<p style="text-align: justify; ">Карактеристике ресурса класификованих као простори за спортско-рекреативни туризам се пре свега односе на погодности које одређени ресурси поседују за развој одређененог облика активности. С тим у вези било би представљање спортско-рекреативних потенцијала војвођанских планина, Фрушке горе и Вршачких планина, посебно знајући да тренутно представљају једне од најатрактивнијих рекреативних предела за највеће емитивне центре у Србији, Нови Сад и Београд али и да у будућности могу понети епитете бренда за спортско рекреативни туризам у Србији. Положај Фрушке горе и Вршачких планина и природни услови за развој спортско-рекреативног туризма су такви да је на ове две планине могуће развити готове све најатрактивније облике спортско-рекреативног туризма (бициклизам, планинарење, јахање, гађање лоптицама које бојају, једрење падобраном, змајарење, лет балоном, падобранство, и друго). Фрушку гору је у контексту развоја спортско-рекреативног туризма могуће поделити у четири карактеристичне зоне унутар којих би се могло трасирати осам стаза, док је Вршачке планине могуће поделити у две зоне са три стазе. Унутар фрушкогорских и вршачких стаза постоје делови терена намењени готово свима као и они који су поприлично захтевни када су бициклизам, планинарење и теренско јахање у питању, а дуж појединих стаза постоје и пунктови за упражњавање појединих облика спортско-рекреативних активности. С тим у вези требало би рећи да је упражњавање готово свих наведених облика спортско-рекреативног туризма, сем купалишног, по већини стаза могућа током целе године али да би период од априла до октобра, када је време топло и пријатно, био нешто заступљенији јер то допушта обиласке, застоје и уживање у сваком смислу. Антропогене карактеристике војвођанских планина представљају потенцијале који су туристички недовољно искориштени, а у будућности би могли да изнедре многе тематске стазе, као што су примера ради археолошке бициклистичке, пешачке или коњичке руте, манастирске и друге. Поред добрих страна за развој спортско-рекреативног туризма, на војвођанским планинама постоје и многе лоше стране. Пример за то је непостојање информативних и промотивних материјала и активности у вези са спортско-рекреативним туризмом на планинама. У оквиру простора намењених спортско-рекреативним туристима на Фрушкој гори и Вршачким планинама не постоји адекватна обележеност стаза као и неопходне информације о стазама и активностима дуж њих.</p> / <p style="text-align: justify; ">Karakteristike resursa klasifikovanih kao prostori za sportsko-rekreativni turizam se pre svega odnose na pogodnosti koje određeni resursi poseduju za razvoj određenenog oblika aktivnosti. S tim u vezi bilo bi predstavljanje sportsko-rekreativnih potencijala vojvođanskih planina, Fruške gore i Vršačkih planina, posebno znajući da trenutno predstavljaju jedne od najatraktivnijih rekreativnih predela za najveće emitivne centre u Srbiji, Novi Sad i Beograd ali i da u budućnosti mogu poneti epitete brenda za sportsko rekreativni turizam u Srbiji. Položaj Fruške gore i Vršačkih planina i prirodni uslovi za razvoj sportsko-rekreativnog turizma su takvi da je na ove dve planine moguće razviti gotove sve najatraktivnije oblike sportsko-rekreativnog turizma (biciklizam, planinarenje, jahanje, gađanje lopticama koje bojaju, jedrenje padobranom, zmajarenje, let balonom, padobranstvo, i drugo). Frušku goru je u kontekstu razvoja sportsko-rekreativnog turizma moguće podeliti u četiri karakteristične zone unutar kojih bi se moglo trasirati osam staza, dok je Vršačke planine moguće podeliti u dve zone sa tri staze. Unutar fruškogorskih i vršačkih staza postoje delovi terena namenjeni gotovo svima kao i oni koji su poprilično zahtevni kada su biciklizam, planinarenje i terensko jahanje u pitanju, a duž pojedinih staza postoje i punktovi za upražnjavanje pojedinih oblika sportsko-rekreativnih aktivnosti. S tim u vezi trebalo bi reći da je upražnjavanje gotovo svih navedenih oblika sportsko-rekreativnog turizma, sem kupališnog, po većini staza moguća tokom cele godine ali da bi period od aprila do oktobra, kada je vreme toplo i prijatno, bio nešto zastupljeniji jer to dopušta obilaske, zastoje i uživanje u svakom smislu. Antropogene karakteristike vojvođanskih planina predstavljaju potencijale koji su turistički nedovoljno iskorišteni, a u budućnosti bi mogli da iznedre mnoge tematske staze, kao što su primera radi arheološke biciklističke, pešačke ili konjičke rute, manastirske i druge. Pored dobrih strana za razvoj sportsko-rekreativnog turizma, na vojvođanskim planinama postoje i mnoge loše strane. Primer za to je nepostojanje informativnih i promotivnih materijala i aktivnosti u vezi sa sportsko-rekreativnim turizmom na planinama. U okviru prostora namenjenih sportsko-rekreativnim turistima na Fruškoj gori i Vršačkim planinama ne postoji adekvatna obeleženost staza kao i neophodne informacije o stazama i aktivnostima duž njih.</p> / <p style="text-align: justify; "> Characteristics of resources classified as areas for sports and recreation Tourism are primarily related to the benefits that have the resources to development all types activities. In this regard it would be the presentation of sports and recreational potential of Vojvodina mountains, Fruska gora and Vrsac mountains especially knowing that currently&nbsp;represent one of the most attractive recreational areas for the largest outbound in Serbia, Novi Sad and Belgrade but also in the future may bring epithets of brand for sports and recreational tourism in Serbia. Position of Fru&scaron;ka gora and Vrsac mountains and natural conditions for development of sports and recreation tourism are such that these two mountains can develop almost all the most attractive forms of sports and recreational tourism (biking, hiking, horseback riding, paintball, paragliding, paragliding, hot air balloon rides, parachuting, etc.). Fru&scaron;ka gora mountain, in the context of sports and recreational tourism can be divided into four specific zones within which it could be traced eight track, while the Vrsac mountains can be divided into two zones with three lanes. Within Fruska Gora and Vrsac trails in some parts of the field intended for almost everyone and those who are quite demanding when you are biking, hiking and riding terrain in question, along certain trails, there are points for the exercise of certain forms of sports and recreational activities. In this connection it should say that the exercise of virtually all forms of sports and recreational tourism, except for bathing, the most possible path throughout the year but that the period from April to October, when the weather is warm and friendly, was slightly more common because it allows excursions, downtime and enjoyment in every sense. Anthropogenic features Vojvodina mountains are potentials that travel under-exploited, and in the future be able to produce many footpaths, such as for example the archaeological bicycle, pedestrian or equestrian trails, monastery, and others. Besides the positive aspects for the development of sports and recreational tourism in Vojvodina&#39;s mountains there are many disadvantages. An example is the lack of information and promotional materials and activities related to sports and recreational tourism in the mountains. Within the space intended for sports and recreational facilities for tourists in our investigations and Vrsac mountains there is no adequate trails as well as necessary information on routes and activities along them.</p>

Bakgrund: I Sverige är den generella uppfattningen att det vid val av vardagssko är rekommenderat att välja en sportsko framför en canvas tennissko. Tidigare studier har jämfört hur olika skomodeller påverkar gången, men ingen har studerat skillnader mellan sportskor och canvas tennisskor. Syfte: Undersöka hur en sko med instabil läst och platt bindsula (canvas tennissko) samt en sko med en stadig läst, en sula med bra stötdämpning och avrullning (sportsko) påverkar den mediolaterala stabiliteten olika under stödfasen. Metod: Gånganalys på fem kvinnliga deltagare. Kinetisk och kinematisk data samlades in med hjälp av ett 3D-rörelseanalyssystem. Resultat: Rörelseomfånget skiljer sig mer mellan deltagare än skomodeller. Sportskor har ett försumbart lägre rörelseomfång än canvas tennisskor. Sportskor ger mer inverterad gång än Canvas tenniskor. Steglängden och stödfasen (stance time) skiljer inte mellan de två skomodellerna. Slutsats: Fotens rörelseomfång i frontalplanet skiljer sig inte mellan canvas tennisskor och sportskor under stödfasen, men sportskon har en mer inverterad rörelse. / Background: In Sweden it is a general perception that a sports shoe is a better choice than a canvas tennis shoe for everyday use. Previous studies have investigated how different shoe models affect the gait, but none have studied the differences between sport shoes and canvas tennis shoes. Aim: Investigate how a shoe with unstable last and a flat insole (canvas tennis shoe) and a shoe with steady last, a sole with good shock absorbing and roll off (sport shoe) affect the mediolateral stability differently during stance. Methods: Gait analysis on five female participants. Kinetic and kinematic data collected with3D-modionanalysis system. Results: The range of motion differs more between participants than between shoe models. The sport shoe have a negligible lower range of motion than the canvas tennis shoe. Walking in sport shoe shows a more inverted gait than gait in canvas tennis shoe. Step length and stance time are the same in both shoe models. Conclusion: The range of motion and motion pattern of the foot in the coronal plane does not differ between canvas tennis shoes and sport shoes during stance phase, but the sport shoe has a more inverted motion.