Spelling suggestions: "subject:"emocija"" "subject:"emocijas""
1 |
Lidijos Šimkutės kūryba / The creative works of Lidija SimkuteSaulevičienė, Ingrida 17 August 2009 (has links)
Darbo objektu pasirinkta poetės Lidijos Šimkutės kūryba. Poetinio žodžio talpumu, autentiškomis metaforomis Lidija Šimkutė išsiskiria iš dabartinės kūrybinės aplinkos, nepaklūsta laikui. Darbo tikslas – išanalizuoti L.Šimkutės kūrybą, atskleidžiant autorės asmenybės ir poezijos ryšį, nepasitenkinant tik pirmuoju kūrinių įspūdžiu, akcentuojant atskirų įvaizdžių prasmę. Siekiant šio tikslo nusakyta aptariamos autorės asmenybės ir eilėraščio subjekto santykis, atskleista poetės pasaulėjauta ir didesnę įtaką jos formavimuisi turėję veiksniai, sugrupuoti L.Šimkutės poetiniai tekstai akcentuojant eilėraščio kūrimo principus, išanalizuoti išskirtoms grupėms priklausantys eilėraščiai, ieškant esminių autorės poetikos bruožų.
L.Šimkutės kūrybos pagrindas – žmogaus dvasinis gyvenimas, o išorės detalės tėra tik iliustracija, bet jos labai svarbios, padedančios atskleisti poetinio subjekto vidų. Jos poezijos, kuriai būdingos buities ir supančio pasaulio realijos, paprastas kalbėjimas, negalima pavadinti vien tikrovės vaizdu. Autorės poetinis tekstas suskirstytas į tris stambias grupes: emocijos, minties, vaizdo, besiskiriančias menamų meninių formulių specifika.
Ryškiai L.Šimkutės kūryboje atsispindi ir susipina skirtingos pasaulėjautos. Šalia lietuviškosios ir daugialypės vakarietiškosios kultūrų atsiduria Rytų filosofijos ir etikos detalės. Poetei svarbus menas, muzika ir, aišku, literatūros pasaulis. Kadangi L.Šimkutė, kaip pati teigia, pasaulio žmogus, jai būdingos kelių kultūrų... [toliau žr. visą tekstą] / The object of the work deals with the creative works of Lidija Šimkutė. Lidija Šimkutė is significant due to the volume of the poetry and authentic metaphors. The aim of the work includes the analysis of the creative works of Lidija Šimkutė revealing the relationship between the author’s personality and the poetry mentioning not only the first impression of the works but emphasizing the meaning of the separate images as well. With the view to pursue the aim mentioned above, the ratio between the author’s personality and the subject of the poem was expressed; her attitude and factors having influenced the poet’s formation were revealed, poetical texts emphasizing the principals of creating the poem were grouped and the poems belonging to the different groups aiming to the basic characteristic features of the author’s poetry were analyzed.
The creative works of Lidija Šimkutė are based on the spiritual life of a human whereas the external details are supposed to be just illustration; however, they are extremely important as they reveal the interior of the poetical subject. Her poetry which is characteristic by the realia of the trivial round and surrounding world and simple talking are not supposed to be nominated as a prospect of reality. The poetic text of the author is divided into three massive groups- emotional, notional and sight- different by the specification of imaginary artistic formulas.
The different attitudes are dramatically reflected in the creative works of... [to full text]
|
2 |
Telesne, individualne i društvene dimenzije emocija: ka razvoju integrisane sociološke teorijeKišjuhas Aleksej 11 March 2015 (has links)
<p>Ova disertacija se bavi telesnim, individualnim i društvenim dimenzijama emocija u cilju razvoja integrisane sociološke teorije (emocija). U uvodnom poglavlju je data podrobna analiza određenja emocija kroz istoriju i u istoriji filozofije, kako bi se analiza njihovog naučnog istraživanja ukorenila u prikladni socioistorijski i epistemološki kontekst. Ovo poglavlje odlikuje i pojmovna analiza, odnosno izlaganje različitih definicija emocija u naukama, kao i razgraničenje između pojmova emocija, osećanja, afekata, raspoloženja, osećaja i emocionalnosti.<br />Drugo poglavlje posvećeno je analizi telesnih dimenzija emocija i emocionalnosti. Ono obuhvata evolucione osnove emocija, pre svega putem analize izražavanja i evolucije emocija kod čoveka i ne-ljudskih životinja. U ovom poglavlju predstavljene su i neurofiziološke determinante emocija, uz lociranje emocionalnog iskustva u ljudskoj neuroanatomiji i neurohemiji. Zatim je analiziran teorijski program afektivne neuronauke kao korak ka integraciji saznanja iz neuronauka, evolucione biologije i (kognitivne) psihologije.<br />Naredno poglavlje obuhvata analizu individualnog iskustva emocija, odnosno osećanja individue, fokusirajući se na teoretisanje o elementima i sekvencama navedenog iskustva. Analiziran je međuodnos emocija i individualnog ponašanja, uključujući tu i psihofiziološku i psihoneurološku tradiciju, kao i psihodinamičke, bihevioralne, razvojne i motivacione aspekte osećajnosti. Drugi deo poglavlja čini analiza veze između emocija i spoznaje, odnosno kognitivnih dimenzija osećajnosti. Kao integrativni poduhvat u okviru izučavanja individualnih dimenzija emocija analizirane su psihoevoluciona tradicija i evoluciona psihologija (emocija) kao modeli za integraciju saznanja iz evolucione biologije i psihologije emocija.<br />Zatim se predstavljaju i problematizuju međuodnos (izučavanja) emocija i društva, odnosno društvene dimenzije emocija. Na prvom mestu prikazano je ambivalentno mesto (i implicitno prisustvo) koje su emocije i ljudska emocionalnost imali u klasičnim sociološkim teorijama, kao teorijskoj osnovi za potonje razmatranje veze emocija i društva. Predstavljeni su i razvoj, institucionalizacija i debate u samoj sociologiji emocija kao zasebnoj sociološkoj disciplini, uz poseban naglasak na metateoriji ove sociološke discipline. Na kraju je, kao korak ka integrisanoj sociološkoj teoriji, analiziran program neurosociologije (emocija), kao specifične integracije sociologije i neuronauka.<br />Peto poglavlje bavi se fenomenom i relevantnošću sociologije emocija po sociološku teoriju, odnosno istraživanjem emocija u sociologiji kao modelom za rekonstrukciju sociološke teorije na adekvatnijim epistemološkim osnovama. Da bi se ovo postiglo, polje emocija prikazuje se u kontekstu nekoliko fundamentalnih koncepata klasične sociologije, odnosno sociološke teorije: društvene moći (i klase i statusa), rituala, identiteta i kulture. Naime, uz analizu klasičnih socioloških teorija ovih fenomena, ponuđeni su modeli njihove (re)konceptualizacije u svetlu saznanja sociologije emocija, ali i drugih disciplina koje izučavaju emocije.<br />U šestom i zaključnom poglavlju detaljno se pristupa problemu nivoa ili jedinice analize u sociologiji, kao i problemu odnosa sociologije prema drugim naukama o životu (a samim tim i problemu naučnog karaktera sociologije), te načinima za njihovo rešavanje upotrebom saznanja, koncepata i modela sociologije emocija. Posebnu ulogu u tom zadatku imaju konkretni aspekti pojedinih teorija emocija koje su predstavljene kao egzemplari integrisanih teorija u metateorijskom, odnosno epistemološkom smislu.<br />U skladu sa tim, u zaključku je data i procena ranije predstavljenih teorija sa integrišućim ambicijama, poput afektivne neuronauke, psihoevolucione teorije, neurosociologije i drugih. Na osnovu saznanja i zaključaka izvedenih iz prethodnih poglavlja disertacije, analiziraju se i razvijaju modeli mikro–makro i biopsihosocijalne integrisane teorije ljudskih emocija, i nude sugestije za razvoj integrisane teorije ljudske socijalnosti (i/ili ljudskog društva). Dakle, telesne, individualne i društvene dimenzije emocija i determinante emocionalnosti se koriste i predstavljaju u svetlu dokaza za mogućnost prevazilaženja metodoloških, metateorijskih i epistemoloških problema sociološke teorije.</p>
|
Page generated in 0.0168 seconds