The medias representation of female war criminals has been a subject of criticism due to bias, lack of representation, and unequal moral accountability. This research project seeks to investigate how newspapers attribute responsibility, stereotypes, and ethical culpability to femal war criminals. Drawing on analythical framewroks developed by Edelman (1993) and Entman (1993), this research delves into the potrayal of women involved in war crimes in Nezavisne Novine and Glas Srpske. Specifically, it scrutinizes the potrayals of Monika Karan-Ilic, Azra Basic, Biljana Plavsic, and Albina Terzic. Through qualitative content analysis and a comparative approach, the study uncovers notable variations in the depiction of these women, encompassing historical references, uncertainties regarding remorse, tacit approval, impartial reporting, and moral accountability. The findings indicate that these representations are shaped by underlying ideological influences and gender stereotypes. Ultimately, the study emphasized the importance of contextualizing these potrayals within broader societal frameworks.

<p>У дисертацији је приказана рецепција велике француске књижевности у српским књижевним новинама и часописима до почетка Другог светског рата, у Летопису Матице српске, Српском књижевном гласнику, Мисли, Страном прегледу, Бранковом колу, Босанској вили, Зори, Звезди, Зениту, Данасу и др.<br />Рад се бави културно - књижевним везама између Србије и Француске преко српске књижевне периодике, па је примењен компаративни и књижевно - историјски приступ.<br />Уредници часописа, као и преводиоци и критичари окупљени око часописа, дали су вредан допринос осветљавању појединих француских писаца и њихових дела, као и књижевних праваца у француској књижевности. То су углавном били људи из културног и јавног живота Србије: Јован Јовановић Змај, Ђорђе Поповић Даничар, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Миодраг Ибровац, Светислав Петровић. Они су упућивали на поједине француске писце или дела из француске књижевности процењујући потребу и могућности наше средине да та дела прихвати и могућности тих дела да позитивно утичу на нашу књижевност или чак на развој наше друштвене средине. Рад разматра како је наша читалачка публика<br />5<br />прихватала француску књижевност и како је француска књижевност утицала на формирање укуса читалаца.<br />Дошло се до закључка да су у овом периоду у нашим новинама и часописима најзаступљенији били француски писци XIX века: Виктор Иго, Ги де Мопасан и Алфонс Доде. Најмања пажња је посвећивана француској књижевности средњег века и ренесансе.<br />Очигледно је да су се многа значајна француска књижевна дела у Србији појављивала најпре у часописима. Заступљеност француске књижевности зависила је од периода излажења часописа, од програма самих часописа, као и од уредника часописа.<br />Досадашња истраживања на ову тему фокусирала су се углавном на поједине часописе, а овај рад доводи до првих систематизација у овом домену, тј. приказује присуство француске књижевности у великом броју српских новина и часописа. Резултати истраживања дају јасну слику заступљености француске књижевности у нашој књижевној периодици од XIX века до почетка Другог светског рата.<br />Кључне речи: Француска књижевност, српске књижевне новине и часописи, француски писци, преводиоци, читалачка публика, рецепција, интеркултуралност</p> / <p>U disertaciji je prikazana recepcija velike francuske književnosti u srpskim književnim novinama i časopisima do početka Drugog svetskog rata, u Letopisu Matice srpske, Srpskom književnom glasniku, Misli, Stranom pregledu, Brankovom kolu, Bosanskoj vili, Zori, Zvezdi, Zenitu, Danasu i dr.<br />Rad se bavi kulturno - književnim vezama između Srbije i Francuske preko srpske književne periodike, pa je primenjen komparativni i književno - istorijski pristup.<br />Urednici časopisa, kao i prevodioci i kritičari okupljeni oko časopisa, dali su vredan doprinos osvetljavanju pojedinih francuskih pisaca i njihovih dela, kao i književnih pravaca u francuskoj književnosti. To su uglavnom bili ljudi iz kulturnog i javnog života Srbije: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. Oni su upućivali na pojedine francuske pisce ili dela iz francuske književnosti procenjujući potrebu i mogućnosti naše sredine da ta dela prihvati i mogućnosti tih dela da pozitivno utiču na našu književnost ili čak na razvoj naše društvene sredine. Rad razmatra kako je naša čitalačka publika<br />5<br />prihvatala francusku književnost i kako je francuska književnost uticala na formiranje ukusa čitalaca.<br />Došlo se do zaključka da su u ovom periodu u našim novinama i časopisima najzastupljeniji bili francuski pisci XIX veka: Viktor Igo, Gi de Mopasan i Alfons Dode. Najmanja pažnja je posvećivana francuskoj književnosti srednjeg veka i renesanse.<br />Očigledno je da su se mnoga značajna francuska književna dela u Srbiji pojavljivala najpre u časopisima. Zastupljenost francuske književnosti zavisila je od perioda izlaženja časopisa, od programa samih časopisa, kao i od urednika časopisa.<br />Dosadašnja istraživanja na ovu temu fokusirala su se uglavnom na pojedine časopise, a ovaj rad dovodi do prvih sistematizacija u ovom domenu, tj. prikazuje prisustvo francuske književnosti u velikom broju srpskih novina i časopisa. Rezultati istraživanja daju jasnu sliku zastupljenosti francuske književnosti u našoj književnoj periodici od XIX veka do početka Drugog svetskog rata.<br />Ključne reči: Francuska književnost, srpske književne novine i časopisi, francuski pisci, prevodioci, čitalačka publika, recepcija, interkulturalnost</p> / <p>In this PhD thesis it is shown the reception of the great French literature in Serbian literary newspapers and magazines until the beginning of the Worl War II, in the &ldquo;Letopis Matice srpske&ldquo;, &ldquo;Srpski književni glasnik&ldquo;, &ldquo;Misli&ldquo;, &ldquo;Strani pregled&ldquo;, &ldquo;Brankovo kolo&ldquo;, &ldquo;Bosanksa vila&ldquo;, &ldquo;Zora&ldquo;,&ldquo;Zvezda&ldquo;, &ldquo;Zenit&ldquo;, &ldquo;Danas&ldquo; etc.<br />The work deals with cultural-literary connections between Serbia and France across Serbian literary periodicals, so that the comparative and literary-historical approaches are applied. The editors of magazines, as well as translators and critics gathered around the magazines, contributed greatly to the illuminating of some French writers and their works, as well as the literary trends in the French literature. They were mostly people from the cultural and public life of Serbia: Jovan Jovanović Zmaj, Đorđe Popović Daničar, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrović. They pointed to certain French writers or works from the French literature estimating the needs and possibilities of our environment to accept those works and the possibilities of those works to influence our literature positively or even the development of our social environment.<br />The work examines how our readership accepted the French literature and how the French literature influenced the forming of readers&rsquo; taste.<br />It was concluded that in our newspapers and magazines of that period the most common were the French writers of the nineteenth century: Victor Hugo, Guy de Maupassant and Alphonse Daudet. The least attention was paid to the French literature of the Middle Ages and Renaissance. It is obvious that numerous significant French literary works in Serbia appeared in magazines first. Presence of the French literature depended on the periods of issuing magazines, on the programmes of the magazines themselves, as well as on the editors of magazines.</p><p>All previous researches on this topic focused mostly on certain magazines, and this work brings to the first sistematizations in this domain, i.e. it shows the presence of the French literature in a great number of Serbian newspapers and magazines.The results of the research should give a clear picture of the presence of the French literature in our literary peiodicals from 19th century to the beginning of the Second World War.<br />Key words: French literature, Serbian literary newspapers and magazines, French writers, translators, readership, reception, interculturalism.</p>