What does it mean when there is nothing behind the façade? The schism between Russia and the international society reached a new level of depth as of February 2022. Тhis predicament was facilitated by events and developments prior to it, and this build-up also saw itself reflected in the sphere of international law. There was a crucial moment in 2015 when the Russian Constitutional Court passed decree 21-P. This decision was the culmination of a long legal struggle between the Russian Constitutional Court and the European Court of Human Rights. The conclusion was that if a judgment of an international court is incompatible with the Russian Constitution, then the execution of measures foreseen in the judgment of its legal order can be prevented. This thesis seeks to delineate in what way key aspects of legal scholar Mikhail Antonov’s dissertation Formalism, Realism and Conservatism in Russian Law are found manifest in the linguistic properties and legal methodology applied by the Constitutional Court in decree 21-P. The document concerning decision 21-P was subjected to a three-step assessment including an analysis of the document’s quantitative properties, a discourse analysis, as well as an analysis of the court’s legal methodology. The research results indicate that Antonov’s conception of the Russian legal system expresses itself in a diffuse multi-dimensional system in decision 21-P. It is a multifaceted pattern where different elements can elicit formalism, realism, or both simultaneously, with different degrees of prevalence. / Eсли за фасадом ничего нет, что это значит? Раскол между Россией и международным сообществом достиг нового уровня после февраля 2022 года. Этому затруднительному положению способствовали предшествующие ему события и эта эскалация нашла отражение и в сфере международного права. Переломный момент был в 2015 году, когда Конституционный Суд РФ принял постановление № 21-П. Это решение стало кульминацией длительной правовой борьбы между Конституционным судом России и Европейским судом поправам человека. Был сделан вывод о том, что в случае несовместимости решения международного суда с Конституцией РФ исполнение предусмотренных в решении мер его правопорядка может быть предотвращено. В данной диссертации делается попытка определить, каким образом ключевые аспекты диссертации профессора Михаила Антонова «Формализм, реализм и консерватизм в российском праве» проявляются в лингвистических свойствах и правовой методологии Конституционного Суда РФ в постановление № 21-П. Документ Был подвергнут трехступенчатой оценке, включающей анализ количественных характеристик документа, дискурсивный анализ, а также анализ правовой методологии суда. Результаты исследования показывают, что концепция российской правовой системы Антонова выражается в многоаспектной системе в решении № 21-П. Это многогранный паттерн, в котором разные элементы могут вызывать формализм, реализм или и то, и другое одновременно, с разной степенью преобладания. / Vad betyder det om det inte finns något bakom fasaden? Schismen mellan Ryssland och det internationella samhället nådde en ny nivå i februari 2022. Denna splittring förutsågs av händelser som ägde rum i förväg och finns även återspeglade inom internationell rättssfär. Det fanns ett avgörande ögonblick 2015, när den ryska författningsdomstolen antog dekret 21-P. Detta beslut var kulmen på en lång rättskamp mellan den ryska författningsdomstolen och den europeiska domstolen för mänskliga rättigheter. Slutsatsen var att om en dom från en internationell domstol är oförenlig med den ryska konstitutionen, kan implementeringen av åtgärder som förutses i bedömningen av dess rättsordning förhindras. Detta arbete syftar till att utforska vilket sätt de centrala aspekterna av rättsforskaren Mikhail Antonovs avhandling Formalism, Realism and Conservatism in Russian Law manifesteras i de språkliga egenskaper och den juridiska metodik som tillämpas av författningsdomstolen i dekret 21-P. Det officiella dokumentet rörande beslut 21-P genomgick en trestegsanalys som inkluderar en granskning av textens kvantitativa egenskaper, en diskursanalys samt en analys av domstolens juridiska metodik. Forskningsresultaten indikerar att Antonovs uppfattning om det ryska rättssystemet uttrycker sig i ett diffust flerdimensionellt system i beslut 21-P. Det är ett mångfacetterat mönster där olika element kan framkalla formalism, realism, eller båda samtidigt, med olika grader av prevalens.

Магистерская диссертация посвящена исследованию стрит-арт-открыток и уличному искусству в целом: рассмотрению американской и французской традиций, рассмотрению особенностей российского стрит-арта и его правового регулирования. Также работа включает в себя анализ современного состояния уличного искусства г. Екатеринбурга и классификацию стрит-арт-объектов города. Для разработки концепции издательского проекта стрит-арт-открыток был осуществлен анализ рос¬сийского книжного рынка в специфике публикаций об уличном искусстве и анализ открыток, посвященных стрит-арту, проведена оценка востре¬бованности продукта посредством сегментирования целевой аудитории и выведения «персонажей», а также рассмотрены структурно-содержательные и визуально-полиграфические особенности издания. Издательский продукт представляет собой набор открыток в количестве 12 штук формата А6, посвященный уличному искусству Екатеринбурга. / The master's thesis is devoted to the study of street art postcards and street art in general: consideration of the American and French traditions, consideration of the features of Russian street art and its legal regulation. The work also includes an analysis of the current state of street art in Yekaterinburg and classification of street art objects in the city. To develop the concept of a publishing project street art-cards performed analysis of the Russian book market in the specific publications about street art and analysis of postcards dedicated to street art, evaluated demand for the product by segmenting the target audience and removing "characters", and discusses the structural and visual features of the edition. The publishing product is a set of postcards in the amount of 12 pieces of A6 format, dedicated to the street art of Yekaterinburg.

<p>Савремени концепти међународног кривичног права одавно су напустили правне оквире, начела и традицију очувања светског мира, јер се међународно право више не примењује, оно се тумачи и то на онај начин који одговара политичким струјама у међународним односима.<br />На који начин је дошло до вулгаризације међународног кривичног права и у којој мери је оно изражено најприближније говоре случајеви покренути пред међународним кривичним судовима. Анализом рада међународних кривичних судова у смислу: конституисања суда, дефинисања материјалних и процесних норми, извођењу доказа, изменом и допуном Правилника о поступку и доказима, истицању одређених кривичних дела, различитим стандардима и начину вредновања наступелих последица, националниј припадности субјеката у поступку... могу се препознати многи проблеми који су дискредитовали постојање начелних питања истине, објективности и правичности. У овим начелима налазе се потенцијална решења ефикасности међународних кривичних судова, али стиче се утисак да би решењем ових проблема правда била достижна и за оне који су проузроковали низ озбиљних сукоба у свету. Сходно томе, потребно је запитати се да ли међународна заједница уопште жели да постоји институција као што је Међународни кривични суд?<br />Међународни кривични судови, до сада су више личили на институције које су биле подређене медијским кампањама усмереним против унапред етикетираних држава и носиоца њихове суверене власти, што се у великом броју случајева показало као идеалан параван за покретање агресивних ратова. Ако је Међународни кривични суд надлежан, између осталог, и за дела агресије, због чега целокупна међународна заједница ћути и ништа не предузима по питању окупације аутономне покрајне Косова и Метохије и&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; не супротстави се рушилачким идеологијама припајања суседним државама. Зар то не представља рушилачки фактор безбедности и мира у региону? Већина држава у свету, а посебно у Европи, има сличних проблема који су мање или више транспарентни, али уколико се настави садашњим путем слична судбина могла би и њих да задеси.<br />Да би међународни кривични судови били у могућности да обављају функцију због које су основани њихова надлежност треба да искqучи сваки вид економске и политичке зависности. Своју надлежност судови треба да заснивају на правилима бона фидес којима би као Судови региона своју правну снагу црпили из кодификованог међународног кривичног права и постулата обичајних правних правила. Такве судове је могуће успоставити, под условом да се постојећи политизовани бирократски систем судија и тужилаца у међународним кривичним судовима замени новим регионалним решењима и концепцијама независних механизама контроле.</p> / <p>Savremeni koncepti međunarodnog krivičnog prava odavno su napustili pravne okvire, načela i tradiciju očuvanja svetskog mira, jer se međunarodno pravo više ne primenjuje, ono se tumači i to na onaj način koji odgovara političkim strujama u međunarodnim odnosima.<br />Na koji način je došlo do vulgarizacije međunarodnog krivičnog prava i u kojoj meri je ono izraženo najpribližnije govore slučajevi pokrenuti pred međunarodnim krivičnim sudovima. Analizom rada međunarodnih krivičnih sudova u smislu: konstituisanja suda, definisanja materijalnih i procesnih normi, izvođenju dokaza, izmenom i dopunom Pravilnika o postupku i dokazima, isticanju određenih krivičnih dela, različitim standardima i načinu vrednovanja nastupelih posledica, nacionalnij pripadnosti subjekata u postupku... mogu se prepoznati mnogi problemi koji su diskreditovali postojanje načelnih pitanja istine, objektivnosti i pravičnosti. U ovim načelima nalaze se potencijalna rešenja efikasnosti međunarodnih krivičnih sudova, ali stiče se utisak da bi rešenjem ovih problema pravda bila dostižna i za one koji su prouzrokovali niz ozbiljnih sukoba u svetu. Shodno tome, potrebno je zapitati se da li međunarodna zajednica uopšte želi da postoji institucija kao što je Međunarodni krivični sud?<br />Međunarodni krivični sudovi, do sada su više ličili na institucije koje su bile podređene medijskim kampanjama usmerenim protiv unapred etiketiranih država i nosioca njihove suverene vlasti, što se u velikom broju slučajeva pokazalo kao idealan paravan za pokretanje agresivnih ratova. Ako je Međunarodni krivični sud nadležan, između ostalog, i za dela agresije, zbog čega celokupna međunarodna zajednica ćuti i ništa ne preduzima po pitanju okupacije autonomne pokrajne Kosova i Metohije i&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; ne suprotstavi se rušilačkim ideologijama pripajanja susednim državama. Zar to ne predstavlja rušilački faktor bezbednosti i mira u regionu? Većina država u svetu, a posebno u Evropi, ima sličnih problema koji su manje ili više transparentni, ali ukoliko se nastavi sadašnjim putem slična sudbina mogla bi i njih da zadesi.<br />Da bi međunarodni krivični sudovi bili u mogućnosti da obavljaju funkciju zbog koje su osnovani njihova nadležnost treba da iskquči svaki vid ekonomske i političke zavisnosti. Svoju nadležnost sudovi treba da zasnivaju na pravilima bona fides kojima bi kao Sudovi regiona svoju pravnu snagu crpili iz kodifikovanog međunarodnog krivičnog prava i postulata običajnih pravnih pravila. Takve sudove je moguće uspostaviti, pod uslovom da se postojeći politizovani birokratski sistem sudija i tužilaca u međunarodnim krivičnim sudovima zameni novim regionalnim rešenjima i koncepcijama nezavisnih mehanizama kontrole.</p> / <p>Modern concepts of international criminal law have long since left the legal frameworks, principles and tradition of preserving world peace, because international law is no longer applicable, it is interpreted in a way that is consistent with political currents in international relations.<br />How has the vulgarisation of international criminal law come about and to what extent is it most closely illustrated by cases brought before international criminal courts. By analyzing the work of international criminal courts in terms of: constituting a court, defining substantive and procedural norms, presenting evidence, amending the Rules of Procedure and Evidence, highlighting certain criminal offenses, different standards and the way of evaluating the consequences, the national affiliation of the subjects in the proceedings ... many problems can be identified that have discredited the existence of fundamental questions of truth, objectivity and fairness. These principles provide potential solutions to the effectiveness of international criminal courts, but the impression is that by resolving these problems, justice would be attainable for those who have caused a number of serious conflicts in the world. Accordingly, one has to wonder if the international community wants an institution such as the International Criminal Court at all?<br />International criminal courts have so far been more like institutions subordinate to media campaigns against pre-labeled states and holders of their sovereign power, which in many cases proved to be an ideal front for launching aggressive wars. If the International Criminal Court has jurisdiction over, among other things, acts of aggression, for which reason the entire international community is silent and does nothing about the occupation of the autonomous provincial Kosovo and Metohija and does not oppose the destructive ideologies of annexation to neighboring countries. Doesn&#39;t that represent the destructive factor of security and peace in the region? Most countries in the world, and especially in Europe, have similar problems that are more or less transparent, but if they continue along the same path, a similar fate could befall them.<br />In order for international criminal courts to be able to perform the function for which they were founded, their jurisdiction should exclude any form of economic and political dependence. Courts should base their jurisdiction on bona fides rules which, as the Courts of the Region, derive their legal power from codified international criminal law and the common law rules. Such courts can be established, provided that the existing politicized bureaucratic system of judges and prosecutors in international criminal courts is replaced by new regional solutions and concepts of independent control mechanisms.</p>