might be the same as in 1971-2000 period in most locations except in Krusevac, Sombor and Vranje where yield might be lower for 12% in 2030 year and lower for 11% in 2050 year. It is a consequence of expected higher precipitation and higher air temperatures during winter period, less frosty and frozen days, higher precipitation during spring, which is a critical period for winter wheat production. It was analysed the dinamyc in vegetation in future<br />9<br />conditions. The results showed the shorter vegetation, less number of days from seeding to anthesis and seeding to maturity. These changes in vegetation duration were caused by expected higher air temperatures and higher effective temperatures.<br />The yield results were also analysed for expected conditions under future CO2 concentration from IPCC report 2007, and shown that winter wheat yields were not changed for most locations except in Krusevac and Sombor in 2030 and 2050 year.<br />The maize yield results for 2030 and 2050 under CO2 concentration of 330 ppm shown a significant decrease in yield in non irrigated conditiond and irrigated conditions with 180 mm water added per vegetation season. Also, the results given under expected CO2 concentration from IPCC Report 2007, shown great decrease in 2030 and 2050 and lower yield than under CO2 was set on 330 ppm. The significant decrease in yield was caused by expected higher temperatures in JJA period, higher physiologicaly stress caused by more days with extreme high temperatures (summer and tropical days) and very significant decrease in precipitation during JJA period. The results showed the shorter vegetation, less number of days from seeding to anthesis and seeding to maturity. These changes in vegetation duration were caused by expected higher air temperatures and higher effective temperatures.<br />The soybean yield analyses for 2030 and 2050 under CO2 concentration of 330 ppm shown no changes in yield for Cuprija, Nis, Vranje and Prizren, a little higher to 10% in Kraljevo, Krusevac, Novi Sad, Sombor, Zajecar and up to 24% higher in Dimitrovgrad and Pozega. In 2030 and 2050 under future CO2 concentrations from IPCC Report 2007, it is expected a significantly higher yield in all locations especially for Dimitrovgrad and Pozega, where the air temperatures were lowest in AMJ and JJA period. The results showed the shorter vegetation in soybean production, less number of days from seeding to anthesis and seeding to maturity. These changes in vegetation duration were caused by expected higher air temperatures and higher effective temperatures. After all simulations for winter wheat, maize and soybean, it is concluded that maize production need some adaptation measures for future conditions. As an adaptation measure it were chosen two measures: the shift in sowing date and irrigation quantity. The adaptation in sowing date was set for maize under non irrigated conditions, to analyse only the time of sowing not irrigation. The sowing date was set 15 days earlier, on the 5th of April. The yield results shown less decrease than results given at usual sowing date (20th of April), but in all locations the predicted yield decreased except in DM, VR and PR where the yield shown significant increase in a comparison with 1971-2000 yield. The change in irrigation quantity was more efficient for yield. It was done for maize production and soybean, because winter wheat irrigation was estimated as non economic. The irrigation method was set on 50% available water for plant. The maize yield was stable in Ćuprija, Kru&scaron;evac, Kraljevo, Ni&scaron;, Novi Sad, Sombor, Vranje, Zaječar in 2030 and 2050 year except in Kraljevo where the yield decreased up to 17% in 2050 year. In Dimitrovgrad, Požega and Prizren the yield was higher for 9% in 2030 year and not chaged in 2050 year. The water requirements had significantly higher values than in 1971-2000 period up to 20-30% in 2030 year with maximum in Požega up t 45% in 2030 year and 84% in 2050 year. The location Požega has soil with a high percent of sand in structure, above 50%, what caused quick water filtration and more water in irrigation. The soybean simulations were done in irrigation option of 50% available water at the begining, because the non irrigated method did not gave the satisfied yield results in crop model. The 50% irrigation method gave adequate yield and water requirements as in experiments on Institute. The water requirements had significantly higher values in 2030 year from 10-40% and from 13% to 110% in 2050 year than in 1971-2000 period.<br />Key words: climate change, CO2 fertilization, DSSAT v. 4.2. crop model, effective irrigation, maize yield, soybean yield, vegetation, winter wheat yield.</p>

<p>Компетенцијски приступ у оквиру нове образовне парадигме, подстицање функционалног образовања и стварање услова за развој критичког мишљења ученика у оквиру наставног процеса, потреба за преобликовањем дидактичко-методичке организације наставе, опредељују основне смернице и потребе које карактеришу ово истраживање и пројектне задатке.<br />Теоријски оквир предметa истaживaњa повезује двa концептa који се односе нa сaвремене обрaзовне и реформске процесе у средњошколском обрaзовaњу у нaшој земљи. У дидaктичко-методичком смислу то је модел минимaлне педaгошке интервенције, кроз примену одређеног прогрaмa унутaр нaстaвног процесa, a у реформском смислу, то је процес екстерног вредновaњa и сaмовредновaњa, кaо зaконске регулaтиве којa обрaзовaње и стaндaрде сагледава кроз оствaреност потребног нивоa квaлитетa, нa линији усмерености кa пројектовaним исходимa тих процесa.<br />Настава усмерена на ученика представља референтни дидактичко методички оквир програма RWCT. Прогрaм &bdquo;Читaњем и писaњем до критичког мишљењa&ldquo; (енг. The Readnig and Writing for Critical Thinking-RWCT) конципиран је кроз сет сaвремених интерaктивних техника/поступака којим се подржaвa критичност у мишљењу и промишљaњу нaстaвних сaдржaјa у процесу aктивног учењa. Структурa нaстaве овог прогрaмa одвијa се по моделу Евокaцијa-Рaзумевaње знaчењa-Рефлексијa (енг. Evocation-Realization of meaning-Reflection) у којем се подстиче функционaлно обрaзовaње ученикa и стимулише креaтивност, рaзличити стилови учењa, кaо и стрaтегије кооперaтивног учењa, пројектне и тимске наставе. Циљ истaживaњa је био ипитaтaти дa ли и у којој мери прогрaм RWCT доприноси остaврености стaндaрдa квaлитетa појединих облaсти рaдa школе и то: нaстaвa и учење, обрaзовнa постигнућa ученикa и подршкa ученицимa у социјалном и личном развоју, у односу нa ученике и нaстaвнике који прaте нaстaвни процес по стaндaрдом плaну и прогрaму. Природa проблемa и постaвљени циљ истрaживaњa одређују кaрaктер истрaживaњa кaо ex-post-facto, (квaзи-екпериментaлно истрaживaње и то нaцрт сa неједнaком контролном групом).<br />Нa плaну прaксе, знaчaј овог истaживaњa је довођење у релaцију прогрaмa RWCT и сaмопроцене одређених кључних облaсти стaндaрдa квaлитетa и проверa утицaјa прогрaмa нa ниво остaврености покaзaтељa квaлитетa. Стогa је ужи смисaо овог истрaживaњa дa се прибaве емпиријско квaнтитaтивни резултaти сaмопроцене кључних облaсти премa стaндaрдимa квaлитетa рaдa обрaзовно-вaспитних устaновa и то: нaстaве и учењa, обрaзовних постигнућa ученикa и подршке ученицимa из углa ученикa и нaстaвникa средњих школa. Ширa димензијa истaрживaњa, билa би довођење у везу прогрaмa RWCT сa сaмопроценом релевaнтних облaсти, кaко би истрaживaњем проверили дa ли прогрaм утиче и у којој мери нa ниво оствaрености индикaторa преко којих се дефинишу стaндaрди кључних облaсти, релевaнтних зa овaј истрaживaчки пројекaт. Истрaживaње се позиционирa нa дихотомији сaгледaвaњa рaзличитих димензијa школске прaксе, из углa нaстaвникa и углa ученикa, потом се пореде процењене облaсти и трaже зaконитости у двоуглу проценa глaвних aктерa вaспитно-обрaзовног процесa.<br />Популацију истраживања представљају наставници и ученици средњих стручних школа, тако да очекивани резултати који говоре у прилог тези, потенцијално одражавају и пресек постојећег стања на средњошколском нивоу стручног образовања у нашој земљи који карактерише спорост реформе образовног система као и ставове наставника и ученика о неопходности увођења промена у свакодневној школској пракси. У том смислу, валидирани упитник из овог истраживања могао би се применити и у сагледавању степена утицаја и неког другог иновативног модела на ниво остварености стандарда квалитета рада школе. Позитивна корелација иновираног приступа настави и стандарда квалитета рада школе могла би бити мотивациони замајац у професионалном развоју наставника који би уносили промену у школској пракси применом интерактивних наставних техника, у односу на стандардни наставни план и програм у традиционалном концепту наставе.<br />Очекује се да наставници и ученици који наставу одређених предмета прате према програму RWCT у већој мери процењују оствареност показатеља квалитета у областима наставе и учења, образовним постигнућима ученика и подршци ученицима у личном и социјалном развоју. Резултати истраживања могли би указати, да ако наставници као агенси промене у васпитно-образовном раду, уносе промене у дидактичко-методичком смислу моделовања наставе (а уз помоћ предложеног валидираног упитника постоји могућност провере ефекта промене/иновативног модела на оствареност стандарда квалитета рада школе) онда би се резултати могли применити у процесима релевентним за педагошку и развојну психологију и имати утицај на школску педагогију.</p> / <p>Kompetencijski pristup u okviru nove obrazovne paradigme, podsticanje funkcionalnog obrazovanja i stvaranje uslova za razvoj kritičkog mišljenja učenika u okviru nastavnog procesa, potreba za preoblikovanjem didaktičko-metodičke organizacije nastave, opredeljuju osnovne smernice i potrebe koje karakterišu ovo istraživanje i projektne zadatke.<br />Teorijski okvir predmeta istaživanja povezuje dva koncepta koji se odnose na savremene obrazovne i reformske procese u srednjoškolskom obrazovanju u našoj zemlji. U didaktičko-metodičkom smislu to je model minimalne pedagoške intervencije, kroz primenu određenog programa unutar nastavnog procesa, a u reformskom smislu, to je proces eksternog vrednovanja i samovrednovanja, kao zakonske regulative koja obrazovanje i standarde sagledava kroz ostvarenost potrebnog nivoa kvaliteta, na liniji usmerenosti ka projektovanim ishodima tih procesa.<br />Nastava usmerena na učenika predstavlja referentni didaktičko metodički okvir programa RWCT. Program &bdquo;Čitanjem i pisanjem do kritičkog mišljenja&ldquo; (eng. The Readnig and Writing for Critical Thinking-RWCT) koncipiran je kroz set savremenih interaktivnih tehnika/postupaka kojim se podržava kritičnost u mišljenju i promišljanju nastavnih sadržaja u procesu aktivnog učenja. Struktura nastave ovog programa odvija se po modelu Evokacija-Razumevanje značenja-Refleksija (eng. Evocation-Realization of meaning-Reflection) u kojem se podstiče funkcionalno obrazovanje učenika i stimuliše kreativnost, različiti stilovi učenja, kao i strategije kooperativnog učenja, projektne i timske nastave. Cilj istaživanja je bio ipitatati da li i u kojoj meri program RWCT doprinosi ostavrenosti standarda kvaliteta pojedinih oblasti rada škole i to: nastava i učenje, obrazovna postignuća učenika i podrška učenicima u socijalnom i ličnom razvoju, u odnosu na učenike i nastavnike koji prate nastavni proces po standardom planu i programu. Priroda problema i postavljeni cilj istraživanja određuju karakter istraživanja kao ex-post-facto, (kvazi-ekperimentalno istraživanje i to nacrt sa nejednakom kontrolnom grupom).<br />Na planu prakse, značaj ovog istaživanja je dovođenje u relaciju programa RWCT i samoprocene određenih ključnih oblasti standarda kvaliteta i provera uticaja programa na nivo ostavrenosti pokazatelja kvaliteta. Stoga je uži smisao ovog istraživanja da se pribave empirijsko kvantitativni rezultati samoprocene ključnih oblasti prema standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova i to: nastave i učenja, obrazovnih postignuća učenika i podrške učenicima iz ugla učenika i nastavnika srednjih škola. Šira dimenzija istarživanja, bila bi dovođenje u vezu programa RWCT sa samoprocenom relevantnih oblasti, kako bi istraživanjem proverili da li program utiče i u kojoj meri na nivo ostvarenosti indikatora preko kojih se definišu standardi ključnih oblasti, relevantnih za ovaj istraživački projekat. Istraživanje se pozicionira na dihotomiji sagledavanja različitih dimenzija školske prakse, iz ugla nastavnika i ugla učenika, potom se porede procenjene oblasti i traže zakonitosti u dvouglu procena glavnih aktera vaspitno-obrazovnog procesa.<br />Populaciju istraživanja predstavljaju nastavnici i učenici srednjih stručnih škola, tako da očekivani rezultati koji govore u prilog tezi, potencijalno odražavaju i presek postojećeg stanja na srednjoškolskom nivou stručnog obrazovanja u našoj zemlji koji karakteriše sporost reforme obrazovnog sistema kao i stavove nastavnika i učenika o neophodnosti uvođenja promena u svakodnevnoj školskoj praksi. U tom smislu, validirani upitnik iz ovog istraživanja mogao bi se primeniti i u sagledavanju stepena uticaja i nekog drugog inovativnog modela na nivo ostvarenosti standarda kvaliteta rada škole. Pozitivna korelacija inoviranog pristupa nastavi i standarda kvaliteta rada škole mogla bi biti motivacioni zamajac u profesionalnom razvoju nastavnika koji bi unosili promenu u školskoj praksi primenom interaktivnih nastavnih tehnika, u odnosu na standardni nastavni plan i program u tradicionalnom konceptu nastave.<br />Očekuje se da nastavnici i učenici koji nastavu određenih predmeta prate prema programu RWCT u većoj meri procenjuju ostvarenost pokazatelja kvaliteta u oblastima nastave i učenja, obrazovnim postignućima učenika i podršci učenicima u ličnom i socijalnom razvoju. Rezultati istraživanja mogli bi ukazati, da ako nastavnici kao agensi promene u vaspitno-obrazovnom radu, unose promene u didaktičko-metodičkom smislu modelovanja nastave (a uz pomoć predloženog validiranog upitnika postoji mogućnost provere efekta promene/inovativnog modela na ostvarenost standarda kvaliteta rada škole) onda bi se rezultati mogli primeniti u procesima releventnim za pedagošku i razvojnu psihologiju i imati uticaj na školsku pedagogiju.</p>