No description available.

Работа посвящена исследованию особенностей использования форм русского глагола при переводе с английского языка форм длительного аспекта глагола (Continuous). Объектом исследования выступают тексты романа «Дюна» Ф. Герберта в переводе на русский язык А. Нового, П. Вязникова и Ю. Соколова, предметом - глаголы в форме длительного аспекта Continuous в романе Ф. Герберта «Дюна» и их соответствия в переводах на русский язык. Цель исследования: изучить специфику передачи форм Continuous на русский язык в контексте переводов А. Нового, П. Вязникова и Ю. Соколова. Материал исследования составили 319 глаголов в форме Continuous и их соответствия в трех переводах романа. Анализ показал, что более 50 % форм длительного разряда пришлось на Present Continuous. В большинстве случаев эта форма была передана настоящим временем несовершенного вида, как и в случае с Past Continuous, где преобладала форма прошедшего времени несовершенного вида. В случае с Future Continuous преобладали формы совершенного вида будущего времени, более распространенные в русском языке чем формы будущего сложного. Особое внимание на себя обращают случаи так называемого синтаксического расщепления – передачи «длительных» форм составными сказуемыми. Во многих случаях такое расщепление – следствие того, что переводчик учитывает оттенки значения связочных глаголов: to go, to get и др. Таким образом, перевод форм Continuous основывается не только на видовой и/или временной семантике, но и на контексте всей глагольной формы, на валентности основного глагола, а также на контекстном окружении. / The study investigates the specificity of using Russian verb forms when translating the Continuous forms of English verb. The object of the study is the texts of the novel "Dune" by F. Herbert, translated into Russian by A. Novy, P. Vyaznikov and Y. Sokolov. The subject of research is the Continuous verb forms used in the novel "Dune" by F. Herbert and their matches in Russian translations. The objective of the research is to study the specifics of translation of Continuous verb forms into Russian in the context of translations by A. Novy, P. Vyaznikov and Y. Sokolov. The research material consists of 319 Continuous verb forms and the corresponding Russian verb forms in translations of the novel. The analysis shows that more than 50 % of Continuous forms accounted for Present Continuous. In most cases, this form was translated with the present tense of an imperfect form of the Russian verb, as in the case of Past Continuous, where the past tense of an imperfect form predominated. In the case of Future Continuous, the forms of the perfect future tense prevailed, which are more common in Russian than the forms of the imperfect aspect of future tense. The cases of so-called syntactic splitting draw special attention. In many cases, such splitting is a consequence of the fact that the translator considers the shades of the meaning of the linking verbs: to go, to get, etc. Thus, the translation of Continuous forms is based not only on aspectual and / or temporal semantics, but also on the context of the entire verb form, on the valency of the main verb, as well as on the contextual environment.

<p>Предмет овога рада јесте синтаксичко сагледавање статуса глаголских допуна у српском језику током XVI и XVII века.<br />Глаголска допуна у морфосинтаксичком смислу обухвата именску фразу у одговарајућој падежној форми, инфинитив, односно комплементну клаузу чија је употреба дефинисана инхерентном лексичком семантиком глагола у функцији управне реченичне компоненте. Глаголска допуна у том смислу садржински конкретизује глаголску реч формирајући са њом рекцијску релацију. Реч је о зависној релацији у којој је глагол (зависно од типа формализације) управни члан, а рекцијска допуна зависни или регирани члан. Глаголска допуна у зависности од семантике свог лексичког експонента, те инхерентне лексичке семантике управног (глаголског) члана може имати различите синтаксичко-семантичке статусе. У начелу, може се говорити&nbsp; (1) о објекатској или (2) о адвербијалној допуни. Рекцијски капацитет глагола као управног члана рекцијске везе испољава се заправо кроз његову валентност, која у крајњој инстанци и диктира устројство реченичне структуре, односно број реченичних аргумената и односе међу њима.<br />С обзиром на морфосинтаксичку и лексичку сложеност овог феномена, чинило се корисним испитати какав је рекцијски капацитет глагола у XVI и XVII веку и сагледати на ком је степену развијености глаголска транзитивност у поменутом временском периоду. Материјал на коме се спровело истраживање обухвата реторички дискурс (односно пословноправну писмености) те поетски дискурс који укључује изворе из сфере&nbsp; религиозности и белетристике.<br />Резултат овога испитивања представља речник глагола са рекцијским допунама.</p> / <p>Predmet ovoga rada jeste sintaksičko sagledavanje statusa glagolskih dopuna u srpskom jeziku tokom XVI i XVII veka.<br />Glagolska dopuna u morfosintaksičkom smislu obuhvata imensku frazu u odgovarajućoj padežnoj formi, infinitiv, odnosno komplementnu klauzu čija je upotreba definisana inherentnom leksičkom semantikom glagola u funkciji upravne rečenične komponente. Glagolska dopuna u tom smislu sadržinski konkretizuje glagolsku reč formirajući sa njom rekcijsku relaciju. Reč je o zavisnoj relaciji u kojoj je glagol (zavisno od tipa formalizacije) upravni član, a rekcijska dopuna zavisni ili regirani član. Glagolska dopuna u zavisnosti od semantike svog leksičkog eksponenta, te inherentne leksičke semantike upravnog (glagolskog) člana može imati različite sintaksičko-semantičke statuse. U načelu, može se govoriti&nbsp; (1) o objekatskoj ili (2) o adverbijalnoj dopuni. Rekcijski kapacitet glagola kao upravnog člana rekcijske veze ispoljava se zapravo kroz njegovu valentnost, koja u krajnjoj instanci i diktira ustrojstvo rečenične strukture, odnosno broj rečeničnih argumenata i odnose među njima.<br />S obzirom na morfosintaksičku i leksičku složenost ovog fenomena, činilo se korisnim ispitati kakav je rekcijski kapacitet glagola u XVI i XVII veku i sagledati na kom je stepenu razvijenosti glagolska tranzitivnost u pomenutom vremenskom periodu. Materijal na kome se sprovelo istraživanje obuhvata retorički diskurs (odnosno poslovnopravnu pismenosti) te poetski diskurs koji uključuje izvore iz sfere&nbsp; religioznosti i beletristike.<br />Rezultat ovoga ispitivanja predstavlja rečnik glagola sa rekcijskim dopunama.</p> / <p>The subject of this paper is syntactic observation of the status of verb complements in the Serbian language of the 16th and 17th century.<br />Verb complementation in morphological-syntactic sense comprises the noun phrase in the corresponding case form, infinitive and complementary clause whose use is defined by inherent lexical semantics of the verb in the function of governing sentence component. Verb complementation in that sense specifies in terms of content the verbal word forming the rection relation with it. It is a dependent relation in which the verb (depending on the formalization type) is the governing member, whereas the rection complement is the dependent or subordinate member. Verb complement depending on the semantics of its lexical exponent and inherent lexical semantics of the governing (verbal) manner may have various syntactic-semantic statuses. In principle, we may discuss (1) object or (2) adverbial complement. Rection capacity of the verb as a governing member of the rection connection is expressed in fact via its valence, which eventually dictates the system of the sentence structure, i.e. the number of sentence arguments and relations among them.<br />Taking into consideration the morphological-syntactic and lexical complexity of this phenomenon, it seemed useful to examine the rection capacity of verbs in 16th and 17th century and examine the level of development of the verbal transitivity during the mentioned time period. The material which is the corpus of the research comprises rhetorical discourse (i.e. business-legal literacy) and poetic discourse which includes sources from the sphere of religion and fiction.<br />The result of this examination represents the dictionary of verbs with rection complements.</p>