Thesis (Ph. D. (Educational Psychology) -- University of Pretoria, 2008. / Includes bibliographical references.

Thesis (Ph. D. (Educational Psychology) -- University of Pretoria, 2008. / Includes bibliographical references.

The knowledge about visual impairment (VI) including the use of appropriate mediation strategies are crucial in the learning process of children with visual disabilities. According to the Vigotskyan point of view, the development of cultural functions of thought and action of these children follow the same laws of development observed in children without VI. This exploratory study, inteded to trace the strategies used by regular school teachers in teaching VI children enrolled in primary schools (public and private) in the metropolitan área of Maceió. Data were obtained through systematic observation and checklist designed to map teaching strategies. Semi-structured interviews were conducted aiming to draw the teachers profile and their conceptions about VI. The results show that teachers have limited knowledge about VI, and lack of training to deal with these children. Itwas also noted and absence of strategies involving planning and appung specific materials and resources to work with VI children. The results of this research have the potential to contribute in the develoment of resources that help teachers in their own assessment about the teaching-learning process VI children. / O conhecimento sobre a deficiência visual (DV) e o uso de estratégias mediacionais adequadas são cruciais no processo ensino-aprendizagem de crianças com cegueira ou baixa visão. Do ponto de vista vigotskiano, o desenvolvimento das funções culturais de pensamento e ação destas crianças segue as mesmas leis do desenvolvimento típico das demais. Este estudo, de caráter exploratório, buscou mapear as estratégias utilizadas pelos professores da escola regular no ensino a crianças DV matriculadas em escolas de ensino fundamental, públicas e privadas, da cidade de Maceió e sua região metropolitana. Os dados foram obtidos por meio de observação sistemática, através de um checklist para mapeamento de estratégias docentes; assim como por uma entrevista semiestruturada, cuja finalidade foi traçar o perfil formativo do docente e suas concepções sobre DV. Os resultados apontam pouco conhecimento dos docentes a respeito da DV, falta de capacitação para atuar em sala de aula com crianças deste perfil; e baixa frequência de uso de estratégias que envolvem planejamento e uso de materiais e recursos específicos para o trabalho com crianças DV. Espera-se com os resultados desta pesquisa desenvolver recursos que auxiliem os docentes a avaliarem de forma continuada e específica suas ações no processo ensino-aprendizagem destas crianças DV.

<p>У раду се разматра проблем инклузије деце са тешкоћама у развоју у<br />редовне основне школе, кроз сагледавање основних могућности и ограничења за<br />овај процес у нашим основним школама. У теоријском делу рада бавили смо се<br />теоријским полазиштима истраживања, појмовним одређењима, терминологијом и<br />класификацијом деце са тешкоћама у развоју и њиховим положајем у друштву. Дат<br />је приказ различитих модела образовања ове деце и правних докумената који<br />подржавају инклузију. Посебно је размотрен проблем инклузивног образовања и<br />приказано је стање у нашој земљи у погледу образовања ове деце. Анализирани су<br />основни аспекти инклузивног образовања: ставовско-вредносне орјентације према<br />овој деци, улоге наставника и специфичности наставе, интеракције деце са<br />тешкоћама у развоју и вршњака и партнерство школе и родитеља деце са<br />тешкоћама у развоју. Дат је приказ сродних истраживања обављених у нашој<br />земљи и окружењу. У другом делу рада приказано је истраживања које је за циљ<br />имало утвђивање могућности и ограничења укључивања деце са тешкоћама у<br />развоју у редовне основне школе на основу испитивања ставова, искустава и<br />мишљења учитеља, наставника, директора, стручних сарадника и родитеља остале<br />деце о овом процесу, имплицитних педагогија наставника и процена фактора који<br />могу да олакшају или отежају овај процес. Зависне варијабле истраживања су<br />доведене у везу са реализацијом пилот-пројекта инклузивног образовања,<br />образовним профилом, дужином радног стажа и образовним нивоом родитеља.<br />Указано је на кључне могућности и ограничења за укључивање деце са тешкоћама<br />у развоју у нашим школама. Резултати указују на то да је пилот-пројекат<br />инклузивног образовања имао позитиван утицај на ставове наставника и родитеља<br />према овом процесу. Дате су препоруке за припрему школа и наставника као и<br />смернице за даља истраживања у овој области. Главне практичне импликације<br />истраживања односе се на иницијално образовање наставника и њихово даље<br />стручно усавршавање у овој области.</p> / <p>U radu se razmatra problem inkluzije dece sa teškoćama u razvoju u<br />redovne osnovne škole, kroz sagledavanje osnovnih mogućnosti i ograničenja za<br />ovaj proces u našim osnovnim školama. U teorijskom delu rada bavili smo se<br />teorijskim polazištima istraživanja, pojmovnim određenjima, terminologijom i<br />klasifikacijom dece sa teškoćama u razvoju i njihovim položajem u društvu. Dat<br />je prikaz različitih modela obrazovanja ove dece i pravnih dokumenata koji<br />podržavaju inkluziju. Posebno je razmotren problem inkluzivnog obrazovanja i<br />prikazano je stanje u našoj zemlji u pogledu obrazovanja ove dece. Analizirani su<br />osnovni aspekti inkluzivnog obrazovanja: stavovsko-vrednosne orjentacije prema<br />ovoj deci, uloge nastavnika i specifičnosti nastave, interakcije dece sa<br />teškoćama u razvoju i vršnjaka i partnerstvo škole i roditelja dece sa<br />teškoćama u razvoju. Dat je prikaz srodnih istraživanja obavljenih u našoj<br />zemlji i okruženju. U drugom delu rada prikazano je istraživanja koje je za cilj<br />imalo utvđivanje mogućnosti i ograničenja uključivanja dece sa teškoćama u<br />razvoju u redovne osnovne škole na osnovu ispitivanja stavova, iskustava i<br />mišljenja učitelja, nastavnika, direktora, stručnih saradnika i roditelja ostale<br />dece o ovom procesu, implicitnih pedagogija nastavnika i procena faktora koji<br />mogu da olakšaju ili otežaju ovaj proces. Zavisne varijable istraživanja su<br />dovedene u vezu sa realizacijom pilot-projekta inkluzivnog obrazovanja,<br />obrazovnim profilom, dužinom radnog staža i obrazovnim nivoom roditelja.<br />Ukazano je na ključne mogućnosti i ograničenja za uključivanje dece sa teškoćama<br />u razvoju u našim školama. Rezultati ukazuju na to da je pilot-projekat<br />inkluzivnog obrazovanja imao pozitivan uticaj na stavove nastavnika i roditelja<br />prema ovom procesu. Date su preporuke za pripremu škola i nastavnika kao i<br />smernice za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Glavne praktične implikacije<br />istraživanja odnose se na inicijalno obrazovanje nastavnika i njihovo dalje<br />stručno usavršavanje u ovoj oblasti.</p> / <p>This paper discusses the problem of inclusion of children with developmental<br />difficulties in regular primary schools through obtaining an insight into basic possibilities<br />and limitations of this process in our primary schools. In theoretical part of the paper, we<br />dealt with theoretical starting points for the research, definition of concepts, terminology<br />and classification of children with developmental difficulties and their position in the<br />society. We provided an overview of different models of education for these children and<br />legal documents supporting the inclusion. The problem of inclusive education was given<br />special consideration and the situation in our country regarding the education of these<br />children was presented. The basic aspects of inclusive education were analysed:<br />attitudinal-value orientations towards these children, roles of teachers and peculiarities of<br />instruction, interactions of children with developmental difficulties with their peers, and<br />partnership between school and parents of these children. We provided an overview of<br />similar research studies published in our country and the surroundings. In the second part<br />of the paper, we presented the research whose goal was to establish the possibilities and<br />limitations of the inclusion of children with developmental difficulties in regular primary<br />schools based on studying the attitudes, experiences and opinions of teachers, principals,<br />expert associates and parents of other children about this process, the implicit pedagogies<br />of teachers and assessment of factors that can facilitate or aggravate this process.<br />Dependent variables in the research are linked with the implementation of the pilotproject<br />of inclusive education, educational profile, years of service, and educational level<br />of parents. It is pointed out to the key possibilities and limitations of the inclusion of<br />children with developmental difficulties in our schools. The results indicate that the pilotproject<br />of inclusive education had a positive influence on attitudes of teachers and parents<br />towards this process. Recommendations for preparation of schools and teachers are<br />provided, as well as the guidelines for further research in this area. The main practical<br />implications of the research refer to the initial education of teachers and their further<br />professional improvement in this field.</p>