<p>У овој дисертацији су студиозно сагледане могућности унапређења туристичке понуде северозападне&nbsp; Црне&nbsp; Горе(општине&nbsp; Жабљак,&nbsp; Пљевља,&nbsp; Плужине,&nbsp; Шавник)&nbsp; на&nbsp; бази недовољно&nbsp; искоришћених&nbsp; природних&nbsp; туристичких&nbsp; вредности.&nbsp; Управо&nbsp; разноврстан, хоризонтално&nbsp; и&nbsp; вертикално&nbsp; рашчлањен&nbsp; рељеф&nbsp; и&nbsp; веома&nbsp; сложен&nbsp; геолошки&nbsp; састав, специфичне климатске&nbsp; карактеристике, потом реке и бројна планинска језера, те богат биљни и животињски свет, представљају оне природне вредности које потенцијално чине&nbsp;основу унапређења туристичке понуде овог дела Црне Горе базираног и на заштићеним природним добрима (Национални парк&bdquo;Дурмитор&ldquo;, Регионални парк&bdquo;Пива&ldquo;). Посебан акценат је дат у сагледавању и оцени нивоа искоришћености природних туристичких вредности,&nbsp; као&nbsp; примарних&nbsp; туристичких&nbsp; мотива&nbsp; у&nbsp; границама&nbsp; истраживаног&nbsp; простора. Истовремено су уз процену и вредновање ових ресурса предложене поједине активности за&nbsp; њихово&nbsp; квалитетније&nbsp; уклапање&nbsp; у&nbsp; туристичку&nbsp; понуду&nbsp; северозападне&nbsp; Црне&nbsp; Горе.<br />Реализација таквих активности би требала утицати на унапређење туристичке понуде које се може постићи, генерално само развојем туризма који је у сагласности са еколошким нормама, нарочито ако се имају у виду постојећа заштићена природна добра на територији подручја. Такође је у разматрању наведене проблематике презентовано актуелно стање постојеће укупне туристичке понуде истраживаног подручја која укључује или би требала<br />укључивато поједине антропогене вредности. Оне практично нису укључене у понуду локалних&nbsp; туристичких&nbsp; агенција,&nbsp; с&nbsp; обзиром&nbsp; на&nbsp; то&nbsp; да&nbsp; су&nbsp; агенције&nbsp; готово&nbsp; искључиво&nbsp;&nbsp; усмерене на програме валоризације природних вредности (рафтинг, планинарење и др.). Ове вредности јесу основа унапређења туристичке понуде подручја, али су антропогене вредности&nbsp; њена&nbsp; потенцијално&nbsp; адекватна&nbsp; допуна&nbsp; која&nbsp; уз&nbsp; одговарајуће&nbsp; активности надлежних&nbsp; субјеката&nbsp; може&nbsp; утицати&nbsp; једним&nbsp; делом&nbsp; на&nbsp; садржајну&nbsp; диверзификацију туристичке понуде подручја. SWOT анализом се кроз њене саставне факторе указало на&nbsp;<br />значајне претпоставке у формирању туристичке понуде истраживаног подручја, као што се указало и на прагове ограничења, али и на могућности које могу послужити за умањење или&nbsp; превазилажење&nbsp; неких&nbsp; од&nbsp; њих.&nbsp; За&nbsp; реализацију&nbsp; тих&nbsp; могућности&nbsp; је&nbsp; потребна&nbsp; свест локалне заједнице о томе да се резултати појединих негативних процеса на делу подручја (изразити пример НП&bdquo;Дурмитор&ldquo;) који су мотивисани краткорочним потребама морају са аспекта квалитета природних вредности, одразити на исте кроз дугорочне импликације.<br />Осим&nbsp; овом&nbsp; анализом,&nbsp; значајна&nbsp; сазнања&nbsp; су&nbsp; добијена&nbsp; и&nbsp; из&nbsp; анкетног&nbsp; истраживања спроведеног&nbsp; на&nbsp; узорку&nbsp; од200 случајно&nbsp; изабраних&nbsp; туриста&nbsp; на&nbsp; више&nbsp; локација&nbsp; унутар подручја.&nbsp; Резултати&nbsp; овог&nbsp; истраживања&nbsp; су&nbsp; послужили&nbsp; као&nbsp; веома&nbsp; валидан&nbsp; индикатор предности&nbsp; и&nbsp; недостатака&nbsp; актуелне&nbsp; туристичке&nbsp; понуде,&nbsp; али&nbsp; и&nbsp; нивоа&nbsp; задовољства анкетираних туриста чиме је такође указано на смернице унапређења појединих сегмената туристичке понуде. Наглашеним апликативним карактером овај део истраживања пружа одговарајући&nbsp; информативни&nbsp; допринос&nbsp; надлежним&nbsp; туристичким&nbsp; субјектима&nbsp; којим&nbsp; се<br />указује&nbsp; на&nbsp; анкетним&nbsp; истраживањем&nbsp; утврђен&nbsp; степен&nbsp; афирмативности&nbsp; места,&nbsp; односно подручја&nbsp; у&nbsp; целини.&nbsp; Истовремено,&nbsp; резултати&nbsp; поменутог&nbsp; истраживања&nbsp; пружају,&nbsp; између осталог, и значајне информације које се односе на остварен квалитет, као и на израженије преферирање неких сегмената туристичке понуде при чему исто може послужити делом и као полазна основа у прилагођавању појединих сегмената понуде потребама туриста. Истраживањем&nbsp; у&nbsp; оквиру&nbsp; израде&nbsp; дисертације&nbsp; је&nbsp; констатоватована&nbsp; присутност&nbsp; одређене<br />дискоординације услед различитости у нивоима надлежности и неуједначености у погледу централизације/децентрализације управљања над појединим организационим субјектима. У вези са тим, а на основу резултата проистеклих из целокупно спроведеног истраживања кроз интердисциплинарни приступ дошло се до сагледавања потребе реализације више конкретних мера међу којима је једна од њих потреба формирања Регионалне туристичке организације&nbsp; што&nbsp; је&nbsp; једна&nbsp; од&nbsp; предиспозиција&nbsp; које&nbsp; су&nbsp; од&nbsp; значаја&nbsp; у&nbsp; просецу&nbsp; бољег позиционирања истраживаног подручја као туристичке дестинације.</p> / <p>U ovoj disertaciji su studiozno sagledane mogućnosti unapređenja turističke ponude severozapadne&nbsp; Crne&nbsp; Gore(opštine&nbsp; Žabljak,&nbsp; Pljevlja,&nbsp; Plužine,&nbsp; Šavnik)&nbsp; na&nbsp; bazi nedovoljno&nbsp; iskorišćenih&nbsp; prirodnih&nbsp; turističkih&nbsp; vrednosti.&nbsp; Upravo&nbsp; raznovrstan, horizontalno&nbsp; i&nbsp; vertikalno&nbsp; raščlanjen&nbsp; reljef&nbsp; i&nbsp; veoma&nbsp; složen&nbsp; geološki&nbsp; sastav, specifične klimatske&nbsp; karakteristike, potom reke i brojna planinska jezera, te bogat biljni i životinjski svet, predstavljaju one prirodne vrednosti koje potencijalno čine&nbsp;osnovu unapređenja turističke ponude ovog dela Crne Gore baziranog i na zaštićenim prirodnim dobrima (Nacionalni park&bdquo;Durmitor&ldquo;, Regionalni park&bdquo;Piva&ldquo;). Poseban akcenat je dat u sagledavanju i oceni nivoa iskorišćenosti prirodnih turističkih vrednosti,&nbsp; kao&nbsp; primarnih&nbsp; turističkih&nbsp; motiva&nbsp; u&nbsp; granicama&nbsp; istraživanog&nbsp; prostora. Istovremeno su uz procenu i vrednovanje ovih resursa predložene pojedine aktivnosti za&nbsp; njihovo&nbsp; kvalitetnije&nbsp; uklapanje&nbsp; u&nbsp; turističku&nbsp; ponudu&nbsp; severozapadne&nbsp; Crne&nbsp; Gore.<br />Realizacija takvih aktivnosti bi trebala uticati na unapređenje turističke ponude koje se može postići, generalno samo razvojem turizma koji je u saglasnosti sa ekološkim normama, naročito ako se imaju u vidu postojeća zaštićena prirodna dobra na teritoriji područja. Takođe je u razmatranju navedene problematike prezentovano aktuelno stanje postojeće ukupne turističke ponude istraživanog područja koja uključuje ili bi trebala<br />uključivato pojedine antropogene vrednosti. One praktično nisu uključene u ponudu lokalnih&nbsp; turističkih&nbsp; agencija,&nbsp; s&nbsp; obzirom&nbsp; na&nbsp; to&nbsp; da&nbsp; su&nbsp; agencije&nbsp; gotovo&nbsp; isključivo&nbsp;&nbsp; usmerene na programe valorizacije prirodnih vrednosti (rafting, planinarenje i dr.). Ove vrednosti jesu osnova unapređenja turističke ponude područja, ali su antropogene vrednosti&nbsp; njena&nbsp; potencijalno&nbsp; adekvatna&nbsp; dopuna&nbsp; koja&nbsp; uz&nbsp; odgovarajuće&nbsp; aktivnosti nadležnih&nbsp; subjekata&nbsp; može&nbsp; uticati&nbsp; jednim&nbsp; delom&nbsp; na&nbsp; sadržajnu&nbsp; diverzifikaciju turističke ponude područja. SWOT analizom se kroz njene sastavne faktore ukazalo na&nbsp;<br />značajne pretpostavke u formiranju turističke ponude istraživanog područja, kao što se ukazalo i na pragove ograničenja, ali i na mogućnosti koje mogu poslužiti za umanjenje ili&nbsp; prevazilaženje&nbsp; nekih&nbsp; od&nbsp; njih.&nbsp; Za&nbsp; realizaciju&nbsp; tih&nbsp; mogućnosti&nbsp; je&nbsp; potrebna&nbsp; svest lokalne zajednice o tome da se rezultati pojedinih negativnih procesa na delu područja (izraziti primer NP&bdquo;Durmitor&ldquo;) koji su motivisani kratkoročnim potrebama moraju sa aspekta kvaliteta prirodnih vrednosti, odraziti na iste kroz dugoročne implikacije.<br />Osim&nbsp; ovom&nbsp; analizom,&nbsp; značajna&nbsp; saznanja&nbsp; su&nbsp; dobijena&nbsp; i&nbsp; iz&nbsp; anketnog&nbsp; istraživanja sprovedenog&nbsp; na&nbsp; uzorku&nbsp; od200 slučajno&nbsp; izabranih&nbsp; turista&nbsp; na&nbsp; više&nbsp; lokacija&nbsp; unutar područja.&nbsp; Rezultati&nbsp; ovog&nbsp; istraživanja&nbsp; su&nbsp; poslužili&nbsp; kao&nbsp; veoma&nbsp; validan&nbsp; indikator prednosti&nbsp; i&nbsp; nedostataka&nbsp; aktuelne&nbsp; turističke&nbsp; ponude,&nbsp; ali&nbsp; i&nbsp; nivoa&nbsp; zadovoljstva anketiranih turista čime je takođe ukazano na smernice unapređenja pojedinih segmenata turističke ponude. Naglašenim aplikativnim karakterom ovaj deo istraživanja pruža odgovarajući&nbsp; informativni&nbsp; doprinos&nbsp; nadležnim&nbsp; turističkim&nbsp; subjektima&nbsp; kojim&nbsp; se<br />ukazuje&nbsp; na&nbsp; anketnim&nbsp; istraživanjem&nbsp; utvrđen&nbsp; stepen&nbsp; afirmativnosti&nbsp; mesta,&nbsp; odnosno područja&nbsp; u&nbsp; celini.&nbsp; Istovremeno,&nbsp; rezultati&nbsp; pomenutog&nbsp; istraživanja&nbsp; pružaju,&nbsp; između ostalog, i značajne informacije koje se odnose na ostvaren kvalitet, kao i na izraženije preferiranje nekih segmenata turističke ponude pri čemu isto može poslužiti delom i kao polazna osnova u prilagođavanju pojedinih segmenata ponude potrebama turista. Istraživanjem&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; izrade&nbsp; disertacije&nbsp; je&nbsp; konstatovatovana&nbsp; prisutnost&nbsp; određene<br />diskoordinacije usled različitosti u nivoima nadležnosti i neujednačenosti u pogledu centralizacije/decentralizacije upravljanja nad pojedinim organizacionim subjektima. U vezi sa tim, a na osnovu rezultata proisteklih iz celokupno sprovedenog istraživanja kroz interdisciplinarni pristup došlo se do sagledavanja potrebe realizacije više konkretnih mera među kojima je jedna od njih potreba formiranja Regionalne turističke organizacije&nbsp; što&nbsp; je&nbsp; jedna&nbsp; od&nbsp; predispozicija&nbsp; koje&nbsp; su&nbsp; od&nbsp; značaja&nbsp; u&nbsp; prosecu&nbsp; boljeg pozicioniranja istraživanog područja kao turističke destinacije.</p> / null / <p>The dissertation deals with the advancement possibilities of tourist offer in north western part of Montenegro (municipalities of Žabljak, Pljevlja, Plužine, &Scaron;avnik) based &nbsp;on insufficiently utilised natural tourism values. Natural tourism values such as diverse, horizontally and vertically segmented relief, extremely complex geological formation, specific climate features, rivers and numerous mountain lakes, bio-diversity &nbsp;of flora and fauna form the prospective ground for tourism offer advancement in this part of Montenegro jointly with protected natural assets (National Park Durmitor and Regional Park Piva). There is special emphasis on comprehension and evaluation of utilization level of natural tourism assets, as primary tourist motives within the boundaries of the researched area. Simultaneous to estimation and evaluation of the resources, certain activities have been proposed for their qualitative integration into the tourist offer of north western part of Montenegro. Realisation of the activities should impact the&nbsp;tourist offer advancement that can be achieved only by means of tourism development that is in concordance with ecology principles, especially related &nbsp;to existing natural assets of this area. Moreover, the study of the issues describes the current condition of the total tourist offer which implies or should imply certain anthropogenic values of the researched area. In practice anthropogenic values were not included into the offer of the local travel agents. Instead, there was exclusive orientation towards the valorisation programmes of natural values (rafting, mountaineering, etc.). Natural values do create the basis for tourist offer advancement in the area, but anthropogenic values create prospective adequate complement to the &nbsp;tourist offer which together with appropriateactivities of the subjects in charge may in return partly impact the content diversification of the tourist offer in the area. SWOT analysis by means of its constituent factors specifies the presuppositions in tourist offer creation of the researched area, identifies&nbsp;restriction factors and also the possibilities that may help to alleviate or surpass some of them. Furthermore, the realisation of the possibilities demands higher awareness of the local community on the issue that the results of certain negative processes in the part of the researched area (prominent example National Park Durmitor) motivated by short-termed needs must have long-termed impact on natural values in terms of quality. Apart from this analysis, important findings have been obtained by the questionnaire conducted on the sample of 200 randomly&nbsp;selected tourists on several locations within the area. The &nbsp;results of the research serve as a valid indicator of strengths and weaknesses of the current tourist offer and the level of satisfaction of the respondents, which also indicates the directions for future improvement of certain segments within the tourist offer. This part of the research offers appropriate informative contribution to the tourism subjects by means of its highlighted applicative potential and defined level of affirmative features of the total area. At the same time the results of the research offer significant information on the achieved quality level and preferred segments of tourist &nbsp;offer that may partly&nbsp;serve as the basisfor adaptation of certain segments within the offer to tourist needs.&nbsp;The research conducted for doctoral thesis highlighted certain discoordination due to differences&nbsp; between the levels of responsibility and unevenly&nbsp; entralised/decentralised management of organisational subjects. Related to this and based on the results of the research based on interdisciplinary approach several measures have been highlighted, among which the need to form Regional tourist organisation as one of the predispositions for the process of better positioning of the researched area as a tourist destination.</p>

<p>Predmet ovog istraživanja su direktne materijalne posledice realizacije prirodnih nepogoda (direktna materijalna šteta) i procena štete na teritoriji AP Vojvodine. U prvom delu istraživanja analizirana je prostorna distribucija prirodnih nepogoda karakterističnih za područje AP Vojvodine sa ciljem utvrđivanja izloženosti populacije rizicima od prirodnih nepogoda. U drugom delu istraživanja, primenom kvantitativnih metoda koje uključuju parametarske i neparametarske statističke metode i regresiono modeliranje utvrđen je optimalni analitički izraz procene štete nastale usled realizacije rizika od oluje kao prirodne nepogode za koju je ustanovljena povećana izloženost populacije AP Vojvodine.</p> / <p>The subject of this research is the direct material consequences of the realization of natural disasters (direct material damage) and the assessment of damage in the territory of Vojvodina. In the first part of the research, the spatial distribution of natural disasters characteristic for the region of Vojvodina was analyzed in order to determine the population&#39;s exposure to natural hazards. In the second part of the research, the optimal analytical expression of damage estimation was determined by applying quantitative methods including parametric and non-parametric statistical methods and regression modeling. The optimal analytical expression of damage estimation has been identified for the risk of a storm as a natural disaster which has created increased exposure of the population of Vojvodina.</p>

<p>Cilj ovog rada bio je da se u laboratorijskim uslovima ispitaju efekti odabranih<br />unapredenih procesa oksidacije (Fenton proces, ozonizacija, TiO2-katalizovana ozonizacija,<br />perokson proces i TiO2-katalizovan perokson proces) i koagulacije na sadržaj i strukturu<br />prirodnih organskih materija u vodi, kao prekursora dezinfekcionih nusprodukata hlora.<br />Karaterizacija POM frakcionisanjem pre i nakon navedenih oksidacionih tretmana i<br />koagulacije izvr&scaron;ena je u cilju ispitivanja mehanizama oksidacije i uklanjanja POM, kao i<br />utvrdivanja promene reaktivnosti prekursorskog materijla DBP (trihalometana i halosircetnih<br />kiselina, kao najvi&scaron;e zastupljenih DBP, i haloacetonitrila, hlorpikrina i haloketona, kao<br />nedovoljno istraženih, visoko prioritetnih &bdquo;DBP u razvoju&ldquo;).<br />Analizom hemijskih karakteristika prirodnog matriksa utvrdeno je da voda sadrži<br />visoke koncentracije prirodnih organskih materija (DOC sirove iznosi 9,92&plusmn;0,87 mg/L) uz<br />dominaciju materija hidrofobnog karaktera (14% huminskih i 65% fulvinskih kiselina). U<br />slucaju sintetickog matriksa (sadržaj DOC 11,2&plusmn;0,37 mg/L) zastupljena je samo frakcija<br />huminske kiseline, te je iz tog razloga sinteticki matriks znatno hidrofobniji u odnosu na<br />prirodni. Veci stepen hidrofobnosti sintetickog matriksa u poredenju sa prirodnim matriksom,<br />rezultovao je i vecim sadržajem prekursora najzastupljenijih dezinfekcionih nusprodukata<br />hlora, THM i HAA. Vrednosti za PFTHM iznose 438&plusmn;88,2 &mu;g/L za prirodni matriks,<br />odnosno 3646&plusmn;41,3 &mu;g/L za sinteticki matriks, dok PFHAA prirodnog matriksa iznosi<br />339&plusmn;68,9 &mu;g/L, odnosno 559&plusmn;20,5 &mu;g/L za sinteticki matriks. Sadržaj HAN, CP i HK je<br />znatno niži u poredenju sa prekursorima THM i HAA. PFHAN iznosi 3,65 &mu;g/L za prirodni,<br />odn. 7,98 &mu;g/L za sinteticki matriks, dok prekursori CP nisu detektovani. Prekursori HK su<br />zastupljeni samo u strukturi POM prirodnog matriksa i PFHK iznosi 46,9&plusmn;5,08 &mu;g/L.<br />Hidrofoban materijal, kao dominantan u strukturi POM ispitivanih matriksa, je ujedno i<br />osnovni prekursorski materijal THM i HAA, dok su prekursori haloacetonitrila i haloketona u<br />navecoj meri zastupljeni u hidrofilnoj frakciji.<br />Ispitivanjem uticaja Fenton procesa na sadržaj POM, pri optimalnim reakcionim<br />uslovima (pH 5, reakciono vreme od 15 min. i brzina me&scaron;anja 30 o/min), postignuto je u<br />zavisnosti od primenjene doze Fe2+, molarnog odnosa Fe2+ i H2O2 i matriksa 80-95%<br />smanjenja saržaja DOC, 70-99% PFTHM, 37-92% PFHAA. Kao posledica uklanjanja POM<br />oksidaciojom i koagulacijom, zabeležene su blage fluktuacije u sadržaju prekursora HAN, CP<br />i HK.<br />Ispitivanjem uticaja ozonizacije u vodi pri razlicitim pH na sadržaj i strukturu POM<br />utvrdeno je da je ozonizacija u baznoj sredini efikasnija za uklanjanje POM u odnosu na<br />ozonizaciju u kiseloj sredini. Katalizovanje procesa ozonizacije primenom TiO2 u vodi<br />razlicitim pH unapreduje smanjenje sadržaja kako ukupnih organskih materija, tako i<br />specificnih prekursora DBP u poredenju sa ozonizacijom. Najefikasnije smanjenje sadržaja<br />POM postignuto je TiO2-O3 procesa u baznoj sredini primenom 3,0 mg O3/mg DOC i 1,0 mg<br />TiO2/L (30% DOC, 92-100% PFTHM, PFHAA, PFHAN i PFHK). TiO2-O3 proces pri svim<br />pH vrednostima produkuje manji sadržaj CP u odnosu na ozonizaciju. Veca efikasnost<br />primenjenih procesa u smanjenju sadržaja POM sintetickog matriksa u odnosu na prirodni<br />ukazuju da je frakcija huminske kiseline podložnija oksidacionom tretmanu u odnosu na<br />fulvinsku, kao dominantnu frakciju POM prirodnog matriksa. Kada je u pitanju mehanizam<br />oksidacije POM ispitivanih matriksa, primenom ozonizacije i TiO2-O3 procesa, pri svim pH<br />postignuta je potpuna oksidacija frakcije huminske kiseline do fulvinske kiseline i hidrofilnih<br />jedinjenja. U slucaju ozonizacije, sa povecanjem pH vrednosti sredine, usled povecane<br />produkcije hidroksil radikala iz ozona, povecao se i udeo odnosno sadržaj DOC u hidrofilnoj<br />frakciji ozonirane vode (86%-90%). Raspodela DOC nakon TiO2-O3 procesa pri svim pH<br />vrednostima je oko 70% i 50% u hidrofilnoj frakciji prirodnog i sintetickog matriksa, redom.<br />Frakcija koja se dominantno formira nakon navedenih oksidacionih tretmana je hidrofilna nekisela<br />frakcija. Frakcionisanjem POM nakon oksidacionih tretmana je utvrdeno da su<br />prekursori THM i HAA kako hidrofobne aromaticne strukture, tako i hidrofilna polarna<br />jedinjenja, dok je najreaktivniji prekursorski materijal HAN, CP i HK sadržan u hidrofilnoj<br />frakciji POM.<br />Uvodenjem H2O2 u proces ozonizacije (O3/H2O2 i iO2-O3/H2O2) u slabo baznoj<br />sredini (pH 7-7,5) postignut je jo&scaron; veci stepen oksidacije POM i povecanje udela hidrofilnih<br />struktura (oko 88%) ispitivanih matriksa u odnosu na ozonizaciju i iO2-O3 (oko 70%),<br />primenom 3,0 mg O3/mg DOC; O3:H2O2=1:1 i 1,0 mg iO2/L. Povecanje sadržaja prekursora<br />THM i HAA samo u slucaju prirodnog amtriksa posledica je povecanja reaktivnosti frakcije<br />fulvinske kiseline nakon O3/H2O2 i iO2-O3/H2O2 procesa, u kojoj su ujedno i prekursori HK<br />najzastupljeniji. Najveci sadržaj azotnih DBP (HAN i CP) sadrži hidrofilna frakcija POM.<br />Ispitivanjem kombinovanih procesa ozonizacije i TiO2-O3 i koagulacije utvrdeno je da<br />oksidacioni tretmani imaju pozitivne efekte u uklanjaju POM koagulacijom. Maksimalna<br />efikasnost smanjenja sadržaja DOC od 32% postignuto je primenom 3,0 mg O3/mg DOC i<br />200 mg FeCl3/L, dok su ne&scaron;to niže doze ozona pogodne za uklanjanje prekursora DBP (80-<br />89% PFTHM, PFHAA, PFHAN i PFHK, primenom 0,7-1,0 mg O3/mg DOC i 200 mg<br />FeCl3/L). Prekursori CP koji se formiraju ozonizacijom zaostaju u vodi nakon koagulacije.<br />Rezultati dobijeni tokom istraživanja ukazuju da se primenom razlicitih oksidacionih i<br />unapredenih oksidacionih procesa može smanjiti sadržaj POM i prekursora DBP do<br />odredenog stepena. Kao najefikasniji u uklanjaju kako ukupnih organskih materija, tako i<br />specificih prekursora DBP se pokazao Fenton proces. Kada su u pitanju unapredeni procesi<br />oksidacije zasnovani na primeni ozona, uvodenje katalizatora ili H2O2 kao oksidanta u proces<br />ozonizacije, kao i odabir optimalne pH vrednosti procesa može unaprediti oksidabilnost<br />organskih molekula. Pri tom, poznavanje mehanizama oksidacije POM iz razlicitih izvora<br />primenom ozona i/ili hidroksil radikala, kao i mehanizma uklanjanja POM koagulacijom<br />može se primeniti za odabir i optimizovanje odgovarajuceg procesa u tretmanu vode za pice,<br />a u zavisnosti od kvaliteta sirove vode.</p> / <p>The aim of this work was to examine under laboratory conditions the effects of<br />certain advanced oxidation processes (Fenton process, ozonation, TiO2-catalyzed ozonation,&nbsp;peroxone process and TiO2-catalyzed peroxone process) and coagulation on the content,&nbsp;structure and role of natural organic matter in water as the precursors of chlorine disinfection&nbsp;byproducts. The NOM was characterized by fractionation before and after these oxidation&nbsp;treatments and coagulation, in order to investigate NOM oxidation mechanisms and identify&nbsp;the changes in the reactivity of DBP precursor material (trihalomethanes and haloacetic acids,&nbsp;as the most abundant DBP, and haloacetonitriles, chloropicrin and haloketones, as underresearched,&nbsp;high priority &ldquo;emerging DBP&rdquo;).&nbsp;Through analysis of the chemical characteristics of the natural matrix, it was found&nbsp;that the water contains high concentrations of natural organic matter (raw water DOC was&nbsp;9.92 &plusmn; 0.87 mg/L) dominated by substances with a hydrophobic character (14% humic and&nbsp;65% fulvic acids). The synthetic matrix studied (DOC content of 11.2 &plusmn; 0.37 mg/L)&nbsp;contained only the humic acid fraction, and was therefore significantly more hydrophobic&nbsp;compared to the natural one. The greater degree of hydrophobicity in the synthetic matrix&nbsp;relative to the natural matrix resulted in a higher content of precursors of the most frequent&nbsp;chlorine disinfection byproducts, THM and HAA. The THMFP of the natural matrix was&nbsp;438&plusmn;88.2 mg/L, compared to 3646&plusmn;41.3 mg/L for the synthetic matrix, while the HAAFP of&nbsp;the natural matrix was 339&plusmn;68.9 mg/L, compared to 559&plusmn;20.5 mg/L for the synthetic matrix.&nbsp;The contents of HAN, CP, and HK precursors were much lower than the THM and HAA&nbsp;precursors. HANFP were 3.65 mg/L for natural, and 7.98 mg/L for the synthetic matrix,&nbsp;whilst CP precursors were not detected. HK precursors were present only in the structure of&nbsp;the natural NOM matrix, with a HKFP of 46.9&plusmn;5.08 mg/L. Hydrophobic material, as the&nbsp;dominant structure in the investigated NOM matrix, is the basic precursor material of THM&nbsp;and HAA, while the precursors of haloacetonitriles and haloketones are represented mostly in&nbsp;the hydrophilic fraction.<span style="font-size: 12px;">Whilst examining the influence of the Fenton process on the NOM content, under&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">optimal reaction conditions (pH 5, reaction time of 15 min and stirring speed of 30 rpm),&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">depending upon the applied dose of Fe2+, the molar ratio of Fe2+ and H2O2, and the matrix,&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">reductions in the DOC content of 80-95%, in the THMFP of 70-99%, and in the HAAFP of&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">37-92%, were achieved. As a result of removing NOM by oxidation and coagulation, mild&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">fluctuations in the contents of HAN, CP and HK precursors were recorded.&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">The investigation into the effects of ozonation at different pH levels on the content&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">and structure of NOM has shown that ozonation under alkaline conditions is more effective at&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">removing NOM than ozonation under acidic conditions. Catalyzing the ozonation process&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">using TiO2 in water with different pH promotes the reduction of both total organic matter and&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">specific DBP precursors in comparison with ozonation alone. The most effective NOM&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">reduction was achieved using the TiO2-O3 process in alkaline conditions using 3.0 mg O3/mg&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">DOC and 1.0 mg TiO2/L (30% DOC, 92-100% THMFP, HAAFP, HANFP and HKFP). The&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">TiO2-O3 process produces lower amounts of CP at all pH values, relative to ozonation. The&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">applied processes showed increased efficacy in reducing the NOM content of the synthetic&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">matrix compared with the natural matrix, which shows that the humic acids fraction is more&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">susceptible to oxidation treatments than the fulvic acids which are the dominant faction of the&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">natural NOM matrix. Regarding the NOM oxidation mechanism in the investigated matrices,&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">using ozonation and the TiO2-O3 process, complete oxidation of the humic acid fraction to&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">fulvic acids and hydrophilic compounds was achieved at all pH levels. In the case of&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">ozonation, increasing the pH in the matrix lead to an increase in hydroxyl radicals production&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">from ozone, and the proportion or content of DOC in the hydrophilic fraction of ozonated&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">water (86%-90%) increased. The distribution of DOC after the TiO2-O3 process at all pH&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">values was about 70% and 50% in the hydrophilic fraction of the natural and synthetic&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">matrices, respectively. The dominant fraction formed after the oxidation treatments was the&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">hydrophilic non-acid fraction. By NOM fractionation after the oxidation treatments, it was&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">shown that the THM and HAA precursors are hydrophobic aromatic structures and&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">hydrophilic polar compounds, whilst the most reactive precursor materials for HAN, CP and&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">HC are contained in the hydrophilic NOM fraction.&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">Introducing H2O2 into the ozonation process (O3/H2O2 and iO2-O3/H2O2) in weak&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">basic conditions (pH 7 to 7.5) enhances further the degree of NOM oxidation and increases&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">the proportion of hydrophilic structures (88%) in the examined matrices in comparison to&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">ozonation and iO2-O3 (about 70%), using 3.0 mg O3/mg DOC; O3:H2O2=1:1 and 1.0 mg&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">iO2/L. An increase in the THM and HAA precursor contents occurred in the case of the&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">natural matrix as a result of the increased reactivity of the fulvic acid fraction after the&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">O3/H2O2 and iO2-O3/H2O2 processes, and HK precursors were also present. The highest&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">content of nitrogen DBP (HAN and CP) was found in the hydrophilic NOM fraction.&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">By examination of the combined processes of ozonation, TiO2-O3 and coagulation, it was&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">shown that oxidative treatments have a positive effect on NOM removal by coagulation. A&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">maximum efficacy in reducing DOC by 32% was achieved with 3.0 mg O3/mg DOC and&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">200 mg FeCl3/L, whereas slightly lower ozone doses are suitable for the removal of DBP&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">precursors (80-89% THMFP, HAAFP, HANFP and HKFP, using 0.7-1.0 mg O3/mg DOC&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">and 200 mg FeCl3/L). CP precursors which are formed during ozonation remain in the water&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">after coagulation.&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">The results obtained during this investigation show that the application of different oxidation&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">and enhanced oxidation processes can reduce the contents of NOM and DBP precursors to&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">some degree. The most effective process at removing both total organic matter and specific&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">DBP precursors proved to be the Fenton process. With respect to enhanced oxidation&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">processes based upon the use of ozone, by introducing catalysts or H2O2 as an oxidant in the&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">ozonation process and by selecting the optimum pH for the process, the oxidizability of&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">organic molecules can be improved. In addition, knowledge of the NOM oxidation&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">mechanisms from different sources using ozone and / or hydroxyl radicals, as well as the&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">mechanism of NOM removal by coagulation, can be used to select and optimize the most&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">appropriate process in drinking water treatment, depending upon the quality of the raw water.</span></p>

<p>Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj ozona i ozon/vodonik-peroksida na efikasnost uklanjanja POM i prekursora oksidacionih nusproizvoda, procesima koagulacije, flokulacije i adsorpcije. Posebna pažnja posvećena je ispitivanju uticaja navedenih procesa na sadržaj prekursora oksidacionih nusproizvoda hlora (trihalometana i halosirćetnih kiselina), kao i na uticaj hipohlorita na formiranje ovih jedinjenja u tretiranoj vodi. Analiza hemijskih karakteristika sirove podzemne vode kori&scaron;ćene u ispitivanjima pokazuje da sadrži visok nivo POM pretežno hidrofobnog karaktera (PB = 37,7&plusmn;0,60 mg KMnO4/l; DOC = 9,27&plusmn;0,92 mg C/l; UV254 = 0,497&plusmn; 0,015 cm-1; SUVA = 5,36&plusmn;0,49 1 mg-1 m-1; PFTHM = 555&plusmn;128 &micro;g/l; PFHAA = 245&plusmn;54,9 &micro;g/l), kao i visoku koncentraciju arsena (51,7&plusmn;16,4 &micro;g/l).<br />Poređenjem uticaja dve ispitivane vrste koagulanata (FeCl3 i FeCl3/PACl) utvrđeno je da imaju različite mehanizme uklanjanja POM i prekursora oksidacionih nusproizvoda. FeCl3/PACl omogućava smanjenje sadržaja POM izraženih preko vrednosti DOC, PB, UV254 apsorbancije i SUVA za 54%, 71%, 88% i 74%, u odnosu na sirovu vodu respektivno, dok se koagulacijom sa FeCl3 postiže smanjenje DOC, PB, UV254 apsorbancije i SUVA za 51%, 48%, 61% i 21%, respektivno. U vodi nakon koagulacije sa FeCl3 zaostaju POM hidrofobnog karaktera (SUVA = 5,12 l m-1 mg-1), dok se POM u koagulisanoj vodi sa FeCl3/PACl, mogu okarakterisati kao hidrofilne (SUVA = 1,70 l m-1 mg-1). Koagulacija sa FeCl3 i FeCl3/PACl omogućila je smanjenje sadržaja arsena u vodi za preko 95%, pri čemu su koncentracije As u koagulisanoj vodi bile niže od 10 &micro;g/l. Ozon i O3/H2O2 proces pokazuju sličnu efikasnost u smanjenju sadržaja POM i prekursora oksidacionih nusproizvoda. Poređenjem kombinovanih tretmana koji obuhvataju oksidacioni predtretman i koagulaciju, utvrđeno je da efikasnost koagulacije sa FeCl3 i FeCl3/PACl u smanjenju vrednosti DOC, PB, UV254, SUVA, PFTHM i aldehida, uglavnom zavisi od mehanizma delovanja samih koagulanata, dok ozon i O3/H2O2 proces doprinose smanjenju vrednosti ovih parametara kroz oksidaciju i izdvajanje lako isparljivih komponenti iz vode stripingom gasa. Sa aspekta promene sadržaja prekursora HAA, ozon i O3/H2O2 proces omogućavaju povećanje efikasnosti procesa koagulacije sa FeCl3 i FeCl3/PACl, u odnosu na koagulaciju bez oksidacionog predtretmana.<br />Kada se uzmu u obzir vrednosti svih navedenih parametara, kao i primenjenje doze oksidacionih sredstava i koagulanata, najbolji rezultati u uklanjanju POM i prekursora oksidacionih nusproizvoda (smanjenje vrednosti DOC za 55%, UV254 i SUVA za vi&scaron;e od 90%, u odnosu na sirovu vodu; PB = 7,70 mg KMnO4/l;&nbsp; PFTHM =158-188 &micro;g/l; PFHAA = 33,0-53,8 &micro;g/l i sadržaj aldehida 16,7-17,9 &micro;g/l) postižu se primenom tretmana koji obuhvataju oksidacioni predtretman ozonom (3,0 g O3/m3), odnosno O3/H2O2&nbsp; (3,3 g O3/m3; H2O2:O3 =1:1), koagulaciju (30 g FeCl3/m3 / 30 g Al/m3) uz recirkulaciju flokulacionog mulja i adsorpciju na zeolitu, flokulaciju, sedimentaciju i filtraciju na pe&scaron;čano/antracitnom filtru.<br />Za zavr&scaron;nu obradu vode GAU filtracijom pre procesa dezinfekcije, na osnovu svih ispitivanih parametara, kao najefikasniji u uklanjanju POM i prekursora oksidacionih nusproizvoda (THM, HAA i aldehida) pokazao se GAU Norit Row 0,8 Supra.<br />Hlorisanjem u simuliranim uslovima dezinfekcije, utvrđeno je da voda dobijena nakon GAU filtracije u ispitivanim tretmanima, ima zadovoljavajući kvalitet sa aspekta sadržaja THM i HAA (sadržaj THM je 69,7-77,4 &micro;g/l; koncentracija DCAA je &lt; MDL) čije su maksimalno dozvoljene koncentracije regulisane u vodi za piće (100 &micro;g/l za THM i 50 &micro;g/l za DCAA).<br />Statističkom obradom podataka iz laboratorijskih i pilot ispitivanja utvrđene su empirijske zavisnosti koje se mogu primenjivati za predviđanje koncentracije THM i HAA u tretiranoj vodi nakon tretmana ispitivanih na pilot postrojenju. Da bi se mogle primeniti za druge vrste vode i drugačije dizajnirane tetmane, neophodno je izvr&scaron;iti validaciju primenom nezavisnog seta podataka.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<br />Svi rezultati dobijeni u toku istraživanja ukazuju na neophodnost primene oksidacionih sredstava u tretmanu ispitivane podzemne vode. Zbog različitog mehanizma delovanja, neophodno je izvr&scaron;iti odabir odgovarajuće vrste i doze oksidacionog sredstva, kao i koagulanta u tretmanu vode za piće, uzimajući u obzir karakteristika sirove vode i efikasnost koja se želi postići. Primena optimalnih doza ozona i O3/H2O2 omogućava povećanje efikasnosti uklanjanja POM i prekursora oksidacionih nusporizvoda, procesima koagulacije, flokulacije i adsorpcije. Odabirom odgovarajućih uslova tretmana postiže se da i nakon hlorisanja u postupku dezinfekcije, voda zadovoljava kriterijume kvaliteta vode za piće, sa aspekta sadržaja trihalometana i halosirćetnih kiselina.</p> / <p>The aim of this work was to investigate influence of ozone and ozone/hydrogen peroxide on efficiency of coagulation, flocculation and adsorption on natural organic matter and oxidation by-products removal. Special attention was dedicated to investigation of these processes on chlorine oxidation by-products (trihalomethanes and haloacetic acids) as well as on hypochlorite influence on formation of these compounds in treated water. The analysis of chemical characteristics of raw ground water used in this investigation show that it contains high amount of NOM, mainly of hydrophobic nature (PB = 37,7&plusmn;0,60 mg KMnO4/l; DOC = 9,27&plusmn;0,92 mg C/l; UV254 = 0,497&plusmn; 0,015 cm-1; SUVA = 5,36&plusmn;0,49 1 mg-1 m-1; PFTHM = 555&plusmn;128 &mu;g/l; PFHAA = 245&plusmn;54,9 &mu;g/l) as well as high arsenic concentration (51,7&plusmn;16,4 &mu;g/l).<br />Comparing the influences of two investigated coagulants (FeCl3 and FeCl3/PACl) it was observed that they have different mechanisms of NOM and oxidation by-products precursors&rsquo; removal. FeCl3/PACl enables reduction of DOC, PB, UV254 absorbance and SUVA value for 54%, 71%, 88% i 74%, respectively, relative to raw water. Coagulation with FeCl3 provides reduction of DOC, PB, UV254 absorbance and SUVA for 51%, 48%, 61% i 21%, respectively. In water coagulated with FeCl3 remains NOM of hydrophobic nature (SUVA = 5,12 l m-1 mg-1) while NOM in coagulated water with FeCl3/PACl can be characterized as hydrophilic (SUVA = 1,70 l m-1 mg-1). Coagulation with FeCl3 and FeCl3/PACl enables arsenic content reduction for over 95% relative to raw water, with As concentrations in coagulated water below of 10 &mu;g/l. Ozone and O3/H2O2 process demonstrates similar efficiency in NOM and oxidation by-products precursors content reduction. Comparing combined treatment which includes oxidation pretreatment and&nbsp;<span style="font-size: 12px;">coagulation, it was observed that efficiency of coagulation in DOC, PB, UV254, SUVA, PFTHM and aldehydes reduction mainly depends on coagulants activity mechanisms, while ozone and O3/H2O2 process contributes to reduction of these parameters through oxidation and removal of volatile compounds from water by gas stripping. Ozone and O3/H2O2 process enables increase of coagulation efficiency for HAA precursor&rsquo;s removal, comparing to coagulation without oxidation pretreatment.</span></p><p>Taking into account all measured parameters as well as applied doses of oxidation reagents and coagulants, it can be concluded that the best results in NOM and oxidation by-products precursors content reduction (decrease of DOC for 55%, UV254 i SUVA for more then 90%, related to raw water; PB = 7,70 mg KMnO4/l; PFTHM =158-188 &mu;g/l; PFHAA = 33,0-53,8 &mu;g/l and content of aldehydes 16,7-17,9 &mu;g/l) can be obtained by treatments which include oxidation pretreatment with ozone (3,0 g O3/m3), as well as with O3/H2O2 (3,3 g O3/m3; H2O2:O3 =1:1), coagulation (30 g FeCl3/m3 / 30 g Al/m3), with flocculation sludge recirculation and zeolit adsorption, flocculation, sedimentation and filtration on sand/anthracite filter.<br />For the final water treatment with GAC filtration before disinfection process, based on all parameters, GAC Norit Row 0,8 Supra was the most efficient in NOM and oxidation by-products precursors reduction (THM, HAA and aldehydes).<br />After chlorination in simulated disinfection conditions, it was determined that water after GAC filtration in investigated treatments has satisfactory quality in terms of regulated THM and HAA (content of THM is 69,7-77,4 &mu;g/l; concentration of DCAA is &lt; MDL) which maximal allowable level for drinking water is established (100 &mu;g/l for THM and 50 &mu;g/l for DCAA).<br />By statistical analysis of data obtained in laboratory and pilot scale experiments it was determined empirical relations for THM and HAA concentration predictions in treated water.<br />All obtained results in this research indicate that oxidation reagents need to be applied in treatment of investigated ground water. Because of different action mechanism, it is necessary to select the adequate type and dose of oxidation reagent and coagulant in water treatment, taking into account characteristics of raw water and efficiency that needs to be achieved. Application of optimal doses of ozone and O3/H2O2 enables increase of coagulation, flocculation and adsorption efficiency in NOM and oxidation by-products precursors&rsquo; removal. Selection of adequate treatment conditions provides that after chlorination in disinfection process water satisfies drinking water quality criteria, in terms of trihalomethanes and haloacetic acids.</p>

<p>Cilj ovog rada je ispitivanje mogućnosti uklanjanja visokih koncentracija organskih i neorganskih materija iz vodenih rastvora &bdquo;Cross-Flow&ldquo; nanofiltracijom primenom spiralno uvijenih membrana. Mogućnosti separacije NOM-a, amonijum-jona i ukupnog arsena su ispitivane na koncentratima-otpadnim vodama dobijenim iz industrijskih nanofiltracionih uređaja i obuhvaćeni su eksperimentima serije NFCP. Izdvajanje visokih koncentracija jona kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i mangana je ispitivano iz prirodnih podzemnih voda i izvedeno je u eksperimentima serije NFWP. Određeni su optimalni fluksevi i transmembranski pritisci, kao i koncentracije doziranja kompleksirajućih supstanci. Dobijeni poluindustrijski rezultati su praktično primenjivi u velikoj skali za pripremu pijaće vode kako iz dubokih, tako i iz plitkih akvifera. Primena prikazanih rezultata u pripremi vode za piće od vode dubokih izdani uz značajne u&scaron;tede resursa je namenjena prvenstveno lokacijama u Panonskom basenu. Tretman bunarske vode plitkih izdani je pogodan posebno zbog dodatka organskih kompleksirajućih agenasa koji supstitui&scaron;u uobičajene postupke deferizacije i demanganizacije i na taj način znatno smanjuju kako investicione, tako i eksploatacione tro&scaron;kove postrojenja. Dobijeni rezultati su poslužili kao osnova za izradu idejnog re&scaron;enja industrijskog postrojenja za kondicioniranje pijaće vode od bunarske vode duboke izdani iz regiona grada Zrenjanina, kao i izradu idejnog re&scaron;enja industrijskog postrojenja za kondicioniranje pijaće vode od bunarske vode plitke izdani regiona grada Bačke Palanke za naseljeno mesto Despotovo.</p> / <p>The goal of this thesis was to examine removal possibility of high concentrations of organic and inorganic matter from aquatic solution using &ldquo;Cross-flow&rdquo; spiral wound nanofiltration membranes. Natural organic matter, ammonia ions and total arsenic removal was examined using concentrates &ndash; waste water obtained from industrial nanofiltration plant and they present NFCP experiment series. Removal of high concentrations of calcium, magnesium, iron and manganese ions was a part of NFWP experiments and was conducted using natural groundwater. Optimal fluxes and transmembrane pressures, as well as complexing substances dosage concentrations were determined. Obtained results in semi industrial scale are practically applicable on the large scale plants for drinking water preparation from deep wells, as well as from shallow aquifers. Application of presented results, concerning drinking water preparation from deep wells with significant savings of water resources, is designed especially for locations in Pannonia basin. Shallow aquifer well water treatment is applicable in practice especially because of addition of organic complexation agents that substitutes conventional deferization and manganese removal methods ultimately reducing investment and exploitation costs. On the basis of obtained results, industrial plant that produces drinking water from Zrenjanin aquifer deep well was designed. Furthermore, potable water industrial plant was designed that used shallow aquifer well water located in Bačka Palanka region, settlement Despotovo.</p>

<p>Ispitana je kinetika i mehanizam fotokatalitičke&nbsp;razgradnje herbicida kvinmeraka i klomazona u prisustvu&nbsp;UV/TiO₂&nbsp; Degussa P25, odnosno piklorama i&nbsp; klopiralida&nbsp;<br />primenom UV/TiO₂&nbsp; Wackherr pri različitim&nbsp;eksperimentalnim uslovima. Praćena je i kinetika&nbsp;razgradnje odabranih herbicida direktnom fotolizom uz&nbsp;primenu sunčevog, UV i vidljivog zračenja, kao i u&nbsp;odsustvu svetlosti. Pored toga, upoređena je efikasnost&nbsp;<br />UV/TiO₂&nbsp; Degussa P25, odnosno UV/TiO₂&nbsp; Wackherr sa&nbsp;vidljivim zračenjem, kao i direktnom fotolizom u&nbsp;prisustvu pomenutih izvora svetlosti.&nbsp; U cilju procene&nbsp;<br />citotoksičnosti klomazona i klopiralida, kao i sme&scaron;e&nbsp;klomazona i klopiralida i njihovih intermedijera nastalih&nbsp;tokom fotokatalitičke razgradnje ispitan je&nbsp; in vitro&nbsp; rast&nbsp;<br />ćelijskih linija&nbsp; MRC-5 i H-4-II-E.&nbsp; Nakon ispitivanja&nbsp;fotokatalitičke razgradnje odabranih herbicida u dvaput&nbsp;destilovanoj vodi, praćena je njihova razgradnja i u&nbsp;prirodnim vodama. Takođe, ispitan je uticaj dodatka&nbsp;hidrogenkarbonata i huminske kiseline na efikasnost&nbsp;razgradnje odabranih herbicida. Fotokatalitička razgradnja&nbsp;klomazona, piklorama i mekopropa je ispitivana i u&nbsp;prisustvu UV/TiO₂&nbsp; nanocevi. Aktivnost katalizatora TiO_2&nbsp;Wackherr&nbsp; i TiO₂&nbsp; nanocevi je upoređena sa TiO₂&nbsp; Degussa&nbsp;P25.</p> / <p>The kinetics and mechanism of photocatalytic degradation&nbsp;of the herbicides quinmerac and clomazone in the&nbsp;presence of UV/TiO₂&nbsp; Degussa P25, and of picloram and&nbsp;clopyralid using UV/TiO₂&nbsp; Wackherr under different&nbsp;experimental conditions were studied. The kinetics of&nbsp;degradation of selected herbicides by direct photolysis&nbsp;using sunlight, UV and visible radiation, and in the&nbsp;absence of light were followed. In addition, the&nbsp;efficiencies of UV/TiO₂&nbsp; Degussa P25 and UV/TiO_2&nbsp;Wackherr &nbsp;were compared with visible radiation and direct&nbsp;photolysis in the presence of the above mentioned light&nbsp;sources. In order to evaluate the cytotoxicity of clomazone&nbsp;<br />and clopyralid alone and in their mixture with&nbsp;intermediates formed during the photocatalytic&nbsp;degradation, in vitro growth of cell lines, MRC-5 and H-4-II-E was followed. After examining&nbsp; the photocatalytic&nbsp;degradation of selected herbicides in double distilled&nbsp;water, their decomposition in natural waters was also&nbsp;followed. Also, the influence of hydrogencarbonate and&nbsp;humic acid addition on the efficiency of degradation of&nbsp;selected herbicides was studied. Photocatalytic&nbsp;degradations of clomazone, picloram and mecoprop were&nbsp;investigated in the presence of UV/TiO_2&nbsp;nanotubes. Activities of the catalysts TiO₂&nbsp; Wackherr and TiO_2&nbsp;nanotubes were compared to TiO₂ Degussa P25.</p>

<p>Рањивост од&nbsp; природних хазарда представља атрактивну тему<br />данашњице, која произилази из значаја који има за проблематику<br />природних непогода. Рањивост представља обавезну компоненту<br />сваке природне непогоде, тачније схвата се као &bdquo;контролна<br />полуга&ldquo; за смањење ризика од природних непогода. Социјална<br />рањивост од природних хазарда треба да укаже и опише ко или<br />шта је угрожено деловањем природног хазарда и у којој мери, као<br />и на обим и озбиљност последица које из потенцијалне колизије<br />могу произаћи. Из тог разлога, јавила се&nbsp; потреба да се социјална<br />рањивост измери, премери или процени у тежњи да се теоријске<br />поставке боље разумеју и добију практичну примену. Тај<br />комплексан приступ треба да пружи информације о нивоима<br />рањивости, као и отпорности одређених елемената у простору,&nbsp; а<br />потом и да омогући идентификацију покретачких фактора који<br />утичу на формирање и развој појаве социјалне рањивости. С<br />обзиром да је процена социјалне рањивости базирана на<br />званичним статистичким подацима, који дају уопштену, стерилну<br />слику стварности, за&nbsp; њено употпуњавање и хуманизацију<br />неопходно је истраживање перцепције, знања, ставова и искуства<br />становништва са природним хазардима и природним непогодама.<br />Најбољи приступ за испуњење тог циља је анкетно истраживање<br />које треба да омогући увид у поменуте карактеристике код<br />појединца, а потом обрадом добијених података и њиховим<br />уопштавањем стиче се потпуна слика о друштву и његовом<br />односу према природним хазардима и спремност за природне<br />непогоде.</p> / <p>Ranjivost od&nbsp; prirodnih hazarda predstavlja atraktivnu temu<br />današnjice, koja proizilazi iz značaja koji ima za problematiku<br />prirodnih nepogoda. Ranjivost predstavlja obaveznu komponentu<br />svake prirodne nepogode, tačnije shvata se kao &bdquo;kontrolna<br />poluga&ldquo; za smanjenje rizika od prirodnih nepogoda. Socijalna<br />ranjivost od prirodnih hazarda treba da ukaže i opiše ko ili<br />šta je ugroženo delovanjem prirodnog hazarda i u kojoj meri, kao<br />i na obim i ozbiljnost posledica koje iz potencijalne kolizije<br />mogu proizaći. Iz tog razloga, javila se&nbsp; potreba da se socijalna<br />ranjivost izmeri, premeri ili proceni u težnji da se teorijske<br />postavke bolje razumeju i dobiju praktičnu primenu. Taj<br />kompleksan pristup treba da pruži informacije o nivoima<br />ranjivosti, kao i otpornosti određenih elemenata u prostoru,&nbsp; a<br />potom i da omogući identifikaciju pokretačkih faktora koji<br />utiču na formiranje i razvoj pojave socijalne ranjivosti. S<br />obzirom da je procena socijalne ranjivosti bazirana na<br />zvaničnim statističkim podacima, koji daju uopštenu, sterilnu<br />sliku stvarnosti, za&nbsp; njeno upotpunjavanje i humanizaciju<br />neophodno je istraživanje percepcije, znanja, stavova i iskustva<br />stanovništva sa prirodnim hazardima i prirodnim nepogodama.<br />Najbolji pristup za ispunjenje tog cilja je anketno istraživanje<br />koje treba da omogući uvid u pomenute karakteristike kod<br />pojedinca, a potom obradom dobijenih podataka i njihovim<br />uopštavanjem stiče se potpuna slika o društvu i njegovom<br />odnosu prema prirodnim hazardima i spremnost za prirodne<br />nepogode.</p> / <p>Today,&nbsp; vulnerability&nbsp; to natural hazards is one of the most attractive topic, which stems from its importance for the research field of natural disasters. Vulnerability is a mandatory component of any natural disasters, more precisely understood as the &quot;control lever&quot; to reduce the natural disasters risk. Social vulnerability should point to and describe who or what is at risk from natural hazards and the extent and severity of the consequences of potential collisions. For this reason, there is a need to&nbsp; measure or estimate social vulnerability, which will enable theoretical assumptions to be better understood and receive practical application. This complex approach should provide information on the levels of vulnerability, as well as the resistance of certain elements in space,&nbsp; and then to allow the identification of the driving factors that influence the formation and development of the social vulnerability phenomena. Social vulnerability assessment is based on official statistics, which provide a general, sterile picture of reality, but its humanization is necessary through exploring of perceptions, knowledge, awareness and experiences of the society to natural hazards and natural disasters. The best approach for achieving that goal is the survey that should provide insight into the mentioned characteristics of the individual, and then processing the data and their generalization gets the full picture of the society and its relation to natural hazards and natural disasters preparedness.</p>

<p>Cilj&nbsp; istraživanja&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; ove&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je&nbsp; utvrđivanje&nbsp; efekata&nbsp; različitih<br />oksidacionih procesa na bazi ozona, vodonik-peroksida i UV zračenja na sadržaj i reaktivnost prirodnih&nbsp; organskih&nbsp; materija&nbsp; (POM)&nbsp; u&nbsp; različitim&nbsp; vodenim&nbsp; matriksima.&nbsp; Ispitivanja&nbsp; su sprovedena&nbsp; na&nbsp; a)&nbsp; podzemnoj&nbsp; vodi&nbsp; sa&nbsp; teritorije&nbsp; Kikinde&nbsp; i&nbsp; Temerina&nbsp; (prirodni&nbsp; matriks)&nbsp; i&nbsp; b) sintetičkom&nbsp; vodenom&nbsp; matriksu&nbsp; (rastvoru&nbsp; komercijalno&nbsp; dostupne&nbsp; huminske&nbsp; kiseline),&nbsp; koji&nbsp; se među sobom razlikuju po sastavu i strukturi prisutne POM i sadržaju bromida. Za oksidacioni proces&nbsp; (ozonizacija,&nbsp; UV&nbsp; fotoliza,&nbsp; oksidacija&nbsp; sa&nbsp; H₂O₂,&nbsp; kombinovani&nbsp; O ₃/UV&nbsp; proces&nbsp; i kombinovani&nbsp; H ₂O₂<br />/UV&nbsp; proces)&nbsp; pojedinačno&nbsp; ispitan&nbsp; je&nbsp; uticaj&nbsp; različitih&nbsp; doza&nbsp; oksidanata&nbsp; i reakcionih&nbsp; uslova.Posebna&nbsp; pažnja&nbsp; posvećena&nbsp; je&nbsp; ispitivanju&nbsp; uticaja&nbsp; navedenih&nbsp; tretmana&nbsp; na<br />formiranje&nbsp; neorganskog&nbsp; bromata,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; uticaja&nbsp; na&nbsp; sadržaj&nbsp; prekursora&nbsp;&nbsp; dezinfekcionih nusproizvoda nakon hlorisanja (THM, HAA, HAN, HK i CP).<br />Analiza&nbsp; hemijskih&nbsp; parametara&nbsp; sintetičkog&nbsp; matriksa&nbsp; (5,44&plusmn;0,30&nbsp; mg&nbsp; C/l; 0,255&plusmn;0,015 cm^-1 ;&nbsp; 4,68&plusmn;0,41&nbsp; lm^-1 mg ^-1)&nbsp; pokazuje&nbsp; da&nbsp; u&nbsp; njemu&nbsp; preovladavaju&nbsp; huminnske materije&nbsp; visoke&nbsp; hidrofobnosti.&nbsp; Visok&nbsp; sadržaj&nbsp; POM&nbsp; pretežno&nbsp; hidrofobnog&nbsp; karaktera&nbsp; je zabeležen i u vodi iz Kikinde (5,170,72 mg C/l; 0,2010,001 cm <span id="cke_bm_192S" style="display: none;">&nbsp;</span><span id="cke_bm_190S" style="display: none;">&nbsp;</span>^-1<span id="cke_bm_192E" style="display: none;">&nbsp;</span><span id="cke_bm_190E" style="display: none;">&nbsp;</span> ; 3,88&plusmn;0,70 lm<span id="cke_bm_193S" style="display: none;">&nbsp;</span>^-1<span id="cke_bm_193E" style="display: none;">&nbsp;</span> mg^-1 ), dok je&nbsp; sadrža<span id="cke_bm_194E" style="display: none;">&nbsp;</span>j&nbsp; POM&nbsp; u&nbsp; sirovoj&nbsp; vodi&nbsp; iz&nbsp; Temerina&nbsp; (2,060,38&nbsp; mg&nbsp; C/l;&nbsp; 0,0500,001&nbsp; cm<span id="cke_bm_203S" style="display: none;">&nbsp;</span><span id="cke_bm_201S" style="display: none;">&nbsp;</span>^-1<span id="cke_bm_203E" style="display: none;">&nbsp;</span><span id="cke_bm_201E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; ; 2,43&plusmn;0,21 lm <span id="cke_bm_204S" style="display: none;">&nbsp;</span>^-1<span id="cke_bm_204E" style="display: none;">&nbsp;</span> mg ^-1<span id="cke_bm_205E" style="display: none;">&nbsp;</span><span id="cke_bm_202E" style="display: none;">&nbsp;</span><span id="cke_bm_191E" style="display: none;">&nbsp;</span><br />) značajno niži i preovladavaju POM hidrofilnog karaktera. Veći stepen hidrofobnosti sintetičkog matriksa u poređenju sa&nbsp; prirodnim matriksima, rezultovao&nbsp; je&nbsp; i&nbsp; većom&nbsp; reaktivnosti&nbsp; organske&nbsp; materije&nbsp; sa&nbsp; hlorom,&nbsp; &scaron;to&nbsp; se&nbsp; može&nbsp; zaključiti&nbsp; na<br />osnovu visokih vrednosti PFDBP nakon hlorisanja. Vrednost PFTHM u sintetičkom matriksu iznosi&nbsp; 544&plusmn;85,9&nbsp; &micro;g/l,&nbsp; dok&nbsp; je&nbsp; PFTHM&nbsp; u&nbsp; kikindskoj&nbsp; i&nbsp; temerinskoj&nbsp; sirovoj&nbsp; vodi&nbsp; znatno&nbsp; niži (279&plusmn;32,3&nbsp; i&nbsp; 180&plusmn;44,0&nbsp; &micro;g/l,&nbsp; respektivno).&nbsp; Vrednost&nbsp; PFHAA&nbsp; u&nbsp; sintetičkom&nbsp; matriksu&nbsp; iznosi 484&plusmn;77,5 &micro;g/l, dok je PFHAA u kikindskoj 244&plusmn;11,1 &micro;g/l i u temerinskoj vodi 165&plusmn;32,5 &micro;g/l. Sadržaj&nbsp; HK&nbsp; (8,05&plusmn;3,63&nbsp; &micro;g/l&nbsp; sintetički&nbsp; matriks;&nbsp; 14,91,38&nbsp; &micro;g/l&nbsp; Kikinda;&nbsp; 7,400,25&nbsp; &micro;g/l Temerin)&nbsp; je&nbsp; znatno&nbsp; niži&nbsp; u&nbsp; poređenju&nbsp; sa&nbsp; prekursorima&nbsp; THM&nbsp; i&nbsp; HAA,&nbsp; dok&nbsp; prekursori&nbsp; HAN&nbsp; i hlorpikrina&nbsp; nisu&nbsp; detektovani&nbsp; u&nbsp; sirovoj&nbsp; vodi.&nbsp; Nusproizvodi&nbsp; koji&nbsp; se&nbsp; dominantno&nbsp; formiraju&nbsp; u svim&nbsp; ispitivanim&nbsp; vodenim&nbsp; matriksima&nbsp; su&nbsp; hlorovani&nbsp; THM&nbsp; i&nbsp; HAA,&nbsp; dok&nbsp; se&nbsp; bromovani&nbsp; DBPformiraju u znatno nižim koncentracijama. Zastupljenost bromovanih DBP u temerinskoj vodi<br />je&nbsp; znatno&nbsp; veći&nbsp; u&nbsp; poređenju&nbsp; sa&nbsp; vodom&nbsp; iz&nbsp; Kikinde,&nbsp; kao&nbsp; rezultat&nbsp; prisustva&nbsp; veće&nbsp; koncentracije bromida u sirovoj vodi (0,05&plusmn;0,01 mg Br -/l Temerin; 0,03&plusmn;0,01 mg Br<br />-/l Kikinda). Ispitivanjem&nbsp; uticaja&nbsp; oksidacionih&nbsp; procesa&nbsp; (UV&nbsp; fotolize,&nbsp; ozonizacije,&nbsp; oksidacije vodonik-peroksidom)&nbsp; na&nbsp; sadržaj&nbsp; i&nbsp; reaktivnost&nbsp; POM&nbsp; u&nbsp; ispitivanim&nbsp; vodenim&nbsp; matriksima utvrđeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; tretman&nbsp; vode&nbsp; UV&nbsp; zračenjem&nbsp; i&nbsp; vodonik-peroksidom,&nbsp; kada&nbsp; se&nbsp; primenjuju&nbsp; kao samostalan&nbsp; tretman,&nbsp; ne&nbsp; pokazuju&nbsp; značajnu&nbsp; efikasnost&nbsp; u&nbsp; smanjenju&nbsp; sadržaja&nbsp; POM.Tretman vode&nbsp; ozonom&nbsp; se&nbsp; pokazao&nbsp; kao&nbsp; veoma&nbsp; efikasan&nbsp; u&nbsp; uklanjanju&nbsp; POM&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; smanjenju&nbsp; sadržaja prekursora&nbsp; DBP&nbsp; kod&nbsp; svih&nbsp; ispitivanih&nbsp; vodenih&nbsp; matriksa,&nbsp; kao&nbsp; rezultat&nbsp; smanjenja&nbsp; reaktivnosti POM&nbsp; ka&nbsp; formiranju&nbsp; ovih&nbsp; DBP.&nbsp; Smanjenje&nbsp; sadržaja&nbsp; POM&nbsp; u&nbsp; vodi&nbsp; tokom&nbsp; tretmana&nbsp; raste&nbsp; sa povećanjem&nbsp; primenjene&nbsp; doze&nbsp; ozona,&nbsp; pri&nbsp; čemu&nbsp; se&nbsp; najbolji&nbsp; rezultati&nbsp; postižu&nbsp; pri&nbsp; najvećoj primenjenoj&nbsp; dozi&nbsp; od&nbsp; 3,0&nbsp; mg&nbsp; O 3/mg&nbsp; DOC&nbsp; (do&nbsp; 32%&nbsp; DOC,&nbsp; 92%&nbsp; UV254 sintetički&nbsp; matriks;&nbsp; do 17%&nbsp; DOC,&nbsp; 76%&nbsp; UV 254&nbsp; Kikinda;&nbsp; do&nbsp; 15%&nbsp; DOC&nbsp; i&nbsp; 66%&nbsp; UV254&nbsp;&nbsp;&nbsp; Temerin).&nbsp; U&nbsp; sintetičkom matriksu&nbsp; najveće&nbsp; smanjenje&nbsp; PFTHM&nbsp; (za&nbsp; 76%)&nbsp; i&nbsp; PFHAA&nbsp; (za&nbsp; 80%)&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; sadržaj&nbsp; u sirovoj vodi se postiže pri dozi od 1,0&nbsp; mg O₃/mg DOC. Najveće smanjenje PFTHM (za 38%)<br />i PFHAA (za 42%) u vodi iz Kikinde postiže se pri dozi od 3,0 mg O ₃/mg DOC. U vodi iz Temerina najveće smanjenje PFTHM (za&nbsp; 27%) je pri dozi od 3,0 mg O ₃ /mg DOC, dok se za smnjenje&nbsp; PFHAA&nbsp; (za&nbsp; 54%)&nbsp; najbolje&nbsp; pokazala&nbsp; doza&nbsp; od&nbsp; 1,0&nbsp; mg&nbsp; O<br />3 /mg&nbsp; DOC.&nbsp; Sadržaj prekursora&nbsp; HK&nbsp; i&nbsp; HAN&nbsp; (temerinska&nbsp; voda)&nbsp; je&nbsp; veoma&nbsp; nizak&nbsp; nakon&nbsp; tretmana.&nbsp; Tretman&nbsp; vode ozonom&nbsp; vodi&nbsp; ka&nbsp; formiranju&nbsp; DBP&nbsp; sa&nbsp; vi&scaron;e&nbsp;&nbsp; supstituisanih&nbsp; atoma&nbsp; broma,&nbsp; dok&nbsp; u&nbsp; vodama&nbsp; sa srednjim sadržajem bromida (50 &micro;g Br -/l) dovodi do formiranja bromata. Kombinacijom&nbsp; ozonizacije&nbsp; sa&nbsp; UV&nbsp; zračenjem&nbsp; se&nbsp; značajno&nbsp; može&nbsp; pospe&scaron;iti&nbsp; efiksnost uklanjanja&nbsp; POM&nbsp; postignuta&nbsp; primenom&nbsp; samostalne&nbsp; ozonizacije.&nbsp; Najveće&nbsp; smanjenje&nbsp; sadržaja POM u&nbsp; sintetičkom matriksu (za 85% DOC, 98% UV254 i 87% SUVA), u vodi iz Kikinde (za<br />23% DOC, 83% UV 254, 77% SUVA), i vodi iz Temerina (za 15% DOC, 80% UV<br />254 i 75% SUVA), u odnosu na vrednosti u netretiranoj vodi postignuto je pri najvećoj primenjenoj dozi od&nbsp; 3,0&nbsp; mg&nbsp; O₃ /mg&nbsp; DOC&nbsp; i&nbsp; 6000&nbsp; mJ/cm 2 .&nbsp; Efikasnost&nbsp; procesa&nbsp; raste&nbsp; u&nbsp; vodama&nbsp; u&nbsp; kojima preovladavaju&nbsp; POM&nbsp; veće&nbsp; hidrofobnosti.&nbsp; MeĎutim,&nbsp; iako&nbsp; se&nbsp; O₃ /UV&nbsp; procesom&nbsp; postiže&nbsp; visok stepen&nbsp; smanjenja&nbsp; PFTHM&nbsp; u&nbsp; sintetičkom&nbsp; matriksu&nbsp; se&nbsp; najbolje&nbsp; pokazao&nbsp; tretman&nbsp; ozonom (1,0 mg&nbsp; O3/mg&nbsp; DOC),&nbsp; dok&nbsp; se&nbsp; najveće&nbsp; smanjenje&nbsp; PFHAA&nbsp; (82%)&nbsp; postiže&nbsp; pri&nbsp; dozi&nbsp; ozona&nbsp; od 1,0 mg O_3/mg DOC i UV zračenja od 6000 mJ/cm ^{2 .} U vodi iz Kikinde se PFTHM smanjuje za 50% pri dozi od 3,0 mg O ₃/mg DOC i 6000 mJ/cm 2 , dok se u slučaju uklanjanja prekursora<br />HAA&nbsp; ozonizacija&nbsp; pokazala&nbsp; kao&nbsp; superiorniji&nbsp; proces.&nbsp; U&nbsp; vodi&nbsp; iz&nbsp; Temerina&nbsp; se&nbsp; u&nbsp; pogledu uklanjanja&nbsp; prekursora&nbsp; THM&nbsp; i&nbsp; HAA&nbsp; ozonizacija&nbsp; pokazala&nbsp; kao&nbsp; optimalan&nbsp; proces.&nbsp; Visok alkalitet&nbsp; prirodnih&nbsp; voda&nbsp; inhibira&nbsp; radikalski&nbsp; mehanizam&nbsp; u&nbsp; toku&nbsp; AOP&nbsp; i&nbsp; favorizuje&nbsp; oksidaciju POM molekulskim ozonom.&nbsp; Prekursori HK se formiraju u&nbsp; veoma niskim koncentracijama i njihov sadržaj ne varira značajno tokom tretmana. U prirodnim matriksima tokom AOP pri dozi&nbsp; ozona&nbsp; od&nbsp; 3,0 mg&nbsp; O₃ /mg&nbsp; DOC&nbsp; dolazi&nbsp; do&nbsp; formiranja&nbsp; HAN,&nbsp; međutim,&nbsp; nije&nbsp; uočen&nbsp; jasan trend&nbsp; sa&nbsp; povećanjem&nbsp; doze&nbsp; UV&nbsp; zračenja.&nbsp; Tretman&nbsp; doprinosi&nbsp; formiranju&nbsp; bromovanih&nbsp; vrsta THM,&nbsp; dok&nbsp; se&nbsp; tokom&nbsp; AOP&nbsp; pri&nbsp; najvećoj&nbsp; dozi&nbsp; ozona&nbsp; od&nbsp; 3,0 mg&nbsp; O₃ /mg&nbsp; DOC&nbsp; formiraju bromovani HAN.<br />Najveće&nbsp; smanjenje&nbsp; sadržaja&nbsp; POM&nbsp; primenom&nbsp; kombinacije&nbsp; oksidacije&nbsp; sa&nbsp; H ₂O₂<br />i&nbsp; UV zračenja u sintetičkom matriksu (za do 17% DOC, 70% UV 254 ), u vodi iz Kikinde (za do 22% DOC, 53% UV₂₅₄), i vodi iz Temerina (za do 7% DOC, 68% UV<br />₂₅₄), u odnosu na vrednosti u sirovoj vodi, se postižu pri dozi H ₂O₂ i UV zračenja od 3,0 mg H₂O₂/mg DOC i 6000 mJ/cm ² .<br />Najveće&nbsp; smanjenje&nbsp; PFTHM&nbsp; od&nbsp; 54%&nbsp; u&nbsp; sintetičkom&nbsp; matriksu&nbsp; se&nbsp; postiže&nbsp; pri&nbsp; dozi&nbsp; od 0 mg H₂O₂/mg DOC i 6000 mJ/cm ² ,&nbsp; dok se smanjenje PFHAA (za 35%)&nbsp; postiže primenom doze vodonik-peroksida i UV zračenja od 1,0 mg H ₂O₂ /mg&nbsp; DOC i 3000 mJ/cm ² . U vodi izKikinde&nbsp; H₂O₂ /UV&nbsp; proces&nbsp; ne&nbsp; utiče&nbsp; značajno&nbsp; na&nbsp; sadržaj&nbsp; prekursora&nbsp; THM,&nbsp; dok&nbsp; se&nbsp; najveće smanjenje&nbsp; PFHAA&nbsp; (za&nbsp; 35%)&nbsp; postiže&nbsp; pri&nbsp; dozi&nbsp; od&nbsp; 3,0&nbsp; mg&nbsp; H_{<span id="cke_bm_235S" style="display: none;">&nbsp;</span>2<span id="cke_bm_235E" style="display: none;">&nbsp;</span>}O₂/mg&nbsp; DOC&nbsp; i&nbsp; 600&nbsp; mJ/cm ² .H<span id="cke_bm_184S" style="display: none;">&nbsp;</span>₂<span id="cke_bm_184E" style="display: none;">&nbsp;</span>O₂<span id="cke_bm_185E" style="display: none;">&nbsp;</span>/UV&nbsp; proces&nbsp; dovodi&nbsp; do&nbsp; smanjenja&nbsp; PFTHM&nbsp; u&nbsp; Temerinskoj&nbsp; vodi&nbsp; za&nbsp; 74%&nbsp; pri&nbsp; dozi&nbsp; od 3,0 mg H₂O₂/mg DOC i 600 mJ/c<span id="cke_bm_236E" style="display: none;">&nbsp;</span>m ² ,&nbsp; dok primenjeni tretman ne pokazuje značajan uticaj na<br />PFHAA.&nbsp; Prekursori HK su detektovani u sintetičkom matriksu i temerinskoj vodi u niskim koncentracijama.&nbsp; U&nbsp; temerinskoj&nbsp; vodi&nbsp; nakon&nbsp; AOP&nbsp; pri&nbsp; dozi&nbsp; vodonik-peroksida&nbsp; od 3,0 mg H₂O₂ /mg DOC dolazi&nbsp; do formiranja HAN i hlorpikrina. Primenjeni tretman vodi ka formiranju bromovanih DBP. Svi rezultati dobijeni u toku istraživanja ukazuju na neophodnost optimizacije procesa u&nbsp; tretmanu&nbsp; ispitivanih&nbsp; vodenih&nbsp; matriksa&nbsp; i&nbsp; određivanja&nbsp; optimalnog&nbsp; procesa uzimajući&nbsp; u&nbsp; obzir<br />karakteristika&nbsp; sirove&nbsp; vode&nbsp; i&nbsp; efikasnost&nbsp; koja&nbsp; se&nbsp; želi&nbsp; postići.Kombinacijom&nbsp; dva&nbsp; i&nbsp; vi&scaron;e konvencionalnih&nbsp; tretmana&nbsp; i&nbsp; optimizacijom&nbsp; reakcionih&nbsp; uslova&nbsp; može&nbsp; se&nbsp; postići&nbsp; visoka efikasnost uklanjanja POM, kao i ciljano uklanjanje prekursorskog materijala odabranih DBP, međutim&nbsp; tretman&nbsp; vode&nbsp; ozonom&nbsp; pri&nbsp; dozi&nbsp; od&nbsp; 1,0 mg&nbsp; O₃<br />/mg&nbsp; DOC&nbsp; se&nbsp; pokazao&nbsp; kao&nbsp; optimalan proces.</p> / <p>The aim of the research&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; PhD thesis&nbsp; was&nbsp; to determine the effects of various oxidation processes based on ozone, hydrogen peroxide and UV irradiation on the content and reactivity of natural organic matter&nbsp; (NOM)&nbsp; in different water matrices. The&nbsp; tests were carried out&nbsp; on&nbsp; a)&nbsp; groundwater&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; territory&nbsp; of&nbsp; Kikinda&nbsp; and&nbsp; Temerin&nbsp; (natural&nbsp; matrix)&nbsp; and&nbsp; b) synthetic aqueous matrix (solution of commercially available humic&nbsp; acid), which differ in the composition&nbsp; and&nbsp; structure&nbsp; of&nbsp; NOM&nbsp; present&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; content&nbsp; of&nbsp; bromide.&nbsp; For&nbsp; the&nbsp; oxidation process&nbsp; (ozonation,&nbsp; UV&nbsp; photolysis,&nbsp; oxidation&nbsp; with&nbsp; H 2O2 ,&nbsp; combined&nbsp; O 3 /UV&nbsp; process&nbsp; and combined&nbsp; H 2O2 /UV&nbsp; process),&nbsp; the&nbsp; influence&nbsp; of&nbsp; different&nbsp; doses&nbsp; of&nbsp; oxidants&nbsp; and&nbsp; reaction conditions&nbsp; was&nbsp; examined&nbsp; individually.&nbsp; Particular&nbsp; attention&nbsp; was&nbsp; paid&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; influence&nbsp; of&nbsp; the above treatment on the formation of inorganic bromate, as well as the effect on the content of precursors of disinfectant by-products after chlorination (THM, HAA, HAN, HK and CP).Analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; chemical&nbsp; parameters&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; synthetic&nbsp; matrix&nbsp; (5.44&plusmn;0.30&nbsp; mg&nbsp; C/L; 0.255&plusmn;0.015 cm -1 ;&nbsp; 4.68&plusmn;0.41&nbsp; lm -1 mg -1 )&nbsp; shows&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; high-hydrophobic&nbsp; humic&nbsp; compounds predominate in this water. Also, high NOM content of predominantly hydrophobic character was recorded in Kikinda water (5.170.72 mg C/L; 0.2010.001 cm -1 ;&nbsp; 3.88&plusmn;0.70 lm -1 mg -1 ), while&nbsp; NOM&nbsp; content&nbsp; in&nbsp; raw&nbsp; water&nbsp; from&nbsp; Temerin&nbsp; (2.060.38&nbsp; mg&nbsp; C/L;&nbsp; 0.0500.001&nbsp; cm -1 ; 2.43&plusmn;0.21 lm -1 mg -1 ) significantly lower and predominate NOM of hydrophilic character. A higher degree of hydrophobicity of the synthetic matrix in comparison with&nbsp; natural matrices, resulted in higher reactivity of organic matter with chlorine, which can be concluded on&nbsp; the&nbsp; basis&nbsp; of&nbsp; high&nbsp; PFDBP&nbsp; values&nbsp; after&nbsp; chlorination.&nbsp; The&nbsp; PFTHM&nbsp; value&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; synthetic matrix&nbsp; was&nbsp; 544&plusmn;85.9 &micro;g/L, while the PFTHM in the raw waters from Kikinda and Temerin was&nbsp; significantly&nbsp; lower&nbsp; (279&plusmn;32.3&nbsp; and&nbsp; 180&plusmn;44.0&nbsp; &micro;g/L,&nbsp; respectively).&nbsp; The&nbsp; PFHAA&nbsp; value&nbsp; in the&nbsp; synthetic&nbsp; matrix&nbsp; was&nbsp; 484&plusmn;77.5&nbsp; &micro;g/L,&nbsp; while&nbsp; PFHAA&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; Kikinda&nbsp; water&nbsp; was 223 244&plusmn;11.1 &micro;g/L&nbsp; and in&nbsp; the&nbsp; Temerin&nbsp; water&nbsp; was&nbsp; 165&plusmn;32.5 &micro;g/L.&nbsp; The content of&nbsp; precursors of HK&nbsp; (8.05&plusmn;3.63&nbsp; &micro;g/L&nbsp; synthetic&nbsp; matrix;&nbsp; 14.91.38&nbsp; &micro;g/L&nbsp; Kikinda;&nbsp; 7.400.25&nbsp; &micro;g/L&nbsp; Temerin) was&nbsp; significantly&nbsp; lower&nbsp; compared&nbsp; to&nbsp; precursors&nbsp; of&nbsp; THMs&nbsp; and&nbsp; HAAs,&nbsp; while&nbsp; precursors&nbsp; of HANs&nbsp; and&nbsp; chloropicrin&nbsp; were&nbsp; not&nbsp; detected&nbsp; in&nbsp; raw&nbsp; water.&nbsp; The&nbsp; by- products&nbsp; that&nbsp; were predominantly&nbsp; formed&nbsp; in&nbsp; all&nbsp; the&nbsp; tested&nbsp; water&nbsp; matrices&nbsp; were&nbsp; chlorinated&nbsp; THMs&nbsp; and&nbsp; HAAs, while the brominated DBPs&nbsp; were&nbsp; formed at substantially lower concentrations. The presence of&nbsp; brominated DBPs&nbsp; in&nbsp; Temerine&nbsp; water&nbsp; were&nbsp; significantly higher compared to Kikinda water as&nbsp; a&nbsp; result&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; presence&nbsp; of&nbsp; higher&nbsp; bromide&nbsp; content&nbsp; in&nbsp; raw&nbsp; water&nbsp; (0.05&plusmn;0.01&nbsp; mg&nbsp; Br -/L Temerin; 0.03&plusmn;0.01 mg Br -/L Kikinda). By&nbsp; examining&nbsp; the&nbsp; influence&nbsp; of&nbsp; oxidation&nbsp; processes&nbsp; (UV&nbsp; photolysis,&nbsp; ozonation,hydrogen&nbsp; peroxide&nbsp; oxidation)&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; content&nbsp; and&nbsp; reactivity&nbsp; of&nbsp; NOM&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; tested&nbsp; water matrix, it was&nbsp; found that the UV&nbsp; irradiation and&nbsp; treatment by&nbsp; hydrogen peroxide, when used as an independent treatment, did&nbsp; not show significant efficacy in reducing the&nbsp; NOM content. Water treatment by ozone&nbsp; proved to be very effective in eliminating&nbsp; NOM and reducing the content of DBP precursors in all tested water&nbsp; matrices, as a result of the reduction of&nbsp; NOM reactivity &nbsp; to&nbsp; the&nbsp; formation&nbsp; of&nbsp; these&nbsp; DBPs.&nbsp; Reduction&nbsp; of&nbsp; NOM&nbsp; content&nbsp; in&nbsp; water&nbsp; during treatment increased&nbsp; with increasing the applied dose of ozone, with the best results achieved at the highest dosage of&nbsp; 3.0 mg O 3/mg DOC&nbsp; (up to 32% DOC, 92% UV 254&nbsp; synthetic matrix, up&nbsp; to&nbsp; 17%&nbsp; DOC,&nbsp; 76%&nbsp; UV 254 Kikinda,&nbsp; up&nbsp; to&nbsp; 15%&nbsp; DOC&nbsp; and&nbsp; 66%&nbsp; UV254 Temerin).&nbsp; In&nbsp; the synthetic&nbsp; matrix the highest reduction&nbsp; in&nbsp; PFTHM (76%) and PFHAA (by 80%)&nbsp; compared to raw water content&nbsp; was&nbsp; achieved at a dosage&nbsp; of 1.0 mg O 3/mg DOC. The highest reduction in PFTHM&nbsp; (38%)&nbsp; and&nbsp; PFHAA&nbsp; (42%)&nbsp; in&nbsp; Kikinda&nbsp; water&nbsp; was&nbsp; achieved&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of 3.0 mg O3 /mg DOC. In Temerin water, the highest reduction in PFTHM (27%) was at a dose of&nbsp; 3.0 mg O 3/mg DOC, while the dose of 1.0&nbsp; mg O3 /mg&nbsp; DOC&nbsp; was best shown for removing PFHAA (by 54%). The content of the precursors of HKs and HANs (Temerin water) was very low&nbsp; after&nbsp; treatment.&nbsp; Water&nbsp; treatment&nbsp; by&nbsp; ozone&nbsp; led&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; formation&nbsp; of&nbsp; DBPs&nbsp; with&nbsp; more substituted bromine atoms, while in waters with a mean bromide content (50 &mu;g Br -/L) led&nbsp; to bromate formation.Combination of ozonation with UV irradiation can greatly accelerate the effectiveness of&nbsp; NOM&nbsp; removal&nbsp; achieved&nbsp; by&nbsp; the&nbsp; use&nbsp; of&nbsp; ozonation&nbsp; alone.&nbsp; The&nbsp; highest&nbsp; reduction&nbsp; in&nbsp; NOM content in the synthetic matrix (by 85% DOC, 98% UV 254 and 87% SUVA), in Kikinda water (by 23%&nbsp; DOC, 83% UV 254 , 77% SUVA) and water from Temerin (by 15% DOC, 80% UV 254 and 75% SUVA), compared to the values in&nbsp; raw&nbsp; water, was achieved at the highest&nbsp; dose of 3.0&nbsp; mg&nbsp; O 3 /mg&nbsp; DOC&nbsp; and&nbsp; 6000&nbsp; mJ/cm 2 .&nbsp; The&nbsp; efficiency&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; process&nbsp; was&nbsp; growing&nbsp; in&nbsp; the waters where NOM predominates of hydrophobicity. Although the O 3 /UV process achieved a high&nbsp; degree&nbsp; of&nbsp; reduction&nbsp; in&nbsp; PFTHM&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; synthetic&nbsp; matrix&nbsp; the&nbsp; ozonation (1.0 mg O3 /mg DOC)&nbsp; was&nbsp; proved&nbsp; as&nbsp; more&nbsp; efficient,&nbsp; while&nbsp; the&nbsp; highest&nbsp; reduction&nbsp; in&nbsp; PFHAA (82%)&nbsp; was&nbsp; achieved&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; ozone&nbsp; dose&nbsp; of&nbsp; 1.0&nbsp; mg&nbsp; O 3/mg&nbsp; DOC&nbsp; and&nbsp; UV&nbsp; irradiation&nbsp; of 6000 mJ/cm 2 . In the water from Temerin,&nbsp; in case to removal of precursors of THM and HAA, ozonation&nbsp; was proved&nbsp; to be an optimal process. High alkalinity of natural waters&nbsp; inhibits the radical &nbsp; mechanism&nbsp; during&nbsp; AOP&nbsp; and&nbsp; favors&nbsp; NOM&nbsp; oxidation&nbsp; with&nbsp; molecular&nbsp; ozone.&nbsp; HKs precursors were formed at very low concentrations and their content did not vary significantly during&nbsp; the&nbsp; treatment.&nbsp; In&nbsp; natural&nbsp; matrices&nbsp; during&nbsp; the&nbsp; AOP&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; ozone&nbsp;&nbsp; dose&nbsp; of 3.0 mg O3 /mgDOC, HANs&nbsp; were&nbsp; formed, however, there&nbsp; was&nbsp; no clear trend with increasing UV irradiation. The treatment contributed to the formation of brominated THM species, while during&nbsp; the&nbsp; AOPs,&nbsp; brominated&nbsp; HANs&nbsp; were&nbsp; formed&nbsp; at&nbsp; the&nbsp; maximum&nbsp; dose&nbsp; of&nbsp; ozone&nbsp; of 3.0 mg O3/mg DOC. 224 The largest decrease in&nbsp; NOM content by the combination of oxidation with H2O2 and UV irradiation in the synthetic matrix (for up to 17% DOC, 70% UV 254 ), in Kikinda water (up to 22% DOC, 53% UV 254), and water from Temerin&nbsp; (7% DOC, 68% UV 254 ), compared&nbsp; to the values&nbsp; in&nbsp; raw&nbsp; water,&nbsp; were&nbsp; obtained&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of&nbsp; H 2O2 and&nbsp; UV&nbsp; irradiation&nbsp; of 3.0 mg O3 /mg DOC&nbsp; and 6000 mJ/cm 2 . The highest PFTHM reduction of 54% in the&nbsp; synthetic matrix was achieved at a dosage of 1.0 mg H2O2/mg DOC and 6000 mJ/cm 2 , while a decrease in&nbsp; PFHAA&nbsp; (35%)&nbsp; was&nbsp; achieved&nbsp; using&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of&nbsp; hydrogen&nbsp; peroxide&nbsp; and&nbsp; UV&nbsp; irradiation&nbsp; of 1.0 mg H2O2/mg DOC and 3000 mJ/cm 2 . In the water from Kikinda, the H2O2 /UV process did not significantly affect on the THM precursors content, while the highest reduction in PFHAA (35%)&nbsp; was&nbsp; achieved&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of&nbsp; 3.0&nbsp; mg&nbsp; H2O2/mg&nbsp; DOC&nbsp; and&nbsp; 600&nbsp; mJ/cm 2 .&nbsp; The&nbsp; H 2O2 /UV process&nbsp; led&nbsp; to&nbsp; a&nbsp; decrease&nbsp; in&nbsp; PFTHM&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; Temerin&nbsp; water&nbsp; by&nbsp; 74%&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of 3.0 mg&nbsp; 2O2 /mg&nbsp; DOC&nbsp; and&nbsp; 600&nbsp; mJ/cm 2 ,&nbsp; whereas&nbsp; the&nbsp; treatment&nbsp; applied&nbsp; had&nbsp; no&nbsp; significant effect on PFHAA. HKs precursors were detected in synthetic matrix and the Temerin water at low&nbsp; concentrations.&nbsp; In&nbsp; the&nbsp; water&nbsp; after&nbsp; the&nbsp; AOP&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of&nbsp; 3.0&nbsp; mg&nbsp; H 2O2 /mg&nbsp; DOC&nbsp; of hydrogen&nbsp; peroxide,&nbsp; HANs&nbsp; and&nbsp; chloropicrin&nbsp; were&nbsp; formed.&nbsp; The&nbsp; applied&nbsp; treatment&nbsp; led&nbsp; to&nbsp; the formation of brominated DBPs.<br />All the results obtained during the research indicate the necessity of optimization&nbsp; the process&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; treatment&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; examined&nbsp; water&nbsp; matrices&nbsp; and&nbsp; determination&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; optimal process taking into account the characteristics of&nbsp; raw water and the efficiency to be achieved. By combining two or more conventional treatments and optimizing the reaction conditions, high&nbsp; NOM removal efficiency can be achieved, as well as removal of the&nbsp; targeted&nbsp; precursor material&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; selected&nbsp; DBPs,&nbsp; but&nbsp; the&nbsp; treatment&nbsp; of&nbsp; ozone&nbsp; water&nbsp; at&nbsp; a&nbsp; dose&nbsp; of 1.0 mg O3 /mg DOC was proved to be an optimal process.</p>