<p>Uvod: Hirur&scaron;ko lečenje nodozne bolesti &scaron;titaste žlezde predstavlja jednu od najče&scaron;će izvođenih operacija u endokrinoj hirurgiji. Pored klasičnih hirur&scaron;kih metoda, poslednjih godina su se pojavile različite tehnike minimalno invazivne tireoidektomije kao rezultat sveukupnog trenda razvoja minimalno invazivnih hirur&scaron;kih tehnika. Kliničke indikacije i prednosti izvođenja minimalno invazivne video-asistirane tiroidektomije (MIVAT) u odnosu na klasičnu hirur&scaron;ku tehniku u lečenju nodozne bolesti &scaron;titaste žlezde su i dalje nedovoljno definisane i u fokusu su savremenih istraživanja. Cilj istraživanja je procena učestalosti komplikacija (intraoperativno i postoperativno krvarenje, pareza i paraliza laringealnog živca, hipoparatireoidizam) tokom i nakon minimalno invazivne tireoidektomije u nodoznim benignim oboljenjima &scaron;titaste žlezde uz poređenje sa klasičnom tireoidektomijom, da se ispita intenzitet postoperativnog bola, merenjem pomoću vizuelno analogne skale tokom sedam postoperativnih dana, nakon minimalno invazivne tireoidektomije u nodoznim benignim oboljenjima &scaron;titaste žlezde uz poređenje sa klasičnom tireoidektomijom, kao i da se ispita dužina bolničkog boravka nakon minimalno invazivne tireoidektomije u nodoznim benignim oboljenjima &scaron;titaste žlezde uz poređenje sa klasičnom tireoidektomijom. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno kao prospektivna, kontrolisana randomizirana studija, u trajanju od novembra 2014. do aprila 2016. godine i obuhvatila je analizu 100 pacijenata operisanih na Klinici za grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine zbog nodozne bolesti &scaron;titaste žlezde. Svi ispitanici su podeljeni u dve osnovne grupe u odnosu na operativnu tehniku: klasična metoda (KM) i minimalno invazivna videoasistirana metoda (MIVAM). Faze u toku ispitivanja su obuhvatile: analizu podataka o preoperativnim morfo-funkcionalnim dijagnostičkim testovima za nodoznu bolest &scaron;titaste žlezde (karakteristike ultrazvučnog nalaza nodozne promene i vrednosti volumena izmenjenog režnja &scaron;titaste žlezde), nalaz citolo&scaron;kog pregleda punktata tiroidnog nodusa dobijenog tankom iglom, laboratorijski pokazatelji poremećaja &scaron;titaste žlezde u cilju definisanja funkcionog stanja, odnosno postojanja autoimunog oboljenja &scaron;titaste žlezde; analizu perioperativnih karakteristika hirur&scaron;kih metoda [dužina incizije (cm), operativno vreme (min), težina odstranjenog patoanatomskog supstrata (gr), intraoperativni gubitak krvi (ml)], analiza ranih postoperativnih komplikacija (krvarenje i hematom, povreda donjeg rekurentnog laringealnog živca (nalaz direktne laringoskopije na kraju operacije), hipokalcemija, kolaps traheje, edem larinksa, serom, infekcija, dehiscencija], analiza nehirur&scaron;kih komplikacija, dužina hospitalizacije u danima, intenzitet i dužina trajanja postoperativnih bolova [(upotreba vizuelno analogne skale (VAS) bola 1, 2 i 7 postoperativnog dana)], kasne postoperativne komplikacije (6 meseci nakon operacije), stepen zadovoljstva esteskim rezultatom (anketa sprovedena na kontrolnom pregledu 6 meseci nakon operacije-kozmetski skor). Rezultati: U periodu izvođenja studije od novembra 2014. do aprila 2016. godine, nakon primene kriterijuma za uključivanje/isključivanje iz studije od 175 preostalo je 102 ispitanika, zbog patohistolo&scaron;kog nalaza maligniteta ex tempore biopsije kod jednog pacijenta, a kao i zbog intraoperativno uočenih izraženih adhezivnih promena kod jednog pacijenta urađena je konverzija, odnosno promena operativne tehnike minimalno invazivne u klasičnu metodu. U statističku obradu je uključeno ukupno 100 ispitanika podeljenih u dve grupe: grupu I bolesnika - KM (n = 50) i grupu II bolesnika - MIVAM (n = 50). U ispitivanje je ukupno uključeno 78 žena i 22 mu&scaron;karca. U odnosu na polnu strukturu u ispitivanim grupama nije uočena postojanje statistički značajne zastupljenosti u zastupljenosti mu&scaron;kog (p = 0,18), odnosno ženskog pola (p = 0,59). Takođe, uočeno je da među grupama ispitanika ne postoji statistički značajna razlika po godinama života (p = 0,16). Nije bilo statistički značajne razlike između ispitivanih grupa u odnosu na vrstu oboljenja &scaron;titaste žlezde i funkcioni status, kao ni u odnosu na ultrazvučne karakteristike solitarnog (dominantnog) nodusa kod ispitanika (veličine nodusa, ehogenost nodusa, ivica nodusa, kalcifikacija, vaskularizacije), u odnosu na citolo&scaron;ku dijagnozu aspirata uboda tankom iglom (benigni, neodgovarajući, sumnjivi), te u odnosu na volemn izmenjenog režnja. Analizom perioperativnih pokazatelja hirur&scaron;kih metoda u grupi MIVAM je utvrđena statički značajno manja dužina incije u odnosu na KM grupu (2,0 &plusmn; 0,5 cm vs. 7 &plusmn; 1,9 cm, p = 0,00), dok se težina patoanatomskog supstata (18,3 &plusmn; 6,4 vs. 19,6 &plusmn; 5,2 gr, p = 0,21), operativno vreme za izvođenje lobektomije (54 &plusmn; 14 vs. 61 &plusmn; 16 min, p = 0,25), odnosno operativno vreme za izvođenje tireoidektomije (72 &plusmn; 27 vs. 85 &plusmn; 24 min, p = 0,36) nisu statitički značajno razlikovali između ispitivanih grupa. U grupi MIVAM, rane postoperativne komplikacije (krvarenje, povreda donjeg rekurentnog laringealnog živca I hipokalcemija) su se javile kod 8% (4/50), a u KM grupi kod je 10% (5/50), &scaron;to nije bilo statistički značajno (p = 0,72). U odnosu na kasne postoperativne komplikacije, samo je kod jednog pacijenta iz MIVAM grupe registrovano postojanje keloida, dok se (trajni hipoparatiroidizam, recidivantni hipertiroidizam, reakcija na strano telo) nije zabeleženo. Nije uočena statistički značajna razlika (p &gt; 0,005 za sve) u zastupljenosti vrste nalaza patohistolo&scaron;kog pregleda odstranjenog supstrata (koloidna struma, folikularni adenoma, cista, papilarni karcinom i Hashimoto tiroiditis). Pacijenti iz MIVAM grupe statistički značajno imaju manji prosečan intenzitet bola po VAS skali u vremenskim intervalima nakon operacije 6h, 24h i 48 h (p &lt; 0,05, za sve). Ukupni kozmetski skor je bio statistički značajno vi&scaron;i u MIVAM grupi u odnosu na KM grupu (18,9 &plusmn; 1,4 vs. 15,8 &plusmn; 1,3, p = 0,00). Zaključci:Učestalost ranih postoperativnih komplikacija (intraoperativno i postoperativno krvarenje, pareza i paraliza laringealnog živca, hipokalcemija) je bez signifikantne razlike, praktično podjedanaka kod pacijenata operisanih minimalno invazivnom metodom u komparaciji sa klasičnom metodom. Prosečna dužina trajanja minimalno invazivne tireoidektomije i klasične tireoidektomije je bez signifikatne razlike, &scaron;to može govoriti o odgovarajućem nivou hirur&scaron;ke tehnike koji omogućava prednosti minimalne invazivnosti kao hirur&scaron;kog principa. Dužina hospitalizacije nakon minimalno invazivne tireoidektomije je značajno kraća u odnosu na klasičnu tireoidektomiju, &scaron;to značajno doprinosi sveukupnom oporavku pacijenta, a na taj način i tro&scaron;kovi lečenja se umanjuju.Primena minimalno invazivne tireoidektomije u odnosu na klasičnu tireoidektomiju, dovodi do smanjenja subjektivnog osećaja postoperativnog bola, u toku hospitalizacije (6 i 24 h), kao i sedam dana nakon intervencije. Kozmetski skor, kao pokazatelj zadovoljstva pacijenta sa izgledom ožiljka je statistički značano vi&scaron;i kod pacijenata koji su operisani minimalno invazivnom hirur&scaron;kom tehnikom u odnosu na pacijente koji su operisani klasičnom metodom, &scaron;to je u odnosu na predominantnu zastupljenost ženskog pola u ispitivanim grupama od posebnog značaja pri odabiru terapijskog tretmana. Prema rezultatima studije, nameće se opravdanost i potreba uvođenja minimalno invazivne tiroidektomije u standardnu kliničku praksu kao metode hirur&scaron;kog lečenja nodozne bolesti &scaron;titaste žlezde kod pacijenata sa urednim funkcionim statusom &scaron;titaste žlezde, kod kojih je veličina solitarnog/dominantnog nodusa do 35 mm.</p> / <p>INTRODUCTION: Surgical treatment of nodular thyroid disease is one of the most commonly performed procedures in endocrine surgery. In addition to traditional surgical methods, different techniques of minimally invasive thyreoid surgery have been developed. Clinical indications for the surgical treatment of nodular thyroid disease with minimally invasive video-assisted surgical technique are still insufficiently defined. The aim of the study was to estimate the incidence of complications (intraoperative and postoperative bleeding, paresis and paralysis of the laryngeal nerve, hypoparathyroidism) during and after minimally invasive thyroidectomy in benign nodular thyroid disease with a comparison with conventional thyroidectomy, to examine the intensity of postoperative pain, measured by a visual analog scale for seven postoperative days after surgery, as well as to examine the length of hospitalisation after minimally invasive thyroidectomy with a comparison with conventional thyroidectomy. METHODOLOGY: The study was conducted as a prospective, randomized controlled studies, from November 2014 to April 2016 and included the analysis of 100 patients operated at the Clinic for Thoracic Surgery, Institute for Pulmonary Diseases due to nodular thyroid disease. All subjects were divided into two basic groups according to the surgical technique: classical method (KM) and minimally invasive video-assisted method (MIVAM). Stages during the study included: analysis of data on preoperative morpho-functional diagnostic tests for thyroid disease (characteristic ultrasound findings, nodule caracteristics, volume of exchanged thyroid gland lobe), cytologic examination of aspirates of thyroid nodules obtained by fine needle, laboratory indicators of thyroid disorders gland in order to define the functional status and the presence of autoimmune thyroid disease; analysis of perioperative characteristics of surgical methods [incision length (cm), operative time (min), weight of removed pathoanatomic substrate (gr), intraoperative blood loss (ml)], the analysis of early postoperative complications (bleeding and hematoma, injury to lower recurrent laryngeal nerve (finding direct laryngoscopy at the end of the operation), hypocalcemia, the collapse of the trachea, laryngeal edema, seroma, infection, dehiscence] analysis nonsurgical complications, length of hospitalisation in hours, the intensity and duration of postoperative pain [(use of the visual analog scale (VAS) pain 1, 2 and 7 postoperative days)], late postoperative complications (6 months after surgery), the level of aesthetic satisfaction score (on control examination 6 months after surgery-cosmetic score). RESULTS: In the period of the study from November 2014 to April 2016, from 175 patients with nodular thyreoid disease 102 was observed after application of the inclusion/exclusion criteria. Since in the further analysis two patients was exluded (due to histological findings of malignancy ex tempore biopsy in one patient, and because of a perceived intraoperatively expressed adhesive changes in one patient underwent conversion) in statistical analysis patients were devided into two groups: group I patients - KM (n = 50) and group II patients - MIVAM (n = 50). The study included a total of 78 women and 22 men, it was observed that between the groups there was no statistically significant difference according to age (p = 0,16). There were no statistically significant differences between the groups in terms of the type of thyroid gland function and functional status, as well as in relation to the ultrasonographic characteristics of solitary (dominant) nodule in the subjects (the size of nodules, echogenicity nodes, the edge nodes, calcification, vascularization), the cytological diagnosis of fine needle aspiration puncture (benign, inappropriate, suspicious) and with respect to the lobe volume. The analysis of indicators of perioperative surgical methods in the group MIVAM was significantly smaller length compared to KM group (2,0 &plusmn; 0,5 cm vs. 7 &plusmn; 1,9 cm, p = 0,00), until the weight of pathoanatomic supstrate (18,3 6 &plusmn; 4 vs. 19 &plusmn; 6 5 2 g, p = 0,21), the operating time for performing a lobectomy (54 &plusmn; 14 vs. 61 &plusmn; 16 min, p = 0,25) or operative time to perform the surgery (72 &plusmn; 27 vs. 85 &plusmn; 24 min, p = 0,36) were not significantly different between the groups. The group MIVAM, early postoperative complications (bleeding, injury to the lower recurrent laryngeal nerve and hypocalcemia) occurred in 8% (4/50), and KM group in 10% (5/50), which was not statistically significant (p = 0,72). Compared to late postoperative complications, only one patient from group MIVAM registered the existence of keloids, while (permanent hypoparathyroidism, recurrent hyperthyroidism, a reaction to a foreign body) was not recorded. There was no statistically significant difference (p &gt; 0,005 for all) in the presence of histological types of findings review the removed substrate (colloid goiter, follicular adenoma, cysts, papillary carcinoma and Hashimoto&#39;s thyroiditis). Patients in MIVAM groups have significantly lower average pain intensity by VAS scale at intervals after surgery 6h, 24h and 48 h (p &lt; 0,05, for all). Total cosmetic score was significantly higher in MIVAM group compared to the KM group (18,9 &plusmn; 1,4 vs. 15,8 &plusmn; 1,3, p = 0,00). CONCLUSIONS: The incidence of early postoperative complications (intraoperative and postoperative bleeding, paresis and paralysis of the laryngeal nerve, hypocalcemia) were without significant differences between patients operated with minimally invasive method in comparison to the classical method. The average duration of minimally invasive thyroidectomy and classical thyroidectomy were without statistical significance difference, suggesting the appropriate level of surgical technique that enables the advantages of minimal invasiveness as surgical principles. Length of hospitalization after minimally invasive thyroidectomy was significantly shorter compared to conventional thyroidectomy, which significantly contributes to the overall recovery of the patient, lowering the cost of treatment. Minimally invasive thyroidectomy compared to conventional thyroidectomy, decreases the subjective feeling of postoperative pain, during hospitalization (6 and 24 h), as well as seven days after the intervention. In one-fifth of patients who underwent minimally invasive surgery method in the postoperative course of the subjective sensation of pain was not recorded. Cosmetic score as an indicator of patient satisfaction with the appearance of the scar was statistically higher in patients who underwent surgery less invasive surgical technique compared to patients who were operated by the classical method. According to the study, minimally invasive thyroidectomy has been demonstrated to be safe and superior to conventional open techniques for surgical treatment of nodular thyroid disease in patients with normal thyroid function with solitary/dominant nodule size &lt; 35 mm.</p>

Orientador: Luiz Carlos Zeferino / Tese (doutorado) - Universidade Estadual de Campinas, Faculdade de Ciencias Medicas / Made available in DSpace on 2018-08-12T08:55:33Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Vieira_SabasCarlos_D.pdf: 1418388 bytes, checksum: 1d70cc451697cfbd93e48319a0284d4e (MD5) Previous issue date: 2008 / Resumo: Objetivos: Avaliar a detecção do linfonodo sentinela em pacientes com câncer do colo do útero utilizando a combinação de azul patente com tecnécio99m e complicações associadas ao uso do azul patente. Sujeitos e métodos: Este foi um estudo de uma série de casos, para o qual foram selecionadas 56 mulheres com diagnóstico de câncer do colo do útero estádios Ia2,Ib1,Ib2 e IIa da FIGO, que se submeteram ao procedimento de identificação do linfonodo sentinela. O período de realização do estudo foi de maio de 2006 a dezembro de 2007. O estudo é apresentado em dois artigos: o primeiro consiste na detecção do linfonodo sentinela no câncer do colo do útero pela combinação do azul patente com tecnécio 99m e avalia a concordância entre a linfocintigrafia pré-operatória e o mapeamento linfático intra-operatório com o gama probe; o segundo consiste na avaliação das alterações da oximetria de pulso das pacientes submetidas à cirurgia após a injeção do azul patente. Resultados: No primeiro artigo identificou-se pelo menos um linfonodo sentinela em 83,13% das pacientes e a localização mais freqüente destes linfonodos foi na cadeia ilíaca externa. A sensibilidade, especificidade, valor preditivo positivo e valor preditivo negativo foram, respectivamente, 80%, 100%, 100% e 97,67% no histopatológico de congelação. Além disso, observou-se que linfocintigrafia pré operatória detecta um número consideravelmente menor de linfonodos sentinelas quando comparado ao mapeamento linfático intra-operatório com o gama probe. No segundo estudo observou-se que somente uma paciente apresentou reação anafilática. Treze pacientes apresentaram queda de oximetria de pulso (menor que 96% de saturação) após a injeção do azul patente no colo do útero, que durou em média cinco minutos e sem repercussões clínicas; essa queda se associou de forma limítrofe com tumores maiores e localizados ao redor do orifício externo do canal cervical. Conclusões: Concluiu-se que a combinação do azul patente com o tecnécio99m demonstrou excelentes resultados na detecção do linfonodo sentinela; a linfocintigrafia pré-operatória não oferece qualquer vantagem em relação ao mapeamento linfático intra-operatório com azul patente e tecnécio99m. Não houve repercussões clínicas devido à queda da oximetria de pulso e essas alterações se correlacionaram, embora com significância limítrofe, com tumores maiores e localizados ao redor do orifício cervical externo. / Abstract: Objectives: To evaluate sentinel lymph node detection in cervical cancer patients using a combination of patent blue dye and technetium99m and assess complications associated with the use of patent blue dye. Subjects and methods: This study investigated a case series that selected 56 women diagnosed with FIGO stage Ia2, Ib1, Ib2 and IIa cervical cancer who underwent a procedure for sentinel lymph node identification. The study was conducted from May 2006 to December 2007 and was described in two articles. The first article was about a study of sentinel lymph node detection in cervical cancer using a combination of patent blue dye and technetium99m. It assessed the agreement between preoperative lymphoscintigraphy and intraoperative lymphatic mapping with a gamma probe. The second article focused on the evaluation of changes in pulse oximetry readings in patients undergoing surgery after patent blue injection. Results: In the first article, at least one sentinel lymph node was identified in 83.13% of the patients and the most frequent site for finding sentinel lymph nodes was the external iliac chain. The sensitivity, specificity, positive predictive value and negative predictive value were 80%, 100%, 100% and 97.67% respectively on histopathology examination of frozen biopsy. In addition, it was observed that preoperative lymphoscintigraphy detected a substantially lower number of sentinel lymph nodes when compared to intraoperative lymphatic mapping with a gamma probe. In the second study, only one patient presented with an anaphylactic reaction. Thirteen patients showed a decrease in pulse oximetry readings (less than 96% saturation) after patent blue injection into the cervix, which lasted an average of five minutes and had no clinical repercussions. There was a borderline association between this decline in oxygen saturation values and tumors that were larger and located around the external cervical os. Conclusions: It was concluded that a combination of patent blue dye and technetium99m demonstrated excellent results in the detection of sentinel lymph nodes. Preoperative lymphoscintigraphy offers no advantage in relation to intraoperative lymphatic mapping with patent blue dye and technetium99m. There were no clinical repercussions due to lower oxygen saturation values. These changes correlated with tumors that were larger and located around the external cervical os, although the significance of this correlation was borderline. / Doutorado / Ciencias Biomedicas / Doutor em Tocoginecologia

Магистерская диссертация посвящена зачинам новелл Э. А. По как малоизученной области поэтики писателя. Цель работы – типологизация зачинов новелл Э. А. По на основании их лингвостилистических маркеров, характера предоставляемой в рамках зачина информации и мотивной наполненности. Актуальность исследования определяется отсутствием в науке общепринятой дефиниции зачина, критериев его делимитации, четкого понимания смыслового наполнения зачинов. Проанализировав существующие концепции теоретических описаний зачинов художественного текста, автор приходит к выводу об их недостаточности и конструирует собственное определение и собственную типологию зачинов для новелл Э. А. По, опираясь на эмпирические материалы исследования. Под зачином понимается первый абзац как содержательно-тематический блок, выделенный в соответствии с экспрессивно-образной авторской установкой. Проводится анализ нарративной субъектной организации зачинов, выделяются экспозиционные (интродукция персонажей, места и времени действия), композиционно-стилистические мотивы (апелляция к читателю, рассуждения), вариации приема «вырезанное начало». В результате исследования зачины были дифференцированы, на основании 1) способа сюжетно-композиционной организации рассказа (3 класса); 2) функции мотивов, преобладающих в зачине (11 подтипов). Отдельно рассматриваются особенности новаторской модели зачинов Э. А. По, где связь зачина с сюжетом условна, и сюжетная история служит иллюстративным материалом к изложенным в зачине тезисам. Материалом для исследования служат 66 новелл Э. А. По на английском языке из двухтомной антологии ‘The Complete Poems and Stories of Edgar Allan Poe’. / The master's thesis is devoted to the opening fragments of E. A. Poe's short stories as an understudied area of the writer's poetics. The aim of the study is to classify opening fragments (the beginnings) of E. A. Poe's short stories based on their linguistic and stylistic markers, the information provided within and the motif content. The relevance of the study is determined by the lack of a generally accepted definition of the opening fragment, criteria of its delimitation, a clear understanding of the concept and semantic content of the opening fragment in the literary and linguistics approaches. Having analyzed the available concepts of opening fragment’s theoretical descriptions in fiction texts, the author concludes their insufficiency and constructs his own definition and typology of opening fragments for the E. A. Poe’s short stories, based on the empirical research materials. The opening fragment is understood as the first paragraph of the work as a conceptual and thematic segment, allocated in accordance with the expressive and imaginative author's attitude. The analysis of narrative subjective organization of beginnings is carried out, and expositional (introduction of characters, place and time of action), compositional and stylistic motives (appeal to the reader, reasoning), variations of the ‘cut-off beginning’ technique are distinguished. As a result of the study, the opening fragments were differentiated: 1) according to the method of plot-compositional organization of the story (3 classes); 2) according to the functions of the motives prevailing in the opening fragment (11 subtypes). Separately, the features of the innovative model of E. A. Poe's opening fragments are considered, where the connection of the beginning with the plot is conditional, and the plot serves as illustrative material for the theses set out in the opening fragment. The material for the study is 66 original short stories by Edgar Allan Poe from the two-volume anthology ‘The Complete Poems and Stories of Edgar Allan Poe’.

<p>&nbsp;Acorus calamus L. је вишегодишња зељаста биљка влажних подручја, чија су лековита својства одавно позната. Дрогу иђирота чини ризом који се употребљава као чај, прах, сок, гел, уље или крема. Због прекомерне експлоатације и високог степена угрожености ове дивље лековите биљне врсте у Србији је уведена забрана његовог сакупљања из природе. Да би се задовољила повећана потражња од стране индустрија које га користе, гајење иђирота се намеће као једно од најпрагматичнијих решења. За потребе утврђивање начина гајења, прво се приступило истраживању услова успевања и варирање својстава иђирота са пет локалитета природних станишта: Обедска бара, Делиблатска пешчара, Засавица, Раковац и Дубовац. Потом је заснован двогодишњи пољски оглед на ком је испитиван утицај примене основних агротехничких мера, односно густине садње и ђубрења азотом, на својства биљака. Оглед је постављен 2013. године, на подручју засеока Ћумуране у насељу Рипањ. Код биљка са природних станишта и са огледног поља праћена су следећа својства: висина биљака, дужина ризома, број и дужина бочних грана на ризому, број пупољака на ризому и бочним гранама, број нодуса на ризому и бочним гранама, проценат суве материје ризома, маса свежег и сувог ризома, однос масе свежег и сувог ризома. Код гајених биљака праћен је и принос свежег и сувог ризома. Код свих узорака иђирота испитиван је садржај и састав етарског уља из ризома. Идентификоване су, такође, најзаступљеније компоненте и утврђен је садржаја &beta;-азарона. За утврђивање нивоа плоидије популација из Србије рађено је пребројавање хромозома. Испитивањем биљака са природних станишта, констатовано је да на већину њихових морфолошких одлика, локалитет није имао утицаја. Утицај локалитета испољен је само на: број нодуса на ризому (највећи је био у Дубовцу - 58 а најмањи на Обедској бари - 15), проценат суве материје (највећи је био у Раковцу - 50,2%, а најмањи на Делиблатској пешчари - 37,9%) и однос масе свежег и сувог ризома (највећи је на Делиблатској пешчари - 2,64, а најмањи у Раковцу - 1,90). У пољском огледу добијени су следећи резултати: висина биљака је била највећа при најмањој густини усева (35000 биљака/ha) и најмањој дози азота (60 kg/ha) дужина ризома, као и број и дужина њихових бочних грана су највећи при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој дози азота; број пупољака на ризому има највећу вредност при најмањој густини садње и најмањој дози азота. Број пупољака прве бочне гране је био највећи на највећој густини садње (62000 биљака/ha) и при најмањој дози азота, а број нодуса на ризому није зависио од густине садње, као ни од доза ђубрења. Највећа маса свежег и сувог ризома остварена је при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој (62000 биљака/ha) дози азота, док је проценат суве материје био највећи при највећој густини и најмањој дози азота (60 kg/ha). На однос масе свежег и сувог ризома утицај нису имали ни ђубрење ни густина</p><p>садње усева, док су приноси свежег и сувог ризома били највећи на највећој густини садње и при најмањој дози азота. Садржај етарског уља иђирота из природе није показао значајна одступања између локалитета. Садржај етарског уља ризома гајеног иђирота опадао је са порастом густине садње, док различите дозе азота нису утицале на ову особину. Максимална концентрација &beta;-азарона у етарском уљу иђирота са природног станишта била је 17,07 % (локалитет Раковац), док је највећи садржај &beta;-азарона код гајеног иђирота био 21,41 %. Повећана концентрација &beta;- азарона се објашњава интензивнијим метаболизмом азота, због повећане количине из ђубрива. обијени резултати потврђују да је концентрација &beta;-азарона у етарском уљу ризома иђирота слична резултатима из других земаља Европе. Бројањем хромозома утврђено је да иђирот припада триплоидном, европском варијетету Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p> / <p>&nbsp;Acorus calamus L. je višegodišnja zeljasta biljka vlažnih područja, čija su lekovita svojstva odavno poznata. Drogu iđirota čini rizom koji se upotrebljava kao čaj, prah, sok, gel, ulje ili krema. Zbog prekomerne eksploatacije i visokog stepena ugroženosti ove divlje lekovite biljne vrste u Srbiji je uvedena zabrana njegovog sakupljanja iz prirode. Da bi se zadovoljila povećana potražnja od strane industrija koje ga koriste, gajenje iđirota se nameće kao jedno od najpragmatičnijih rešenja. Za potrebe utvrđivanje načina gajenja, prvo se pristupilo istraživanju uslova uspevanja i variranje svojstava iđirota sa pet lokaliteta prirodnih staništa: Obedska bara, Deliblatska peščara, Zasavica, Rakovac i Dubovac. Potom je zasnovan dvogodišnji poljski ogled na kom je ispitivan uticaj primene osnovnih agrotehničkih mera, odnosno gustine sadnje i đubrenja azotom, na svojstva biljaka. Ogled je postavljen 2013. godine, na području zaseoka Ćumurane u naselju Ripanj. Kod biljka sa prirodnih staništa i sa oglednog polja praćena su sledeća svojstva: visina biljaka, dužina rizoma, broj i dužina bočnih grana na rizomu, broj pupoljaka na rizomu i bočnim granama, broj nodusa na rizomu i bočnim granama, procenat suve materije rizoma, masa svežeg i suvog rizoma, odnos mase svežeg i suvog rizoma. Kod gajenih biljaka praćen je i prinos svežeg i suvog rizoma. Kod svih uzoraka iđirota ispitivan je sadržaj i sastav etarskog ulja iz rizoma. Identifikovane su, takođe, najzastupljenije komponente i utvrđen je sadržaja &beta;-azarona. Za utvrđivanje nivoa ploidije populacija iz Srbije rađeno je prebrojavanje hromozoma. Ispitivanjem biljaka sa prirodnih staništa, konstatovano je da na većinu njihovih morfoloških odlika, lokalitet nije imao uticaja. Uticaj lokaliteta ispoljen je samo na: broj nodusa na rizomu (najveći je bio u Dubovcu - 58 a najmanji na Obedskoj bari - 15), procenat suve materije (najveći je bio u Rakovcu - 50,2%, a najmanji na Deliblatskoj peščari - 37,9%) i odnos mase svežeg i suvog rizoma (najveći je na Deliblatskoj peščari - 2,64, a najmanji u Rakovcu - 1,90). U poljskom ogledu dobijeni su sledeći rezultati: visina biljaka je bila najveća pri najmanjoj gustini useva (35000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha) dužina rizoma, kao i broj i dužina njihovih bočnih grana su najveći pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota; broj pupoljaka na rizomu ima najveću vrednost pri najmanjoj gustini sadnje i najmanjoj dozi azota. Broj pupoljaka prve bočne grane je bio najveći na najvećoj gustini sadnje (62000 biljaka/ha) i pri najmanjoj dozi azota, a broj nodusa na rizomu nije zavisio od gustine sadnje, kao ni od doza đubrenja. Najveća masa svežeg i suvog rizoma ostvarena je pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj (62000 biljaka/ha) dozi azota, dok je procenat suve materije bio najveći pri najvećoj gustini i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha). Na odnos mase svežeg i suvog rizoma uticaj nisu imali ni đubrenje ni gustina</p><p>sadnje useva, dok su prinosi svežeg i suvog rizoma bili najveći na najvećoj gustini sadnje i pri najmanjoj dozi azota. Sadržaj etarskog ulja iđirota iz prirode nije pokazao značajna odstupanja između lokaliteta. Sadržaj etarskog ulja rizoma gajenog iđirota opadao je sa porastom gustine sadnje, dok različite doze azota nisu uticale na ovu osobinu. Maksimalna koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju iđirota sa prirodnog staništa bila je 17,07 % (lokalitet Rakovac), dok je najveći sadržaj &beta;-azarona kod gajenog iđirota bio 21,41 %. Povećana koncentracija &beta;- azarona se objašnjava intenzivnijim metabolizmom azota, zbog povećane količine iz đubriva. obijeni rezultati potvrđuju da je koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju rizoma iđirota slična rezultatima iz drugih zemalja Evrope. Brojanjem hromozoma utvrđeno je da iđirot pripada triploidnom, evropskom varijetetu Acorus calamus var. calamus.</p> / <p>&nbsp;&nbsp;Acorus calamus L. is a perennial herbaceous plant found in wet areas, whose medicinal properties have been long known. The drug of sweet flag is made from the rhizome which is used as tea, powder, juice, gel, oil or cream. Because of overexploitation and the high degree of endangerment of this wild medicinal plant species in Serbia collecting was banned. In order to meet the increased demand for this plant by industries that use it, cultivation of sweet flag is emerging as one of the most pragmatic solutions. For the purpose of determining the method for plant growth, the first approach was studying the growing conditions and the variation of properties of sweet flag from five natural habitats: Obedska pond, Deliblato Sands, Zasavica, Rakovac and Dubovac.After that a two-year field experiment was designed in which the effect of application of basic agrotechnical measures, i.e., different planting density and doses of nitrogen fertilization on the plants, was studied. The experiment was set up in 2013, in the area of the hamlet Ćumurana in the settlement Ripanj. In plants from natural habitats and the experiment, the following properties were measured: the height of the plants, the length of the rhizome, the number and length of lateral branches on the rhizome, the number of buds on the rhizome and lateral branches, the number of leaf scars on the rhizome and lateral branches, the percentage of dry matter of the rhizome, the mass of the fresh and the dry rhizome, the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome. In the experiment with cultivated plants, the yield of the fresh and the dry rhizome was also measured. For all samples of sweet flag, the content and composition of the essential oil from the rhizome was measured. Also, the main components were identified and the content of the &beta;-asarone was determined. For the purposes of identifying the ploidy, i.e., which varieties the sweet flag from Serbia belongs to, counting of chromosomes was done. By examining plants from natural habitats, it was noted that the site had no influence on the majority of morphological features of plants. The impact of the sites was manifested only in the number of leaf scars (the largest number was in Dubovac-58,0 and the smallest number was in Obedska pond-15,0), percentage of dry matter (the largest percentage was in Rakovac-50.2% and the smallest percentage was in Deliblato Sands-37,9 %) and the ratio of mass between a fresh and a dry rhizome (the largest ratio was in Deliblato Sands-2,6 and the smallest ratio was in Rakovac-2,2). In the field experiment, the following results were obtained: the height of the plants is the largest at the lowest planting density (35000 plants/ha) and lowest nitrogen dosage (60 kg/ha), the length of the rhizome, as well as number and length of lateral branches of the rhizome are largest at medium planting density (48000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha), the number of buds on the rhizome has the highest value at the lowest planting density (35000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha). The number of buds on the first lateral branch was largest at the largest planting density (62000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrog (60 kg/ha) , and the number of leaf scars on the rhizome does</p><p>not depend on the planting dosage or the dosage of fertilizing. The largest mass of the fresh and the dry rhizome is accomplished at medium planting density and the lowest dosage of nitrogen, while the percentage of dry matter was largest at the largest density and the lowest dosage of nitrogen. The fertilization and the crop density had no effect on the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome, while the yields of the fresh and the dry rhizome were largest at the largest planting density and the lowest dosage of nitrogen. The content of essential oils of natural sweet flag showed no significant discrepancies between the sites. The content of essential oil of cultivated sweet flag rhizomes declined with the increase of planting density, while different nitrogen doses had no effect on this property. The maximum concentration of &beta;-asarones in the essential oil of natural sweet flag was 17,07 % (Rakovac), while the largest content of &beta;-asarones in cultivated sweet flag was 21,41 %. The larger concentration of &beta;-asarones is explained through increased nitrogen metabolism, because of increased amounts of fertilizer. The results confirm that the concentration of &beta;-asarone in the essential oil of sweet flag rhizomes is similar to the concentration of essential oil of sweet flag rhizomes from Europe. By counting the chromosomes it is established that sweet flag belongs to the triploid, European variety of Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p>