Butas-studija ("loft'as") - Lietuvoje sparčiai populiarėjantis būsto tipas. Šis darbas yra pavyzdys, kaip galima buvusią gamyklą rekonstruoti į gyvenamąjį būstą. / Loft is getting popular quite fast in Lithuania. This work is an example how it is possible to reconstruct an industrial building to individual habitation.

The paper is based on the research carried out in the company and deals with the analysis of development strategy possibilities for the company. The conceptions of strategic management, affect on its strategy by the organisational structure, the main types of organisational strategies and the main characteristics of the organisational environment are analysed in the theoretical part of the work. The characteristics of the JSC Putokšnis and its inner and outer environments are provided in the research part of the paper. The paper focuses on such inner factors as the company’s divisions, its organisational structure and human resources, the company’s policy towards environmental issues, quality management, financial situation, company revenues, NAVISION system. SWOT analysis of the company has been carried out; the main trends of the company’s strategic development have been substantiated. The analysis of the following factors of the company’s outer environment include: its export volumes and their effect on the company’s performance, the analysis of the situation in PET market, the analysis of competitors’ activitities. The research has proved that the JSC Putokšnis has its share in the Lithuanian and the EU markets and substantiated attitudes towards its strategic development: to expand (its markets and product assortment), to concentrate on customer needs providing them with exclusive services and benefits, to protect environment (harmonising the company’s performance and... [to full text]

Šio darbo tikslas - padėti įmonių vadovams esamoje situacijoje nustatyti, ar Mažeikių mokslo ir technologijų centras (toliau-MTC) reikalingas rajone, padėti parengti tolimesnį veiklos modelį ir MTC kūrimosi/plėtros scenarijų. Tyrimo metu išanalizuoti veikiančių MTC veiklos principai bei panašumai ir skirtumai ES ir Lietuvoje. Atliktas išsamus SVV įmonių Mažeikiuose tyrimas, siekiant pagrįsti, kaip centras keistų rajono įmonių veiklą, keltų verslo, pramonės ir žemės ūkio įmonių konkurencingumą. Studijoje buvo suformuotas visuminis inovacijų skatinimo modelis, kuriame buvo paskirstytos (perskirstytos) funkcijos atskiroms organizacijoms, atsakingoms už verslo plėtrą Mažeikių rajone. Pagrindinė organizacija, kuri galėtų padėti vietos verslui diegti naujausias technologijas savo veiklos vykdymui ir padėtų spręsti problemas buvo išskirta Viešoji įstaiga - “Mažeikių mokslo ir technologijų centras”. Atliktas tyrimas patvirtina autorės iškeltą hipotezę, kad MTC teigiamai įtakos rajono verslo aplinką ir kels vietos įmonių konkurencingumą bei vystys žmogiškuosius išteklius. / The aim of this work is to help company leaders to get a handle in present situation (to answer to the question do we really need science and advanced technology center (SATC) in Mažeikiai) and/or to help the center to prepare further activity model and script of SATC development. During the research it’s been analyzed running SATC activity rules, their advantages and differences in European Union and in Lithuania. It’s been accomplished thorough investigation of small and medium trade companies in Mažeikiai on purpose to motivate the center chances to change movements of region companies, to inspire trade, industry and rural companies competitive abilities. Furthermore present situation has been evaluated. Innovation inducement model has been structured, where functions were distributed to particular organizations responsible for trade development in Mažeikiai region. There is no functioning institution in Mažeikiai region, which could assist local business to apply advanced technologies in their activities. This circumstance has been posted as the main problem. The main organization which could assist in solving this problem is a public institution “Science and technology center of Mažeikiai”. Committed analysis confirms scientific hypothesis of the author, that SATC will positively stimulate trade environment of the region, will facilitate competitive abilities of the local companies and develop human resources.

Atsistatymas yra tai, ką žmonės daro su savo negalia, jis savaime peržengia ligą ir negalią, tai yra ypač unikali žmogaus patirtis. Žmonės patiria sukrečiančius įvykius, tarp jų ir ligas, todėl neišvengiamai susiduria su atsistatymo iššūkiu. Atsistatymas nepakeičia katastrofiškų patirčių fakto - tai reiškia, kad gyvenimas dėl ligos įtakos pasikeitė, bet liga nebėra esminis fokusas - žmogus juda toliau link savo asmeninių interesų ir veiklų. Atsistatymas sergant psichikos liga yra asmeninis procesas, kurį kiekvienas sergantysis suvokia skirtingai, ir nuo to priklauso, kokius jis turi lūkesčius savo atsistatymo atžvilgiu ir kokių paslaugų jam reikia, dėl to yra svarbu suteikti sergantiesiems „balsą“ - tyrinėti atsistatymo atvejus, įvardinant sergančiųjų asmenines atsistatymo koncepcijas, aplinkos veiksnius, turinčius įtakos asmeniniam atsistatymo procesui. Tyrimo klausimas- kokios yra sergančiųjų psichikos liga atsistatymo patirtys? Tyrimo tikslas- atskleisti sergančiųjų lėtine psichikos liga atsistatymo patirtis. Tyrimo tikslui pasiekti naudojama atvejų studijos metodika. Atvejų studija pasižymi tuo, kad fenomenas tyrinėjamas pasitelkiant visus įmanomus duomenų šaltinius. Tai reiškia, kad į atsistatymo reiškinį stengiamasi pažvelgti per daugelį lęšių, siekiant kuo geriau suprasti vykstančius procesus. Atvejo studijos metodika yra paremta socialinio konstruktyvizmo paradigma. Šio požiūrio stiprioji pusė atvejo studijoje yra bendradarbiavimas tarp tyrėjo ir dalyvio, siekiant... [toliau žr. visą tekstą] / Recovery is what people do with their disabilities, it itself transcends illness and disability, it is especially unique in the human experience. People experience disturbing events, including illness, so inevitably encounter recovery challenge. Recovery does not change the fact of the disastrous experiences of human life. Successful recovery means that life because of illness influence has changed, but the disease is no longer a key focus of human life- people will continue to move toward their personal interests and activities. Recovery is a personal process, so the expectations about recovery and services depends on individual understanding about recovery. It is important to provide patients "voice" – to explore recovery from the perspectives of people with chronic mental illness. Research question- what are recovery experiences of patients with chronic mental illness? The study aim was to reveal recovery experiences of patients with chronic mental illness. Case study methodology was used to achieve the aim of a study. The case study is characterized by the fact that phenomenon is investigated using all available data sources. Case study methodology is based on the social constructivist paradigm. The strength of the case study approach is a collaboration between the researcher and the participant in order to assist the participant to describe their own reality, and the researcher to understand as clearly as possible. The research sample was made under the principle of... [to full text]

Magistro baigiamasis darbas "Lietuvos energetikos ūkio administravimas“ parašytas Annos Tatarnikovos, vadovaujant viešojo administravimo katedros profesoriui dr. Vladimirui Obrazcovui. Pasirinktos temos aktualumas tame, jog Lietuvos šilumos ūkis dar vystymosi stadijoje ir tinkamai įvertinus esamą energetikos ūkio administravimo patirtį galima pakeisti bei įtakoti šilumos sektoriaus ateitį. Darbo naujumą ir praktinį reikšmingumą sudaro tai, jog greta teorinės ir praktinės analizės, bus atliekamas ir Lietuvos šilumos ūkio administravimo efektyvumo tyrimas. Būtina akcentuoti, jog pokyčiai energetikos sektoriuje neišvengiami, pasitelkus kvalifikuotus šios srities specialistus, remiantis moksliniais tyrimais, atlikus atitinkančią realiai padėčiai SWOT analizę galima užtikrinti sklandžią šilumos ūkio veiklą bei skaidrų finansinių išteklių panaudojimą. Darbe analizuojant mokslinę literatūrą pateikiamos kapitalo pritraukimo alternatyvos šilumos ūkio modernizavimui. Pagrindinės alternatyvos yra: banko kreditai, įmonės koncesija-nuoma, dalinis įmonės privatizavimas. Siūlomos ir kitos alternatyvos: paslaugų sutartis ir administravimo sutartis, tačiau jų galiojimo terminas daug trumpesnis ir jos gali būti panaudotos tik kaip laikinos priemonės. Darbe naudojami istorinis ir lyginamasis tyrimo metodai naudojami ištirti šilumos ūkio administravimo raidą Lietuvoje, bei jai darančius įtaką veiksnius, restruktūrizavus šilumos ūkį. Apibendrinant rezultatus, teikiant rekomendacijas... [to full text] / Actuality of the chosen topic is in the fact that the Lithuanian heating network is going under development. Having estimated the existing administration experience correctly, one can change or influence upon the heating sectors future. The novelty and practical meaning of the work consists in the research of the effectiveness of the Lithuanian heating system administration to be performed, alongside with the theoretical and practical analysis. The accent is put upon the inevitability of changes in the energy sector. The changes are inevitable if being deeply investigated by researchers and scientific specialists doing profound SWOT analysis to reinforce the heating system activities using transparent financial sources. The scientific literature has been analyzed concerning (alternative) capital investments alternatives for heating systems modernization. The main alternatives are: bank credits, concession companies rentals and privatization of companies. The other alternatives are: service argument; administration agreement. However, the validity term of such services is by for shorter, so they com serve as temporary means alone. Summarizing the results the method of analytical criticism has been used. AB “Vilniaus energija” the Vilnius energy sector of the beginning of 2002 has been analysed. This company signed a rental concession agreement with a foreign society. To find out the advantages and disadvantages of the heating system rentals to the private sector, the... [to full text]

<p>Cilj istraţivanja je bio da ispita efekte opaţenog iskustva disciplinovanja, na uverenja o disciplinovanju dece u mlaĊem odraslom dobu, kao i ulogu uslova i naĉina na koji je roditeljska disciplina sprovoĊena, u relacionom odnosu iskustva i aktuelnih uverenja o disciplinovanju. Iskustva disciplinovanja iz detinjstva su operacionalizovana preko &scaron;irokog spektra roditeljske korektivne discipline, tj. kaţnjavajućih i nekaţnjavajućih postupaka prilikom korigovanja neprimerenih pona&scaron;anja dece. Pored roditeljske disciplinske prakse, okolnosti disciplinovanja su operacionalizovane i preko uslova u okviru kojih je sprovoĊena disciplina (emocionalna klima, partnerski<br />iii<br />konflikti, neefikasnost u disciplinovanju) i naĉina na koji su roditelji korigovali pona&scaron;anja dece (toplina i doslednost, fleksibilnost, taktiĉnost/impulsivnost). Uverenja o disciplinovanju su operacionalizovana preko dimenzija pozitivne discipline, kaţnjavajuće discipline, te disciplinovanja uskraćivanjem ljubavi i agresivno&scaron;ću.<br />U uzorak istraţivanja je ukljuĉeno 276 studenata Univerziteta u Novom Sadu, pri ĉemu je broj studentkinja bio ne&scaron;to veći i iznosi 55%. Od ukupog broja, 79% ispitanika je odraslo sa oba roditelja, a 64% se izjasnilo da potiĉe iz porodice proseĉnog materijalnog statusa. Najveći broj roditelja ima srednji nivo obrazovanja (majke 64%, oĉevi 68%).<br />Prilikom prikupljanja podataka kori&scaron;ćena je testovna baterija, Inventar dimenzija disciplinovanja - forma za odrasle (Dimensions of Discipline Inventory Adult-recall form - DDI A), ĉiji su autori Straus i Fauchier (2007). Pored procene disciplinskih postupaka roditelja, DDI A omogućava procenu uslova i naĉina koji su bili dominantni u tim situacijama, a vezani su za period detinjstva, kada su ispitanici imali 10 godina, tako da su dobijeni podaci retrospektivne prirode. TakoĊe, bateriju saĉinjava i skala kognitivne procene korektivnih postupaka roditelja prema deci (uverenja o disciplinovanju), te skala sociodemografskih podataka. Kako je DDI A inventar kod nas prvi put upotrebljen upravo za potrebe ovog istraţivanja, pored prevoda instrumenta, sprovedena je i provera strukture i psihometrijskih karakteristika. Rezultati faktorske analize ukazuju na manje stabilnu strukturu instrumenta na domaćem uzorku, u odnosu na originalna istraţivanja, &scaron;to se moţe pripisati kulturolo&scaron;kim specifiĉnostima roditeljskog disciplinovanja. Psihometrijske karakteristike svih skala u inventaru su zadovoljavajuće.</p><p>Proverom hipotetskog modela, utvrĊeni su direktni efekti koje demografske karakteristike i iskustvo disciplinovanja ostvaruju na uverenja o disciplinovanju mladih odraslih, a pored toga, utvrĊeni su i moderatorski efekti disciplinskih okolnosti na aktuelna uverenja o kaţnjavajućoj disciplini. Znaĉajne interakcije su utvrĊene za disciplinsko pona&scaron;anje oĉeva (stroga i restriktivna disciplina) i majki (suoĉavanje sa posledicama neprimerenih pona&scaron;anja, fiziĉka i psiholo&scaron;ka agresivnost), u odnosu na specifiĉne uslove (partnerski konflikti) i naĉine (taktiĉnost/impulsivnost) disciplinovanja. Rezultati su diskutovani u svetlu teorije socijalnog uĉenja, u smislu potvrde efekata neposrednog iskustva disciplinovanja na uverenja o disciplinovanju u mlaĊem odraslom dobu, kao i potvrde znaĉaja disciplinskih okolnosti, tj. specifiĉnih uslova i naĉina na koji je disciplinovanje sprovoĊeno. Pored toga, razmatrane su i praktiĉne implikacije rezultata istraţivanja u kontekstu aktuelne izmene zakonske regulative, vezane za mogućnost uvoĊenja zabrane fiziĉkog kaţnjavanja, kao i<br />v<br />znaĉaja kulturolo&scaron;kih karakteristika disciplinovanja u planiranju i sprovoĊenju izmena roditeljske disciplinske prakse.</p> / <p>The aim of the research was to examine the observed effects of early discipline experiences in relation with the parents on beliefs on disciplining of young adults, as well as to examine the role of context in which parental discipline is conducted. The experiences of discipline in childhood were operationalised through a wide spectrum of parental correctional discipline i.e. punitive and non-punitive acts which are used while correcting child&lsquo;s misbehavior.<br />Besides disciplinary behavior practice of a parent, the discipline settings were operationalised through the context under which the discipline is conducted (emotional climate, relationship conflicts, discipline inefficiency) and the modes parents used in order to correct their children&lsquo;s behaviour (affection, consistency, flexibility, tactfulness, impulsiveness). The discipline beliefs were operationalised through positive discipline, punitive discipline as well as disciplining by love withdrawal and aggression.</p><p>The sample consists of 276 students from the University of Novi Sad. The number of female students was slightly higher and amounts to 55% of the total students. 79% of the students grew up in the families with both parents, and 64% claimed to have belonged to middle class families. The majority of their parents had secondary education (64% of mothers, 68% of fathers).<br />In the process of data collecting, the test battery -Dimensions of Discipline Inventory Adult recall form &ndash; DDI A, whose authors are Straus and Fauchier (2007), was used. Besides parent discipline behaviour evaluation, DDI A enables the evaluation of the dominant context and modes, related to childhood period when the interviewees were 10 years old. Therefore, the data gathered is of retrospective nature. Furthermore, the battery contains the scales of cognitive appraisal of different corrective acts of parents towards their children (discipline beliefs), as well as the scale of demographic data.<br />As DDI A inventory is used for the first time in Serbia for the purposes of this research, the<br />ix<br />instrument was translated and the structure with psychometric characteristics was tested. The results of factor analysis show less stable structure of the instrument on domestic sample in comparison to the original research, which can be attributed to the cultural specifications of the parental discipline. Psychometric characteristics of all the scales in the inventory are satisfactory.<br />By testing hypothetic model, direct effects of the demographic characteristics and the experience of disciplining in the childhood were established. Furthermore, the moderator effects of discipline setting based on contemporary beliefs on punitive discipline were also established. Significant interactions for discipline manner of the fathers (strict, restrictive discipline) and the mothers (dealing with consequences of misbehavior, physical and psychological aggression), based on specific context (relationship conflicts) and modes of discipline (tactfulness, impulsiveness) were also established. The results were discussed in accordance with the theory of social studies, which confirms the effects of immediate experience of the discipline on discipline beliefs during early adulthood, and also proves the importance of discipline setting, i.e. specific context and modes used for discipline conduction.<br />Practical implications of the results of this research were also analysed, as they could be taken into consideration during the current<br />x<br />changes in legislation related to possible prohibition of corporal punishment, while the importance of the cultural characteristics of the discipline should be considered during planning and implementation of the changes in discipline practice.</p>

Darbe analizuojamas vaikų muzikinės ugdymas dainavimo studijoje, formalaus ir neformalaus ugdymo reikšmė muzikinės kultūros vystymuisi, veiksniai, darantis įtaką muzikinės kultūros formavimuisi. Bakalauro darbo tikslas – atskleisti vaikų muzikinės kultūros ugdymo dainavimo studijoje ypatumus. Darbo tikslui pasiekti iškelti šie uždaviniai: pateikti muzikinės kultūros sampratą, aptarti neformalaus ugdymo reikšmę muzikinės kultūros ugdymui, išskirti muzikinės kultūros suvokimą įtakojančius veiksnius, aptarti dalyvavimo dainavimo studijoje specifiką, apklausos pagalba išsiaiškinti, kaip dainavimo studijos lankymas veikia mokinių bendrosios ir muzikinės kultūros supratimą bei jos formavimąsi. Tyrimo objektas yra vaikų muzikinės kultūros ugdymas dainavimo studijoje. Tyrimas atliktas trijose Šiaulių miesto dainavimo studijose. Anketinės apklausos metodu siekta atskleisti veiksnius, kurie daro įtaką muzikinės kultūros ugdymui dainavimo studijoje. Išanalizavus mokslinę literatūrą, gautos šios išvados: muzikinė kultūra glaudžiai susijusi su žmogaus jausmais, intelektu ir dvasiniu pasauliu. Neformalaus ugdymo veikla labiau nei muzikinis ugdymas formaliojo ugdymo įstaigose yra nukreipta į mokinio poreikius. Tai skatina didesnį neformalaus ugdymo įstaigų lankymą. Pagrindiniais veiksniais, darančiais įtaką muzikinės kultūros ugdymui, respondentai laiko gebėjimą bendrauti ir bendradarbiauti, koncertų lankymą ir dalyvavimą juose, jausmus, kuriuos jaučiame muzikuodami. Išaiškėjo, kad visi... [toliau žr. visą tekstą] / This paper analyses education of children’s musical culture in vocal workshops, the impact of formal and non-formal education on the development of musical culture, as well as the factors that influence the above-mentioned development. The objective of this Bachelor thesis is to reveal the peculiarities of children’s musical culture education in vocal workshops. Goals, set to achieve this objective, are: to introduce the concept of musical culture; to discuss the impact of non-formal education on the development of musical culture; to identify the factors that influence the perception of musical culture; to discuss the peculiarities of participation in vocal workshops; to conduct a survey in order to define the influence of vocal workshops on the perception and development of children’s musical culture. Object of the research is education of children’s musical culture in vocal workshops. The research was conducted in three vocal workshops in Šiauliai. A questionnaire was used to reveal the factors that influence the education of children’s musical culture in vocal workshops. The following conclusions were drawn after analysing the scientific literature: musical culture is closely related to person’s feelings, intellect and spiritual world. Non-formal musical education is channelled towards the pupil’s needs at a higher degree than formal musical education provided in schools. This factor stimulates more children to be interested in non-formal education. The questionnaire... [to full text]

<p>Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) predstavlja klinički sindrom koji se manifestuje te&scaron;kom respiratornom insuficijencijom sa razvojem akutnog edema pluća u odsustvu znakova popu&scaron;tanja leve polovine srca. S obzirom da ovaj sindrom ima heterogenu etiologiju, progresivan tok i visoku stopu mortaliteta, pravovremena i tačna dijagnoza esencijalna je u primeni efektivne i rane terapije, a samim tim i u pobolj&scaron;anju prognoze bolesti. Cilj ove doktorske disertacije bio je da se ispita povezanost kliničke i patohistolo&scaron;ke dijagnoze ovog sindroma, kao i da se analiziraju i uporede vrednosti kliničkih parametara neophodnih za postavljanje dijagnoze ARDS-a sa patohistolo&scaron;kim parametrima o&scaron;tećenja plućnog tkiva. Studija je obuhvatila 67 pacijenata Instituta za plućne bolesti Vojvodine koji su umrli pod kliničkom slikom ARDS-a i/ili kod kojih je na obdukciji patohistolo&scaron;ki dokazan ARDS. Za postavljanje kliničke dijagnoze ARDS-a kori&scaron;ćeni su kriterijumi The American-European Consensus Conference iz 1994. Nakon semikvantitativne analize patohistolo&scaron;kih parametara difuznog alveolarnog o&scaron;tećenja određivan je histolo&scaron;ki stadijum ARDS-a i svi pacijenti podeljeni su u dve grupe: I grupa - pacijenti u eksudativnoj fazi i II grupa - pacijenti u proliferativnoj fazi difuznog alveolarnog o&scaron;tećenja. Formirane grupe pacijenata upoređivane su u odnosu na vrednosti kliničkih parametara 12h pre smrtnog ishoda. U cilju procene prisustva komorbiditeta analizirani su indeks telesne mase (engl. body mass index- BMI) i podaci o prethodno dijagnostikovanoj arterijskoj hipertenziji. Kod svih pacijenata uključenih u studiju upoređivane su kliničke dijagnoze sa obdukcionim nalazom. Za klasifikaciju autopsijskih dijagnoza kori&scaron;ćena je Goldman-ova klasifikacija. Na osnovu provedenog istraživanja, do&scaron;lo se do zaključka da slaganje klinički dijagnostikovanih i patohistolo&scaron;ki potvrđenih slučajeva ARDS-a iznosi 68%. Senzitivnost kliničke dijagnoze ARDS-a iznosi 82%, a pozitivna prediktivna vrednost 80%. Pacijenti sa nalazom eksudativne faze DAD-a u plućnom tkivu su u najvećem procentu imali klinički težak ARDS, dok su se pacijenti sa nalazom proliferativne faze sindroma če&scaron;će manifestovali pod kliničkom slikom srednje te&scaron;kog ARDS-a, odnosno utvrđeno je da postoji statistička povezanost između nižih vrednosti PaO2/FiO2 i teže faze ARDSa. Patohistolo&scaron;kom analizom promena u plućnom tkivu nađeno je da najvažnija obeležja eksudativne faze ARDS-a predstavljaju: hijaline membrane, edem i krvarenje, dok su se kao najvažnija obeležja proliferativne faze ARDS-a izdvojili: proliferacija pneumocita tipa II, intersticijalna i mutilantna fibroza i organizirajuća pneumonija. Kod pacijenata sa kliničkom dijagnozom ARDS-a kod kojih ARDS nije i patohistolo&scaron;ki dokazan, najče&scaron;ći nalaz na plućima bila je fibrinozno-purulentna bronhopneumonija. Analizom etiolo&scaron;kih faktora koji doprinose razvoju ovog sindroma otkriveno je da je ARDS najče&scaron;će nastao kao posledica delovanja direktnih/pulmonalnih činilaca: pneumonije i virusa gripa H1N1. Najzastupljeniji komorbiditeti prisutni kod pacijenata sa ARDS-om bili su sistemska hipertenzija i gojaznost. Najzad, kod svih pacijenata uključenih u istraživanje upoređivane su kliničke dijagnoze sa obdukcionim nalazom i na osnovu Goldman-ove klasifikacije kliničke dijagnoze i obdukcioni nalaz slažu se u 72% slučajeva. Rezultati ove studije mogli bi se upotrebiti u daljim istraživanjima kako bi omogućili bolji dijagnostički pristup ovom problemu, a samim tim i bolji terapijski pristup i smanjivanje stope mortaliteta.</p> / <p>Acute respiratory distress syndrome (ARDS) is a clinical syndrome characterized by severe respiratory failure with development of acute pulmonary edema in the absence of left heart failure signs. Since this syndrome has a heterogeneous etiology, progressive course and high mortality, timely and accurate diagnosis is essential in the implementation of effective and early treatment, and therefore in improving the prognosis of the disease. The aim of this PhD thesis was to examine the association between clinical and pathohistological diagnosis of this syndrome, as well as to analyze and compare the values of clinical parameters necessary for the diagnosis of ARDS with pathohistological parameters of diffuse alveolar damage. The study included 67 patients of the Institute for Lung Diseases who died under clinical picture of ARDS and / or in which, at the autopsy, pathohistological diagnosis of ARDS was set. To set up a clinical diagnosis of ARDS the criteria of the American-European Consensus Conference in 1994 were used. After a semi-quantitative analysis of histopathological parameters of diffuse alveolar damage, all patients were divided into two groups: Group I - patients in the exudative stage and Group II - patients in the proliferative phase of diffuse alveolar damage. Formed groups of patients were compared with respect to clinical parameters values 12 h before death. In order to assess the presence of comorbidities body mass index (BMI) and data on previously diagnosed arterial hypertension were analyzed. In all patients included in the study the clinical diagnosis were compared with autopsy findings according to Goldman&#39;s classification. According to this study, agreement of clinically diagnosed and histologically confirmed cases of ARDS is 68%. The sensitivity of clinical diagnosis of ARDS is 82%, and positive predictive value is 80%. Patients with exudative phase of DAD most frequently had a severe form of ARDS, whereas patients with proliferative phase often manifested with moderate form of ARDS, ie it was found that there is a statistical association between lower values PaO2 / FiO2 and more severe phase of ARDS. Pathological analysis of changes in lung tissue revealed that the most important characteristics of exudative phase of ARDS are: hyaline membrane, edema and bleeding, while the most important features of the proliferative phase of ARDS are: the proliferation of type II pneumocytes, interstitial fibrosis and mutilating and organizing pneumonia. In patients with a clinical diagnosis of ARDS in which ARDS was not pathohistologically proven, the most common finding in the lungs was fibrinous-purulent bronchopneumonia. The analysis of etiological factors that contribute to the development of this syndrome discovered that ARDS usually develop as a result of pulmonary factors: pneumonia and influenza virus H1N1. The most common comorbidities present in patients with ARDS were systemic hypertension and obesity. Finally, in all patients included in the study clinical diagnosis and autopsy findings were compared and based on Goldman&#39;s classification clinical diagnosis and autopsy findings are in agreement in 72% of cases. The results of this study could be used in further research to enable better diagnostic approach to this problem, and therefore a better therapeutic approach and reducing mortality rates.</p>

<p>Савременe педагошкe и психолошке теорије несумњиво потврђују да је развијање ученичке аутономије важан васпитно-образовни циљ. Прецизније, стил понашања наставника у значајној мери одређује ниво ученичке аутономије и квалитет њихове мотивације. Предмет овог истраживања је испитивање могућности и ограничења развоја аутономије ученика у васпитно-образовном процесу. У складу са тим, сврха ове двофазне миксметодске секвенцијалне студије је била да се стекне увид у мишљења и искуства различитих актера о феномену аутономије ученика, с циљем да се развије упитник који мери ученичке перцепције о наставничким поступцима усмерених на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу.Будући да је истраживање осмишљено као миксметодско састоји се из две фазе &ndash; квалитативне и квантитативне. У квалитативној фази истраживања настојали смо да стекнемо увид у то како ученици и наставници разумеју и тумаче аутономију ученика, њихово мишљење о олакшавајућим и отежавајућим чиниоцима у остваривању ученичке аутономије, као и то у којим наставним и школским ситуацијама ученици имају могућност да остваре властиту аутономију. Квалитативне податке смо прикупили у фокус групама са ученицима осмог разреда и њиховим наставницима из седам основних школа у Београду. Модерирано је укупно четрнаест фокус група. У квалитативној фази истраживања узорком је обухваћено 57 ученика осмих разреда, а групе ученика су биле уједначене према полу: 30 девојчица (52.6%) и 27 дечака (47.4%). Такође, учествовало је 40 наставника предметне наставе који предају овим ученицима (особе женског пола 87.5% спрам особа мушког пола 12.5%). Анализа добијених података из фокус група за ученике и наставнике заснива се на проучавању транскрибованих материјала који су тонски снимљени. Примењен је метод квалитативне тематске анализе који омогућава да се транскрибовани подаци анализирају и интерпретирају кроз процес кодирања. Примењене су описне и аналитичке технике кодирања. Кодови и категорије нису унапред дефинисане (индуктивни приступ), већ су формирани током процеса кодирања, анализе и интерпретације података. Идентификовали смо 5 тематских целина које су обухватиле 30 категорија ученичких одговора. У ученичким конверзацијама преовладају следеће теме: (1) Ученичка аутономија је мотивациони концепт који је важан за развој и одрастање деце; (2) Профил (не)пожељног наставника за остваривање ученичке аутономије; (3) Уважавање и подстицање ученичке аутономије подразумева примену одређених мотивационих поступака; (4) Стил понашања наставника: оптимални баланс између слободе и ауторитета; (5) Наставници су највећа препрека у остваривању ученичке аутономије, али потребно је да се унапреде различити асптекти васпитно-образовног процеса. На основу кодирања наставничких одговора изведено је 5 тематских целина које су обухватиле укупно 24 категорија. У наставничким конверзацијама преовладавају следеће теме: (1) Концепт ученичке аутономије је потребно прецизно дефинисати; (2) Стил понашања наставника: оптимални баланс између слободе и ауторитета; (3) Ученичку аутономију је могуће развијати и подстицати применом<br />разноврсних мотивационих поступака; (4) У школи ипак постоји &bdquo;простора&ldquo; да ученици остваре своју аутономију; (5) Бројне су препреке у остваривању ученичке аутономије, али је недовољно предуслова за њено остваривање. Такође, квалитативни налази потврђују да наставници и ученици изражавају несигурност у погледу могућности да се развија аутономија детета у васпитно-образовном процесу, али указују на разноврсне мотивационе поступке и технике уважавања и подстицања. &bdquo;Подржавање аутономије&ldquo; из ученичке перспективе подразумева да наставник у наставним и школским ситуацијама узима у обзир &bdquo;глас&ldquo; ученика, подстиче њихову иницијативу и акцију, подржава њихове изборе и нуди им могућност да доносе одлуке у складу са узрасним одликама, развојним и мотивационим ресурсима детета. Ученици сматрају да се у школи ретко пружа подршка аутономији ученика, а уколико се то и чини у питању је &bdquo;више задовољавање форме, а мање суштине&rdquo;. Наставници опажају аутономију ученика као &bdquo;опасан и клизав терен&ldquo; и најчешће их овај феномен асоцира на &bdquo;владавину&ldquo; дечијих права, необуздану слободу ученика, одсуство контроле ученичког понашања и обезвређивање ауторитета одраслих. Међутим, наставници су закључили да би аутономија ученика у школи могла да се развија постепено кроз различите наставне активности, у складу са узрастом и зрелошћу детета и уз усмеравање, праћење и вођење наставника. Уважавање и подстицање аутономије ученика захтева, пре свега, подржавајући ауторитет наставника који се заснива на стручним и педагошко-психолошким компетенцијама које ће му омогућити да успостави оптималан баланс између слободе и структуре у васпитно-образовном процесу. У квантитативној фази истраживања циљ је био да се испитају ученичке перцепције о односу наставника према ученичкој аутономији у васпитно-образовном процесу. Овај циљ је операционализован кроз три истраживачка задатка. Први задатак је подразумевао да се утврди како ученици опажају поступке наставника усмерених на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу, други задатак је подразумевао да се утврди који предиктори предвиђају задовољство школом и задовољство наставницима, а трећи задатак је подразумевао да се утврде предлози и сугестије ученика о начинима унапређивања квалитета наставе из њихове перспективе. У квантитативној фази истраживања примењен је упитник за процену понашања наставника у погледу уважавања и подстицања аутономије ученика. Категорије, теме и цитати добијени из података у квалитативној фази истраживања послужили су за развијање упитника који је примењен на већем узорку ученика у квантитативној фази истраживања. Први део упитника обухвата питања која се односе на ученичке социо-демографске и психолошке варијабле, други део садржи 42 тврдње (Ликертов формат одговора) и трећи део садржи питања отвореног типа о начинима унапређивања квалитета наставе из ученичке перспективе. Узорак је чинило 360 ученика осмог разреда из осам београдских основних школа (yзорак &bdquo;на дохват руке&rdquo;). Полна структура узорка обухвата 50.3% девојчица и 49.7% дечака. Примењена је факторска анализа главних компоненти (са Promax косоуглом ротацијом) с циљем да се мапирају наставнички поступци који су усмерени на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу из перспективе ученика. Такође, примењен је модел линеране регресионе анализе (ANOVA) како би се утврдили предиктoри општег задовољства школом и задовољства наставницима с обзиром на школски успех ученика и њихове перцепције наставничког односа према уважавању и подстицању ученичке аутономије. На основу факторске анализе у<br />квантитативној фази истраживања добијене су димензије које одражавају слику ученика о понашању наставника у погледу уважавања и подстицања њихове аутономије у васпитно-образовном процесу. Утврђено је да постоји четири димензије понашања наставника, а то су: &bdquo;Подстицање слободе изражавања и размене мишљења&ldquo;; &bdquo;Подстицање самосталности, слободе избора и одлучивања&ldquo;; &bdquo;Занемаривање и спутавање ученичких идеја и акција&ldquo;; &bdquo;Занемаривање и спутавање слободе избора и одлучивања&ldquo;. Садржај првог фактора описују опажене димензије понашања наставник који уважава и подстиче аутономију ученика тако што креира подржавајућу атмосферу за слободну и продуктивну размену идеја и мишљења у различитим васпитно-образовним ситуацијама које се организују у школи. Садржај другог фактора имплицира понашање наставника који подстиче ученике да самостално бирају, преузимају иницијативу и доносе одлуке око питања која их се тичу. Наставник занемарује и спутава аутономију ученика тако што настоји да контролише мишљења, понашања, потребе и осећања ученика, да &bdquo;ућуткује&ldquo; глас и иницијативу детета и делује ауторитарно и критично у односу са ученицима. Садржај четвртог фактора сугерише да наставник који спутава и подрива аутономију ученика не пружа подршку у погледу избора и доношења одлука око ствари које их се тичу. На основу налаза, можемо да закључимо да је когнитивна, мотивациона и емоционална подршка наставника у различитим васпитно-образовним ситуацијама од пресудног значаја за доживљај уважавања и подстицања аутономије из перспективе ученика. Ученичке процене о наставничком односу према аутономији ученика у највећој мери одређен је доживљајем да се уважавају и подстичу унутрашњи ресурси ученика (ученичке идеје, мишљење, потребе, искуства и интересовања). Ученици сматрају да наставници нити уважавају и подстичу нити отворено спутавају аутономију ученика у васпитно-образовном процесу. Када је реч о понашањима наставника који подразумевају подстицање ученичке самосталности, слободе избора и одлучивања, према проценама ученика, можемо да закључимо да наставници то не чине у довољној мери. Налази показују да пол ученика има важну улогу у погледу понашања наставника које је усмерено на подстицање самосталности, слободе избора и одлучивања. Наиме, дечаци у том смислу добијају већу подршку у односу на девојчице. Такође, анализа је показала да школски успех, ангажованост ученика у парламенту, ниво образовања родитеља не одређују ученичке перцепције о пружању подршке или занемаривању аутономије ученика. Даље, корелационе анализе показују да се задовољство школом и наставницима доводи у везу са понашањем наставника које је усмерено на уважавање и подстицање аутономије ученика у васпитно-образовном процесу. Прва регресиона анализа показују да је школски успех који ученици постижу на полугодишту значајан предиктор задовољства ученика школом коју похађају. Такође, подржавање самодетерминисаних и аутономних облика понашања је значајан предиктор задовољства ученика школом и наставницима, док је значајан предиктор ученичког незадовољства школом наставничко занемаривање и спутавање ученичких идеја и акција, као и потреба да бирају и одлучују. Друга регресиона анализа указује да је подстицање слободе изражавања и размене мишљења представља најзначајнији предиктор ученичког задовољства односом и понашањем својих наставника у васпитно-образовном процесу. Коначно, на основу интеграције налаза из обе истраживачке фазе можемо да закључимо да је ученичка аутономија вишедимензионалан феномен и<br />важан педагошки циљ, али да њена реализација зависи од бројних могућности и превазилажења постојећих препрека у васпитно-образовној пракси. Педагошке импликације у овом истраживању односе се на: (а) осмишљавање законско-нормативних прописа који ће омогућити остваривање аутономије ученика у васпитно-образовном процесу, као и предвиђање организационих и методичких решења у програмској и школској документацији који би допренели развоју аутономије ученика; (б) креирање подржавајућег контекста у школи у којој се уважава и подстиче аутономије ученика (и других актера); (в) развијање интерперсоналног стила наставника које ће бити усмерен ка уважавању и подстицању ученичке аутономије током иницијалног образовања наставника и стручног усавршавања током професионалне каријере; (г) освешћивање ученика и других актера у васпитно-образовном раду о значају питања аутономије ученика за квалитет мотивације, постигнућа и њихов укупан психосоцијални развој.</p> / <p>Savremene pedagoške i psihološke teorije nesumnjivo potvrđuju da je razvijanje učeničke autonomije važan vaspitno-obrazovni cilj. Preciznije, stil ponašanja nastavnika u značajnoj meri određuje nivo učeničke autonomije i kvalitet njihove motivacije. Predmet ovog istraživanja je ispitivanje mogućnosti i ograničenja razvoja autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. U skladu sa tim, svrha ove dvofazne miksmetodske sekvencijalne studije je bila da se stekne uvid u mišljenja i iskustva različitih aktera o fenomenu autonomije učenika, s ciljem da se razvije upitnik koji meri učeničke percepcije o nastavničkim postupcima usmerenih na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu.Budući da je istraživanje osmišljeno kao miksmetodsko sastoji se iz dve faze &ndash; kvalitativne i kvantitativne. U kvalitativnoj fazi istraživanja nastojali smo da steknemo uvid u to kako učenici i nastavnici razumeju i tumače autonomiju učenika, njihovo mišljenje o olakšavajućim i otežavajućim činiocima u ostvarivanju učeničke autonomije, kao i to u kojim nastavnim i školskim situacijama učenici imaju mogućnost da ostvare vlastitu autonomiju. Kvalitativne podatke smo prikupili u fokus grupama sa učenicima osmog razreda i njihovim nastavnicima iz sedam osnovnih škola u Beogradu. Moderirano je ukupno četrnaest fokus grupa. U kvalitativnoj fazi istraživanja uzorkom je obuhvaćeno 57 učenika osmih razreda, a grupe učenika su bile ujednačene prema polu: 30 devojčica (52.6%) i 27 dečaka (47.4%). Takođe, učestvovalo je 40 nastavnika predmetne nastave koji predaju ovim učenicima (osobe ženskog pola 87.5% spram osoba muškog pola 12.5%). Analiza dobijenih podataka iz fokus grupa za učenike i nastavnike zasniva se na proučavanju transkribovanih materijala koji su tonski snimljeni. Primenjen je metod kvalitativne tematske analize koji omogućava da se transkribovani podaci analiziraju i interpretiraju kroz proces kodiranja. Primenjene su opisne i analitičke tehnike kodiranja. Kodovi i kategorije nisu unapred definisane (induktivni pristup), već su formirani tokom procesa kodiranja, analize i interpretacije podataka. Identifikovali smo 5 tematskih celina koje su obuhvatile 30 kategorija učeničkih odgovora. U učeničkim konverzacijama preovladaju sledeće teme: (1) Učenička autonomija je motivacioni koncept koji je važan za razvoj i odrastanje dece; (2) Profil (ne)poželjnog nastavnika za ostvarivanje učeničke autonomije; (3) Uvažavanje i podsticanje učeničke autonomije podrazumeva primenu određenih motivacionih postupaka; (4) Stil ponašanja nastavnika: optimalni balans između slobode i autoriteta; (5) Nastavnici su najveća prepreka u ostvarivanju učeničke autonomije, ali potrebno je da se unaprede različiti asptekti vaspitno-obrazovnog procesa. Na osnovu kodiranja nastavničkih odgovora izvedeno je 5 tematskih celina koje su obuhvatile ukupno 24 kategorija. U nastavničkim konverzacijama preovladavaju sledeće teme: (1) Koncept učeničke autonomije je potrebno precizno definisati; (2) Stil ponašanja nastavnika: optimalni balans između slobode i autoriteta; (3) Učeničku autonomiju je moguće razvijati i podsticati primenom<br />raznovrsnih motivacionih postupaka; (4) U školi ipak postoji &bdquo;prostora&ldquo; da učenici ostvare svoju autonomiju; (5) Brojne su prepreke u ostvarivanju učeničke autonomije, ali je nedovoljno preduslova za njeno ostvarivanje. Takođe, kvalitativni nalazi potvrđuju da nastavnici i učenici izražavaju nesigurnost u pogledu mogućnosti da se razvija autonomija deteta u vaspitno-obrazovnom procesu, ali ukazuju na raznovrsne motivacione postupke i tehnike uvažavanja i podsticanja. &bdquo;Podržavanje autonomije&ldquo; iz učeničke perspektive podrazumeva da nastavnik u nastavnim i školskim situacijama uzima u obzir &bdquo;glas&ldquo; učenika, podstiče njihovu inicijativu i akciju, podržava njihove izbore i nudi im mogućnost da donose odluke u skladu sa uzrasnim odlikama, razvojnim i motivacionim resursima deteta. Učenici smatraju da se u školi retko pruža podrška autonomiji učenika, a ukoliko se to i čini u pitanju je &bdquo;više zadovoljavanje forme, a manje suštine&rdquo;. Nastavnici opažaju autonomiju učenika kao &bdquo;opasan i klizav teren&ldquo; i najčešće ih ovaj fenomen asocira na &bdquo;vladavinu&ldquo; dečijih prava, neobuzdanu slobodu učenika, odsustvo kontrole učeničkog ponašanja i obezvređivanje autoriteta odraslih. Međutim, nastavnici su zaključili da bi autonomija učenika u školi mogla da se razvija postepeno kroz različite nastavne aktivnosti, u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta i uz usmeravanje, praćenje i vođenje nastavnika. Uvažavanje i podsticanje autonomije učenika zahteva, pre svega, podržavajući autoritet nastavnika koji se zasniva na stručnim i pedagoško-psihološkim kompetencijama koje će mu omogućiti da uspostavi optimalan balans između slobode i strukture u vaspitno-obrazovnom procesu. U kvantitativnoj fazi istraživanja cilj je bio da se ispitaju učeničke percepcije o odnosu nastavnika prema učeničkoj autonomiji u vaspitno-obrazovnom procesu. Ovaj cilj je operacionalizovan kroz tri istraživačka zadatka. Prvi zadatak je podrazumevao da se utvrdi kako učenici opažaju postupke nastavnika usmerenih na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu, drugi zadatak je podrazumevao da se utvrdi koji prediktori predviđaju zadovoljstvo školom i zadovoljstvo nastavnicima, a treći zadatak je podrazumevao da se utvrde predlozi i sugestije učenika o načinima unapređivanja kvaliteta nastave iz njihove perspektive. U kvantitativnoj fazi istraživanja primenjen je upitnik za procenu ponašanja nastavnika u pogledu uvažavanja i podsticanja autonomije učenika. Kategorije, teme i citati dobijeni iz podataka u kvalitativnoj fazi istraživanja poslužili su za razvijanje upitnika koji je primenjen na većem uzorku učenika u kvantitativnoj fazi istraživanja. Prvi deo upitnika obuhvata pitanja koja se odnose na učeničke socio-demografske i psihološke varijable, drugi deo sadrži 42 tvrdnje (Likertov format odgovora) i treći deo sadrži pitanja otvorenog tipa o načinima unapređivanja kvaliteta nastave iz učeničke perspektive. Uzorak je činilo 360 učenika osmog razreda iz osam beogradskih osnovnih škola (yzorak &bdquo;na dohvat ruke&rdquo;). Polna struktura uzorka obuhvata 50.3% devojčica i 49.7% dečaka. Primenjena je faktorska analiza glavnih komponenti (sa Promax kosouglom rotacijom) s ciljem da se mapiraju nastavnički postupci koji su usmereni na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu iz perspektive učenika. Takođe, primenjen je model linerane regresione analize (ANOVA) kako bi se utvrdili prediktori opšteg zadovoljstva školom i zadovoljstva nastavnicima s obzirom na školski uspeh učenika i njihove percepcije nastavničkog odnosa prema uvažavanju i podsticanju učeničke autonomije. Na osnovu faktorske analize u<br />kvantitativnoj fazi istraživanja dobijene su dimenzije koje odražavaju sliku učenika o ponašanju nastavnika u pogledu uvažavanja i podsticanja njihove autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu. Utvrđeno je da postoji četiri dimenzije ponašanja nastavnika, a to su: &bdquo;Podsticanje slobode izražavanja i razmene mišljenja&ldquo;; &bdquo;Podsticanje samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja&ldquo;; &bdquo;Zanemarivanje i sputavanje učeničkih ideja i akcija&ldquo;; &bdquo;Zanemarivanje i sputavanje slobode izbora i odlučivanja&ldquo;. Sadržaj prvog faktora opisuju opažene dimenzije ponašanja nastavnik koji uvažava i podstiče autonomiju učenika tako što kreira podržavajuću atmosferu za slobodnu i produktivnu razmenu ideja i mišljenja u različitim vaspitno-obrazovnim situacijama koje se organizuju u školi. Sadržaj drugog faktora implicira ponašanje nastavnika koji podstiče učenike da samostalno biraju, preuzimaju inicijativu i donose odluke oko pitanja koja ih se tiču. Nastavnik zanemaruje i sputava autonomiju učenika tako što nastoji da kontroliše mišljenja, ponašanja, potrebe i osećanja učenika, da &bdquo;ućutkuje&ldquo; glas i inicijativu deteta i deluje autoritarno i kritično u odnosu sa učenicima. Sadržaj četvrtog faktora sugeriše da nastavnik koji sputava i podriva autonomiju učenika ne pruža podršku u pogledu izbora i donošenja odluka oko stvari koje ih se tiču. Na osnovu nalaza, možemo da zaključimo da je kognitivna, motivaciona i emocionalna podrška nastavnika u različitim vaspitno-obrazovnim situacijama od presudnog značaja za doživljaj uvažavanja i podsticanja autonomije iz perspektive učenika. Učeničke procene o nastavničkom odnosu prema autonomiji učenika u najvećoj meri određen je doživljajem da se uvažavaju i podstiču unutrašnji resursi učenika (učeničke ideje, mišljenje, potrebe, iskustva i interesovanja). Učenici smatraju da nastavnici niti uvažavaju i podstiču niti otvoreno sputavaju autonomiju učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. Kada je reč o ponašanjima nastavnika koji podrazumevaju podsticanje učeničke samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja, prema procenama učenika, možemo da zaključimo da nastavnici to ne čine u dovoljnoj meri. Nalazi pokazuju da pol učenika ima važnu ulogu u pogledu ponašanja nastavnika koje je usmereno na podsticanje samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja. Naime, dečaci u tom smislu dobijaju veću podršku u odnosu na devojčice. Takođe, analiza je pokazala da školski uspeh, angažovanost učenika u parlamentu, nivo obrazovanja roditelja ne određuju učeničke percepcije o pružanju podrške ili zanemarivanju autonomije učenika. Dalje, korelacione analize pokazuju da se zadovoljstvo školom i nastavnicima dovodi u vezu sa ponašanjem nastavnika koje je usmereno na uvažavanje i podsticanje autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. Prva regresiona analiza pokazuju da je školski uspeh koji učenici postižu na polugodištu značajan prediktor zadovoljstva učenika školom koju pohađaju. Takođe, podržavanje samodeterminisanih i autonomnih oblika ponašanja je značajan prediktor zadovoljstva učenika školom i nastavnicima, dok je značajan prediktor učeničkog nezadovoljstva školom nastavničko zanemarivanje i sputavanje učeničkih ideja i akcija, kao i potreba da biraju i odlučuju. Druga regresiona analiza ukazuje da je podsticanje slobode izražavanja i razmene mišljenja predstavlja najznačajniji prediktor učeničkog zadovoljstva odnosom i ponašanjem svojih nastavnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Konačno, na osnovu integracije nalaza iz obe istraživačke faze možemo da zaključimo da je učenička autonomija višedimenzionalan fenomen i<br />važan pedagoški cilj, ali da njena realizacija zavisi od brojnih mogućnosti i prevazilaženja postojećih prepreka u vaspitno-obrazovnoj praksi. Pedagoške implikacije u ovom istraživanju odnose se na: (a) osmišljavanje zakonsko-normativnih propisa koji će omogućiti ostvarivanje autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu, kao i predviđanje organizacionih i metodičkih rešenja u programskoj i školskoj dokumentaciji koji bi dopreneli razvoju autonomije učenika; (b) kreiranje podržavajućeg konteksta u školi u kojoj se uvažava i podstiče autonomije učenika (i drugih aktera); (v) razvijanje interpersonalnog stila nastavnika koje će biti usmeren ka uvažavanju i podsticanju učeničke autonomije tokom inicijalnog obrazovanja nastavnika i stručnog usavršavanja tokom profesionalne karijere; (g) osvešćivanje učenika i drugih aktera u vaspitno-obrazovnom radu o značaju pitanja autonomije učenika za kvalitet motivacije, postignuća i njihov ukupan psihosocijalni razvoj.</p> / <p>Modern pedagogical and psychological theories have clearly established that the development of students‟ autonomy is a very important educational goal. More precisely, teachers‟ interpersonal behaviour largely affects the level of students‟ autonomy and the quality of their motivation. The subject of this research was to study the possibilities and limitations of developing students‟ autonomy in the educational process. Hence, the purpose of this two-phase mixed methods sequential study was to identify different participants‟ opinions and experiences with the phenomenon of students‟ autonomy, with the aim of developing a questionnaire that measures students‟ perceptions of teacher‟s methods used for appreciating and encouraging autonomy in the educational process.Since this is a mixed methods research, it consisted of two phases &ndash; the qualitative and the quantitative. In the qualitative phase our aim was to identify the ways in which students and teachers comprehend and interpret students‟ autonomy and to acquire an insight into their opinions on the facilitating and aggravating factors in achieving students‟ autonomy, as well as the kinds of teaching and school situations where students have the possibility of achieving their own autonomy. Qualitative data were collected during focus groups held with eighth-grade students and their teachers from seven primary schools in Belgrade. Fourteen focus groups in total were moderated. In the qualitative phase of the research the sample included 57 eight-grade students, and student groups were balanced according to gender: 30 girls (52.6%) and 27 boys (47.4%). Research participants were also 40 subject teachers who taught these students (87.5% female vs. 12.5% male teachers). The analysis of data collected in focus groups held with students and teachers was based on studying the transcribed materials that were audio recorded. We applied the qualitative thematic analysis method that makes it possible to analyse and interpret the transcribed data through the coding process. Descriptive and analytic coding techniques were used. The codes and categories were not defined in advance (the inductive approach) but formed through the process of coding, analysing and interpreting data. We identified five thematic units that comprised 30 categories of students‟ answers. The following themes prevailed in students‟ conversations: (1) Students‟ autonomy is a motivational concept important for children‟s development and growing up; (2) The profile of the (un)desirable teacher for achieving students‟ autonomy; (3) The appreciation and encouragement of students‟ autonomy implies the use of certain motivational procedures; (4) Teachers‟ interpersonal behaviour: an optimal balance between freedom and authority; (5) Teachers pose the greatest obstacle for the achievement of students‟ autonomy, but it is necessary to enhance different aspects of the educational process. Based on the coding of teachers‟ answers we identified five thematic units that included 24 categories. The prevailing themes in&nbsp;eachers‟ conversations were the following: (1) The concept of students‟ autonomy has to be clearly defined; (2) Teachers‟ interpersonal behaviour: an optimal balance between freedom and authority; (3) Students‟ autonomy can be developed and encouraged by using various motivational procedures; (4) The school does provide the &ldquo;space&rdquo; for students to achieve their autonomy; (5) There are numerous obstacles to achieving students‟ autonomy and not enough preconditions for its achievement. Furthermore, qualitative data have confirmed that both teachers and students are uncertain when it comes to the possibility of developing child‟s autonomy in the educational process, but also point to different motivational methods and techniques of its appreciation and encouragement. &ldquo;Supporting autonomy&rdquo; from students‟ perspective implies that in both teaching and school situations the teacher takes into account the &ldquo;voice&rdquo; of students, encourages their initiative and action, supports their choices and offers them the possibility to make decisions in keeping with child‟s age characteristics, development and motivational resources. Students think that support to students‟ autonomy is rarely provided in school and even if it is provided such support is &ldquo;more a matter of satisfying the form and less the essence&rdquo;. Teachers perceive students‟ autonomy as &ldquo;dangerous and slippery ground&rdquo; and their most common association to this phenomenon is the &ldquo;rule&rdquo; of children‟s rights, unrestrained freedom of students, lack of control of their behaviour and degradation of adult authority. However, teachers also said that students‟ autonomy in school could be developed gradually through different teaching activities, in accordance with child‟s age and maturity, and with teacher‟s moderation, monitoring and guidance. The appreciation and encouragement of students‟ autonomy, first and foremost, relies on the supportive authority of the teacher based on professional, pedagogical and psychological competences that would enable the teacher to set an optimal balance between freedom and structure in the educational process. The aim of the quantitative phase of the research was to study students‟ perceptions of teachers‟ attitude towards students‟ autonomy in the educational process. This goal was operationalised through three research tasks. The first task was to determine the ways in which students perceive teacher‟s actions aimed at appreciating and encouraging autonomy in the educational process, the second task was to determine the predictors of satisfaction with school and satisfaction with teachers, while the third task referred to gaining an insight into students‟ opinions and suggestions regarding the ways of enhancing the quality of teaching from their perspective. In the quantitative phase of the research we used a questionnaire for assessing teachers‟ behaviour when it comes to the appreciation and encouragement of students‟ autonomy. The categories, themes and quotations obtained from data in the qualitative phase of the research served to develop a questionnaire administered to a larger sample of students in the quantitative phase of the research. The first part of the questionnaire contained the questions referring to student socio-demographic and psychological variables, the second part included 42 Likert-type items, while the third part consisted of open-ended questions referring to the ways of enhancing the quality of teaching from students‟ perspective. The sample included 360 eight-grade students from eight Belgrade primary schools (a convenient sample). There were 50.3% of girls and 49.7% of boys in the sample. We applied principal component analysis (with Promax oblique rotation) in order to map teachers‟ methods aimed at appreciating and encouraging autonomy in the educational process from students‟ perspective. We also applied the linear regression analysis model (ANOVA) in order to establish the predictors of general satisfaction with school and teachers with respect to students‟ school achievement and their perception of teachers‟ attitude towards the appreciation and encouragement of students‟ autonomy. Based on factor analysis in the&nbsp;quantitative phase of the research we obtained the dimensions that reflect students‟ perceptions of teachers‟ behaviour when it comes to the appreciation and encouragement of their autonomy in the educational process. Four dimensions of teachers‟ behaviour were found, namely: &ldquo;Encouraging freedom of speech and exchange of opinions&rdquo;; &ldquo;Encouraging independence, freedom of choice and decision making&rdquo;; &ldquo;Neglecting and hindering students‟ ideas and initiatives&rdquo;; &ldquo;Neglecting and hindering the freedom of choice and decision making&rdquo;. The content of the first factor is described by the perceived dimensions of behaviour of the teacher who appreciates and encourages students‟ autonomy by creating a supportive atmosphere for a free and productive exchange of ideas and opinions in different educational situations that are organised at school. The content of the second factor implies behaviour of the teacher who encourages students to independently choose, take over the initiative and make decisions on the issues directly concerning them. The teacher neglects and hinders students‟ autonomy by endeavouring to control the opinions, behaviour, needs and feelings of students, to &ldquo;silence&rdquo; children‟s voice and initiative and to take an authoritarian and criticising attitude when interacting with students. The content of the fourth factor suggests that the teacher who hinders and undermines students‟ autonomy does not provide support to students in choosing and making decisions on the issues that directly concern them. The findings have revealed that the cognitive, motivational and emotional support of teachers in various educational situations is crucial to the perception of appreciation and encouragement of autonomy from the perspective of students. Students‟ assessments of teachers‟ attitude towards students‟ autonomy are largely determined by the feeling that internal student resources (ideas, opinions, needs, experiences and interest) are being appreciated and encouraged. The students are of the opinion that teachers neither appreciate and encourage students‟ autonomy in the educational process nor openly hinder it. When it comes to teachers‟ behaviours that imply support to students‟ independence, freedom of choice and decision making, students‟ assessments lead to the conclusion that teachers do not act in this way enough. The findings have shown that students‟ gender plays an important role in teachers‟ behaviour aimed at encouraging independence, freedom of choice and decision making. Namely, boys receive more support than girls in this respect. Our analysis has also revealed that school achievement, students‟ participation in the parliament and the level of parental education do not determine students‟ perceptions of providing support to students‟ autonomy or neglecting it. Further, correlation analyses have indicated that satisfaction with school and teachers is associated with teachers‟ behaviour aimed at appreciation and encouragement of students‟ autonomy in the educational process. The first regression analysis has shown that students‟ school achievement at the end of the term is a significant predictor of satisfaction with the school they attend. Additionally, supporting the self-determined and autonomous forms of behaviour is a significant predictor of students‟ satisfaction with school and teachers. A significant predictor of students‟ dissatisfaction with school is teachers‟ neglect and hindering of students‟ ideas and initiative, as well as the need to choose and decide. The second regression analysis indicates that the encouragement of freedom of speech and exchange of opinions is the most important predictor of students‟ satisfaction with the attitude and the behaviour of their teachers in the educational process. Finally, based on the integration of findings from both research phases we can conclude that students‟ autonomy is a multidimensional phenomenon and an important educational goal, but its implementation depends on a number of possibilities and the overcoming of the existing obstacles in the educational practice. The pedagogical implications of this research thus refer to: (а) developing the&nbsp;legislation that would enable the achievement of students‟ autonomy in the educational process as well as coming up with organisational and methodical solutions in programme and school documents that would contribute to the development of students‟ autonomy; (b) creating a supportive context in school that appreciates and encourages the autonomy of students (as well as other participants); (c) developing an interpersonal teacher style aimed at appreciating and encouraging students‟ autonomy during pre-service and in-service teacher education; (d) raising awareness of students and other participants in education about the significance of the issue of students‟ autonomy for the quality of their motivation, achievement and total psychosocial development.</p><p>Key words: a mixed methods study, students‟ autonomy, students, teachers, methods and techniques of encouraging and developing students‟ autonomy, school.</p>