Made available in DSpace on 2015-03-13T17:08:35Z (GMT). No. of bitstreams: 1 JuliaVM_DISSERT.pdf: 4236567 bytes, checksum: be73f658e3777fffb5d25f1a4d23b8d3 (MD5) Previous issue date: 2012-09-06 / Coordena??o de Aperfei?oamento de Pessoal de N?vel Superior / This study analyzed measurements of the aeolian transport using vertical sand traps across the field dunes of Jenipabu, in the municipality of Extremoz, Rio Grande do Norte state to the North of Natal city. These measurements were used as parameters for the sand aeolian transport in the region. Before the field trips a map of landscape units was made. Three visits to the field were done in September 2011 (field a - the 13th, field b - the 21st, field c - the 29th), period of the year with the highest wind speed, and another in December 8th, 2011 (field d ) when the wind speed starts to decrease. The sand traps used were of the type "I" with collecting opening of 25 cm from the surface level, and type "S" with collecting opening of 25 cm located 25 cm from the surface level in six collecting points in two of the visits (fields a and d ), and sand traps of the type "T" with the collecting opening of 50 cm from the surface level in the other field trips (fields "b" and "c"). A set of records was also collected by using a portable meteorological station complemented with information such as frequency and intensity of winds, precipitation and relative air humidity in the region, from the Esta??o Meteorol?gica de Natal , located 12 km from the study area. The sediments collected were treated and the data obtained permitted calculating the ratio of sediment transport. In September, the sedimentation ratio varied from 0.01 to 11.39 kg.m-1.h-1 and in December this ratio varied from 0.33 to 1.30 kg.m-1.h-1 in the type T collectors. In type I collectors they ranged from 0.01 to 11.39 kg.m-1.h-1, while the same parameters varied from 0.01 to 0.73 kg.m-1.h-1 in type S collector. Based on the statistical analysis done, we concluded that the sediment transport increased proportionally to the wind speed 25 cm from the surface. However, this is not true above 25 cm from the surface. The transport of sediments is more intense near the surface where sedimentation ratios greater than 10 kg.m-1.h-1 were found, whilst a maximum value of 3 kg.m-1.h-1 was observed 25 cm below the surface. The volume of sediments collected increases with the increasing wind speed at the surface level, whereas this relationship is opposed far away from that surface / O presente estudo fez a an?lise de medidas de transporte e?lico utilizando coletores de areia verticais (Sand Traps) ao longo de um campo de dunas na praia de Jenipabu, munic?pio de Extremoz no estado do Rio Grande do Norte ao Norte da cidade de Natal. Estas medidas foram utilizadas como par?metro de avalia??o da movimenta??o e?lica nesta regi?o. Tr?s visitas a campo foram realizadas no m?s de setembro de 2011 nos dias 13 (campo "a"), 21 (campo "b") e 29 (campo "c"), per?odo do ano com maiores velocidades de vento e uma em dezembro de 2011 no dia 08 (campo "d"), per?odo onde a velocidade do vento come?a a diminuir. Utilizaram-se coletores tipo "I" com abertura de 25 cm a partir do n?vel da superf?cie e "S" com abertura de 25 cm a 25 cm da superf?cie em seis pontos de coleta em duas das visitas ? campo nos dias 13 de setembro (campo "a") e 08 de dezembro (campo "d"), e tipo "T" com abertura de 50 cm a partir do n?vel da superf?cie nas demais visitas 21 e 29 de setembro (campo "b" e "c") ao longo do Campo de Dunas de Jenipabu. Foram tamb?m coletados dados meteorol?gicos com a utiliza??o de esta??o meteorol?gica port?til e complementados com dados da Esta??o Meteorol?gica de Natal que est? localizada a cerca de 12 km da ?rea de estudo para obter informa??es sobre a frequ?ncia e intensidade dos ventos, precipita??o e umidade relativa do ar da regi?o. Os sedimentos coletados foram tratados e foi calculada a vaz?o de fluxo de sedimentos (taxa de sedimenta??o). Em setembro a taxa sedimenta??o variou de 0,01 at? 11,39 Kg m-1 h-1 e em dezembro entre 0,33 e 1,30 Kg. m-1. h-1 nos coletores tipo "T". Nos coletores tipo "I" esses valores variaram entre 0,01 e 11,39 Kg m-1 h-1, enquanto que nos coletores tipo "S" de 0,01 a 0.73 Kg. m-1. h-1. De acordo com a an?lise estat?stica realisada percebe-se que o transporte de sedimento aumentou proporcionalmente a velocidade do vento em at? 25 cm da superf?cie. Por?m, essa rela??o n?o ? verdadeira acima de 25 cm do n?vel da superf?cie. O transporte de sedimentos ? mais intenso mais pr?ximo ? superf?cie onde foram encontradas taxas de sedimenta??o maiores que 10Kg. m-1. h-1 enquanto que a 25cm de dist?ncia o m?ximo encontrado foi menor que 3Kg. m-1. h-1, a quantidade de sedimento coletados aumenta ? medida que aumenta a velocidade no n?vel da superf?cie, ao se afastar da superf?cie a quantidade de sedimento essa rela??o n?o ? verdadeira

Le rôle des particules de poussières comporte une grande incertitude des modèles climatiques, alors qu’ils constituent une grande influence sur le bilan radiatif global et l’apport en nutriments pour divers écosystèmes. Ce projet de recherche permet d’évaluer la composition de particules de poussières en Namibie, en fonction de trois vallées constituées de rivières éphémères en région côtière. La sélection des vallées s’est basée sur leur fréquence importante d’émissivité, observée par image satellitaire. En 2017, des mesures en temps réel ont été prises ainsi que des échantillons de surface, dont l’analyse des sols et filtres s’est effectuée en laboratoire. Les propriétés des sols, c’est-à-dire la distribution de la taille, de la minéralogie et composition élémentaire, seront traitées dans ce mémoire. Le but étant d’évaluer les sources d’émission et le potentiel de transport des poussières, par une meilleure connaissance de l’interaction des sols en relation avec les particules transportées par le vent. Il a été observé que le transect de la vallée du Huab possède une taille de particule plus fine en raison de divers facteurs, dont une rivière éphémère plus active. Le transect de la vallée de Omaruru quant à lui possède une composition en minéraux plus variée, dont une petite concentration en éléments lourds. Pour le transect de la vallée du Kuiseb, en raison du site d’échantillonnage et une forte influence de la mer de sable, des particules plus près de la fraction du sable ont été identifiés en plus grande quantité par rapport aux autres sites. Il est donc suggéré que, malgré une grande concentration de particules fines pour le Huab, son processus d’émission demande une fréquence de vent et un environnement propice à l’émission des particules par suspension. Contrairement à certaines vallées telles que le Hoanib ou le Hunkab, le Kuiseb et le Omaruru semblent influencés par la désintégration des argiles lors de la saltation et le bombardement de particules plus grossières. / Dust particles are primarily known to modify radiative forcing as well as nutrient contribution of coastal regions, but account for an important part of climatic model uncertainties. This project evaluates the characteristics of dust particles in river valleys of Namibia within three valleys of the coastal region. The selection of sites was determined by their frequency of emissions observed by satellite imagery. In 2017, fieldwork measures were taken as well as surfaces samples, which were analysed for their particle size distribution, their mineralogy as well as their elemental composition. The results presented in this thesis look at potential transport emission, to better understand interactions between soil and airborne particles. It was observed that the transect of the Huab valley presents the finest distribution of particles, primarily because of its active river providing finer particles to dust sources. The transect of the Omaruru has a more varied particle size distribution relative to the Huab valley and the Kuiseb, but has some coarser particles present in small quantities. Because of its location, the transect of the Kuiseb is strongly influenced by the Namib sand sea, which is reflected in its particle size distribution. Because of existing literature about dust particles, it is possible to suggest that the Huab valley needs stronger winds to be able to be emissive as it erodes predominantly through a modified direct suspension mechanism. Saltation and bombardment seem to play a more important role in the Kuiseb valley than the other valleys along the coast, such as the Hoanib or the Hunkab, because of its important composition of sand and geomorphology proprieties.

<p>Лес у Војводини има највећу моћност и сматра се за најкомплетнији палеоклиматски архив у Европи. На основу кореалице између две најзначајније лесно-палеоземљишне секвенце, Старог Сланкамена и Тителског брега, створен је синтетички профил коришћен у овој студији. Истраживања Марковића и сарадника (2011) показала су да лесно-палеоземљишна секвенца у Старом Сланкамену има старост од око милион година. С друге стране, високе стопе седиментације и комплетност последњих пет глацијално-интерглацијалних циклуса на Тителском брегу чине овај локалитет најдетаљнијим палеоклиматским архивом у поменутом периоду, у овом делу Европе. Временска скала војвођанског леса формирана је тунирањем резултата магнетног сусцептибилитета према астрономским параметрима, нагибу Земљине осе ротације и прецесије. Овако добијена временска скала показује да је граница између нормалне епохе магнетног поларитета Бринес и епохе реверсног поларитета Метујама значајно старија. Ова граница утврђена је палеомагнетним мерењима у лесном хоризонту V L9. Добијени резултати стоје у доброј корелацији са резултатима палеомагнетних мерења (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; ефекат утврђен за војвођански лес знатно је већи у односу на онај у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама, због снажно развијеног коренског система чије постојање је уврђено у V S8 и које се протеже неколико метара у дубину све до лесног хоризонта V L9. Спектрална и вејвлет анализа временске скале војвођанског леса показују присуство орбиталних параметара: ексцентрицитета земљине орбите, промена нагиба Земљине осе ротације и прецесије. Доминантне су компоненте мањих фреквенција, ексцентрицитета, док су краћи орбитални периоди промена нагиба осе ротације и прецесије слабије изражени. Овакви резултати проистичу, пре свега из чињенице да синтетички профил има старост од око милион година и да се само доњи, старији део секвенце може посматрати као део такозваног 41 ky, када доминира фреквенција промена нагиба осе ротације. Вејвлет анализа временског модела показује присуство Средње плеистоцене транзиције, што указује да обитални утицај ексцентрицитета постаје доминантан пре око 650 ky. Резултати стоје у доброј корелацији са секвенцама са Кинеског лесног платоа (Sun et al., 2006)и из Централне Азије(Ding et al., 2002), али такође и са дубокоморским седиментима (Shackleton, 1990). Захваљујући комплетности и старости лесно-палеоземљишне секвенце, омогућено је истраживање палеоклиматске еволуције и утицај орбиталних параметара на палеоклиматске прилике у овом делу Европе. Секвенца се може посматрати и као спојница између западноевропских и азијских лесних профила, значајна за изучавање континенталне и глобалне палеоклиматске еволуције.</p> / <p>Les u Vojvodini ima najveću moćnost i smatra se za najkompletniji paleoklimatski arhiv u Evropi. Na osnovu korealice između dve najznačajnije lesno-paleozemljišne sekvence, Starog Slankamena i Titelskog brega, stvoren je sintetički profil korišćen u ovoj studiji. Istraživanja Markovića i saradnika (2011) pokazala su da lesno-paleozemljišna sekvenca u Starom Slankamenu ima starost od oko milion godina. S druge strane, visoke stope sedimentacije i kompletnost poslednjih pet glacijalno-interglacijalnih ciklusa na Titelskom bregu čine ovaj lokalitet najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom u pomenutom periodu, u ovom delu Evrope. Vremenska skala vojvođanskog lesa formirana je tuniranjem rezultata magnetnog susceptibiliteta prema astronomskim parametrima, nagibu Zemljine ose rotacije i precesije. Ovako dobijena vremenska skala pokazuje da je granica između normalne epohe magnetnog polariteta Brines i epohe reversnog polariteta Metujama značajno starija. Ova granica utvrđena je paleomagnetnim merenjima u lesnom horizontu V L9. Dobijeni rezultati stoje u dobroj korelaciji sa rezultatima paleomagnetnih merenja (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; efekat utvrđen za vojvođanski les znatno je veći u odnosu na onaj u kineskim lesno-paleozemljišnim sekvencama, zbog snažno razvijenog korenskog sistema čije postojanje je uvrđeno u V S8 i koje se proteže nekoliko metara u dubinu sve do lesnog horizonta V L9. Spektralna i vejvlet analiza vremenske skale vojvođanskog lesa pokazuju prisustvo orbitalnih parametara: ekscentriciteta zemljine orbite, promena nagiba Zemljine ose rotacije i precesije. Dominantne su komponente manjih frekvencija, ekscentriciteta, dok su kraći orbitalni periodi promena nagiba ose rotacije i precesije slabije izraženi. Ovakvi rezultati proističu, pre svega iz činjenice da sintetički profil ima starost od oko milion godina i da se samo donji, stariji deo sekvence može posmatrati kao deo takozvanog 41 ky, kada dominira frekvencija promena nagiba ose rotacije. Vejvlet analiza vremenskog modela pokazuje prisustvo Srednje pleistocene tranzicije, što ukazuje da obitalni uticaj ekscentriciteta postaje dominantan pre oko 650 ky. Rezultati stoje u dobroj korelaciji sa sekvencama sa Kineskog lesnog platoa (Sun et al., 2006)i iz Centralne Azije(Ding et al., 2002), ali takođe i sa dubokomorskim sedimentima (Shackleton, 1990). Zahvaljujući kompletnosti i starosti lesno-paleozemljišne sekvence, omogućeno je istraživanje paleoklimatske evolucije i uticaj orbitalnih parametara na paleoklimatske prilike u ovom delu Evrope. Sekvenca se može posmatrati i kao spojnica između zapadnoevropskih i azijskih lesnih profila, značajna za izučavanje kontinentalne i globalne paleoklimatske evolucije.</p> / <p>Loess in Vojvodinaregion (Northern Serbia) is some of the thickest and most complete in Europe. Synthetic profile was developed based on the interprofile correlation between the two most important loess paleosol sequences, Stari Slankamen and Titel Loess Plateau. Recent study (Marković et al., 2011) showed that loess at Stari Slankamen site spans the last million years. On the other hand, high accumulation rates and the completeness of the last five glacial cycles recorded at Titel Loess Plateau preserve detailed climate proxy archive. Magnetic susceptibility record was tuned to orbital obliquity and precession, thus yielding an improved astronomical time scale for the synthetic loess-paleosol sequence. The time scale indicates much older age for the Bruhnes Matuyama boundary, recorded in loess unit V-L9, whish is in good agreement with the recent results obtained during paleomagnetic measurements (Marković et al., 2011). The lock in effect is much grater than in Chinese loess sequences, due to the strong root channels, which penetrate several meters down through V S8 into V-L9 and probably influence the magnetic properties of the sediments. Spectral and wavelet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time frame of the investigated profile, since the lower part of sequence can be assigned to the so called 41 ky world. Wavelet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Schackleton, 1990). Spectral and wavlet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time orbital cycles of obliquity and precession are week. This can be attributed to the time frame of the investigated profile, since the lower part of the sequence can be assigned to the so called 41 ky world.Wavlet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Shackleton, 1990). Due to the completeness and the time frame of studied loess paleosol sequence, the site provides an opportunity for investigating the evolution and climate dynamics in this part of europe. The syntjetic profile can be seen as rare paleoclimate archive that enables the reconstruction of orbital influences over Pannonian Basin and can be seen as link between west European sequences and Asian loess.</p>

We are currently speeding towards significant changes in the climate of the earth which, if ignored, will lead to severely altered climatic conditions with serious consequences for several species and ecosystems. The polar regions especially are very sensitive to climate changes, and the changes these regions undergo affect the climate on a global scale. To slow the global warming, it is crucial that we understand earth’s climatic and environmental history, and how it responds to changes in the climate. Palaeoclimatic archives hold much information of past climate variations stored in proxies that can be analysed to understand past environments. This study focuses on loess as one such proxy to analyse grain sizes, carbon storage and organic matter in a sequence from Adventdalen, Svalbard. The study has been conducted using grain size analysis and loss on ignition (LOI) as main methods to reconstruct late Holocene climate changes in the region. The results have provided an overview of temperature oscillations, many of which coincide with main climatic events of the past, and have been used to estimate the depositional ages of the different layers of the sequence. / Dagens klimatförändringar går allt snabbare mot en framtid med svårt omkastade klimatförhållanden som medför allvarliga konsekvenser för flera arter och ekosystem. Polarområdena är särskilt känsliga för klimatförändringar, och de förändringar som sker här påverkar klimatet på global nivå. En avgörande faktor för att bromsa den globala uppvärmningen är att vi förstår jordens klimathistoria och hur jorden reagerar på förändringar i klimatet. Paleoklimatiska arkiv innehåller mycket information om klimatvariationer förr. Sådan information finns lagrad i material som kan analyseras för att vidare förstå miljöer från förr. Den här studien fokuserar på lössjord som ett sådant material för att analysera kornstorlekar och organiskt material i en lössekvens från Adventdalen i Svalbard. Studien har genomförts genom att använda en kornstorleksanalysator och loss on ignition (LOI) som huvudsakliga metoder för att rekonstruera klimatförändringar under yngre Holocen i området. Resultaten har givit en överblick av temperaturförändringar, av vilka flera sammanfaller med större förflutna klimathändelser, och har använts för att göra en uppskattning av åldrar på de olika lagren av sekvensen.

Das mittlere Baruther Urstromtal und Umgebung zwischen Luckenwalde und Golßen (Brandenburg, Deutschland) ist reich an äolischen Bildungen (DE BOER, 1990). Aus einer Kombination der bekannten Dünentypen (Parabel-, Längs-, Quer- und Kupstendünen) wird eine Reihe von 6 Dünenkomplexen abgeleitet. Sie sind aus einem oder mehreren Dünentypen aufgebaut und haben eine unterschiedliche Genese, Unterschiede im Alter und der Alterssfolge sowie eine bestimmte topographische Lage. Die (oberflächig anstehenden) Talsande/Flug(deck)sande, die Alt- und die Jungdünensande werden von Fein- bis Mittelsanden gebildet. In den jeweiligen Vertikalprofilen ist nach dem Körnungsbild eine Dreiteilung zu erkennen: die "liegenden" (Urstromtalterrassen-)Sande, die Altdünensande und die "hangenden" Jungdünensande. Das Liegende der ältesten Binnendünen ähnelt den Terrassensanden sehr. Daher darf angenommen werden, daß die oberen Urstromtalsande eine starke äolische Komponente besitzen. Altersbestimmungen wurden durch relative Positionierung, Feststellungen zur Art der Bodenbildungen, archäologische Funde, Pollenanalysen sowie Karten- und Literaturstudien vorgenommen, ergänzt durch Radiokarbon- (14C-) und Thermolumineszenzdatierungen. Eine methodische Neuerung ist die automatisierte Bearbeitung der Dünnschliffbilder. Mit dem Quantimet-970-Bildverarbeitungssystem wurde die Einregelung der Längsachsen von Quarzkörnern ermittelt. Die Messungen ergaben, dass die (N)NO-(S)SW-, die ONO-WSW- und die SSO-NNW-Richtungen vorherrschen. Es ist zu vermuten, dass die wichtigsten dünenbildenden Winde im Weichselspätglazial und im Holozän aus den westlichen und südlichen Quadranten wehten, wobei Südwestwinde vorgeherrscht haben dürften. Auf Grund der Forschungsergebnisse werden 12 Phasen der Dünenbildung unterschieden. Sie vermitteln ein Bild der äolischen Prozesse und Landschaftsformen, welches mit Daten aus Niedersachsen und West-Polen größtenteils übereinstimmt. / The Central Baruth Ice-Marginal Valley and surroundings between Luckenwalde and Golßen (Brandenburg, Germany) is rich in aeolian deposits and aeolian landscape forms DE BOER (1990). From a combination of the well-known dune forms (longitudinal, transverse, parabolic and hummocky dunes) a series of 6 dune complexes can be identified. These dune complexes are built by one or several dune types and differ in genesis or building sequence, in age or age sequence as well as in topographic position. The (surficial) valley/aeolian sands, the cover sands and the drift sands are mainly composed of fine- to medium-grained fractions. Based on grain-size analysis three units can be distinguished in the studied vertical profiles: the underlying (valley terrace) sands, the cover sands ("Altdünensande") and the overlying drift sands ("Jungdünensande"). The sands of the substratum of the oldest inland dunes are very similar to these dune sands. Therefore it is accepted that the upper parts of the valley sands contain a strong aeolian component. A modernization is the automated method of long axes orientation measurements on elongated quartz grains in thin sections with the Quantimet-970 Image Analyzer. The results showed that the (N)NE-(S)SW-, the ENE-WSW- and the SSE-NNW-directions dominated. It is to be expected that the most important dune building winds during the Weichselian Late Glacial and during the Holocene were winds from the western and southern quadrants, with southwest winds most likely being the most important. Dating was done by means of relative positioning, palaeosols, archaeological finds, pollen analysis, cartographic and literature research as well as by means of the 14C- and thermoluminescence dating methods. Based on the results of this research 12 dune-forming phases have been distinguished. They give an impression of aeolian processes and landscape forms that are in accordance with dates obtained from dunes in Niedersachsen and west Poland.