MA paper “Improvement of efficiency of teaching pupils of primary grades of music school to play musical instruments through optimum combination of age peculiarities and individual working methods" analyses efficiency of individual working methods of teaching pupils of primary grades of different ages to play piano. As children of different ages having different physical and mental capacities, and different musical background study in a music school, this paper focuses on teaching psychology with consideration of individual properties and age peculiarities of pupils. Subject of the study – efficiency of individual working methods of teaching pupils of primary grades of different ages to play piano. Goal of the study – to evaluate efficiency of individual methods of delivering piano lessons for pupils of primary grades of different ages. In order to achieve this goal, the following objectives are set: to determine which individual work at the lessons stimulates pupils of primary grades to learn; to discover peculiarities of pupils of different ages of primary grades of a music school; to check efficiency of individual teaching model through questionnaire survey. Questionnaire survey was conducted, during which 60 pupils of primary grades of ten-year B.Dvarionas Music School were polled. The first part of the paper contains theoretical analysis of various aspects of the problem: factors to be considered during individual work at a lesson, a number of methods that can improve... [to full text]

No description available.

<p>У раду су приказани резултати истраживања спроведеног са циљем да се испитају свеукупни ефекти примене мултимедије у настави физике у првом разреду средње стручне школе. У оквиру првог дела истраживања испитан је утицај примене мултимедије у настави физике на квантум и квалитет знања ученика, као и њихову ретенцију у односу на традиционални облик извођења наставе. Други део истраживања је за циљ имао испитивање ставова ученика према мултимедијалној настави физике. Истраживање је спроведено на узорку од 140 ученика првог разреда Техничке школе у Кикинди.</p><p>Први део истраживања реализован је&nbsp; експерименталном методом&nbsp; &ndash;&nbsp; експеримент&nbsp; са паралелним групама. Независна варијабла истраживања била је&nbsp; <em>мултимедијална настава</em>, док су зависне варијабле биле&nbsp; <em>квантум</em>&nbsp; и <em>квалитет&nbsp; </em>знања ученика.&nbsp; Квалитет знања&nbsp; ученика разматран је према Блумовој таксономији у три&nbsp; категорије когнитивног домена:&nbsp; знање (памћење), разумевање и примена.&nbsp; За испитивање утицаја главних ефеката&nbsp; &ndash;&nbsp; групе (облика наставе) и времена, као и њихове интеракције на квантум и<br />квалитет знања ученика&nbsp; употребљена је анализа варијансе са поновљеним мерењима, док је за испитивање разлика у квантуму и квалитету знања између група у индивидуалним&nbsp; временским моментима&nbsp; &ndash;&nbsp; иницијалном, финалном и ретенционом употребљена униваријантна анализа варијансе.&nbsp; Утврђено је да је примена мултимедије у настави физике резултовала статистички значајним повећањем квантума и квалитета знања&nbsp; ученика у свим категоријама, као и ретенције знања у категорији примена у односу на традиционални облик извођења наставе.</p><p>Други део истраживања реализован је анкетирањем&nbsp; ученика упитником о мултимедијалној настави физике у форми Ликертове петостепене скале&nbsp; за мерење ставова.&nbsp; Факторском анализом упитника издвојене су три димензије ставова према мултимедијалној настави физике које су назване:&nbsp; <em>Повећано интересовање&nbsp; </em>за мултимедијалну наставу,<em>&nbsp; Олакшано учење</em>&nbsp; путем мултимедијалне наставе и&nbsp;<em> Тешкоће у праћењу&nbsp; </em>мултимедијалне наставе.&nbsp; Резултати анкетирања потврдили су да ученици имају генерално позитивне ставове према мултимедијалној настави физике. Истраживањем је такође утврђено да се ставови ученика који су били потвргнути различитом експерименталном третману не разликују, као и де не постоји повезаност<br />ставова ученика према мултимедијалној настави физике са оценом из физике и<br />општим успехом ученика.</p><p>Резултати истраживања указују на оправданост примене мултимедије у&nbsp; наставној пракси са циљем да се&nbsp; развијају позитивни&nbsp; ставови&nbsp; према учењу физике&nbsp; и&nbsp; поспеши разумевање фундаменталних физичких концепата и закона,&nbsp; те самим тим повећа ефикасност наставе физике.</p> / <p>U radu su prikazani rezultati istraživanja sprovedenog sa ciljem da se ispitaju sveukupni efekti primene multimedije u nastavi fizike u prvom razredu srednje stručne škole. U okviru prvog dela istraživanja ispitan je uticaj primene multimedije u nastavi fizike na kvantum i kvalitet znanja učenika, kao i njihovu retenciju u odnosu na tradicionalni oblik izvođenja nastave. Drugi deo istraživanja je za cilj imao ispitivanje stavova učenika prema multimedijalnoj nastavi fizike. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 140 učenika prvog razreda Tehničke škole u Kikindi.</p><p>Prvi deo istraživanja realizovan je&nbsp; eksperimentalnom metodom&nbsp; &ndash;&nbsp; eksperiment&nbsp; sa paralelnim grupama. Nezavisna varijabla istraživanja bila je&nbsp; <em>multimedijalna nastava</em>, dok su zavisne varijable bile&nbsp; <em>kvantum</em>&nbsp; i <em>kvalitet&nbsp; </em>znanja učenika.&nbsp; Kvalitet znanja&nbsp; učenika razmatran je prema Blumovoj taksonomiji u tri&nbsp; kategorije kognitivnog domena:&nbsp; znanje (pamćenje), razumevanje i primena.&nbsp; Za ispitivanje uticaja glavnih efekata&nbsp; &ndash;&nbsp; grupe (oblika nastave) i vremena, kao i njihove interakcije na kvantum i<br />kvalitet znanja učenika&nbsp; upotrebljena je analiza varijanse sa ponovljenim merenjima, dok je za ispitivanje razlika u kvantumu i kvalitetu znanja između grupa u individualnim&nbsp; vremenskim momentima&nbsp; &ndash;&nbsp; inicijalnom, finalnom i retencionom upotrebljena univarijantna analiza varijanse.&nbsp; Utvrđeno je da je primena multimedije u nastavi fizike rezultovala statistički značajnim povećanjem kvantuma i kvaliteta znanja&nbsp; učenika u svim kategorijama, kao i retencije znanja u kategoriji primena u odnosu na tradicionalni oblik izvođenja nastave.</p><p>Drugi deo istraživanja realizovan je anketiranjem&nbsp; učenika upitnikom o multimedijalnoj nastavi fizike u formi Likertove petostepene skale&nbsp; za merenje stavova.&nbsp; Faktorskom analizom upitnika izdvojene su tri dimenzije stavova prema multimedijalnoj nastavi fizike koje su nazvane:&nbsp; <em>Povećano interesovanje&nbsp; </em>za multimedijalnu nastavu,<em>&nbsp; Olakšano učenje</em>&nbsp; putem multimedijalne nastave i&nbsp;<em> Teškoće u praćenju&nbsp; </em>multimedijalne nastave.&nbsp; Rezultati anketiranja potvrdili su da učenici imaju generalno pozitivne stavove prema multimedijalnoj nastavi fizike. Istraživanjem je takođe utvrđeno da se stavovi učenika koji su bili potvrgnuti različitom eksperimentalnom tretmanu ne razlikuju, kao i de ne postoji povezanost<br />stavova učenika prema multimedijalnoj nastavi fizike sa ocenom iz fizike i<br />opštim uspehom učenika.</p><p>Rezultati istraživanja ukazuju na opravdanost primene multimedije u&nbsp; nastavnoj praksi sa ciljem da se&nbsp; razvijaju pozitivni&nbsp; stavovi&nbsp; prema učenju fizike&nbsp; i&nbsp; pospeši razumevanje fundamentalnih fizičkih koncepata i zakona,&nbsp; te samim tim poveća efikasnost nastave fizike.</p> / <p>The paper presents the results of research conducted in order to examine the overall effects of<br />the multimedia application in teaching physics in the first grade of seco ndary vocational<br />school. In the first part of the research, the impact of multimedia application in teaching<br />physics to quantum and quality of students&rsquo; knowledge was examined, as well as their<br />retention compared to the traditional method of teaching. The&nbsp; aim of the second part of the<br />research was to examine students&rsquo;&nbsp; attitudes to multimedia in teaching physics. The research<br />was carried out on a sample of 140 students of the first grade of Technical School in Kikinda.<br />The first&nbsp; part of the research&nbsp; was conducted&nbsp; by the experimental method&nbsp; &ndash;&nbsp; the&nbsp; experiment<br />with parallel groups.&nbsp; The research independent&nbsp; variable was&nbsp; <em>multimedia&nbsp; teaching</em>,&nbsp; while&nbsp; the<br />dependent variables were&nbsp;<em> quantum</em>&nbsp; and&nbsp; <em>quality&nbsp;</em> of students&rsquo;&nbsp; knowledge.&nbsp; The quality&nbsp; of<br />students&rsquo;&nbsp; knowledge&nbsp; was&nbsp; tested&nbsp; in accordance&nbsp; with&nbsp; Bloom&#39;s taxonomy in&nbsp; three categories&nbsp; of<br />the&nbsp; cognitive&nbsp; domain:&nbsp; knowledge&nbsp; (memory),&nbsp; comprehension and application.&nbsp; Analysis&nbsp; of<br />variance&nbsp; with&nbsp; repeated measurements&nbsp; was used to examine the influence of major&nbsp; effects&nbsp; &ndash;<br />groups&nbsp; (teaching methods)&nbsp; and time,&nbsp; as well as&nbsp; their interactions&nbsp; on&nbsp; quantum&nbsp; and quality&nbsp; of<br />students&rsquo;&nbsp; knowledge,&nbsp; while univariate&nbsp; analysis&nbsp; of variance&nbsp; was&nbsp; used in&nbsp; testing&nbsp; the difference<br />in quantum and quality of knowledge between groups in individual moments of time - initial,<br />final and&nbsp; retention.&nbsp; It was found&nbsp; that the use&nbsp; of multimedia in&nbsp; teaching physics&nbsp; resulted in&nbsp; a<br />statistically&nbsp; significant increase in&nbsp; the quantity&nbsp; and&nbsp; quality of students&rsquo; knowledge&nbsp; in all<br />categories,&nbsp; as well as the&nbsp; retention&nbsp; of knowledge&nbsp; in the category of&nbsp; application&nbsp; compared to<br />the traditional teaching method.<br />In the second part of research the students were surveyed by a questionnaire about<br />multimedia in teaching physics in the form of the Likert-Type five-point scale for measuring<br />attitude.&nbsp; Factor analysis&nbsp; of the questionnaire&nbsp; identified three&nbsp; dimensions&nbsp; of attitudes toward<br />multimedia&nbsp; teaching in physics,&nbsp; called:&nbsp; <em>Increased&nbsp; interest</em>&nbsp; in&nbsp; multimedia&nbsp; teaching,&nbsp; <em>Learning<br />facilitated&nbsp;</em> through&nbsp; multimedia&nbsp; teaching and&nbsp; <em>Difficulties&nbsp; in&nbsp; following&nbsp;</em> multimedia<br />presentations.&nbsp; The survey results&nbsp; confirmed that&nbsp; students&nbsp; generally had&nbsp; positive attitudes<br />toward&nbsp; multimedia&nbsp; in teaching physics.&nbsp; The survey&nbsp; also&nbsp; found that the&nbsp; attitudes of students<br />who&nbsp; have been subjected to&nbsp; different&nbsp; experimental&nbsp; treatment&nbsp; did not differ, and&nbsp; that&nbsp; there<br />was no&nbsp; correlation between&nbsp; students&#39; attitudes&nbsp; toward&nbsp; multimedia in&nbsp; teaching physics&nbsp; with<br />the grade in physics and general achievement of students.<br />The research results indicate the validity of multimedia application in teaching practice with<br />the aim of&nbsp; developing&nbsp; positive attitudes&nbsp; towards learning&nbsp; physics and&nbsp; enhancing<br />understanding of fundamental physical concepts and laws, and thus increasing the efficiency<br />of teaching physics.</p>

<p>У докторској дисертацији је најпре сагледана теоријска основа примене&nbsp; образовно рачунарског софтвера и проучена његова заступљеност у настави природних наука.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; За потребе истраживања креиран је образовно рачунарски софтвер Механизми наслеђивања за IV разред гимназије општег смера, а затим анализирана ефикасност његове примене у поређењу са традиционалном наставом. Педагошки експеримент је спроведен на узорку од 173 ученика (87 ученика у експерименталној и 86 ученика у контролној групи). Ученици Е групе су&nbsp; наставне садржаје наставне теме обрађивали применом образовно рачунарског софтвера (ОРС), индивидуалним начином рада, док су ученици К групе исте наставне садржаје обрадили традиционалном наставом.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Инструменти&nbsp; примењени у истраживању су: иницијални тест,&nbsp; финални тест и ретест. Сва три теста су обухватала питања из три когнитивна домена (нивоа знања): ниво познавања чињеница (ниво I), ниво разумевања појмова (ниво II) и ниво анализе и резоновања (ниво III). Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању&nbsp; је анкета за ученике Е групе о примени ОРС-а у настави&nbsp; биологије у гимназији. Статистичка обрада података добијених на тестовима знања и анкети извршена је применом програмског пакета SPSS 19.0.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; На&nbsp; почетку&nbsp; истраживања&nbsp; експериментална&nbsp; и&nbsp; контролна&nbsp; група&nbsp; ученика&nbsp; уједначене&nbsp; су&nbsp; на основу&nbsp; општег&nbsp; успеха&nbsp; ученика, успеха из биологије&nbsp; на&nbsp; крају трећег разреда гимназије ,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; на основу&nbsp; резултата&nbsp; иницијалног&nbsp; теста&nbsp; знања&nbsp; из&nbsp;&nbsp; биологије.&nbsp; Након&nbsp; обраде&nbsp; наставне&nbsp; теме&nbsp; Механизми наслеђивања&nbsp; применом различитих наставних&nbsp; модела&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; и&nbsp; К&nbsp; групи&nbsp; извршено&nbsp; је&nbsp; финално&nbsp;&nbsp; тестирање,&nbsp; а затим и&nbsp; ретестирање&nbsp; ученика&nbsp; обе&nbsp; групе.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; остварили&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; успех&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; (просечно&nbsp; постигнуће 79,85&nbsp; поена)&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; ретесту&nbsp; (просечно&nbsp; постигнуће&nbsp; 75,44&nbsp; поена)&nbsp; од&nbsp; ученика&nbsp; К&nbsp; групе&nbsp; (просечно постигнуће&nbsp; 70,34&nbsp; поена&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; 62,58&nbsp;&nbsp; поена&nbsp; на&nbsp; ретесту).&nbsp; Анализа резултата финалног теста и ретеста је показала да су остварене разлике у постигнућу ученика Е и К групе на финалном тесту и ретесту на сва три когнитивна домена и на тестовима у целини у корист Е групе статистички значајне. Од посебног је значаја знатно бољи резултат ученика Е групе у решавању сложенијих питања и задатака у односу на ученике К групе.</p><p>&nbsp; &nbsp;Остварени резултати ученика експерименталне групе&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; ретесту&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на резултате&nbsp; ученика&nbsp; контролне&nbsp; групе, као и позитивни ставови ученика експерименталне групе о примењеном моделу наставе,&nbsp; указују на потребу веће заступљености примене образовних мултимедијалних софтвера&nbsp; у савременој настави биологије и других природних и друштвених наука на свим нивоима образовања.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova primene&nbsp; obrazovno računarskog softvera i proučena njegova zastupljenost u nastavi prirodnih nauka.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Za potrebe istraživanja kreiran je obrazovno računarski softver Mehanizmi nasleđivanja za IV razred gimnazije opšteg smera, a zatim analizirana efikasnost njegove primene u poređenju sa tradicionalnom nastavom. Pedagoški eksperiment je sproveden na uzorku od 173 učenika (87 učenika u eksperimentalnoj i 86 učenika u kontrolnoj grupi). Učenici E grupe su&nbsp; nastavne sadržaje nastavne teme obrađivali primenom obrazovno računarskog softvera (ORS), individualnim načinom rada, dok su učenici K grupe iste nastavne sadržaje obradili tradicionalnom nastavom.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Instrumenti&nbsp; primenjeni u istraživanju su: inicijalni test,&nbsp; finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena (nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica (nivo I), nivo razumevanja pojmova (nivo II) i nivo analize i rezonovanja (nivo III). Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju&nbsp; je anketa za učenike E grupe o primeni ORS-a u nastavi&nbsp; biologije u gimnaziji. Statistička obrada podataka dobijenih na testovima znanja i anketi izvršena je primenom programskog paketa SPSS 19.0.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja&nbsp; eksperimentalna&nbsp; i&nbsp; kontrolna&nbsp; grupa&nbsp; učenika&nbsp; ujednačene&nbsp; su&nbsp; na osnovu&nbsp; opšteg&nbsp; uspeha&nbsp; učenika, uspeha iz biologije&nbsp; na&nbsp; kraju trećeg razreda gimnazije ,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; na osnovu&nbsp; rezultata&nbsp; inicijalnog&nbsp; testa&nbsp; znanja&nbsp; iz&nbsp;&nbsp; biologije.&nbsp; Nakon&nbsp; obrade&nbsp; nastavne&nbsp; teme&nbsp; Mehanizmi nasleđivanja&nbsp; primenom različitih nastavnih&nbsp; modela&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; i&nbsp; K&nbsp; grupi&nbsp; izvršeno&nbsp; je&nbsp; finalno&nbsp;&nbsp; testiranje,&nbsp; a zatim i&nbsp; retestiranje&nbsp; učenika&nbsp; obe&nbsp; grupe.</p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp; Učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; ostvarili&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; uspeh&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; (prosečno&nbsp; postignuće 79,85&nbsp; poena)&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; retestu&nbsp; (prosečno&nbsp; postignuće&nbsp; 75,44&nbsp; poena)&nbsp; od&nbsp; učenika&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; (prosečno postignuće&nbsp; 70,34&nbsp; poena&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; 62,58&nbsp;&nbsp; poena&nbsp; na&nbsp; retestu).&nbsp; Analiza rezultata finalnog testa i retesta je pokazala da su ostvarene razlike u postignuću učenika E i K grupe na finalnom testu i retestu na sva tri kognitivna domena i na testovima u celini u korist E grupe statistički značajne. Od posebnog je značaja znatno bolji rezultat učenika E grupe u rešavanju složenijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.</p><p>&nbsp; &nbsp;Ostvareni rezultati učenika eksperimentalne grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; retestu&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na rezultate&nbsp; učenika&nbsp; kontrolne&nbsp; grupe, kao i pozitivni stavovi učenika eksperimentalne grupe o primenjenom modelu nastave,&nbsp; ukazuju na potrebu veće zastupljenosti primene obrazovnih multimedijalnih softvera&nbsp; u savremenoj nastavi biologije i drugih prirodnih i društvenih nauka na svim nivoima obrazovanja.</p> / <p>In&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation was&nbsp; first&nbsp; analyses&nbsp; the&nbsp; theoretical&nbsp; foundation&nbsp; of&nbsp; application of educational computer software and analyzed its representation in natural sciences.<br />&nbsp;&nbsp; For&nbsp; the&nbsp; use&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; issue&nbsp; was&nbsp; developed&nbsp; educational&nbsp; computer software&nbsp; Mechanism of&nbsp; Heredity for&nbsp; biology&nbsp; IV&nbsp; grade grammar school&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; general&nbsp; stream,&nbsp; and&nbsp; then&nbsp; analyzed&nbsp; the&nbsp; effici ency&nbsp; of&nbsp; its&nbsp; use&nbsp; in relation&nbsp; to&nbsp; traditional &nbsp; teaching.&nbsp; Pedagogical&nbsp; research&nbsp; was&nbsp; conducted&nbsp; on&nbsp; a&nbsp; sample&nbsp; of&nbsp; 173&nbsp; students&nbsp; (87 students in&nbsp; the experimental and 86 students in&nbsp; the control&nbsp; group). The unit&nbsp; was done in the E group through the application of educational computer software (ECS),&nbsp; individual&nbsp; form&nbsp; of&nbsp; work,&nbsp; while&nbsp; students&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; C&nbsp; group the same content processed&nbsp; using a tradit ional approach.<br />&nbsp;&nbsp; Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the&nbsp; level of understanding notions (level II) and the level of analysis and reasoning (level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group on application of ECS in teaching biology in grammar school were used as another research instrument. Statistical processing of&nbsp; data obtained from&nbsp; the tests and questionnaire was done by using SPSS 19.0 software package.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp; At&nbsp; the&nbsp; beginning&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; the&nbsp; experimental&nbsp; and&nbsp; control&nbsp; groups&nbsp; were &nbsp; equal&nbsp; in&nbsp; terms&nbsp; of students&rsquo;&nbsp; general&nbsp; success&nbsp; at&nbsp; the&nbsp; end&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; III grade,&nbsp; grades&nbsp; in biology&nbsp; and&nbsp; the results&nbsp; of the&nbsp; initial biology test. After&nbsp; the&nbsp; unit&nbsp; Mechanism of Heredity&nbsp; was&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; different&nbsp; ways&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; E&nbsp; and&nbsp; C&nbsp; groups,&nbsp; students&nbsp; in&nbsp; both groups&nbsp; were given a final test and then retested.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp; Students&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; E&nbsp; group&nbsp; achieved&nbsp; better&nbsp; results&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; final&nbsp; test&nbsp; (79.85&nbsp; points&nbsp; average)&nbsp; and&nbsp; retest (75.44&nbsp; points&nbsp; average)&nbsp; than&nbsp; students&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; C&nbsp; group&nbsp; (70.34&nbsp; points&nbsp; average&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; final&nbsp; test&nbsp; and&nbsp; 62.58&nbsp; points in&nbsp; the&nbsp; retest).&nbsp; The analysis of the results from the final test and retest has shown that the students from the experimental group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as a whole, in relation to the students fro m the control group. The differences in achievement are statistically significant in favor of the experimental group.<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp; The students from the&nbsp; experimental group showed greater competence in solving complex questions and tasks in relation to the students from the control group. The&nbsp; results&nbsp; achieved&nbsp; by&nbsp; the E&nbsp; group&nbsp; students&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; final&nbsp; test&nbsp; and&nbsp; retest&nbsp; compared&nbsp; to&nbsp; the C&nbsp; group,&nbsp; as well as the results of questionnaires for students of the experimental group, recommend greater presence of educational computer software in&nbsp; contemporar y&nbsp; Bi ol ogy&nbsp; classes&nbsp; and&nbsp; ot her&nbsp; natural sciences and humanities on all levels of education.</p>

<p>U doktorskoj disertaciji&nbsp; je najpre sagledana teorijska osnova primene računara i interaktivne nastave u nastavi biologije.</p><p>Za potrebe eksperimentalnog istraživanja kreirane su prezentacije 10 nastavnih jedinica iz nastavne teme Osnovi molekularne biologije prema programu&nbsp; biologije za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera u Preziju. U eksperimentu sa paralelnim grupama ova nastavna tema je u eksperimentalnoj grupi realizovana<br />interaktivnom nastavom uz podr&scaron;ku računara radom u parovima, a u kontrolnoj grupi tradicionalnom nastavom.</p><p>Pedago&scaron;ki eksperiment je sproveden na uzorku od 142 učenika (72 učenika u E i 70 učenika u K grupi).</p><p>U istraživanju su primenjeni sledeći instrumenti: inicijalni test, finalni test i retest (sva tri testa su obuhvatala pitanja na tri nivoa znanja: poznavanje činjenica, razumevanje pojmova i analiza i rezonovanje) i anketa za učenike E grupe o primeni interaktivne nastave biologije uz podr&scaron;ku računara.</p><p>Na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja E&nbsp; i K&nbsp; grupa su ujednačene&nbsp; na&nbsp; osnovu: op&scaron;teg&nbsp; uspeha&nbsp; učenika, uspeha iz biologije i hemije na&nbsp; polugodi&scaron;tu IV razreda gimnazije&nbsp; i na osnovu rezultata&nbsp;&nbsp; inicijalnog&nbsp; testa&nbsp; znanja iz&nbsp; biologije.&nbsp; Nakon obrade nastavne&nbsp; teme&nbsp; Osnovi molekularne biologije&nbsp; primenom različitih modela&nbsp; nastave u E i K grupi izvr&scaron;eno&nbsp; je&nbsp; finalno test i ranje učenika E i K grupe,&nbsp; a&nbsp; nakon 60 dana ponovno testiranje (retestiranje)&nbsp; učenika&nbsp; obe&nbsp; grupe&nbsp; istim testom. Učenici E grupe su nakon zavr &scaron;enog ist raţivanja po punili anket u u ko jo j s u izneli svoje mi&scaron;ljenje o kvalitetu multimedijalnih prezentacija kreiranih u Preziju i učenju biologije interaktivnom nast avom uz podr&scaron;ku računar a.&nbsp; Rezultati testova znanja učenika E i K grupe i ankete predstavljeni su odgovarajućim statističkim parametarima.</p><p>Učenici&nbsp; E grupe&nbsp; su ostvarili znatno bolji&nbsp; uspeh od učenika&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; test u i retestu u celini&nbsp; i na sva tri nioa znanja: poznavanje činjenica, razumevanje pojmova i analiza i rezonovanje. Ostvarene razlike u postignuću učenika E i K grupe na finalnom testu i retestu u celini i na sva tri nivoa znanja su bile u korist E grupe i statistički su značajne.</p><p>Rezultati ankete su pokazali da učenici eksperimentalne grupe imaju pozitivno mi&scaron;ljenje o kvalitetu prezentacija nastavnih jedinica iz nastavne teme Osnovi molekularne biologije kreiranih u Preziju, kao i o primeni interaktivne nastave biologije uz podr&scaron;ku računara u gimnaziji.</p><p>Rezultati istraživanja su pokazali veću efikasnost interaktivne nastave biologije uz podr&scaron;ku računara u odnosu na tradicionalnu nastavu, a rezultati ankete da učenici prihvataju inovativni pristup nastavi biologije. Oni takođe ukazuju na potrebu veće zastupljenosti&nbsp; savremenih didaktičkih modela u nastavi biologije i drugih prirodnih i<br />dru&scaron;tvenih nauka.</p> / <p>Firstly, doctoral dissertation overviews theoretical aspect of computer application and interactive teaching in biology teaching.</p><p>For the purposes of experimental research, 10 Prezi presentations of teaching units from Basics of molecular biology for the 4 th grade of grammar schools, science major was created. This teaching topic was realized in experimental group by means of interactive teaching with the support of computers and pair work, whereas the teaching method applied for the control group was the traditional one.</p><p>Pedagogical experiment was conducted on the sample of 142 students (72 students in the E group and 70 students in the C group).</p><p>The following instruments were applied during the research: init ial test, final test and&nbsp; retest (all the tests comprised the questions from three different levels of knowledge: knowledge of facts, comprehension of notions and analysis and reasoning) and the questionnaire for the&nbsp; E group students about application of i nteractive biology teaching with computer support.</p><p>At the beginning of the research&nbsp; the&nbsp; E and the&nbsp; C groups were levelled according to: general success at school, grades in biology and chemistry in the first semester of the fourth grade of grammar&nbsp; school a nd initial test results in biology. After the completion of teaching process regarding the topic Basics of molecular biology by applying different models of teaching in the&nbsp; E and the&nbsp; C groups the final testing was conducted for the students of the&nbsp; E and the&nbsp; C groups followed by retesting for both groups in 60 days. After the test the E group students completed a questionnaire giving their opinion on quality of multimedia Prezi presentations and learning biology through interactive teaching method with computer support.&nbsp; The knowledge test results for the students of&nbsp; the&nbsp; E and&nbsp; the&nbsp; C groups were present ed by means of statistical parameters.</p><p>The E group students achieved far better results compared to the C group of students&nbsp; in final test and retest at all three&nbsp; tested&nbsp; levels of knowledge: knowledge of facts, comprehension of notions and analysis and reasoning. The differences in student achievement between the groups E and C in final test and retest at all levels of&nbsp; knowledge were in favour of the E group&nbsp; and also statistically significant.</p><p>The questionnaire results indicated that the students in experimental group have positive opinion on the quality fpresentation of teaching units from the teaching topic Basics on molecular biology that were created in Pre zi application as well as positive opinion of application of interactive teaching and computers in biology teaching for grammar schools.</p><p>The results of the research showed higher efficiency of interactive biology teaching with computer support compared to traditional teaching and the results of the questionnaire showed that the&nbsp; students accept the innovative approach to biology teaching. The results also point out the need for growing presence of modern&nbsp; didactical models not only in biology teaching but also in teaching other natural and&nbsp; social sciences.</p>

<p>У&nbsp; докторској&nbsp; дисертацији&nbsp; је&nbsp; најпре&nbsp; сагледана&nbsp; теоријска&nbsp; основа&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; и&nbsp;проучена&nbsp; њена&nbsp; заступљеност&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; природних&nbsp; наука.&nbsp; Након&nbsp; тога&nbsp; је&nbsp; реализовано&nbsp; педагошко&nbsp;истраживање&nbsp; са&nbsp; паралелним&nbsp; групама(експерименталном&nbsp; и&nbsp; контролном)&nbsp; током&nbsp; кога&nbsp; је&nbsp; сагледана&nbsp;ефикасност&nbsp; примене&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера(ПУПК)&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp;односу&nbsp; на&nbsp; традиционалну&nbsp; наставу.&nbsp; Експеримент&nbsp; је&nbsp; реализован&nbsp; на&nbsp; узорку&nbsp; од214&nbsp; ученика(106&nbsp;ученика&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; групи&nbsp; и108&nbsp; ученика&nbsp; у&nbsp; К&nbsp; групи).&nbsp; Ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; садржаје&nbsp; наставне&nbsp; подтеме&nbsp;Хордати&nbsp; према&nbsp; програму&nbsp; биологије&nbsp; у6.&nbsp; разреду&nbsp; основне&nbsp; школе&nbsp; током19&nbsp; часова&nbsp; реализовали&nbsp;применом&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; ученици&nbsp; контролнe&nbsp; групе&nbsp; исте&nbsp;садржаје у исто време обрадили традиционалном наставом.&nbsp;</p><p>Инструменти&nbsp; примењени&nbsp; у&nbsp; истраживању&nbsp; су&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; финални&nbsp; тест&nbsp; и&nbsp; ретест.&nbsp; Свa&nbsp;три&nbsp; теста су обухваталa питања из три когнитивна домена(нивоа знања):&nbsp; ниво&nbsp; познавања чињеница&nbsp;(нивоI), ниво разумевања појмова(нивоII) и ниво анализе и резоновања&minus; примене знања(нивоIII).&nbsp;Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставнике&nbsp;биологије&nbsp; о&nbsp; примени&nbsp; ПУПК&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp; основној&nbsp; школи.&nbsp; Статистичка&nbsp; обрада&nbsp; података&nbsp;добијених на тестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакетаSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Експериментална&nbsp; и&nbsp; контролна&nbsp; група&nbsp; ученика&nbsp; су&nbsp; уједначене&nbsp; на&nbsp; почетку&nbsp; истраживања&nbsp; према&nbsp;општем&nbsp; успеху, оцени из биологије и резултатима иницијалног теста. Просечно постигнуће&nbsp; ученика&nbsp;Е групе на иницијалном тесту било је68,18 поена, а ученика К групе68,80 поена. Остварена разлика&nbsp;између&nbsp; две&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; иницијалном&nbsp; тесту&nbsp; није&nbsp; статистички&nbsp; значајна.&nbsp; Након &nbsp; реализације&nbsp; наставне&nbsp;подтеме&nbsp; Хордати&nbsp; применом&nbsp; различитих&nbsp; одела&nbsp; наставе&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; и&nbsp; К&nbsp; групи&nbsp; ученици&nbsp; обе&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp;тестирани&nbsp; финалним&nbsp; тестом&nbsp; знања.&nbsp; На&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; имали&nbsp; су&nbsp; просечно&nbsp;постигнуће85,82 поена, а ученици К групе68,87 поена. Након90 дана ученици обе групе тестирани&nbsp;су истим тестом(ретестом). Ученици Е групе имали су на ретесту просечно остигнуће85,16 поена,&nbsp;а&nbsp; ученици&nbsp; К&nbsp; групе67,71&nbsp; поена.&nbsp; Анализа&nbsp; резултата&nbsp; финалног&nbsp; теста&nbsp; и&nbsp; ретеста&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; су&nbsp;ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; остварили&nbsp; већи&nbsp; квантитет&nbsp; и&nbsp; квалитет&nbsp; знања&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp;тестовима знања&nbsp; у&nbsp; целини,&nbsp; у односу&nbsp; на&nbsp; ученике&nbsp; К групе. Остварене разлике&nbsp; у&nbsp; постигнућу&nbsp; ученика Е&nbsp;и&nbsp; К&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; ретесту&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; тестовима&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp;корист&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; статистички&nbsp; значајне.&nbsp; Од&nbsp; посебног&nbsp; је&nbsp; значаја&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултат&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; К&nbsp; групу,&nbsp; у&nbsp; решавању&nbsp; тежих&nbsp; питања&nbsp; и&nbsp; задатака(нивоII&nbsp; иIII)&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp;и&nbsp; ретесту&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; односно&nbsp; испољена&nbsp; већа&nbsp; способност&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе у решавању комплекснијих питања и задатака у односу на ученике К групе.</p><p>Експериментално&nbsp; доказани,&nbsp; статистички&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултати&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp;тестовима знања(финалном тесту&nbsp; и ретесту)&nbsp; у односу&nbsp; на ученике К групе, као и резултати анкета за&nbsp;ученике&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; и&nbsp; наставнике&nbsp; биологије&nbsp; препоручују&nbsp; већу&nbsp; заступљеност&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp;помоћ&nbsp; компјутера&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; и&nbsp; других&nbsp; природних&nbsp; и&nbsp; друштвених&nbsp; наука&nbsp; на&nbsp; свим&nbsp; нивоима&nbsp;образовања, са циљем повећања њиховог квалитета и ефикасности.</p> / <p>U&nbsp; doktorskoj&nbsp; disertaciji&nbsp; je&nbsp; najpre&nbsp; sagledana&nbsp; teorijska&nbsp; osnova&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; i&nbsp;proučena&nbsp; njena&nbsp; zastupljenost&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; prirodnih&nbsp; nauka.&nbsp; Nakon&nbsp; toga&nbsp; je&nbsp; realizovano&nbsp; pedagoško&nbsp;istraživanje&nbsp; sa&nbsp; paralelnim&nbsp; grupama(eksperimentalnom&nbsp; i&nbsp; kontrolnom)&nbsp; tokom&nbsp; koga&nbsp; je&nbsp; sagledana&nbsp;efikasnost&nbsp; primene&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera(PUPK)&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp;odnosu&nbsp; na&nbsp; tradicionalnu&nbsp; nastavu.&nbsp; Eksperiment&nbsp; je&nbsp; realizovan&nbsp; na&nbsp; uzorku&nbsp; od214&nbsp; učenika(106&nbsp;učenika&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; grupi&nbsp; i108&nbsp; učenika&nbsp; u&nbsp; K&nbsp; grupi).&nbsp; Učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; sadržaje&nbsp; nastavne&nbsp; podteme&nbsp;Hordati&nbsp; prema&nbsp; programu&nbsp; biologije&nbsp; u6.&nbsp; razredu&nbsp; osnovne&nbsp; škole&nbsp; tokom19&nbsp; časova&nbsp; realizovali&nbsp;primenom&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; učenici&nbsp; kontrolne&nbsp; grupe&nbsp; iste&nbsp;sadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom.&nbsp;</p><p>Instrumenti&nbsp; primenjeni&nbsp; u&nbsp; istraživanju&nbsp; su&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; finalni&nbsp; test&nbsp; i&nbsp; retest.&nbsp; Sva&nbsp;tri&nbsp; testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja):&nbsp; nivo&nbsp; poznavanja činjenica&nbsp;(nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja&minus; primene znanja(nivoIII).&nbsp;Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnike&nbsp;biologije&nbsp; o&nbsp; primeni&nbsp; PUPK&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp; osnovnoj&nbsp; školi.&nbsp; Statistička&nbsp; obrada&nbsp; podataka&nbsp;dobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Eksperimentalna&nbsp; i&nbsp; kontrolna&nbsp; grupa&nbsp; učenika&nbsp; su&nbsp; ujednačene&nbsp; na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja&nbsp; prema&nbsp;opštem&nbsp; uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće&nbsp; učenika&nbsp;E grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlika&nbsp;između&nbsp; dve&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; inicijalnom&nbsp; testu&nbsp; nije&nbsp; statistički&nbsp; značajna.&nbsp; Nakon &nbsp; realizacije&nbsp; nastavne&nbsp;podteme&nbsp; Hordati&nbsp; primenom&nbsp; različitih&nbsp; odela&nbsp; nastave&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; i&nbsp; K&nbsp; grupi&nbsp; učenici&nbsp; obe&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp;testirani&nbsp; finalnim&nbsp; testom&nbsp; znanja.&nbsp; Na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; imali&nbsp; su&nbsp; prosečno&nbsp;postignuće85,82 poena, a učenici K grupe68,87 poena. Nakon90 dana učenici obe grupe testirani&nbsp;su istim testom(retestom). Učenici E grupe imali su na retestu prosečno ostignuće85,16 poena,&nbsp;a&nbsp; učenici&nbsp; K&nbsp; grupe67,71&nbsp; poena.&nbsp; Analiza&nbsp; rezultata&nbsp; finalnog&nbsp; testa&nbsp; i&nbsp; retesta&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; su&nbsp;učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; ostvarili&nbsp; veći&nbsp; kvantitet&nbsp; i&nbsp; kvalitet&nbsp; znanja&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp;testovima znanja&nbsp; u&nbsp; celini,&nbsp; u odnosu&nbsp; na&nbsp; učenike&nbsp; K grupe. Ostvarene razlike&nbsp; u&nbsp; postignuću&nbsp; učenika E&nbsp;i&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; retestu&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; testovima&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp;korist&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; statistički&nbsp; značajne.&nbsp; Od&nbsp; posebnog&nbsp; je&nbsp; značaja&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultat&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; K&nbsp; grupu,&nbsp; u&nbsp; rešavanju&nbsp; težih&nbsp; pitanja&nbsp; i&nbsp; zadataka(nivoII&nbsp; iIII)&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp;i&nbsp; retestu&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; odnosno&nbsp; ispoljena&nbsp; veća&nbsp; sposobnost&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe u rešavanju kompleksnijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.</p><p>Eksperimentalno&nbsp; dokazani,&nbsp; statistički&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultati&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp;testovima znanja(finalnom testu&nbsp; i retestu)&nbsp; u odnosu&nbsp; na učenike K grupe, kao i rezultati anketa za&nbsp;učenike&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; i&nbsp; nastavnike&nbsp; biologije&nbsp; preporučuju&nbsp; veću&nbsp; zastupljenost&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp;pomoć&nbsp; kompjutera&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; i&nbsp; drugih&nbsp; prirodnih&nbsp; i&nbsp; društvenih&nbsp; nauka&nbsp; na&nbsp; svim&nbsp; nivoima&nbsp;obrazovanja, sa ciljem povećanja njihovog kvaliteta i efikasnosti.</p> / <p>The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies the&nbsp;presence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conducted&nbsp;with parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applying&nbsp;computer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to the&nbsp;traditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in the&nbsp;experimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19&nbsp;lessons of&nbsp; Chordates&nbsp; teaching subunit, placed in the 6th&nbsp;grade of primary school according to the&nbsp;programme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the students&nbsp;form the control group covered the same content in a traditional way.</p><p>Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included&nbsp;questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the&nbsp;level of understanding concepts (level II) and the&nbsp; level of analysis and reasoning &ndash; applying knowledge&nbsp;(level III). Apart from tests, &nbsp;questionnaires for the students from the experimental group and for biology&nbsp;teachers &nbsp;on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another research&nbsp;instrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by using&nbsp;SPSS 14.0 software package.&nbsp;</p><p>Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of research&nbsp;according to overall success in school, grade from&nbsp; Biology and the results of the initial test. The average&nbsp;score of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average&nbsp; score&nbsp;of students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the two&nbsp;groups is not statistically significant. After realisation of the Chordates teaching subunit, by &nbsp;pplying&nbsp;different teaching methods in experimental and control groups, the students from both groups were tested in&nbsp;the final test. The average score of students from the experimental group on the final test was 85.82 points,&nbsp;while the average score of students from control group was 68.87 points. After 90 days, the students of both&nbsp;groups were tested with the same test (retest). Theaverage score of students from the experimental group&nbsp;on the retest was 85.16 points, while the average score of students from control group was 67.71 points.&nbsp;The analysis of the results from the final test andretest has shown that the students from the experimental&nbsp;group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as&nbsp;a whole, in relation to the students from the control group. The differences in achievement of the students&nbsp;from experimental and control groups on final test&nbsp; and retest in all three cognitive domains and on tests as&nbsp;whole are statistically significant in favour of the experimental group. It is also important to observe the&nbsp;significantly better result of the students from the experimental group in relation to the control group, in&nbsp;answering harder questions (levels II and III), both on the final tests and retest as a whole, in relation to the&nbsp;initial test, i.e. students from the experimental group showed greater competence in solving complex&nbsp;questions and tasks in relation to the students from the control group.</p><p>Experimentally proved, statistically significant better results of the students from the experimental&nbsp;group on tests (final test and retest) in relation to the students from the control group, as well as&nbsp; the results&nbsp;of questionnaires for students of the experimental group and biology teachers, recommend greater presence&nbsp;of computer assisted programmed learning and classes of other natural sciences and humanities on all levels&nbsp;of education, with aim to increase their quality and efficiency.</p>