<p>Главну&nbsp; тему&nbsp; рада представља анализа биоклиматских фактора на локалитетима<br />Златибора и Бање Ковиљаче уз помоћ два биоклиматска топлотна индекса PET&nbsp; -Физиолошки еквивалентне температуре и Универзалног топлотног климатског<br />индекса&nbsp; -UTCI. Анализирани су биоклиматски услови Златибора и Бање Ковиљаче<br />и приказани су коришћењем вредности на бази&nbsp; PET&nbsp; и UTCI, у десетодневним<br />интервалима током године. Осим Златибора и Бање Ковиљаче прикупљани су<br />подаци на још 47 тачака у Западној Србији.&nbsp; Прикупљени су сви неопходни<br />климатски подаци за израчунавање&nbsp; UTCI-a&nbsp; и&nbsp; PET-a. Добијени резултати су<br />упоређени са сличним истраживањима која су рађена у свету. Резултати мерења<br />UTCI&nbsp; и&nbsp; PET&nbsp; треба да имају већи значај у развоју туризма&nbsp; на Златибору и у Бањи<br />Ковиљачи односно генерално у Србији,&nbsp; као информација за туристе, али и за<br />туристичке раднике као показатељ у ком правцу треба развијати туристичке<br />дестинације и туристичку приведу.</p> / <p>Glavnu&nbsp; temu&nbsp; rada predstavlja analiza bioklimatskih faktora na lokalitetima<br />Zlatibora i Banje Koviljače uz pomoć dva bioklimatska toplotna indeksa PET&nbsp; -Fiziološki ekvivalentne temperature i Univerzalnog toplotnog klimatskog<br />indeksa&nbsp; -UTCI. Analizirani su bioklimatski uslovi Zlatibora i Banje Koviljače<br />i prikazani su korišćenjem vrednosti na bazi&nbsp; PET&nbsp; i UTCI, u desetodnevnim<br />intervalima tokom godine. Osim Zlatibora i Banje Koviljače prikupljani su<br />podaci na još 47 tačaka u Zapadnoj Srbiji.&nbsp; Prikupljeni su svi neophodni<br />klimatski podaci za izračunavanje&nbsp; UTCI-a&nbsp; i&nbsp; PET-a. Dobijeni rezultati su<br />upoređeni sa sličnim istraživanjima koja su rađena u svetu. Rezultati merenja<br />UTCI&nbsp; i&nbsp; PET&nbsp; treba da imaju veći značaj u razvoju turizma&nbsp; na Zlatiboru i u Banji<br />Koviljači odnosno generalno u Srbiji,&nbsp; kao informacija za turiste, ali i za<br />turističke radnike kao pokazatelj u kom pravcu treba razvijati turističke<br />destinacije i turističku privedu.</p> / <p>he&nbsp; main topic&nbsp; of the paper is the analysis of&nbsp; bioclimatological conditions&nbsp; on&nbsp; Zlatibor Mountain and in Banja Koviljaca with the help of two&nbsp; bioclimatological&nbsp; thermal indexes&nbsp; PET&nbsp; -Physiologically&nbsp; Equivalent&nbsp; Temperature&nbsp; and&nbsp; UTCI&nbsp; -&nbsp;&nbsp; Universal&nbsp; Thermal&nbsp; Climate Index. Bioclimatological conditions of&nbsp; Zlatibor and Banja Koviljaca&nbsp; were analyzed and they were presented by means of values based on PET and UTCI, in ten-day periods during the year. Apart from Zlatibor and Banja Koviljaca, the data were gathered on 47 points in West Serbia. All the climatological data&nbsp; necessary&nbsp; to calculate UTCI and PET were obtained. The results were compared with the similar research conducted around the world. The results of measuring UTCI and PET should have greater significance for the development of tourism on Zlatibor and in Banja Koviljaca, that is to say in Serbia in general, as information for tourists, but also for tourist workers as an indicator of the direction in which tourist destinations and tourist industry should develop.</p>

The rapid development and the transformation of the market relations provoke the volatility of the external environment of the enterprise. This determines the need to forecast financial and economic indicators, one of which is revenue. The purpose of the master's thesis is the development of revenue forecasting methodology, which will be useful in business analytics. The theoretical and applied issues of revenue forecasting are presented in the thesis. The following sources of information were used in the study: legal acts, papers in the Russian Science Citation Index (Elibrary resource), the educational literature, and corporate statistics on the subject of the research. The methodology of revenue forecasting, which includes methodological principles and stages of forecasting revenues, was proposed. The way of predicted estimates verification on the basis of ex-post forecast is the peculiarity of proposed methodology. The methodology was tested at the enterprise and the projected revenue estimates were obtained. The test confirmed the correctness of the proposed methodology. In conclusion directions for improving this methodology were presented. / Стремительное развитие и постоянная трансформация рыночных отношений, провоцирующие волатильность вешней среды предприятия, определяют необходимость прогнозирования ключевых финансово-экономических показателей, одним из которых является выручка. Целью магистерской диссертации является разработка методики прогнозирования выручки предприятия, которая будет являться вспомогательным инструментарием в прикладной бизнес-аналитике. В работе рассматриваются теоретические и прикладные вопросы прогнозирования выручки. В качестве источников информации использовались нормативно-правовые акты, база публикаций Российского индекса научного цитирования, представленная на ресурсе Elibrary, учебно-методическая литература, данные корпоративной статистики. В ходе написания магистерской диссертации была разработана методика прогнозирования выручки предприятия, включающая в себя методические принципы и этапы прогнозирования выручки. Особенностью методики является верификация прогнозных оценок методом ex-post. В результате апробации разработанной методики были получены прогнозные оценки выручки конкретного предприятия, которые подтвердили корректность предложенных подходов прогнозированию. В заключение были определены направления совершенствования разработанной методики.

В магистерской диссертации исследованы проблемы формирования инвестиционного регионального климата. Представлен ряд сценариев по развитию туристской отрасли и рассмотрен один из проектов по формированию туристской деятельности. / In the master's thesis, the problems of the formation of the regional investment climate are investigated. A number of scenarios for the development of the tourism industry are presented and one of the projects for the formation of tourist activity is considered.

<p>Тема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.</p> / <p>This doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.</p>