This thesis presents the infringement procedures against Member States of the EU held before the Court of Justice of the EU. Particularly, it focuses on proceedings against the Czech Republic. The thesis analyses in detail the infringement procedure as such, including all conditions and requirements developed in case-law of the Court of Justice. Then it analyses concrete cases of actions brought against the Czech Republic.

The aim of this thesis is the development of the protection of human rights in the European Union, the analysis of the current state and coherence in the context of the legal regulations of the Czech Republic, including the enforcement of human rights in connection withthe judgements.

1 Political Role of Courts and Judges from a European and Comparative Perspective Zuzana Vikarská The submitted dissertation examines European apex courts (i.e. the Court of Justice of the European Union and the European Court of Human Rights) and aims to answer the research question whether these judicial institutions are political and, if so, in what sense. The author puts forward five perspectives from which the political role of courts and judges can be analysed. The first dimension perceives judges as human beings who are influenced not only by legal rules but also by various non-legal influences, including political ones. In the first dimension, the notion of politics therefore stands in contrast to a certain idea of legal purity and separation of law from politics. This first dimension covers various jurisprudential perspectives on judicial decision-making, but also issues such as transparency of judicial institutions or the quality of judicial reasoning. The second dimension looks at the nomination procedures that lead to judicial appointments at the European apex courts. In this case, politics means the participation of political actors in the process of selecting candidates for the judicial functions. In this meaning, the notion of politics stands in opposition to the notion of expertise. The...

Procédure de juge à juge non contentieuse, le renvoi préjudiciel consiste en une voie de droit qui permet à toute juridiction nationale d’interroger la Cour de justice de l’Union européenne sur l’interprétation du droit de l’Union et sur la validité des actes des institutions européennes. Laissée à la discrétion des juridictions nationales, ou parfois imposée, cette procédure n’est enfermée dans aucun délai particulier. Se pose alors la question du temps, envisageable de différents points de vue, qu’il s’agisse des parties, de la juridiction nationale à l’origine du renvoi et de la Cour de justice en charge du traitement.Il s’agit d’un sujet tout à la fois récurrent et d’actualité, dans la mesure où, notamment, la procédure préjudicielle d’urgence a vu le jour récemment et où les statistiques de la Cour de justice ne cessent de rendre compte des efforts déployés sans relâche pour diminuer les délais de procédure. De même, le nouveau règlement de procédure de la Cour de justice s’efforce de rendre cette procédure aussi célère que possible. La procédure préjudicielle se prête particulièrement à une étude introduisant la dimension temporelle pour de nombreuses raisons. Pour n’en citer qu’une : le délai de la réponse préjudicielle s’ajoute aux délais nationaux, ce qui, selon la position de la juridiction de renvoi, au sein de son ordre, et selon le type de procédure pendant, ouvre de vastes pistes de réflexion. Il ne s’agit pas d’expliquer la procédure préjudicielle uniquement par des considérations d'ordre temporel, mais d’observer cette procédure en prenant en compte les différentes manières dont le temps, au sens juridique du terme, joue un rôle dans cette procédure.Cette thèse développe ainsi deux idées principales : la prise en compte du temps préjudiciel par les juridictions nationales (partie I) et la prise en compte du temps préjudiciel par la Cour de justice (partie II). / As a non-litigious court procedure, the reference for a preliminary ruling is a legal remedy that enables any national court or tribunal to refer questions to the Court of Justice of the European Union on the interpretation of Union law and on the validity of acts of the European institutions. Upon discretion of national courts, or sometimes imposed to them, this procedure is not locked up within any particular time frame. This raises the question of time, which may be regarded from different points of view, whether it is one of the parties, of the national court at the origin of the referral, or of the Court of Justice in charge of the processing. The subject is both recurrent and topical, since, in particular, the urgent preliminary ruling procedure has recently emerged and because the statistics of the Court of Justice show constant and countless efforts to reduce the length of the proceedings. Similarly, the new Rules of Procedure of the Court of Justice endeavour to make this procedure as fast as possible.The preliminary ruling procedure is particularly suitable for a study introducing the temporal dimension for many reasons. To mention only one: the time for the preliminary ruling procedure comes in addition to the national duration of the trial. This suggests many lines of thought, considering the position of the referring court, within its order, and depending on the different types of courts in general. The goal of the reflexion is not of explaining the preliminary ruling procedure solely by temporal considerations, but of observing this procedure taking into account the different ways in which time, in the legal sense of the term, plays a role in this procedure.This thesis thus develops two main ideas: the taking into account of the prejudicial time by the national courts (or judges) (part I) and the taking into account of the prejudicial time by the Court of justice (part II).

In this article, the author proposes a new approach to the definition of the term “environmental taxes”, taking into account a recent judgement of the Court of Justice of the European Union. / En el presente artículo, el autor propone un nuevo enfoque con relación a la definición del término “impuesto ambiental” tomando en consideración a la jurisprudencia del tribunal de Justicia de la unión europea.

OF DIPLOMA THESIS IN ENGLISGH LANGUAGE The matter of accession of the European Union to the European Convention on Human Rights has been for decades a hot topic of legal and academic discussions. On the 18th December 2014, the Court of Justice of the European Union issued its long awaited Opinion 2/13 where the CJEU ruled that the Draft Accession Agreement is not compatible with EU law. In my diploma thesis I deal with the issue of accession of the EU to the ECHR. My aim is to provide with: 1) a complex analysis of the accession procedure, 2) an analysis of the Opinion 2/13 itself and 3) to outline the potential development of future steps. I particularly focus my attention on the CJEU reasoning in the Opinion 2/13 and I emphasize some facts showing the position of the CJEU from the different point of view. The first part of my diploma thesis provides an overview of development of the idea of the EU accession to the ECHR. Moreover, in the first part I deal with reasons for the accession, issue of legal basis for the accession and finally, I focus my attention to the negotiating process. The second part deals with the period after the 18th of December 2014 when the Draft Accession Agreement has been by the CJEU announced as incompatible. I analyse the CJEU's reasoning in the Opinion 2/13 and the View...

The judicature of the Court of Justice of the European Union and the Supreme Administrative Court concerning tax base is processed in this diploma thesis. The correct determination of the tax base is one of the most important areas of the value added tax. The purpose of diploma thesis is evaluating problematic areas of the tax base which the Court of Justice of the European Union and the Supreme Administrative Court discussed. The methods of qualitative analysis of judgments, synthesis knowledge and comparison of Czech and European decision-making practice were used to reach the purpose. Issues of consideration, others taxes and fees included to tax base, reinvoicing, grants, discount coupon, free of charge transactions, barter trades, determination tax base of associates and specific situation such as tips and wins are analyzed in this thesis.

<p>Постојеће законодавство ЕУ не пружа довољан правни основ за слободно кретање привредних друштава међу државама чланицама ЕУ из разлога недовољне легислативне активности органа ЕУ. Одредбе о слободи настањивања из Уговора о функционисању Европске уније не дају јасну слику о томе коју теорију о припадности привредних друштава треба примењивати како би привредна друштва несметано уживала слободу настањивања &ndash; теорију оснивања, теорију стварног седишта или, пак, неку трећу. Вишегодишњи неуспеси органа ЕУ да правно уреде питање припадности привредних друштава дали су слободу Суду ЕУ да буде веома активан у креирању судске праксе поводом припадности привредних друштава, а путем тумачења слободе настањивања. Видна је разлика између либералистичког приступа Суда са једне стране и протекционизма ког поједине државе чланице ЕУ потенцирају у својим националним правима, као и кроз органе ЕУ.<br />Пракса Суда ЕУ показала је да се разлике између теорија о припадности привредних друштава могу премостити, а да при томе не дође до напуштања једне од њих. Тако би се из теорије оснивања прихватило начело аутономије воље оснивача, док би се из теорије стварног седишта прихватио став да државе чланице имају право да интервенишу у одређеним питањима из домена права привредних друштава, када је то потребно ради заштите одређеног општег интереса. Разлике између теорије оснивања и теорије стварног седишта суштински представљају разлике у поимањима обима државног суверенитета од стране различитих држава чланица ЕУ. Тако се оне државе које желе да стимулишу развој привреде привлачењем страних инвеститора одлучују за прихватање теорије оснивања, док са друге стране теорију стварног седишта прихватају оне државе које желе да остваре што је могуће већу контролу привредних активности које се врше на њеној територији.<br />Иако су и Суд ЕУ и правна теорија покушавали да реше питање сукоба између две преовлађујуће теорије о припадности привредних друштава &ndash; теорије оснивања и теорије стварног седишта &ndash; то се до данашњег дана није догодило, превасходно јер су наведене теорије засноване на двема супротстављеним филозофијама. Филозофија којом се води теорија оснивања потиче из држава које имају традиционално јаку међународну трговину и које, стога, проблему прилазе на један отворенији и флексибилнији начин, стављајући у први план пре свега слободу трговине и принцип сигурности у привредним односима. Теорија стварног седишта проблему прилази сагледавајући стварну везу између одређеног привредног друштва и одређене државе.&nbsp;<br />Из скоријих пресуда Суда ЕУ може се закључити да право ЕУ све више иде ка прихватању теорије оснивања као преовлађујуће теорије о припадности привредних друштава, која, међутим, не може бити примењивана без корективних мера којима би се штитила права трећих лица. Оно што би требало да буде повезујући чинилац и за теорију оснивања и за теорију стварног седишта јесте управо то што је њихов коначан циљ исти, а то је што мање ограничење слободе настањивања привредних друштава.</p> / <p>Postojeće zakonodavstvo EU ne pruža dovoljan pravni osnov za slobodno kretanje privrednih društava među državama članicama EU iz razloga nedovoljne legislativne aktivnosti organa EU. Odredbe o slobodi nastanjivanja iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije ne daju jasnu sliku o tome koju teoriju o pripadnosti privrednih društava treba primenjivati kako bi privredna društva nesmetano uživala slobodu nastanjivanja &ndash; teoriju osnivanja, teoriju stvarnog sedišta ili, pak, neku treću. Višegodišnji neuspesi organa EU da pravno urede pitanje pripadnosti privrednih društava dali su slobodu Sudu EU da bude veoma aktivan u kreiranju sudske prakse povodom pripadnosti privrednih društava, a putem tumačenja slobode nastanjivanja. Vidna je razlika između liberalističkog pristupa Suda sa jedne strane i protekcionizma kog pojedine države članice EU potenciraju u svojim nacionalnim pravima, kao i kroz organe EU.<br />Praksa Suda EU pokazala je da se razlike između teorija o pripadnosti privrednih društava mogu premostiti, a da pri tome ne dođe do napuštanja jedne od njih. Tako bi se iz teorije osnivanja prihvatilo načelo autonomije volje osnivača, dok bi se iz teorije stvarnog sedišta prihvatio stav da države članice imaju pravo da intervenišu u određenim pitanjima iz domena prava privrednih društava, kada je to potrebno radi zaštite određenog opšteg interesa. Razlike između teorije osnivanja i teorije stvarnog sedišta suštinski predstavljaju razlike u poimanjima obima državnog suvereniteta od strane različitih država članica EU. Tako se one države koje žele da stimulišu razvoj privrede privlačenjem stranih investitora odlučuju za prihvatanje teorije osnivanja, dok sa druge strane teoriju stvarnog sedišta prihvataju one države koje žele da ostvare što je moguće veću kontrolu privrednih aktivnosti koje se vrše na njenoj teritoriji.<br />Iako su i Sud EU i pravna teorija pokušavali da reše pitanje sukoba između dve preovlađujuće teorije o pripadnosti privrednih društava &ndash; teorije osnivanja i teorije stvarnog sedišta &ndash; to se do današnjeg dana nije dogodilo, prevashodno jer su navedene teorije zasnovane na dvema suprotstavljenim filozofijama. Filozofija kojom se vodi teorija osnivanja potiče iz država koje imaju tradicionalno jaku međunarodnu trgovinu i koje, stoga, problemu prilaze na jedan otvoreniji i fleksibilniji način, stavljajući u prvi plan pre svega slobodu trgovine i princip sigurnosti u privrednim odnosima. Teorija stvarnog sedišta problemu prilazi sagledavajući stvarnu vezu između određenog privrednog društva i određene države.&nbsp;<br />Iz skorijih presuda Suda EU može se zaključiti da pravo EU sve više ide ka prihvatanju teorije osnivanja kao preovlađujuće teorije o pripadnosti privrednih društava, koja, međutim, ne može biti primenjivana bez korektivnih mera kojima bi se štitila prava trećih lica. Ono što bi trebalo da bude povezujući činilac i za teoriju osnivanja i za teoriju stvarnog sedišta jeste upravo to što je njihov konačan cilj isti, a to je što manje ograničenje slobode nastanjivanja privrednih društava.</p> / <p>The current EU legislation does not provide a sufficient legal basis for the free movement of companies within the member states of the EU, due to insufficient legislative activities of the EU institutions. The provisions on the freedom of establishment contained in the Treaty on the Functioning of the European Union do not show a clear picture on which of the theories on the nationality of companies ought to be applied in order for companies to enjoy the freedom of establishment without a hindrance &ndash; the incorporation theory, the real seat theory or some other theory. Perennial failures of the EU authorities to put in order the legislation pertaining to the question of the nationality of companies have resulted in wide discretion of the Court of Justice of the European Union to actively create the case-law in regards to the nationality of companies, by means of interpretation of the freedom of establishment. The difference between the liberal approach adopted by the Court, on one side, and the protectionism that some member states are so prone to in their national laws and which they eagerly advocate via the institutions of the EU, on the other side, is blatant.&nbsp;<br />The case-law of the Court of Justice of the EU has shown that the differences between theories for establishing the nationality of companies could be overcome, without abandoning one or the other. This could be done by accepting the principle of autonomy of will, characteristic for the incorporation theory, whereas the stance that member states are entitled to intervene in certain matters of company law, if necessitated by the protection of certain public interests, could be harvested from the real seat theory. The distinction between these two theories basically stems from divergent conceptions of the scope of state sovereignty advanced by different member states of the EU. This means that states keen to stimulate industry growth opt for the incorporation theory, while on the other hand, the real seat theory is adopted by those states avid to control, to the fullest possible extent, the economic activities performed on their territory.<br />Although both the Court of Justice of the EU and the doctrine have attempted to resolve the contention between the two dominant theories on the nationality of companies&nbsp; &ndash; the incorporation theory and the real seat theory &ndash; no solution has hitherto been found, mainly because the two theories are strongly based on two opposing philosophical viewpoints. The mindset that navigates the incorporation theory is derived from states with traditionally substantial international trade and which states, accordingly, approach the pertinent problem in a more open and flexible manner, putting first and foremost the freedom of trade and the principle of certainty in economic relations. The real seat theory, however, approaches the issue by contemplating the actual connection between a company and a certain state.<br />&nbsp; It can be deduced from recent judgments of the Court of Justice of the European Union that the law of the European Union is more and more inclined to adopt the incorporation theory as the dominant theory on the nationality of companies; this theory, however, cannot be implemented without applying corrective measures to safeguard the rights and freedoms of third persons. What ought to be the connecting factor for both the incorporation theory and the real seat theory is precisely the fact that their final goal is identical &ndash; that is to reduce, to the fullest possible extent, the limitations on the freedom of establishment of companies.</p>

Both, the European Union legal order and the World Trade Organization law represent important examples of the supranational legal system. This thesis focuses on their mutual relationship, in concrete through the perspective of the EU law. It aims to analyse how the European law approaches the WTO rules and which effects are granted to them. Introductory chapter provides the reader with a wider perspective of the examined topic dealing with relationship of the European law and the public international law in general. It presents the historical development as well as the current status of the relationship. Attention is brought to relevant provisions of the EU law and related case law of the Court of Justice of the European Union. It also outlines a theoretical background of the issue. Chapter Two focuses in a more specific way on the position of WTO norms in the EU legal order. Firstly, it briefly defines the WTO law while reflecting the specifics in regard of the EU. Afterwards, it is examined, which effects are granted to the WTO rules in the European law, particularly through the reasoning of the CJEU. The last chapter puts the results of the analysis into a wider context and sketches the background of the topic at hand. That provides inputs for a final evaluation of the current status and an...

Appréhendée aussi comme un idéal, l’égalité se décline juridiquement à travers le principe de non- discrimination. Étudié par le prisme du droit européen, il se révèle être un exemple significatif des difficultés mais aussi des potentialités des relations entre les deux principaux espaces juridiques européens : le Conseil de l’Europe et l’Union européenne. La Cour européenne des droits de l’homme, le Comité européen des droits sociaux ainsi que la Cour de justice de l’Union européenne affichent une apparente homogénéité derrière laquelle se cachent des réalités différentes qui fragilisent le principe de non-discrimination et affaiblissent son rôle pourtant central dans le renforcement du droit européen des droits de l’homme. Ce principe doit ainsi être redéfini afin de retrouver une pleine efficacité en tenant compte du fait que son interprétation ne peut différer d’un espace européen à l’autre. Ce défi majeur conduit à analyser en quoi consiste précisément, pour l’Europe, le caractère axiologique du principe de non-discrimination. / Also perceived as an ideal, equality finds its legal incarnation in the non-discrimination principle. When examined through the European prism, it reveals its full meaning in terms of difficulties, but also of potential, for the relations between the two main European legal systems : the Council of Europe and the European Union. The European Court of Human Rights, the European Committee of Social Rights as well as the Court of Justice of the European Union, behind the apparent similarity displayed, harbour different realities, thus underming the non-discrimination principle and weakening its key role in the defence of European human rights law. In order to restore its full effectivness, this principle should be redefined, bearing in mind that its interpretation cannot change from one European legal system to another. This major challenge leads to the analysis of the exact implications, for Europe, of the cornerstone function played by the non-discrimination principle.