Les savoirs géographiques à l’école élémentaire se façonnent selon une variation en trois temps : d’abord les pulsations du contemporain, rapides et changeantes, dont les programmes et les inquiétudes qu’ils suscitent sont la partie visible ; puis le temps de chaque enseignant, dans sa classe, avec ses élèves, porté par ses propres savoirs géographiques, ses spatialités et ses représentations sur ce qu’est, ce qu’a été et ce que pourrait / devrait être l’enseignement de la géo à l’école ; enfin il y a le temps « quasi immobile » d’une solide, lointaine, mais essentielle fondation qui répond aux besoins de chaque être humain de se situer spatialement pour habiter et être-au-monde. Ces trois temporalités se recouvrent et, telles des couches géologiques, sont mouvantes (faites de divergences et de convergences, de glissements, de fissures et de failles, d’affleurements). Elles coexistent donc tout en étant parfois dissonantes et dysfonctionnantes. Pourtant, dans les classes, à l’école élémentaire, tous les jours que compte l’année scolaire, on fait de la géo-graphie. C’est donc l’énigme de cette coexistence que cette thèse se propose de résoudre.Chacun des deux tomes (Positifs et Négatifs) est organisé en trois mouvements (trois livres et trois corpus) qui peuvent être lus de manière autonome. Mais c’est l’ensemble du dispositif, conçu comme un laboratoire, qui permet le dénouement de l’intrigue. Fondé sur une observation participante de deux années dans une classe de CM1, sur des entretiens et une enquête dans l’univers des blogs tenus par des enseignants, ce dispositif fut élaboré au fil du temps de la thèse et délimite les contours d’un espace de recherche en sciences sociales, hybridant l’histoire et l’épistémologie de la géographie, les méthodes de l’anthropologie tout en mobilisant des savoirs relevant de la géographie, de l’histoire, des arts graphiques et plastiques, de la littérature ou de la philosophie. Je montre ainsi qu’il est possible d’étudier des savoirs comme des processus et de ne pas penser ceux-ci comme des savoirs scolaires déjà-là, assignés, mais comme des savoirs mêlant des faire et des dire qui se déploient dans un ensemble de gestes, de mots, d’images et d’imaginaires, de routines et de techniques.En proposant une Ethnographie des savoirs géographiques à l’école, j’ai voulu construire une méthode de recherche qui s’écarte des travaux habituellement menés dans le champ de la didactique disciplinaire pour envisager une analyse différente sur les savoirs transmis et par conséquent aussi sur ce que ces derniers représentent pour la communauté des géographes. Segmenter en deux mots distincts le préfixe geo et le suffixe graphie et les relier par un tiret est ainsi une manière d’identifier, par un procédé graphique et sémantique, l’élémentaire contemporain de la géographie que je définis donc comme des géo-graphies élémentaires. / Geographical knowledge in primary school is shaped according to a variation in three stages : first, the pulsations of present time, fast-moving, whose school curricula and the concerns they have raised, are the visible part ; then the time of each primary school teacher, in his classroom, with his pupils, driven by his own geographical knowledge, his spatialities and his representations on what is, what was and what could / should be the teaching of Geo at primary school ; finally, there is the "almost motionless" time of a solid, ancient but essential foundation that responds to the needs of each human being to situate himself spatially to inhabit and be-in-the-world. These three temporalities overlap and, like geological layers, are shifting (made up of divergences and convergences, sliding, cracks and faults, outcrops). They therefore coexist while being dissonant and dysfunctional. However, in the classrooms, in primary school, every day that counts the school year, geography is done. It is therefore the enigma of this coexistence that this thesis proposes to solve. Each of the two volumes (Positives and Negatives) is organized in three movements (three books and three corpus) which can be read autonomously, but it is the whole device designed as a laboratory that allows the outcome of the plot. Material drawn from a participative observation in a Year-5 class (CM1) in Paris, interviews and a survey in the world of teacher blogs. This apparatus has been shaped and elaborated over time of the thesis and delimits the contours an area of social sciences research hybridizing the history and epistemology of geography, methods of anthropology, while mobilizing knowledge related to geography, history, graphic and plastic arts, literature or philosophy. I thus show that it is possible to study knowledge as a process and not to think of it as school knowledge already assigned to it, but as knowledge combining making and speeches that unfold in a whole gestures, words, images and imaginations, routines and techniques.By proposing an Ethnography of geographical knowledge at school, I wanted to build a research method that deviates from the work usually carried out in the field of didactic in order to suggest a different analysis on the knowledge passed and consequently also on what the latter represent for the community of geographers. By proposing to divide the geo prefix and the graphic suffix into two distinct words and to connect them by a dash, I identify by a graphical and semantic process the elementary contemporary of geography, which I thus define as elementary geo-graphies.

In this thesis, we assume a pan-European issue of the decline of interest in science and science education. In connection with this issue we conducted a literature search. We have also mapped the literature related to the issue of education research in the Czech Republic and the rest of the world. In an effort to increase pupils' interest, increase enthusiasm for science, we deal with activation teaching methods that compare with frontal teaching. As a motivational method we chose a research method of teaching. We prepared a lesson, which we tested among pupils of secondary school. In this work we watched 16 hours in 6 classes. Those lectures were inquiry and frontal way led. The results are presented in the practical part of this thesis. During lectures we wanted to stimulate students' interest in science and science research. Keywords academic instruction, frontal teaching, science education, cooperation, sensors Pasco, microscope, pupil, elementary school, Key Competencies

<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт &bdquo;опште основне наставе&ldquo;, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној &bdquo;школи&ldquo;.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept &bdquo;opšte osnovne nastave&ldquo;, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj &bdquo;školi&ldquo;.</p>

Bc. Simona Suchanová: Dramatization of Czech folk song on secondary schools (thesis) ABSTRACT This diploma thesis deals with the possibilities of dramatization of folk songs represented in textbooks for music education in the 2nd grade of elementary school. The text clarifies the phenomenon of folk song, defines the concept of dramatization as a "dramatization of the curriculum", mentions the psychological characteristics of the student in the 2nd grade of elementary school and the specifics of pedagogical work related to it. The thesis expands the methodological tasks in textbooks represented by new dramatic elements, presents new proposals for methodological tasks, conceiving dramatization as another of the creative ways of working with folk songs. In this way, it would like to contribute to the improvement and attractiveness of music education in elementary school. KEYWORDS Czech folk song, dramatization, pubescent, music and movement activities, music education, drama education, 2nd grade of elementary school

My dissertation deals with the reform of the elementary artistic educatin in Czech Republic and opinions of the the teachers on it . The theoretical part describes the history and development of elementary artistic schools, the Framing education program for artistic education, project PILOT ZUV and the manual for School Educational Program. The practical part contains opinions of 13 teachers and headmasters of Elementary Artistic Schools in South Bohemia on the creating of School Educational Program at their schools. There are also their opinions on practical using of SEP and their view of the effect of the SEP on the students. The results are made by qualitative research.

The goal of the diploma work is to demonstrate the possibilities of montessori education elements implementation into the education of the children with autism spectrum disorders in the preparatory form of the special elementary school. This is performed on the basis of the theoretical knowledge gained by the specific material study and by using the methods of the inspiring practice. The theoretical part has three chapters. It deals with the subject of the persons with mental disorder and is mainly focused on the children with the autism spectrum disorders. It describes the autism spectrum disorders, their etiology, diagnosis and the intervention options for people with the autism spectrum disorders. It is dedicated also to the education of children and pupils with the autism spectrum disorders and the mental disorder within the preparatory form of the special elementary school. It introduces in great detail the montessori pedagogy and its elements. The empirical part states the definition of the research inquiry. It also describes an example of the inspiring practice how the class setting, education outline concept and education materials using the elements of the montessori pedagogy into the education of the children with the autism spectrum disorders in the preparatory form of the special...