<p>Конзумација хране и пића од стране туриста, најважнији облик туристичке потрошње, је у великој мери занемарена у литератури о угоститељству и туризму.&nbsp; Данас, са све много већим интересовањем за јединствену и аутентичну храну&nbsp; и пиће, прехрамбене производе и&nbsp; кухињу све већи број&nbsp; људи путује управо да би искусио&nbsp; локалне специјалитете.&nbsp; Стога&nbsp; је у докторској дисератцији анализиран допринос локалне хране и&nbsp; пића, као и култура&nbsp; исхране у процени потрошње локалних гастрономских производа, атрактивности дестинације, укупног&nbsp; задовољства и будућих намера туриста да поново посете дестинацију, као и провера имиџа српске гастрономије са посебним акцентом на социо- демографске карактеристике страних туриста који су посетили градске центре Србије. Истраживање у докторској дисертацији има четири задатака. Главни задатак&nbsp; је провера предложеног модела доприноса хране, пића и културе&nbsp; исхране на примеру Србија. Први&nbsp; задатак&nbsp; рада&nbsp; је да се утврде&nbsp; разлике између ставова туриста који су боравили у Новом Саду и Београду у перцепцији локалне хране,&nbsp; пића&nbsp; и културе&nbsp; исхране Србије. Други&nbsp; задатак&nbsp; рада&nbsp; је испитивање&nbsp; разлика између социо-демографских карактеристика испитаника у конзумацији локалне хране и пића као и искуства у вези са културом&nbsp; исхране кодиспитаника. Трећи&nbsp; задатак&nbsp; је да се утврди у којој мери конзумација локалне хране, локалног<br />пића и искуству у култури исхране доприноси&nbsp; у процени&nbsp; атрактивности&nbsp; дестинације, укупномзадовољству и будућим намерама туриста да поново посете дестинацију.&nbsp; На крају, четвртизадатак је провера имиџа&nbsp; српске гастрономије из перспективе страних туриста.&nbsp; Анкетноистраживање је спроведено у Србији, конкретно у Београду и Новом Саду,&nbsp; током шестистраживачки месеци од маја до октобра 2016.&nbsp; године. Циљну узорачку популацију чинили су страни туристи који су у&nbsp; истраживачком периоду&nbsp; боравили у Србији. Пригодним узорковањемсакупљено је&nbsp; укупно 674 валидних анкета које су даље коришћене у статистичким анализама. Застатистичку обраду коришћено је неколико статистичких&nbsp; техника и статистичких&nbsp; софтвера.Анализа&nbsp; варијансе,&nbsp; т-тестова и вишеструка хијерархијска регресиона анализа&nbsp; су статистичке технике коришћене за истраживање.&nbsp; Статистички софтвери SPSS 18.0, AMOS&nbsp; 21&nbsp; и&nbsp; &bdquo;lavaan&quot; направљеног за R окружење су коришћени за обраду података.</p><p>На основу тестираног модела може се закључити да је на примеру Србије у тестираном узорку локална храна, локално пиће и култура исхране&nbsp; су&nbsp; значајни конструкти у процени&nbsp; потрошње производа, атрактивности дестинације, укупног задовољства и будућих намера туриста да поново посете дестинацију али и у испитивању разлика између&nbsp; социо-демографских карактеристика испитника. Према резултатима налаза&nbsp; интерна&nbsp; поузданост&nbsp; модела&nbsp; за&nbsp; све&nbsp; конструкте је у задовољавајућем степену. Даље, резултати су показали да је српска храна, пиће и&nbsp; култура исхране прихватљива код страних туриста и да се сматрају значајним елементом&nbsp; туристичког производа.&nbsp; Већина социо-демографских &nbsp;карактеристика испитника су показале&nbsp; разлике са осталим варијаблама (конзумација локалне хране, конзумација локалних пића и&nbsp; култура исхране).&nbsp; Резултати показују да је имиџ српске гастрономије из перспективе страних туриста позитиван. Показано је да су туристи локалну гастрономију оценили као &bdquo;укуснa&quot;, да је понуда богата јелима од меса и да је цена прихватљива тј разумна цена, без обзира на&nbsp; град који&nbsp; су посетили. Главни допринос истраживања конзумације локалне хране и пића, као и искуство у&nbsp; вези са културом исхране&nbsp; на дестинацији није да повећа број посетилаца већ да&nbsp;&nbsp; заинтересује и&nbsp; задовољи искуство туриста и развије идентитет локалне кухиње&nbsp; као моћно средство у изградњи&nbsp; бренда и имиџа дестинације.</p> / <p>Konzumacija hrane i pića od strane turista, najvažniji oblik turističke potrošnje, je u velikoj meri zanemarena u literaturi o ugostiteljstvu i turizmu.&nbsp; Danas, sa sve mnogo većim interesovanjem za jedinstvenu i autentičnu hranu&nbsp; i piće, prehrambene proizvode i&nbsp; kuhinju sve veći broj&nbsp; ljudi putuje upravo da bi iskusio&nbsp; lokalne specijalitete.&nbsp; Stoga&nbsp; je u doktorskoj diseratciji analiziran doprinos lokalne hrane i&nbsp; pića, kao i kultura&nbsp; ishrane u proceni potrošnje lokalnih gastronomskih proizvoda, atraktivnosti destinacije, ukupnog&nbsp; zadovoljstva i budućih namera turista da ponovo posete destinaciju, kao i provera imidža srpske gastronomije sa posebnim akcentom na socio- demografske karakteristike stranih turista koji su posetili gradske centre Srbije. Istraživanje u doktorskoj disertaciji ima četiri zadataka. Glavni zadatak&nbsp; je provera predloženog modela doprinosa hrane, pića i kulture&nbsp; ishrane na primeru Srbija. Prvi&nbsp; zadatak&nbsp; rada&nbsp; je da se utvrde&nbsp; razlike između stavova turista koji su boravili u Novom Sadu i Beogradu u percepciji lokalne hrane,&nbsp; pića&nbsp; i kulture&nbsp; ishrane Srbije. Drugi&nbsp; zadatak&nbsp; rada&nbsp; je ispitivanje&nbsp; razlika između socio-demografskih karakteristika ispitanika u konzumaciji lokalne hrane i pića kao i iskustva u vezi sa kulturom&nbsp; ishrane kodispitanika. Treći&nbsp; zadatak&nbsp; je da se utvrdi u kojoj meri konzumacija lokalne hrane, lokalnog<br />pića i iskustvu u kulturi ishrane doprinosi&nbsp; u proceni&nbsp; atraktivnosti&nbsp; destinacije, ukupnomzadovoljstvu i budućim namerama turista da ponovo posete destinaciju.&nbsp; Na kraju, četvrtizadatak je provera imidža&nbsp; srpske gastronomije iz perspektive stranih turista.&nbsp; Anketnoistraživanje je sprovedeno u Srbiji, konkretno u Beogradu i Novom Sadu,&nbsp; tokom šestistraživački meseci od maja do oktobra 2016.&nbsp; godine. Ciljnu uzoračku populaciju činili su strani turisti koji su u&nbsp; istraživačkom periodu&nbsp; boravili u Srbiji. Prigodnim uzorkovanjemsakupljeno je&nbsp; ukupno 674 validnih anketa koje su dalje korišćene u statističkim analizama. Zastatističku obradu korišćeno je nekoliko statističkih&nbsp; tehnika i statističkih&nbsp; softvera.Analiza&nbsp; varijanse,&nbsp; t-testova i višestruka hijerarhijska regresiona analiza&nbsp; su statističke tehnike korišćene za istraživanje.&nbsp; Statistički softveri SPSS 18.0, AMOS&nbsp; 21&nbsp; i&nbsp; &bdquo;lavaan&quot; napravljenog za R okruženje su korišćeni za obradu podataka.</p><p>Na osnovu testiranog modela može se zaključiti da je na primeru Srbije u testiranom uzorku lokalna hrana, lokalno piće i kultura ishrane&nbsp; su&nbsp; značajni konstrukti u proceni&nbsp; potrošnje proizvoda, atraktivnosti destinacije, ukupnog zadovoljstva i budućih namera turista da ponovo posete destinaciju ali i u ispitivanju razlika između&nbsp; socio-demografskih karakteristika ispitnika. Prema rezultatima nalaza&nbsp; interna&nbsp; pouzdanost&nbsp; modela&nbsp; za&nbsp; sve&nbsp; konstrukte je u zadovoljavajućem stepenu. Dalje, rezultati su pokazali da je srpska hrana, piće i&nbsp; kultura ishrane prihvatljiva kod stranih turista i da se smatraju značajnim elementom&nbsp; turističkog proizvoda.&nbsp; Većina socio-demografskih &nbsp;karakteristika ispitnika su pokazale&nbsp; razlike sa ostalim varijablama (konzumacija lokalne hrane, konzumacija lokalnih pića i&nbsp; kultura ishrane).&nbsp; Rezultati pokazuju da je imidž srpske gastronomije iz perspektive stranih turista pozitivan. Pokazano je da su turisti lokalnu gastronomiju ocenili kao &bdquo;ukusna&quot;, da je ponuda bogata jelima od mesa i da je cena prihvatljiva tj razumna cena, bez obzira na&nbsp; grad koji&nbsp; su posetili. Glavni doprinos istraživanja konzumacije lokalne hrane i pića, kao i iskustvo u&nbsp; vezi sa kulturom ishrane&nbsp; na destinaciji nije da poveća broj posetilaca već da&nbsp;&nbsp; zainteresuje i&nbsp; zadovolji iskustvo turista i razvije identitet lokalne kuhinje&nbsp; kao moćno sredstvo u izgradnji&nbsp; brenda i imidža destinacije.</p> / <p>The consumption of food and beverages by the tourists, the most important form of tourist consumption is being largely ignored in the literature of hospitality and tourism. Today, with a greater interest in the unique and authentic food and beverages, food products and cuisine, there are an increasing number of people who travel just to experience local specialties. Therefore, this PhD thesis analyzes the<br />contribution of local food and beverages, as well as food culture in the assessment of consumption of local culinary products, destination attractiveness, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a tourist destination, and also the verification of the image of Serbian gastronomy with a special emphasis on socio-demographic characteristics of foreign tourists who visited the city centers of Serbia.There are four tasks in the study of this doctoral thesis. The main task is the verification of the proposed model of the contribution of food, beverages and food culture in the case of Serbia. The first task of thestudy was to determine the differences between the attitudes of tourists who stayed in Novi Sad and Belgrade in their perception of local food, beverages and food culture of Serbia. Another task of this paper is testing the differences between socio-demographic characteristics of respondents in the consumption of local food and beverages, as well as the experiences related to the culture of food in respondents. The third task is to determine to what extent is the consumption of local food, local beverages and the experience of food culture contributes to the assessment of destination&lsquo;s attractiveness, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a destination. Finally, the fourth task is to verify the image of Serbian gastronomy from the perspective of foreign touris ts. The survey was conducted in Serbia, i.e. in Belgrade and Novi Sad, during a six months research from May to October 2016. The target sample population being comprised of foreign tourists who stayed in Serbia<br />during the period of the survey. A total of&nbsp; 674 valid surveys were collected by&nbsp; appropriate sampling,and these were later used in statistical analyses. For the purpose of statistical analysis, several statistical techniques and statistical software were used. Statistical techniques used for the sur vey are t-tests variance analysis and multiple hierarchical regression analysis. Statistical software SPSS 18.0, AMOS<br />21 and &bdquo;lavaan&quot; made for R environment were used for data processing.</p><p>Based on the tested model, it can be concluded that in the case of Serbia in the sample tested, local food, local beverages and food culture are a significant construct in the assessment of product consumption, attractiveness of a destination, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a destination, but also in examining the differences between socio-demographic characteristics of respondents. According to research findings, the internal reliability of the model for all constructs is at a satisfactory level. Furthermore, the results showed that the Serbian food, beverages and food culture are acceptable to foreign tourists and are to be considered an important element of the tourism product.Most of the socio-demographic characteristics of respondents have shown differences with the other<br />variables (consumption of local food, local beverages and food culture). The results show that the image of Serbian gastronomy from the perspective of foreign tourists is positive. It is indicated that tourists assess local gastronomy as ―delicious‖, that there is a&nbsp; lot of dishes made of meat on offer and that the price is acceptable i.e. reasonable, regardless of the city they stayed in. The main contribution to the research on consumption of local food and drinks, as well as food culture related experience at a destination is not to increase the number of visitors, but to intrigue and satisfy the experience of tourists and develop the identity of local cuisine as a powerful tool in creating a brand and an image of the destination.</p>

Cette thèse procède, depuis une perspective issue des études culturelles, à une exploration critique et située (Haraway, 1988) de la culture alimentaire québécoise contemporaine et des définitions variables de la « saine » alimentation qu’elle concourt à produire et à rendre effective. Plus précisément, j’analyse les rapports de pouvoir qui l’informent et prennent forme et effectivité à travers les savoirs et pratiques constitutives de la saine alimentation (dans ses multiples formes et modes d’existence). À travers l’analyse critique de la culture alimentaire québécoise contemporaine, je questionne les corps, humains comme plus-qu’humains, qui s’y retrouvent « produits » et différenciés par des rapports de pouvoir inégaux. L’analyse présentée résulte d’une ethnographie dialogique incorporée suivant les méthodes de collecte des matériaux et d’analyses proposées par Probyn (2016). La thèse est découpée en trois parties distinctes, mais interreliées. La première explore la culture alimentaire québécoise au cœur de laquelle je m’inscris. Elle permet à la fois la présentation de ladite culture et des savoirs, pratiques, événements qu’elle concourt à mettre en forme, mais également la multiplicité des définitions de la saine alimentation qui y émergent, en fonction de ses différents contextes d’émergence. Tout au long de cette partie, je mets en évidence comment sont produits, articulés et légitimés certains savoirs tout autant que comment sont mises en forme et en cause certaines des relations impliquant et liant humains et plus-qu’humains, et qui participent des multiples modes d’émergence de la saine alimentation, au Québec. Au sein de la culture alimentaire contemporaine, l’alimentation saine est régulièrement réfléchie et problématisée dans son rapport aux corps humains. La deuxième partie de la thèse présente mon analyse de ce que j’ai appelé la culture alimentaire biomédicalisée, et tout particulièrement des relations entre les corps, l’alimentation et la santé qu’elle concourt à produire. J’y mets en évidence comment la culture alimentaire contemporaine ne peut être réfléchie sans considération pour les discours healthists (Crawford, 1980) contemporains, qui informent les manières par lesquelles les corps sont mis en relation avec l’alimentation, à l’aulne de considérations pour la santé. J’y mobilise les outils conceptuels proposés par Clarke et al. (2010) sur la biomédicalisation du champ social pour questionner comment l’alimentation et les corps sont mis en relation dans un contexte où la santé est un objectif moral et individuel à atteindre (Crawford, 1980; Lupton, 1997; Metzl et Kirkland, 2010). J’y critique comment la culture alimentaire biomédicalisée limite le type de relations qui peuvent prendre forme et être considérées entre l’alimentation et les corps, tout autant que les types de corps qui y sont produits et autorisés. La troisième partie de la thèse s’intéresse aux corps, humains comme plus-qu’humains, qui sont produits au sein de la culture alimentaire biomédicalisée tout autant qu’aux rapports de pouvoir qui participent de leur production - différenciée. Par « produire », j’entends notamment comment des corps se retrouvent discursivement définis, encadrés, contrôlés, etc.; évalués, caractérisés, discriminés, exclus, stigmatisés; matériellement produits (leurs matérialités corporelles, leur biologie, etc.). Je navigue ainsi entre différentes manières d’analyser leur production tout autant qu’entre différents types de corps qui y sont produits, à partir de réflexions (et de littératures) qui les posent et les questionnent depuis des épistémologies variées. / This PhD thesis presents, from a cultural studies perspective, a critical and situated (Haraway, 1988) exploration of Quebec’s contemporary food culture and of the various definitions of “healthy” food it produces and renders effective. More precisely, I analyse the power relationships that inform its development as well as those taking form and effectivity through the knowledge and practices constitutive of healthy food (and its multiple forms and modes of existence). Through critical analysis of the current Quebec food culture, I question the bodies, human and more-than-human ones, that are produced therein, and are differentiated by unequal power relationships. The analysis presented is the result of an embodied and dialogic ethnography following the methods of materials gathering and analysis suggested by Probyn (2016). The thesis is separated into three distinct, but interrelated, parts. The first part explores Quebec’s food culture, in which I am fully immersed. This part presents the food culture and the knowledge, practices, and events that it contributes to creating, as well as the multiplicity of healthy food definitions that emerge within it, according to their various contexts of emergence. Throughout this part, I highlight how particular kinds of knowledge are produced, articulated and legitimated, as well as how relationships involving and linking humans and more-than-humans are produced and conveyed. I demonstrate how all of these processes participate in the multiple modes of emergence of healthy food in Quebec. In the current food culture, healthy food is regularly thought and problematized in relationship to human bodies. The second part of the thesis presents my analysis of what I have called the biomedicalized food culture, attending especially to the relationships between bodies, food, and health it contributes to creating. I put at the forefront how the current food culture cannot be analysed without taking into account the contemporary “healthist” (Crawford, 1980) discourses that inform the manners by which bodies are put in relation to food, under health-oriented considerations. I mobilize the conceptual tools proposed by Clarke et al. (2010) on the biomedicalization of the social field to question how food and bodies are put in relation and problematized, in a context where health is a moral and individual objective to reach (Crawford, 1980; Lupton, 1997; Metzl et Kirkland, 2010). I criticize how the biomedicalized food culture limits the type of relationships that can take form and be considered between food and bodies, as well as the types of bodies that are produced and authorized. The third part of the thesis is concerned with the bodies, human and more-than-human ones, that are produced within the biomedicalized food culture, as much as by the power relationships that participate in their production and differentiation. By “produce”, I mean among other things how bodies are discursively defined, framed, controlled, etc.; evaluated, characterized, discriminated, excluded, stigmatized; materially produced (their corporeal materialities, their biology, etc.). I navigate between different manners of analysing their production as much as I explore the different types of bodies that are produced, drawing on reflections (and literatures) that apprehend and question them from various epistemologies.