INTRODUCTION Autonomic control of cardiac function is fundamental for the maintenance of circulatory homeostasis under changing environmental and behavioral conditions (Pardini et al., 1987). The intrinsic cardiac nervous system is principal in the maintenance of the adequate cardiac output, the power, the rate of contraction, and the volume of blood delivered to cardiac muscle thorough the coronary vasculatures (Armour and Ardell, 1994). For many years it has been thought that cardiac ganglia possess only cholinergic parasympathetic postganglionic neurons and serve as simple stations of transmission of inhibitory impulse to the heart (Mawe et al., 1996). However, recent morphological and physiological evidence indicates that the mammalian intrinsic cardiac nervous system contains afferent sensory (Ardell et al., 1991; Armour and Hopkins, 1990; Cheng et al., 1997), efferent sympathetic and parasympathetic postganglionic neurons (Horackova et al., 1996; Mawe et al., 1996; Randall et al., 1987), and a population of local circuit neurons that function to interconnect neurons within and between the separate aggregates of ganglia that form the various intrinsic cardiac ganglionated plexuses (Butler et al., 1990). These neurons might be unipolar, bipolar or multipolar in shape (Armour et al., 1997; Baptista and Kirby, 1997; Edwards et al., 1995; Xi et al., 1991) and possesses varied immunohistochemical properties (Singh et al., 1999). Functionally diverse cardiac ganglion neurons... [to full text]

Trijų sudėčių sluoksniuoti dvigubi hidroksidai (SDH) Mg/Al, Co/Mg/Al ir Ni/Mg/Al susintetinti bendro nusodinimo esant mažoms koncentracijoms metodu. Šie SDH buvo termiškai suskaidyti, ir gautieji mišrūs metalų oksidai reformuoti vandenyje ir pirmą kartą magnio nitrato tirpale. Naudojant XRF ir TG duomenis pasiūlytos susintetintų bendro nusodinimo metodu SDH formulės. XRD analizės rezultatai parodė, kad SDH ir mišrių metalų oksidų faziniai kitimai reformavimo metu priklauso nuo proceso temperatūros ir terpės prigimties. Co ir Ni turinčių SDH mėginių sluoksninės struktūros atstatymas kambario temperatūros vandenyje vyksta nepilnai, tačiau pakėlus temperatūrą iki 80 °C pašalinės oksidų fazės reformuotuose pavyzdžiuose nebelieka. Kai SDH atstatymui buvo naudojamas magnio nitrato tirpalas, katijonų sudėtis pakito dėl padidėjusio sluoksninėje struktūroje magnio kiekio. Ryškus temperatūros ir vandeninės terpės poveikis stebimas ne tik reformavimui, bet ir gautų SDH kristalitų dydžiams. Iškaitinus SDH gautų oksidų morfologija priklauso nuo jų sudėtyje esančio pereinamojo metalo ir reformavimui naudoto tirpalo prigimties. Praktiniai panaudojimai reformuotų SDH tirti NOx pašalinimo reakcijose ir gazifikacijos metu gaunamų dujų valyme. / Three layered double hydroxides Mg/Al, Co/Mg/Al and Ni/Mg/Al were successfully synthesized by the low supersaturation method, thermally decomposed and derived mixed metal oxides reformed to layered structures in water and for first time to our knowledge in magnesium nitrate media. XRD measurements provided direct evidence for phase transformation processes during calcination and reformation of layered structure at different temperatures. From XRF and TG analyses data the formulas of synthesized LDH were proposed. Incomplete regeneration of Co and Ni containing LDH samples at room temperature in aqueous media has been observed. However, with increasing temperature up to 80 °C the reconstitution process of LDH proceeds fully. Changes of cations composition after reformation could be explained by the increase of magnesium content when the reconstitution in magnesium nitrate solution followed. The hydration causes the formation of LDH with higher crystallite size in comparison with the LDH samples reformed in magnesium nitrate media. In most of the cases, with increasing the temperature of reconstitution media to 80ºC the crystallite size also increased. Reformation media had a considerable influence to the morphology of mixed metal oxides. Moreover, the effects for nickel or cobalt containing samples were found to be different. Catalysts prepared from LDH containing cobalt were tested in the removal of NOx and nickel containing LDH were tested in gasification gas cleaning.

<p><em>Ornithogalum </em>sect.<em> Heliocharmos</em> je takson izuzetnih karakteristika koje ga čine istovremeno varijabilnim i prostim. Sa rasprostranjenjem na području Severne Afrike, Evrope i jugoistočne Azije jeste takson sa velikim arealom u familiji Hyacinthaceae. Iako je poznat iz pre-Lineovog perioda, sistematičan pristup u istraživa nju je bio<br />redak i vezan za određene geografske oblasti. Kako bi doprineli savremenom poznavanju taksona postavljeni su ciljevi istraživanja koji u osnovi imaju reviziju nomenklature, taksonomije i rasprostranjenja na području Balkanskog poluostrva<br />i Panonske nizije. U istraživanje je uključeno 15 taksona: serija <em>Platyphylla </em>i vrste <em>O</em>. <em>comosum, O.montanum, O. oligophyllum i O. fimbriatum</em>, i serija <em>Tenuifolia</em> i vrste <em>O</em>. <em>exscapum, O. dalmaticum, O. kochii, O. orbelicum, O. umbellatum, O. divergens,</em><br /><em>O. refractum, O. sibthorpii</em> i neimenovani hibrid. Uz pregled&nbsp; nomenklature dat je&nbsp; kritički osvrt na etimologiju roda <em>Ornithogalum</em>. Taksonomski status je određen na osnovu morfometrijskih i citotaksonomskih istraživanja. Morfometrijske analize su uključile morfolo&scaron;ke karakteristike &sbquo;herbarskih podataka&lsquo;, cveta i plodnika, kao i<br />uporednu anatomsku građu lista i cvetnog stabla. Osim toga posebno su analizirane&nbsp; kvalitativne morfolo&scaron;ke&nbsp; karakteristike&nbsp; i mikromorfologija semena i semenjače. Podaci su analizirani standardnim statističkim metodama za definisanje taksonomski informativnih karakteristika i određivanje zasebnih grupa u okviru analiziranih taksona: multivarijantna korespondentna analiza za kvalitativne karaktere i analize varijanse i diskriminantna analiza za kvantitativne karaktere. Za objedinjenu analizu kvalitativnih i kvantitativnih karaktera upotrebljena je Faktorska analiza me&scaron;ovitih podataka. Rezultati statističke obrade podataka su poslužili za kreiranje dihotomog ključa vrsta sekcije<em> Heliocharmos</em>. Citotaksonomska istraživanja, broj hromozoma i veličina genoma kod odabranih taksona su uključena u istraživanje i na<br />osnovu njih je dat citotaksonmski status za date vrste. Kako bi se ispitao uticaj sredinskih faktora na vrste sekcije<em> Heliocharmos</em>, ispitivana je&nbsp; korelacija odabranih ekolo&scaron;kih indikatora i fitohemijskih jedinjenja kod vrste <em>Ornithogalum umbellatum</em>.<br />Taksonomskim zaključcima prethodila je i revizija regionalnih i evropskih herbarijumskih kolekcija: BEO, BEOU, BP, BUNS, K, LJS, LJU, MKNH, PO, SARA, SOM, SO, SOA, W, WU, ZA, ZAGR, ZAHG, ZAHO; pregledane su i digitalne kolekcije:<br />B, BM, BRNU, E, F, FI, G, GE, GZU, HAL, JE, MJG, NAP, OXF, PI, U, MW. Na osnovu rezultata i zaključaka prethodnih analiza, i uz rezultate koji se nalaze u kreiranoj bazi podataka herbarskih eksikata, prikazano je rasprostranjenje vrsta Ornithogalum sect. Heliocharmos. Osim pregleda rasprostranjenja dat je osvrt na op&scaron;ti areal vrsta i<br />stani&scaron;ta. Revizija nomenklature, taksonomije i rasprostranjenja vrsta <em>Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos</em> na području Balkanskog poluostrva i Panonske nizije dala je pregled trenutnog znanja o istraživanom taksonu. Potvrđen je nesumnjiv značaj<br />istraživanog područja za diverzitet roda <em>Ornithogalum</em>. Sve ispitivane karakteristike su<br />pokazale određen stepen varijabilnosti ali su takođe i potvrdile svoj taksonomski značaj. Upotrebom različitih kombinacija taksomomskih karaktera svaka od vrsta sekcije može biti jasno opisana. Takav predlog istovremeno ukazuje i na nedostatke<br />u sistematskom pristupu <em>Ornithogalum </em>sect. <em>Heliocharmos</em>.&nbsp;</p> / <p><em>Ornithogalum </em>sect. <em>Heliocharmos </em>is a taxon of exceptional characteristics that make it concurrently variable and simple. With the distribution in North Africa, Europe and Southeast Asia, it is a large-scale taxon in the Hyacinthaceae family. Although known &nbsp; from the pre-Linean period, a systematic approach to research was rare and related to certain geographical areas. In order to contribute to the modern knowledge of the taxon, the goals of the research primarly have the revision of the nomenclature, taxonomy and distribution in the area of the Balkan Peninsula and the Pannonian Plain. The study included 15 taxa: ser. <em>Platyphylla </em>and species <em>O. comosum, O. montanum, O. oligophyllum and O. fimbriatum, and ser. Tenuifolia and O. exscapum</em>,&nbsp; <em>O.dalmaticum, O. kochii, O. orbelicum, O. umbellatum, O. divergens, O. refractum, O. sibthorpii a</em>nd unnamed hybrid. A review of the nomenclature includes a separate chapter a critical overview of the etymology of the genus<em> Ornithogalum</em>. Taxonomic status is determined based on morphometric and cytotaxonomic studies. Morphometric analyzes included&nbsp; morphological characteristics of &lsquo;herbarum data&#39;, flowers and ovary, as well as comparative anatomical structure of leaf and scape. In addition, qualitative morphological characteristics and micromorphology of seeds and testa were analyzed in particular. Data were analyzed by standard statistical methods for defining taxonomic information characteristics and determining separate&nbsp; groups within the analyzed taxon: Multivariate correspondent analysis for qualitative characters and analysis of variance and Discriminant analysis for quantitative characters. For the analysis of qualitative and quantitative characteristics, the Factoraial analysis of mixed data was used. The results of statistical data were used to create a dichotomous key of the <em>Heliocharmos</em> section type. Cytotaxonomic studies, the number of chromosomes and the genome size in selected taxons are included in the study, and cytotoxonomic status for the date of the species is presented. In order to examine the influence of the&nbsp; environmental factors on the section Heliocharmos, the correlation between selected ecological indicators and phytohemical compounds in the species<em> Ornithogalum</em> umbellatum was examined. Taxonomic conclusions were preceded by the revision of regional and European herbarium collections: BEO, BEOU, BP, BUNS, K, LJS, LJU, MKNH, PO, SARA, SO, SO, SOA, V, VU, ZA, ZAGR, ZAHG, ZAHO; digital collections were also revised: B, BM, BRNU, E, F, FI, G, GE, GZU,HAL, JE, MJG, NAP, OKSF, PI, U, MV. Based on the results&nbsp; and conclusions of the taxonomic part of study, and with the results deposited in the created herbarium database, the distribution of the species<em> Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos </em>is shown. In addition to reviewing the distribution of data, there is an overview of the general range of species and habitats preferences.Revision of nomenclature, taxonomy and distribution of the species <em>Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos </em>in the Balkan Peninsula and the Pannonian Plain gave an overview of the current knowledge of the investigated taxon. The undoubted importance of the investigated area for the diversity of the genus Ornithogalum was confirmed.&nbsp; All the characteristics, have shown a degree of variability but they also confirmed their taxonomic significance. Using different combinations of taxonomic characters, each species can be clearly described. Such a proposal also points to disadvantages in the systematic approach of <em>Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos</em>, that need to be further investigated.</p>

<p>Predmet ovog istraživanja je varijabilnost taksona&nbsp; <em>Ornithogalum umbellatum</em>&nbsp; L. 1753. (Hyacinthaceae) na području Srbije i Mađarske. Ovaj najpoznatiji i najrasprostranjeniji predstavnik roda&nbsp;<em> Ornithogalum&nbsp;</em> L. izučava se dugi niz godina sa različitih aspekata: kao gajena ba&scaron;tenska vrsta i kao invazivni korov; kao otrovna biljka i potencijalno lekovita. Sa ekolo&scaron;kog aspekta&nbsp; ove biljke su značajne kao&nbsp; domaćini insektima polinatorima koji su vi&scaron;estruko i u različitim fazama razvića vezani za ove lukovičaste geofite. Veliki areal&nbsp; i prilagođenost različitim tipovima stani&scaron;ta uzrokuju značajnu varijabilnost, koja rezultuje taksonomskom konfuzijom.&nbsp; Jedan od razloga za&nbsp; istorijski prepoznatljive taksonomski i filogenetski nerazja&scaron;njene relacije&nbsp; su&nbsp; područja sa prirodnim stani&scaron;tima populacija&nbsp;<em> O.&nbsp; umbellatum</em>&nbsp; čijem izučavanju nije posvećeno dovoljno pažnje. Jedno od takvih je i ovde istraživano područje. Kako je u Flori Srbije kao podvrsta&nbsp;<em> O. umbellatum&nbsp;</em> opisan i&nbsp; <em>O. umbellatum&nbsp; subsp.&nbsp; divergens</em>&nbsp; (Boreau), analizama su obuhvaćene i populacije ovog taksona.</p><p>RAPD-PCR metodom ustanovljen je vi&scaron;i nivo genetičkog diverziteta između nego u<br />okviru populacija, bez jasnog geografskog trenda dispozicije ove varijabilnosti. Ovi su<br />rezultati očekivani za poliploidne taksone sa velikim udelom vegetativnog razmnožavanja u reproduktivnoj strategiji biljke, koji su pritom &scaron;iroko rasprostranjeni<br />a u istraživanom području predstavljeni uglavnom relativno udaljenim te izolovanim<br />populacijama.&nbsp; Determinacija genetičke struktuiranosti među ispitivanim&nbsp; genotipovima ukazala je na razdvajanje populacija dva taksona u dva klastera. Rezultate u saglasnosti sa ovim dala&nbsp; je i analiza parametara poprečnih preseka lista, skapusa i plodnika, a ustanovljeni su i diskriminativni anatomski karakteri koji su razdvojili populacije dva taksona. Izdvojeni su pojedini kvantitativni karakteri, kako anatomski tako i morfolo&scaron;ki, koji su&nbsp; najvi&scaron;e doprineli varijabilnosti na interpopulacionom nivou. Pokazana je velika raznolikost morfolo&scaron;kih karaktera i heterogenost populacija&nbsp;<em> O. umbellatum</em>, &scaron;to je u skladu sa podacima u postojećoj litaraturi. Poznato je i da&nbsp; habitus ovih&nbsp; biljaka&nbsp; veoma&nbsp; zavisi&nbsp; od&nbsp; uslova&nbsp; sredine,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; stadijuma&nbsp; razvića&nbsp; biljke,&nbsp; dok&nbsp; na molekularne&nbsp; markere&nbsp; ovi&nbsp; faktori&nbsp; ne&nbsp; utiču.&nbsp; Sa&nbsp; druge&nbsp; strane,&nbsp; iako&nbsp; primenjena&nbsp; RAPD metoda&nbsp; nije&nbsp; dovoljna&nbsp; za&nbsp; determinaciju&nbsp; filogenetski&nbsp; blisko&nbsp; srodnih&nbsp; taksona&nbsp; poput&nbsp; ovih, pokazala&nbsp; se&nbsp; pouzdanom&nbsp; i&nbsp; efikasnom&nbsp; za&nbsp; ispitivanje&nbsp; diverziteta&nbsp; na&nbsp; populaciono-genetičkom&nbsp; nivou.&nbsp; Stoga&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; cilju&nbsp; &scaron;to&nbsp; sveobuhvatnije&nbsp; procene&nbsp; stanja&nbsp; kori&scaron;ćena kombinacija&nbsp; različitih&nbsp; pristupa,&nbsp; koji&nbsp; su&nbsp; dali&nbsp; usagla&scaron;ene&nbsp; rezultate,&nbsp; istovremeno&nbsp; dajući uvid&nbsp; u&nbsp; nivo&nbsp; polimorfnosti&nbsp; i&nbsp; struktuiranosti&nbsp; populacija&nbsp; i&nbsp; ukazujući&nbsp; na&nbsp; jedinstvene&nbsp; oblike<br />varijabilnosti morfo-anatomskih karakteristika</p><p>Sa&nbsp; jedne&nbsp; strane&nbsp; ovo&nbsp; je&nbsp; važno&nbsp; zbog&nbsp; razja&scaron;njenja&nbsp; komplikovane&nbsp; taksonomije,&nbsp; a&nbsp; sa&nbsp; druge zbog&nbsp; značaja&nbsp; ovih&nbsp; biljaka&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; potencijalne&nbsp; koristi&nbsp; odnosno&nbsp; &scaron;tete&nbsp; za&nbsp; čoveka,&nbsp; ali&nbsp; i iz&nbsp; ugla&nbsp; za&scaron;tite&nbsp; biodiverziteta.&nbsp; Uvid&nbsp; u&nbsp; nivo&nbsp; varijabilnosti&nbsp; populacija&nbsp; doprineće adekvatnim&nbsp; strategijama&nbsp; konzervacije&nbsp; i&nbsp; menadžmenta&nbsp; kako&nbsp; ovih&nbsp; biljnih&nbsp; vrsta,&nbsp; tako&nbsp; i insekatskih sa kojima su povezane.</p> / <p>Variability of&nbsp; <em>Ornithogalum umbellatum&nbsp;</em> L. 1753. (Hyacinthaceae) in&nbsp; Serbia and Hungary&nbsp; was analyzed in this research. This most famous and the most&nbsp; widespread taxon in genus <em>Ornithogalum</em> L. has been a research subject for many years for various reasons: as garden plant and invasive weed; for its toxic and pharmaceutical properties. From an ecological point of view those bulbous geophytes&nbsp; are the important host-plants for insect pollinators associated with them in different life stages.&nbsp; Large distribution area and adaptation to diverse habitat types result in significant variability of these plants which is followed by&nbsp; taxonomic confusion. Persisting taxonomic problems arise also from the fact that there are under-investigated regions with native populations of <em>O.</em>&nbsp;<em>umbellatum, </em>such as&nbsp; localities&nbsp; in Serbia and neighbouring countries. Since published floras of these countries&nbsp; include&nbsp; <em>O. umbellatum&nbsp;</em> subsp.&nbsp; <em>divergens</em> (Boreau), analyses involve populations of this taxon as&nbsp; well.</p><p>RAPD-PCR method revealed higher levels of genetic diversity among than within populations, without distinct geographical trend in the disposition of the variability. These results have been expected for polyploid taxa with high levels of vegetative reproduction, widespread and represented mostly with relatively distant and isolated populations in the given region. Genetic structure analyses have separated&nbsp; populations of the two investigated taxa into two clusters. Analyses of the anatomical characteristics of the leaf, scapus and ovary cross-sections have shown results in accordance with those. Discriminative characters which divided populations of the two&nbsp; taxa were determined. Distinctive quantitative characters, both anatomical and morphological, which have contributed the most to the interpopulation variability, were&nbsp; singled out. Great diversity of morphological characters and population heterogeneity&nbsp; of&nbsp; <em>O.&nbsp; umbellatum&nbsp;</em> has been&nbsp; shown, which&nbsp; was&nbsp; already described in literature dealing with the subject. Additionally, the high diversity is explained by the fact that habitus of those plants with very plastic phenotypes is influenced by environmental conditions and life stage of the plant. Those factors do not affect molecular markers; however techniques like RAPD-PCR could not be used independently for&nbsp; characterization&nbsp; of phylogenetically close taxa such as these. Nevertheless, RAPDs proved to be a reliable and efficient method suitable for distinguishing genetic differentiation on population level. Therefore, combination of different approaches was used in order to give comprehensive assessment of the situation. The results were consistent, revealing the levels of populations&rsquo;&nbsp; polymorphism and structure, as well as certain variations of morpho-anatomical features.</p><p>This is important in the light of complicated&nbsp; taxonomy clarification, and on the other hand from the aspect of potential value or harm of these plants to humans. In terms of&nbsp; biodiversity conservation, insight into population variability levels might contribute to adequate management strategies for both plants and insects related to them.</p>

<p>U radu se identifikuju unutarjezicke gre&scaron;ke,<br />sistematizuju se prema jezickim nivoima i<br />tipovima, morfolo&scaron;kim i sintaksickosemantickim<br />modelima, zatim se opisuju i<br />gre&scaron;ke i uzroci njihovog nastanka (gde god je to<br />moguce). Izlažu se rezultati analize prema:<br />- jezickim nivoima,<br />- gramatickim kategorijama,<br />- ucestalosti pojavljivanja gre&scaron;aka,<br />- prvom jeziku studenata, tako ce se pokazati<br />koje gre&scaron;ke su odlika govornika samo jednog<br />polaznog jezika, a koje su zajednicke<br />govornicima razlicitih ili možda cak svih<br />polaznih jezika.</p> / <p>In the paper, intralinguistic errors are<br />identified, systematized according to linguistic<br />levels and types, morphological and syntactic<br />and semantic models. Errors are then described<br />including the causes of their occurrence (in<br />cases in which it is possible). The results of the<br />analysis are presented according to:<br />- linguistic levels,<br />- grammatical categories,<br />- frequency of error occurrence,<br />- students&#39; L1, which will indicate which<br />errors are characteristic of speakers of<br />only one L1 as well as which errors are<br />common to speakers of different or<br />possibly all the native languages</p>

<p>U radu je ispitan uticaj odabranih modifikovanih steroida na proliferaciju ćelija humanih malignih tumora i zdravih ćelija, a zatim njihov uticaj na modifikaciju ćelijskog ciklusa, indukovanje apoptoze i genetskih o&scaron;tećenja u tumorskim ćelijama najsenzitivnijim na ova jedinjenja (MDA-MB-231 ćelijska linija humanog adenokarcinoma dojke, ER-). Ispitana je<em> in vitro </em>citotoksičnost odabranih&nbsp; steroidnih derivata prema ćelijskim linijama MCF-7, MDA-MB-231, PC3, HeLa, HT-29, MRC-5, K562 i A549, i proučavan ćelijski mehanizam koji je u osnovi uočenog antiproliferativnog efekta svakog od ispitivanih derivata. Sva ispitivana jedinjenja indukuju apoptozu MDA-MB-231&nbsp; ćelija, na različite načine i sa različitim potencijalom. Genotoksikolo&scaron;ka studija upotpunjuje rezultate proučavanja efekta ispitivanih steroidnih jedinjenja na biolo&scaron;ke sisteme, ukazujući na izostanak genotoksičnosti ovih jedinjenja i njihov biomedicinski potencijal.</p> / <p>In this work the effect of selected modified steroids on proliferation of human&nbsp; malignant tumor and healthy cells, as well as their impact on the modification of cell cycle arrest, induction of apoptosis and genetic defects in tumor cells most sensitive&nbsp; to these compounds (MDA-MB-231 cell line of human breast adenocarcinoma, ER-) were examined. We examined the<em> in vitro </em>cytotoxicity of selected steroidal derivatives towards MCF-7, MDA-MB-231, PC-3, HeLa, HT-29, MRC-5, K562 and A549 cell lines, and studied the cellular mechanism that is underlying the antiproliferative activity expressed by these steroidal derivatives. All tested compounds induced apoptosis of&nbsp; MDA-MB-231 cells, in different ways and with different potential. Genotoxicological study complements the results of the study of the effect of tested steroidal compounds on biological systems, pointing out the lack of genotoxicity of these compounds and therefore their biomedical potential.</p>

<p>Подизање воћних засада представља дугорочну и веома скупу инвестицију, где је најважнији циљ смањити трошкове и интензивирати производњу. Рентабилност производње подједнако зависи од избора сорте и подлоге. Сорте калемљене на слабобујним подлогама су нижег раста што поједностављује агро и фитотехнику, раније ступају у плодоношење и имају већу продуктивност, што значи и ранији повраћај улагања. Највећи број постојећих засада подигнут је на веома бујним подлогама, као што су дивља трешња &ndash; врапчара (Prunus avium) и магрива (Prunus mahaleb), док слабобујну подлогу гизелу 5 одликује лоша адаптабилност у условима семи-аридне климе. Циљ истраживања био је развијање метода пред-селекције потенцијалних слабобујних подлога, које су адаптиране на услове климе и земљишта какви владају на територији Србије и окружењу. Србија као секундарни центар дивергентности, пружа велике могућности за колекционисање и проучавање слабобујних и патуљастих форми вишње и трешње од значаја за оплемењивање подлога. У току неколико година евидентирано је 56 генотипова in situ од чега је одабрано 27 најинтересантнијих и колекционисано ex situ, за потребе даљег оцењивања&nbsp; и изучавања. Утврђена је значајна генотипска и фенотипска варијабилност испитиваног материјала, одакле је било могуће издвојити неколико веома интересантних генотипова степске вишње &ndash; СВ2, СВ7 и СВ8, као и облачинске вишње &ndash; ОВ31 и ОВ32. У циљу скраћења периода селекције слабобујних подлога, испитане су методе пред-селекције на нивоу морфологије и анатомије кореновог система, појединачних корена и гранчица. Утврђена је различита архитектура кореновог система водећих подлога за вишњу и трешњу као и селекције облачинске вишње, на основу чега се дошло до закључка да прожимање супстрата кореновим системом облачинске вишње није довољно да држи садницу сигурно, него је неопходно постављање наслона у првих неколико година. Метода утврђивања укупне и активне површине потапањем корена у раствор метиленског плавог прави је показатељ физиолошке активности кореновог система и поуздана за предвиђање бујности потенцијалних подлога. Детаљно су испитиване анатомске карактеристике попречних пресека и особине ксилема од највећег заначаја у предвиђању бујности (фреквенција трахеја, површина трахеја, проценат површине трахеја на попречном пресеку корена и гранчица), а на основу истих су издвојени генотипови СВ2 и ОВ33 од којих се очекује слаба бујност, а чије ће се карактеристике даље проверити у компаративним огледима са калемљењем. Поменути анатомски параметри и прелиминарни резултати са сортом силвија указују да је потенцијална слабобујна подлога генотип степске вишње СВ2. На основу детаљне анатомске карактеризације двогодишњих корена, двогодишњих и једногодишњих грана, утврђено је да је метода поуздано средство у предвиђању бујности потенцијалних подлога у оквиру врста и међуврсних хибрида рода Prunus, изузев врсте Prunus cerasus где је уочено да други параметри имају кључну улогу у редукцији бујности накалемљених сорти. Смањење бујности сорти трешње накалемљених на ову подлогу последица су физиолошких карактеристика и генетичке конституције саме врсте, те се даља испитивања морају усмерити у том правцу. То указује да хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја корена и стабла подлоге није једини селекциони критеријум, него је важно посматрати активну површину усвајања воде кореновог система, анатомске карактеристике спојног места и племке (сорте). Пут до стварања густих засада мора узети у обзир специфичности сваке комбинације што подразумева опште комбинационе особине племке и опште комбинационе особине подлоге, као и њихову морфолошку, анатомску и физиолошку интеракцију и адаптабилност педо-климатским условима. Теоријска хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја коригована&nbsp; делом ксилема у ком постоји континуитет између подлоге и племке &ndash; ефективним ксилемом и коефицијентом активне површине корена представља параметар који осликава бујност саднице трешње на одабраним подлогама.</p> / <p>Podizanje voćnih zasada predstavlja dugoročnu i veoma skupu investiciju, gde je najvažniji cilj smanjiti troškove i intenzivirati proizvodnju. Rentabilnost proizvodnje podjednako zavisi od izbora sorte i podloge. Sorte kalemljene na slabobujnim podlogama su nižeg rasta što pojednostavljuje agro i fitotehniku, ranije stupaju u plodonošenje i imaju veću produktivnost, što znači i raniji povraćaj ulaganja. Najveći broj postojećih zasada podignut je na veoma bujnim podlogama, kao što su divlja trešnja &ndash; vrapčara (Prunus avium) i magriva (Prunus mahaleb), dok slabobujnu podlogu gizelu 5 odlikuje loša adaptabilnost u uslovima semi-aridne klime. Cilj istraživanja bio je razvijanje metoda pred-selekcije potencijalnih slabobujnih podloga, koje su adaptirane na uslove klime i zemljišta kakvi vladaju na teritoriji Srbije i okruženju. Srbija kao sekundarni centar divergentnosti, pruža velike mogućnosti za kolekcionisanje i proučavanje slabobujnih i patuljastih formi višnje i trešnje od značaja za oplemenjivanje podloga. U toku nekoliko godina evidentirano je 56 genotipova in situ od čega je odabrano 27 najinteresantnijih i kolekcionisano ex situ, za potrebe daljeg ocenjivanja&nbsp; i izučavanja. Utvrđena je značajna genotipska i fenotipska varijabilnost ispitivanog materijala, odakle je bilo moguće izdvojiti nekoliko veoma interesantnih genotipova stepske višnje &ndash; SV2, SV7 i SV8, kao i oblačinske višnje &ndash; OV31 i OV32. U cilju skraćenja perioda selekcije slabobujnih podloga, ispitane su metode pred-selekcije na nivou morfologije i anatomije korenovog sistema, pojedinačnih korena i grančica. Utvrđena je različita arhitektura korenovog sistema vodećih podloga za višnju i trešnju kao i selekcije oblačinske višnje, na osnovu čega se došlo do zaključka da prožimanje supstrata korenovim sistemom oblačinske višnje nije dovoljno da drži sadnicu sigurno, nego je neophodno postavljanje naslona u prvih nekoliko godina. Metoda utvrđivanja ukupne i aktivne površine potapanjem korena u rastvor metilenskog plavog pravi je pokazatelj fiziološke aktivnosti korenovog sistema i pouzdana za predviđanje bujnosti potencijalnih podloga. Detaljno su ispitivane anatomske karakteristike poprečnih preseka i osobine ksilema od najvećeg zanačaja u predviđanju bujnosti (frekvencija traheja, površina traheja, procenat površine traheja na poprečnom preseku korena i grančica), a na osnovu istih su izdvojeni genotipovi SV2 i OV33 od kojih se očekuje slaba bujnost, a čije će se karakteristike dalje proveriti u komparativnim ogledima sa kalemljenjem. Pomenuti anatomski parametri i preliminarni rezultati sa sortom silvija ukazuju da je potencijalna slabobujna podloga genotip stepske višnje SV2. Na osnovu detaljne anatomske karakterizacije dvogodišnjih korena, dvogodišnjih i jednogodišnjih grana, utvrđeno je da je metoda pouzdano sredstvo u predviđanju bujnosti potencijalnih podloga u okviru vrsta i međuvrsnih hibrida roda Prunus, izuzev vrste Prunus cerasus gde je uočeno da drugi parametri imaju ključnu ulogu u redukciji bujnosti nakalemljenih sorti. Smanjenje bujnosti sorti trešnje nakalemljenih na ovu podlogu posledica su fizioloških karakteristika i genetičke konstitucije same vrste, te se dalja ispitivanja moraju usmeriti u tom pravcu. To ukazuje da hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korena i stabla podloge nije jedini selekcioni kriterijum, nego je važno posmatrati aktivnu površinu usvajanja vode korenovog sistema, anatomske karakteristike spojnog mesta i plemke (sorte). Put do stvaranja gustih zasada mora uzeti u obzir specifičnosti svake kombinacije što podrazumeva opšte kombinacione osobine plemke i opšte kombinacione osobine podloge, kao i njihovu morfološku, anatomsku i fiziološku interakciju i adaptabilnost pedo-klimatskim uslovima. Teorijska hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korigovana&nbsp; delom ksilema u kom postoji kontinuitet između podloge i plemke &ndash; efektivnim ksilemom i koeficijentom aktivne površine korena predstavlja parametar koji oslikava bujnost sadnice trešnje na odabranim podlogama.</p>

<p>Disert acija je usmerena na ist raživ anje urbanist ičkih rešenja v ažećih<br />planov a naselja u Vojv odini, sa t ežnjom da se prouči način, logika, s misao<br />i ideje planiranja buduće fizičke st rukt ure gradov a, odnos prema njenim<br />brojnim element ima i njihov im kompleksnim i živ im odnosima.<br />Analizirano je ukupno dv anaest planov a det aljne regulacije koji se bav e<br />t ransformacijom, rev it alizacijom fizičkih st rukt ura fragmenat a<br />naselja. Rezult at i ist raživ anja pot v rđuju post avljene hipot eze, odnosno<br />različit ost i prist upa planiranju t ransformacija fizičkih st rukt ura<br />v ojv ođanskih naselja, nedost at ke, mane i kv alit et e i u zaključnom delu su<br />dat e određene smernice koje t reba da doprinesu prev azilaženju uočenih<br />problema kao i dopune post ojeća naučna saznanja iz oblast i urbanizma.</p> / <p>Dissertation is focused on the research of urban solutions current plans for<br />settlements in Vojvodina, with the aim to study the way the logic, sense and<br />ideas of planning the future physical structure of cities, the relationship to its<br />many elements and their complex and vibrant relationships. A total of twelve<br />zoning plans that deal with the transformation, revitalization of the physical<br />structure of the fragments of the towns are studied. The research results<br />confirm the hypotheses and diversity approach to planning the transformation<br />of the physical structure of Vojvodina settlements, defects, flaws and<br />qualities and in the concluding section are given some guidelines that should<br />contribute to overcoming the identified problems as well as amendments to<br />existing scientific knowledge in the field of urban planning.</p>

Darbo tikslas: Sukurti kiekybinius signalų morfologijos, atspindinčių širdies veiklos reguliavimą, jos audinių gyvybingumą bei centrinę hemodinamiką, vertinimo metodus. Uždaviniai: 1. Ištirti signalų dekompozicijos baigtiniu bazinių funkcijų rinkiniu (truncated signal representation) metodų tinkamum��, širdies veiklą, jos audinių gyvybingumą bei centrinę hemodinamiką aprašančių signalų, morfologijos analizei; 2. Sukurti signalų, atspindinčių širdies audinių gyvybingumą, optimalaus aprašymo metodą; 3. Sukurti centrinę hemodinamiką atspindinčio krūtinės ląstos impedanso signalo struktūrinės bei morfologinės analizės metodą; 4. Sukurti elektrokardiogramos P-bangos morfologijos dinamikos, atspindinčios širdies veiklos autonominį reguliavimą, kiekybinio įvertinimo metodą. / The aim: To elaborate the quantitative methods for evaluation of morphology of the signals reflecting viability of heart tissue, heart function control and central/peripheral hemodynamics. Objectives: 1. Investigation of usefulness truncated signal representation methods for analysis of morphology of the signals reflecting viability of heart tissue, heart function control and central/peripheral hemodynamics; 2. Elaboration of method for optimal representation of signals reflecting heart tissue viability; 3. Elaboration of method for quantitative evaluation of ECG P-wave morphology dynamics reflecting autonomous heart function control; 4. Elaboration of method for structural and morphological analysis of the chest impedance signals reflecting central hemodynamics.

SUMMARY In the research work for Master degree the variance of morphological-physiological characteristics of the needles of Scots pine (Pinus sylvestris L.) growing in the vicinity of local pollution sources of Lithuania were investigated. Subject of research: Scots pine (Pinus sylvestris L.) growing near the largest industrial pollution sources in Lithuania: a cement factory, a nitrogen fertilizer factory and an oil refinery. Goals of the research: to estimate morphological and physiological features of the needles sampled from the pines growing at different distances from the largest industrial pollution sources. Methodology: the needle morphological features were determined by evaluating needle fluctuating length asymmetry and needle fluctuating mass asymmetry. The needle surface quality was evaluated by measuring contact angles of the water droplets and following the dynamics of water loss from excised needles. Research results: Significant differences were documented between the pine stands located at different distances from the cement factory. The needle asymmetry and surface data of the pine stand near the cement factory showed that the cement dust had a negative effect on the needle development and structure. The pine stand growing in the vicinity of the cement factory was characterised by increased needle asymmetry, faster water loss from the excised needles and increased surface wettability. No morphological and physiological changes as caused by air... [to full text]