<p>Тема&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; је&nbsp; примена&nbsp; и&nbsp; процена&nbsp; класификационог&nbsp; система&nbsp; локалних климатских&nbsp; зона&nbsp; (ЛКЗ)&nbsp; помоћу&nbsp; аутоматизованог&nbsp; модела&nbsp; и&nbsp; биоклиматских&nbsp; анализа&nbsp; на примеру&nbsp; Новог&nbsp; Сада&nbsp; (Србија).&nbsp; Развијени&nbsp; ГИС&nbsp; модел&nbsp; се&nbsp; показао&nbsp; као&nbsp; адекватан&nbsp; за мапирање и дефинисање&nbsp; ЛКЗ у Новом Саду и његовој околини издвојивши чак 13 ЛКЗ употребом 7&nbsp; параметара градске површине.&nbsp; Осим тога,&nbsp; у&nbsp; оквиру дисертације је приказан и развијен нов модел за чишћење базе података. Добијени&nbsp; резултати&nbsp; су&nbsp; указали&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; најизраженије&nbsp; разлике&nbsp; у&nbsp; средњој температури&nbsp; ваздуха&nbsp; (Т_ср)&nbsp; јављају&nbsp; између&nbsp; локалних&nbsp; климатских&nbsp; зона&nbsp; (ЛКЗ)&nbsp; ноћу&nbsp; током топлотног таласа и износе до 5,5 &deg;C (ЛКЗ_2-А, разлика између урбане збијене средњеградње и густе шуме изван града). На годишњем нивоу разлике у Т_ср износе 1,7 &deg;C између града и<br />природне&nbsp; околине,&nbsp; односно&nbsp; 0,7&nbsp; &deg;C&nbsp; унутар&nbsp; различитих&nbsp; градских&nbsp; ЛКЗ.&nbsp; Статистичком анализом&nbsp; средњих&nbsp; максималних&nbsp; и&nbsp; апсолутно&nbsp; максималних&nbsp; температура&nbsp; ваздуха&nbsp; на годишњем,&nbsp; сезонском&nbsp; и&nbsp; месечном&nbsp; нивоу&nbsp; нису&nbsp; уочене&nbsp; знатне&nbsp; разлике&nbsp; између&nbsp; ЛКЗ. Учесталост&nbsp; појаве&nbsp; температурних&nbsp; индекса&nbsp; је&nbsp; указала&nbsp; да&nbsp; тзв.&nbsp; &bdquo;хладни&nbsp; индекси&ldquo;&nbsp; (мразни дани,&nbsp; ледени&nbsp; дани)&nbsp; указују&nbsp; на&nbsp; температурне&nbsp; специфичности&nbsp; ЛКЗ&nbsp; у&nbsp; Новом&nbsp; Саду,&nbsp; док&nbsp; то није&nbsp; евидентно&nbsp; анализом&nbsp; тзв.&nbsp; &bdquo;топлих&nbsp; индекса&ldquo;&nbsp; (летњи&nbsp; дани,&nbsp; тропски&nbsp;&nbsp; дани),&nbsp; изузев тропских&nbsp; ноћи.&nbsp; Анализом&nbsp; релативне&nbsp; влажности&nbsp; ваздуха&nbsp; је&nbsp; уочено&nbsp; да&nbsp; постоје&nbsp; знатне разлике између изграђених и природних ЛКЗ, док то није случај између изг рађених ЛКЗ. У Новом Саду се јавља тзв. &bdquo;урбано&nbsp; острво сувоће&ldquo; ноћу током топлотног таласа када је збијена средњеградња (ЛКЗ 2)&nbsp; окарактерисана са максималним дефицитом влажности од око&nbsp; 33%&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; природну&nbsp; ЛКЗ&nbsp; А&nbsp; изван&nbsp; града.&nbsp; Статистичка&nbsp; анализа&nbsp; вредности израчунатих&nbsp; биоклиматских&nbsp; индекса&nbsp; PET&nbsp; и&nbsp; UTCI&nbsp; је&nbsp; указала&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; ЛКЗ&nbsp; разликују&nbsp; у&nbsp; условима&nbsp; спољњег&nbsp; термалног&nbsp; комфора&nbsp; човека&nbsp; на&nbsp; годишњем,&nbsp; сезонском&nbsp; и&nbsp; месечном нивоу,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; током&nbsp; топлотног&nbsp; и&nbsp; хладног&nbsp; таласа&nbsp; (до&nbsp; максималних&nbsp; 8-9&nbsp; &deg;C).&nbsp; Такође&nbsp; су резултати указали&nbsp; да је класификациони систем&nbsp; ЛКЗ адекватан за интер-урбану анализу градске климе (поређења између градова).</p> / <p>Tema&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je&nbsp; primena&nbsp; i&nbsp; procena&nbsp; klasifikacionog&nbsp; sistema&nbsp; lokalnih klimatskih&nbsp; zona&nbsp; (LKZ)&nbsp; pomoću&nbsp; automatizovanog&nbsp; modela&nbsp; i&nbsp; bioklimatskih&nbsp; analiza&nbsp; na primeru&nbsp; Novog&nbsp; Sada&nbsp; (Srbija).&nbsp; Razvijeni&nbsp; GIS&nbsp; model&nbsp; se&nbsp; pokazao&nbsp; kao&nbsp; adekvatan&nbsp; za mapiranje i definisanje&nbsp; LKZ u Novom Sadu i njegovoj okolini izdvojivši čak 13 LKZ upotrebom 7&nbsp; parametara gradske površine.&nbsp; Osim toga,&nbsp; u&nbsp; okviru disertacije je prikazan i razvijen nov model za čišćenje baze podataka. Dobijeni&nbsp; rezultati&nbsp; su&nbsp; ukazali&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; najizraženije&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; srednjoj temperaturi&nbsp; vazduha&nbsp; (T_sr)&nbsp; javljaju&nbsp; između&nbsp; lokalnih&nbsp; klimatskih&nbsp; zona&nbsp; (LKZ)&nbsp; noću&nbsp; tokom toplotnog talasa i iznose do 5,5 &deg;C (LKZ_2-A, razlika između urbane zbijene srednjegradnje i guste šume izvan grada). Na godišnjem nivou razlike u T_sr iznose 1,7 &deg;C između grada i<br />prirodne&nbsp; okoline,&nbsp; odnosno&nbsp; 0,7&nbsp; &deg;C&nbsp; unutar&nbsp; različitih&nbsp; gradskih&nbsp; LKZ.&nbsp; Statističkom analizom&nbsp; srednjih&nbsp; maksimalnih&nbsp; i&nbsp; apsolutno&nbsp; maksimalnih&nbsp; temperatura&nbsp; vazduha&nbsp; na godišnjem,&nbsp; sezonskom&nbsp; i&nbsp; mesečnom&nbsp; nivou&nbsp; nisu&nbsp; uočene&nbsp; znatne&nbsp; razlike&nbsp; između&nbsp; LKZ. Učestalost&nbsp; pojave&nbsp; temperaturnih&nbsp; indeksa&nbsp; je&nbsp; ukazala&nbsp; da&nbsp; tzv.&nbsp; &bdquo;hladni&nbsp; indeksi&ldquo;&nbsp; (mrazni dani,&nbsp; ledeni&nbsp; dani)&nbsp; ukazuju&nbsp; na&nbsp; temperaturne&nbsp; specifičnosti&nbsp; LKZ&nbsp; u&nbsp; Novom&nbsp; Sadu,&nbsp; dok&nbsp; to nije&nbsp; evidentno&nbsp; analizom&nbsp; tzv.&nbsp; &bdquo;toplih&nbsp; indeksa&ldquo;&nbsp; (letnji&nbsp; dani,&nbsp; tropski&nbsp;&nbsp; dani),&nbsp; izuzev tropskih&nbsp; noći.&nbsp; Analizom&nbsp; relativne&nbsp; vlažnosti&nbsp; vazduha&nbsp; je&nbsp; uočeno&nbsp; da&nbsp; postoje&nbsp; znatne razlike između izgrađenih i prirodnih LKZ, dok to nije slučaj između izg rađenih LKZ. U Novom Sadu se javlja tzv. &bdquo;urbano&nbsp; ostrvo suvoće&ldquo; noću tokom toplotnog talasa kada je zbijena srednjegradnja (LKZ 2)&nbsp; okarakterisana sa maksimalnim deficitom vlažnosti od oko&nbsp; 33%&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; prirodnu&nbsp; LKZ&nbsp; A&nbsp; izvan&nbsp; grada.&nbsp; Statistička&nbsp; analiza&nbsp; vrednosti izračunatih&nbsp; bioklimatskih&nbsp; indeksa&nbsp; PET&nbsp; i&nbsp; UTCI&nbsp; je&nbsp; ukazala&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; LKZ&nbsp; razlikuju&nbsp; u&nbsp; uslovima&nbsp; spoljnjeg&nbsp; termalnog&nbsp; komfora&nbsp; čoveka&nbsp; na&nbsp; godišnjem,&nbsp; sezonskom&nbsp; i&nbsp; mesečnom nivou,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; tokom&nbsp; toplotnog&nbsp; i&nbsp; hladnog&nbsp; talasa&nbsp; (do&nbsp; maksimalnih&nbsp; 8-9&nbsp; &deg;C).&nbsp; Takođe&nbsp; su rezultati ukazali&nbsp; da je klasifikacioni sistem&nbsp; LKZ adekvatan za inter-urbanu analizu gradske klime (poređenja između gradova).</p> / <p>The&nbsp; topic&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation&nbsp; is&nbsp; the&nbsp; application&nbsp; and&nbsp; assessment&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; classification system of local climate zones (LCZ) using the automated model and bioclimatic analysis on the example of Novi Sad (Serbia). The developed GIS model proved to be adequate for&nbsp; mapping and defining LCZs&nbsp; in Novi Sad and its surroundings by&nbsp; delineating&nbsp; 13 LCZs&nbsp; using 7 parameters of the city surface. In addition, in the&nbsp; framework of the dissertation, is&nbsp; developed new&nbsp; model for cleaning the database. The&nbsp; obtained&nbsp; results&nbsp; indicated&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; most&nbsp; pronounced&nbsp; differences&nbsp; in&nbsp; mean&nbsp; air temperature (T_sr) occur between LCZs at night during a heat wave and are up to 5.5 &deg; C (LCZ_2-A, the difference between urban compact midrise and dense forests). At annual level, the difference in&nbsp; T_sr&nbsp; is 1.7 &deg;C between the city and the&nbsp; natural environment, and 0.7 &deg;C within different city LCZs. Statistical analysis of mean maximum and absolute maximum air temperatures at&nbsp; annual, seasonal and monthly levels did not show significant differences between&nbsp; LCZs. The frequency of occurrence of temperature indexes indicated that the so-called &quot;cold indices&quot; (cold days, ice days) indicate the temperature specificity of&nbsp; LCZs&nbsp; in Novi&nbsp; Sad, while this is not evident from the&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; so-called&nbsp; &quot;warm&nbsp; indices&quot;&nbsp; (summer&nbsp; days,&nbsp; tropical&nbsp; days),&nbsp; except&nbsp; for&nbsp; tropical nights.&nbsp; By&nbsp; analyzing&nbsp; the&nbsp; relative&nbsp; humidity&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; air&nbsp; it&nbsp; was&nbsp; noticed&nbsp; that&nbsp; there&nbsp; are&nbsp; significant differences between the built-up&nbsp; and natural&nbsp; LCZs, while this is not the case between built-up LCZs. In Novi Sad there is&nbsp; recognized so-called&nbsp; &quot;Urban dryness&nbsp; island&quot; at night during a heat wave period&nbsp; when a compact midrise LCZ 2&nbsp; is characterized with a maximum humidity deficit of about&nbsp; 33% compared to the natural&nbsp; LCZ&nbsp; A outside the city. Statistical analysis of the values of calculated bioclimatic indexes&nbsp; PET and UTCI indicated that&nbsp; LCZs&nbsp; differ in the conditions of the&nbsp; outdoor&nbsp; thermal&nbsp; comfort&nbsp; of&nbsp; population&nbsp; at&nbsp; annual,&nbsp; seasonal&nbsp; and&nbsp; monthly&nbsp; levels&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as during heat and cold waves (up to a maximum of 8-9 &deg; C differences). The results also indicated<br />that&nbsp; the&nbsp; LCZ&nbsp; classification&nbsp; system&nbsp; is&nbsp; adequate&nbsp; for&nbsp; inter-urban&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; city&nbsp; climate (comparsions between cities).</p>

The life of bryophytes is closely connected with their surrounding environment. Changes in atmospheric conditions on the microscale directly affect the physiological functions of bryophytes, which in turn determine their distribution. The current development of technologies allows us to measure the microclimate affecting bryophytes directly in the field. Nevertheless, there have not been many studies published examining the response of bryophytes to in situ measured microclimate. This diploma thesis is one of the first in Europe to provide data from continuous field microclimatic measurement performed on a scale relevant to bryophytes. It deals with the influence of the microclimate on the bryophyte species richness and community composition within a single gorge in the Bohemian Switzerland National Park. For 17 months, 38 HOBO Pro v2 Onset dataloggers were recording air temperature and air humidity 10 cm above the ground. I performed detailed bryological survey on two differently sized plots (circle with a radius of 1 or 2 m) around each of the dataloggers. The microclimate is influenced by the topography and character of the vegetation, therefore I derived topographical data from a digital terrain model (resolution of 1 m), calculated the canopy openness using hemispherical photographs and...

No description available.