Denna undersökning har som övergripande syfte att undersöka vilka möjligheter scenografer och kostymdesigners har för att kunna arbeta med hållbarhet inom scenkonst. Studien fokuserar på att undersöka vilka konkreta verktyg scenkonstnärer, institutioner och branschorganisationer har till sitt förfogande idag och hur ett strategiskt hållbarhetsarbete kan läggas upp. Den undersöker också dilemmat mellan att vara både konstnär och hållbarhetsmedveten i en konstnärlig process. Metoden för undersökningen har varit att intervjua scenkonstnärer och branschorganisationer från Danmark, Norge och Sverige, för att få en helhetsbild av de olika ländernas hållbarhetsarbete och hur scenkonstbranschen medverkar till klimatomställningen. Undersökningen har analyserat material från en case study, intervjuer, litteratur, handlingsplaner och egna erfarenheter med syfte att undersöka hur scenkonstnärer arbetar med hållbarhet. Resultatet av studien visar att branschen i de olika länderna kommit olika långt i sitt hållbarhetsarbete samt att det saknas gemensamma verktyg, mål och handlingsplaner. Intervjuerna pekar också på värdet av att frågan tas på allvar, lyfts till ledningsnivå och att konstnärerna inkluderas i detta arbete. Studien har inte tagit hänsyn till huruvida extra resurser behöver tillkomma branschen för att göra tillräckliga åtgärder i tid men den pekar på vikten av att de stora institutionerna måste ta ett mer övergripande ansvar för att driva branschens framtida utveckling. Förhoppningsvis kommer studien att kunna användas som en igångsättare; av enskilda konstnärer, institutioner och andra berörda i deras omställningsarbete till en mer hållbar scenkonst.

<p>Позоришни редитељ Боривоје Ханауска незаобилазан је у проучавању делатности Српског народног позоришта у периоду после Другог светског рата. Ханауска је од 1945. до 1967. (са прекидом од 1948. до 1952) у Српском народном позоришту режирао тридесет представа. Овај рад приказуке редитељски рад<br />Боривоја Ханауске у СНП, једног од најзначајнијих редитеља СНП-а, и на најбољи<br />начин показује његовог значај и допринос развоју режије у српском послератном<br />позоришту. Методи истраживања били су историјски, театролошки, реконструкција и<br />анализа свих тридесет представа које је Ханауска режирао у СНП, као и синтеза<br />добијених резултата. Овај рад на основу доступне грађе обухвата сваки сегмент<br />његовог рада на представи. У раду му је био важан сваки детаљ представе, залагао да домаћи драмски текст буде што више присутан на сцени, да се са сцене чује домаћи текст, а посебно је водио рачуна о визуелном аспекту. Један је од зачетника новог приступа драмској режији. Из сваке његове представе, у мањој или већој мери, излазила је поетичност, коју је носио дубоко у себи. Рад је илустрован палкатима и фотографијама из представа, а доноси и попис свих представа које је режирао са пописом свих актера, бројем извођења у СНП и на гостовању, као и бројем гледалаца.</p> / <p>Pozorišni reditelj Borivoje Hanauska nezaobilazan je u proučavanju delatnosti Srpskog narodnog pozorišta u periodu posle Drugog svetskog rata. Hanauska je od 1945. do 1967. (sa prekidom od 1948. do 1952) u Srpskom narodnom pozorištu režirao trideset predstava. Ovaj rad prikazuke rediteljski rad<br />Borivoja Hanauske u SNP, jednog od najznačajnijih reditelja SNP-a, i na najbolji<br />način pokazuje njegovog značaj i doprinos razvoju režije u srpskom posleratnom<br />pozorištu. Metodi istraživanja bili su istorijski, teatrološki, rekonstrukcija i<br />analiza svih trideset predstava koje je Hanauska režirao u SNP, kao i sinteza<br />dobijenih rezultata. Ovaj rad na osnovu dostupne građe obuhvata svaki segment<br />njegovog rada na predstavi. U radu mu je bio važan svaki detalj predstave, zalagao da domaći dramski tekst bude što više prisutan na sceni, da se sa scene čuje domaći tekst, a posebno je vodio računa o vizuelnom aspektu. Jedan je od začetnika novog pristupa dramskoj režiji. Iz svake njegove predstave, u manjoj ili većoj meri, izlazila je poetičnost, koju je nosio duboko u sebi. Rad je ilustrovan palkatima i fotografijama iz predstava, a donosi i popis svih predstava koje je režirao sa popisom svih aktera, brojem izvođenja u SNP i na gostovanju, kao i brojem gledalaca.</p> / <p>The theatre director Borivoje Hanausca is an unavoidable figure in the study of the Serbian National Theatre (SNP) activities in the period after the Second World War. Hanausca directed thirty plays in the Serbian National Theatre from 1945-1967(with a break from 1948-1952). This study describes the work of the theatre director Borivoje Hanausca in the Serbian National Theatre being one of the most significant directors in it and in the best way presents his contribution to the development of directing in the Serbian post-war theatre. The research methods in this work are historical and<br />theatrical; reconstruction and analysis of all the thirty plays Hanausca directed in the Serbian National Theatre as well as the synthesis of the results that were obtained. This study includes each part of his work in his plays, on the basis of the material which was available. He considered every single detail of his plays important; he supported Serbian plays to be both present and heard from the stage as much as possible and he particularly took care of visual aspects. He is one of the<br />creators of the new approach to theatre play directing. Poetics he had deep within himself came out and was present, more or less, in his plays. This work is illustrated with posters and photographs from his plays and there is a list of all plays he directed and the names of all the people involved in the performances, the number of performances in the Serbian National Theatre and performed on tour, as well as the number of audiences.</p>