[EN] ABSTRACT The establishment in Ribesalbes of the Earthenware Factory of Joseph Ferrer, in 1780, has a tradition of pottery which is credited in this PhD thesis, certifying the presence of ceramist artisans in Ribesalbes, at the beginning of the 18th century. Also it is determined the names of some potters registered at the dawn of the 19th century from different primary documentary sources, which include the parish archives of Ribesalbes sacramental books, the Contribución General de 1817 and the Padrón general de 1843; and the relationship of workers linked to the factories of earthenware and the professional structure of the population of Ribesalbes, in 1817. In addition, the two industrial areas par excellence of Ribesalbes: la Ollería and la Llometa are accredited, since the beginning of the 19th century. Settling the concrete location of the Earthenware Factory of Joseph Ferrer, and the name of some of their workers as well. On the other hand, the factories and varnish mills in the Barony during the first half of the 19th century are related; identifying owners and their workers, as well as their locations in Ribesalbes boundary. Recomposing the genealogy of pottery manufacturers, the major ceramic Ribesalbes sagas are gathered and articulated; establishing family ties existing between some of them. Especially among the lineages of Ferrer Almiñana, Garcés Benages and Figas Osed. The research concludes with the cataloging of the ceramic legacy of Dr. Francesc Esteve, deposited in the Museum of Fine Arts in Castellón. Cataloging from which analysis of the formal type, the colour palette, marks and inscriptions, the artistic style and the main decorative themes of Ribesalbes ceramics from the first half of the 19th century are set. / [ES] RESUMEN El establecimiento en Ribesalbes de la Fábrica de Loza de Joseph Ferrer, en 1780, cuenta con una tradición alfarera que se acredita en la presente Tesis Doctoral, certificándose la presencia de olleros en Ribesalbes, a principios del siglo XVIII. Asimismo, a partir de diversas fuentes documentales primarias, entre las que cabe destacar los libros sacramentales del Archivo Parroquial de Ribesalbes, la Contribución general de 1817 y el Padrón general de 1843 se determinan los nombres de algunos alfareros registrados en los albores del siglo XIX; la relación de trabajadores vinculados a las fábricas de loza y la estructura profesional de la población de Ribesalbes, en 1817. Quedando acreditadas, desde principios del siglo XIX, las dos zonas industriales por antonomasia de Ribesalbes: la Ollería y la Llometa. Estableciéndose, también, la ubicación concreta de la Fábrica de Loza de Joseph Ferrer y el nombre de algunos de sus trabajadores. Por otra parte, se relacionan las fábricas y tahonas de barniz existentes en la Baronía durante la primera mitad del siglo XIX; identificándose a sus propietarios, a sus trabajadores y sus emplazamientos en el término de Ribesalbes. Recomponiendo la genealogía de los fabricantes de loza, se recopilan y articulan las principales sagas cerámicas de Ribesalbes. Estableciéndose los vínculos familiares existentes entre algunas de ellas. Especialmente entre las estirpes de Ferrer Almiñana, Garcés Benages, y Figás Osed. La investigación se concluye con la catalogación del Legado cerámico del Dr. Francesc Esteve, depositado en el Museo de Bellas Artes de Castellón. Catalogación a partir de la que se establece el análisis de la tipología formal, la paleta cromática, las marcas e inscripciones, el estilo artístico y los principales temas decorativos de la cerámica de Ribesalbes de la primera mitad del siglo XIX. / [CA] RESUM L'establiment a Ribesalbes de la Fàbrica de Pisa de Joseph Ferrer, en 1780, compta amb una tradició alfarera que s'acredita en la present Tesi Doctoral, certificant-se la presència de terrissaires a Ribesalbes, a principis del segle XVIII. Així mateix, a partir de diverses fonts documentals primàries, entre les quals destaquen els llibres sacramentals de l'Arxiu Parroquial de Ribesalbes, la Contribución general de 1817 i el Padrón general de 1843 es determinen els noms d'alguns terrissaires, registrats en les albors del segle XIX; la relació de treballadors vinculats a les fàbriques de pisa i l'estructura professional de la població de Ribesalbes, en 1817. A més queden acreditades, des de principis del segle XIX, les dues zones industrials per antonomàsia de Ribesalbes: la l'Olleria i la Llometa. Establint-se també la ubicació concreta de la Fàbrica de Pisa de Joseph Ferrer, i el nom d'alguns dels seus treballadors. D'altra banda, es relacionen les fàbriques i tahonas de vernís existents a la Baronia durant la primera meitat del segle XIX; identificant-se als seus propietaris i als seus treballadors, així com els seus emplaçaments en el terme de Ribesalbes. Reconstruint la genealogia dels fabricants de pisa, es recopilen i articulen les principals dinasties ceràmiques de Ribesalbes; establint-se els vincles familiars existents entre algunes d'elles. Especialment entre les estirps de Ferrer Almiñana, Garcés Benages, i Figás Osed. La recerca es conclou amb la catalogació del Llegat ceràmic del Dr. Francesc Esteve, dipositat en el Museu de Belles Arts de Castelló. Catalogació a partir de la qual s'estableix l'anàlisi de la tipologia formal, la paleta cromàtica, les marques i inscripcions, l'estil artístic i els principals temes decoratius de la ceràmica de Ribesalbes de la primera meitat del segle XIX. / Marcelo Marco, VL. (2016). La cerámica de Ribesalbes (Castellón) de finales del siglo XVIII a mediados del siglo XIX. Fábricas de loza, sagas cerámicas y análisis histórico-artístico [Tesis doctoral]. Universitat Politècnica de València. https://doi.org/10.4995/Thesis/10251/61989

La presente Tesis Doctoral estudia la figura de Joseph Ferrer Almiñana (1745-1815) en sus dos vertientes artísticas, como pintor académico del género pictórico de flores y bodegones; y como maestro pintor ceramista. Como pintor académico logró ser un aventajado y afamado artista, en la Real Academia de Bellas de San Carlos de Valencia, donde se formó, consiguió numerosos premios y reconocimientos, cabe destacar que fue nombrado Pintor Académico de Mérito en 1795. Como pintor ceramista inició su formación con tan sólo 15 años en la Real Fábrica de Conde de Aranda, y pronto fue nombrado oficial pintor. En 1799 fue contratado como Intendente de la fábrica, sobre el que recaían todas las competencias artísticas y productivas. Pero su éxito máximo fue la construcción de su propia fábrica de loza fina en Ribesalbes en 1780, de la que fue director y maestro, y con la que consiguió un producto que hizo competencia a la Real Fábrica de Alcora. Con el transcurso del tiempo, la primera producción salida de los hornos de Ribesalbes ha creado confusión en cuanto a la catalogación del núcleo fabricante. El eje principal de la investigación se ha dividido en dos partes: En primer lugar, se ha analizado y estudiado el currículo académico de Joseph Ferrer y con ello se ha localizado y confeccionado un catálogo pictórico con la obra académica del autor. En segundo lugar, se ha estudiado el contexto histórico y evolución de la fábrica de loza fina de Ribesalbes, con el fin de dignificar la producción salida de los hornos de la primera fábrica allí establecida. Se han identificado las piezas que en ocasiones están catalogadas como producto de otros centros fabricantes de cerámica, mediante el uso de la arqueometría para la caracterización de restos materiales cerámicos. Se ha logrado determinar, en su vertiente puramente composicional, las pastas cerámicas objeto de estudio, necesario para poder ser cuantificadas e identificadas, y con ello, su posterior comparación con las pastas elaboradas en centros productores vecinos, principalmente con la Real Fábrica de Alcora. / Nebot Diaz, E. (2014). Estudio y análisis de la obra de Joseph Ferrer Almiñana. La manufactura de loza durante los siglos XVIII Y XIX en la localidad de Ribesalbes (Castellón). Caracterización arqueométrica [Tesis doctoral]. Universitat Politècnica de València. https://doi.org/10.4995/Thesis/10251/46026

<p>У раду је испитиван утицај уклањања лишћа у зони грожђа и дела рода у шарку, на производне особине и физиолошке процесе три винске сорте грашац, сила и пробус. Резултати истраживања указују, да уклањање лишћа из зоне грожђа, доводи до боље осветљености гроздова и њихове повишене температуре. Код силе и пробуса је ова мера довела до јаче транспирационе активности последњих потпуно развијених листова на главном ластару. Утицај третмана је био мањи на принос и садржај шећера у шири, а нешто виши на садржај јабучне киселине и минералних материја у шири, квалитета вина и отпорности зимских окаца према измрзавању. Утицај уклањања дела рода у шарку се највише испољио на принос, а нешто слабије на садржај шећера и киселина. Код грашца је уочена боља отпорност зимских окаца према измрзавању. Бољи квалитет вина постигнут је остављањем на чокоту гроздова који су предњачили са сазревањем. Сорте из огледа су у истим условима различито одговориле на примењене операције зелене резидбе. Код свих варијанти огледа, прикупљање узорака вршено је и &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; методом. Ова метода се сатоји у томе да се бобице са којих је претходно уклоњена покожица урањају у стандардни MES пуфер на 30 минута. Бобице су током узорковања биле везане за чокот. Пуфер је мењан на сваких 30 минута, током два сата, а затим су прикупљени раствори анализирани. Очекивано је било да ће се &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; методом испитати утицај примењених операција зелене резидбе на процес пражњења флоема у апопласт меса бобице. У раду је доказано другачије, да прикупљени глукоза, фруктоза и калијум потичу из ћелија меса бобице. Примењене операције зелене резидбе нису имале утицаја на овај процес. Код сорте шираз, &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; метод је примењен уз додавање пуферу једињења која инхибиторно делују на транспорт шећера (PCMBS, п-хлорживабензенсулфонска киселина) и калијума (ТЕА, тетраетиламонијум хлорид) кроз ћелијске мембране. У овом случају нису примењиване операције зелене резидбе. Утврђено је инхибиторно дејство PCMBS-а на издвајање глукозе и фруктозе у пуфер у периоду интензивног накупљања шећера као и одсуство<br />ii<br />инхибиторног дејстава две недеље касније. Ово говори у прилог постојању различитих механизама транспорта хексоза кроз ћелијску мембрану током сазревања бобица. Изостанак инхибиторног дејства тетраетиламонијум хлорида на издвајање калијума у пуфер, говори да протеински канали нису главни и једини начин транспорта калијума преко ћелијске мембране.</p> / <p>U radu je ispitivan uticaj uklanjanja lišća u zoni grožđa i dela roda u šarku, na proizvodne osobine i fiziološke procese tri vinske sorte grašac, sila i probus. Rezultati istraživanja ukazuju, da uklanjanje lišća iz zone grožđa, dovodi do bolje osvetljenosti grozdova i njihove povišene temperature. Kod sile i probusa je ova mera dovela do jače transpiracione aktivnosti poslednjih potpuno razvijenih listova na glavnom lastaru. Uticaj tretmana je bio manji na prinos i sadržaj šećera u širi, a nešto viši na sadržaj jabučne kiseline i mineralnih materija u širi, kvaliteta vina i otpornosti zimskih okaca prema izmrzavanju. Uticaj uklanjanja dela roda u šarku se najviše ispoljio na prinos, a nešto slabije na sadržaj šećera i kiselina. Kod grašca je uočena bolja otpornost zimskih okaca prema izmrzavanju. Bolji kvalitet vina postignut je ostavljanjem na čokotu grozdova koji su prednjačili sa sazrevanjem. Sorte iz ogleda su u istim uslovima različito odgovorile na primenjene operacije zelene rezidbe. Kod svih varijanti ogleda, prikupljanje uzoraka vršeno je i &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; metodom. Ova metoda se satoji u tome da se bobice sa kojih je prethodno uklonjena pokožica uranjaju u standardni MES pufer na 30 minuta. Bobice su tokom uzorkovanja bile vezane za čokot. Pufer je menjan na svakih 30 minuta, tokom dva sata, a zatim su prikupljeni rastvori analizirani. Očekivano je bilo da će se &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; metodom ispitati uticaj primenjenih operacija zelene rezidbe na proces pražnjenja floema u apoplast mesa bobice. U radu je dokazano drugačije, da prikupljeni glukoza, fruktoza i kalijum potiču iz ćelija mesa bobice. Primenjene operacije zelene rezidbe nisu imale uticaja na ovaj proces. Kod sorte širaz, &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; metod je primenjen uz dodavanje puferu jedinjenja koja inhibitorno deluju na transport šećera (PCMBS, p-hlorživabenzensulfonska kiselina) i kalijuma (TEA, tetraetilamonijum hlorid) kroz ćelijske membrane. U ovom slučaju nisu primenjivane operacije zelene rezidbe. Utvrđeno je inhibitorno dejstvo PCMBS-a na izdvajanje glukoze i fruktoze u pufer u periodu intenzivnog nakupljanja šećera kao i odsustvo<br />ii<br />inhibitornog dejstava dve nedelje kasnije. Ovo govori u prilog postojanju različitih mehanizama transporta heksoza kroz ćelijsku membranu tokom sazrevanja bobica. Izostanak inhibitornog dejstva tetraetilamonijum hlorida na izdvajanje kalijuma u pufer, govori da proteinski kanali nisu glavni i jedini način transporta kalijuma preko ćelijske membrane.</p> / <p>A study has been conducted to assess the influence of defoliation and cluster thinning at version, on productivity and physiological process of three grapevine varieties (gra&scaron;ac, sila and probus). The results of the study have shown that better sun exposure and heating of the clusters is a result of defoliation.Application of this measure on sila and probus lead to higher transpiration of most recently fully exposed leaves on main shoots. Defoliation had lower influence on yield and sugar content in grape juice, but higher on content of malic acid and minerals in grape juice, wine quality and even winter buds frost resistance. Cluster thinning had a higher influence on yield, but slightly lower on the sugar and acids content in the grape juice. Better frost resistance, of winter buds of gra&scaron;ac variety, was observed under the influence of cluster thinning. Better wine quality is achieved by thinning criteria, which consisted of retaining clusters advanced in ripening. Every grapevine variety reacted differently on applied measures although the conditions were the same. During the experiment samples were collected using the &ldquo;berry-cup&rdquo; method. By doing that the collected sample represents a standard MES buffer in which peeled berries were immersed in every 30 minutes. During the sampling the grapes were still on the stem. The buffer was changed every 30 minutes for two hours and replaced with newone. Collected solutions were used for the analysis. The &ldquo;berry-cup&rdquo; method was expected to show the influence of applied measures on phloem unloading into the mesocarp of the grape berries. However the study actually showed that glucose, fructose and potassium originate from the mesocarp cells rather than from phloem unloading.Defoliation and cluster thinning did not have influence on sugars and potassium release from peeled berries into the buffer. With the shiraz variety the &ldquo;berry-cup&rdquo; method was implemented with the addiction of compounds that act inhibitory to the transport of sugars (PCMBS, p-chloromercuribenzenesulfonic acid) and potassium (TEA, tetraethylammonium chloride) through the cell membrane. In the period of intensive sugar accumulation, inhibitory effectsof PCMBS on hexose release were confirmed. However two weeks after that the observed influence disappeared. This leads us to conclude that during the ripening processthere are multiple mechanisms responsible for hexose transport. The lack of potassium channels blocking effect of tetraethylammonium chloride indicates that different pathways of potassium membrane transport exist.</p>