No description available.

This study was designed to investigate the cytotoxic and antioxidative properties of Aesculus hippocastanum L. (A. hippocastanum) bark extracts. Dried and powdered barks were extracted in ethanol, methanol, water and ethylacetate at a ratio of 1:6 (w/v). Antioxidative capacity of each extract (ethanol, methanol, water and ethylacetate) were determined by their ability to scavenge 1, 1 -diphenyl-2-picryl-hydrazyl radical (DPPH). Effective concentration (EC50) values were calculated as 0.010 mg/mL 0.011 mg/mL, 0.009 and 0.019 mg/mL, respectively for ethanol, methanol, ethylacetate and aqueous extracts. The highest DPPH radical scavenging activity was demonstrated by ethyl acetate among the four bark extracts of A. hippocastanum. Nevertheless, methanol extract was preferred for the separation, identification and further quantification of its phenolic compounds using HPLC method. Analytical and semi&ndash / preparative HPLC methods were applied to qualify and quantify the isolates. Human Myeloid Leukemia (HL - 60) cell line was used as a model system for the proliferation studies. HL - 60 cells were cultured in the presence of various concentrations (0 to 100 &micro / g/mL) of methanol bark extract and, also, with the various concentrations of standard esculetin. HL-60 cell viability was examined by tryphan blue and the metabolism of tetrazolium salt XTT (2,3-bis(2-methoxy-4-nitro-5-sulfophenyl)-5-[(phenylamino) -carbonyl]-2H-tetrazolium hydroxide). XTT effective dose (ED50) values for the proliferation studies of methanol extract and standard esculetin were calculated as 56.18 &micro / g/mL and 21.23 &micro / g/mL, respectively. These results suggested that A. hippocastanum methanol bark extract and esculetin could be considered as a potent antioxidant and cytotoxic agent.

Submitted by Sandra Guimarães (gsandra@ufpa.br) on 2018-02-09T14:04:23Z No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) Dissertacao_ObtencaoCaracterizacaoFormulacao.pdf: 3006481 bytes, checksum: a3804ff9042c9d1306516234032acd0a (MD5) / Approved for entry into archive by Sandra Guimarães (gsandra@ufpa.br) on 2018-02-09T14:04:59Z (GMT) No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) Dissertacao_ObtencaoCaracterizacaoFormulacao.pdf: 3006481 bytes, checksum: a3804ff9042c9d1306516234032acd0a (MD5) / Made available in DSpace on 2018-02-09T14:04:59Z (GMT). No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) Dissertacao_ObtencaoCaracterizacaoFormulacao.pdf: 3006481 bytes, checksum: a3804ff9042c9d1306516234032acd0a (MD5) Previous issue date: 2015-12-18 / Devido a grande difusão e utilização de plantas medicinais, as indústrias vêm fabricando produtos a base de espécies vegetais, como extratos e tinturas, que são utilizados principalmente por farmácia com manipulação. No entanto, são questionáveis a garantia para a grande maioria destes produtos, quanto à sua eficácia, segurança e qualidade, podendo trazer riscos à saúde do usuário. Assim, torna-se importante a realização do controle de qualidade para produtos fitoterápicos, de acordo com a legislação vigente. A formulação que deu origem à pesquisa é um gel de carbopol contendo tintura de Arnica montana L e extrato de Aesculus hippocastanum L. O presente estudo objetivou a obtenção e caracterização da formulação citada e validar o emprego de metodologias da tecnologia farmacêutica por meio da realização da padronização do extrato de Aesculus hippocastanum L e da tintura de Arnica montana L, Para a avaliação físioquímica foram realizados: O controle microbiológico, a caracterização organolépticas, determinação de pH, densidade, resíduo seco, perda por dessecação, determinação do teor de sólidos, comportamento reológico, concentração, liofilização e prospecção química dos insumos vegetais . Para a análise fitoquímica foi realizada Cromatografia em Camada Delgada da tintura de Arnica (CCD) e Cromatografia Em Camada Delgada Comparativa (CCDC) do extrato de Aesculus, Infravermelho e Análise Térmica tanto dos extratos como da formulação. Para as caracterizações físico-química e validação dos Laudos de Análise dos fornecedores das duas espécies vegetais os resultados encontram-se dentro dos parâmetros estabelecidos pela Farmacopéia Brasileira Vª Ed. O controle micróbiológico foi para comprovar a ausência de microorganismos patogênicos, os resultados indicaram ausência de mico-organismos, pois a contaminação microbiana dos insumos pode alterar a estabilidade do produto final e ainda caracterizar risco de infecção ao usuário. A prospecção química das espécies vegetais, foi para identificar metabólitos secundários relevantes, no caso do A. hippocastanum indicou a presença de saponinas, representada pela escina que é a responsável pela atividade farmacológica, foi um indício importante para a certificação da autenticidade da matéria prima em estudo. A viscosidade dos insumos vegetais e da formulação foram determinadas através do Reômetro de Brookfield, os extratos apresentaram comportamento de fluído Newtoniano e a formulação apresentou um comportamento pseudo plástico. O resultado da Cromatografia em Camada Delgada (CCD), auxiliou na identificação da amostra e possíveis adulterações que poderiam ter ocorrido, assim como a CCDC serviu para demonstrar a seletividade do método, pois identificou a presença da escina, substância responsável pela ação farmacológica da Castanha da índia. Na validação da tintura de Arnica montana L., por CLAE foi detectado a presença da rutina na amostra in natura com o tempo de retenção 10,84 min. As análises de infravermelho realizadas nas espécies vegetais, foram obserdas bandas que podem indicar a presença dos principais marcadores químicos, no caso da arnica indicou à presença da rutina, e a presença da escina no extrato de castanha da índia. Na análise térmica TG/DTA, podemos dizer que o primeiro evento de decomposição para as amostras ocorreu até 150º C, que corresponde a perda de massa, os valores obtidos foram 6,5 e 8 % para à castanha da índia e arnica respectivamente. Todos os resultados foram de relevância para a caracterização e controle de qualidade, servindo de parâmetro para à padronização do extrato e da tintura, as informações obtidas serviu também para a certificação de um dos fornecedores de extratos e tinturas para as farmácias de manipulação em Belém. / Because of the wide dissemination and use of medicinal plants, industries are producing products based on plant species, such as extracts and tinctures, which are mainly used by pharmacy with handling. However, it is questionable collateral for the vast majority of these products as to their efficacy, safety and quality, and may bring risks to the user's health. So, it is important to perform quality control for herbal products, according to current legislation. The formulation that gave rise to the research is a carbopol gel containing Arnica montana L dye and Aesculus hippocastanum L extract. The present study aimed at obtaining and characterization of said formulation and validate the use of methods of pharmaceutical technology by performing the standardization of Aesculus hippocastanum L extract and Arnica montana L dye, to the physio-chemical evaluation were performed: microbiological control, organo-leptical characterization, determination of pH, density, dry, loss on drying, determine the level solids, rheological behavior, concentration, lyophilization and chemical prospecting of plant inputs. For the phytochemical analysis was performed Thin Layer Chromatography of Arnica tincture (TLC) and Thin Layer Chromatography In Comparative (TLCC) Aesculus extract, Infrared and Thermal Analysis of both extracts as the formulation. For physicochemical characterization and validation of analysis Reports of the two plant species suppliers the results are within the parameters established by the Brazilian Pharmacopoeia Fifth Ed. The microbiologic control was to prove the absence of pathogenic microorganisms, the results indicated microorganisms absence of, for microbial contamination of the inputs can change the stability of the final product and further characterize risk of infection to the user. The chemical prospecting of plant species, was to identify relevant secondary metabolites, in the case of A. hippocastanum indicated the presence of saponins, represented by escin which is responsible for the pharmacological activity, was an important clue to the certification of the authenticity of the raw material in study. The viscosity of vegetable raw materials and formulation were determined by the rheometer of Brookfield, the extracts showed fluid behavior and Newtonian formulation showed a pseudo plastic behavior. The result of the Thin Layer Chromatography (TLC), assisted in the identification of the sample and possible tampering that could have occurred as well as the TLCC served to demonstrate the selectivity of the method as identified the presence of aescin, substance responsible for pharmacological activity Chestnut from India. In the validation of Arnica montana L. dye, it was detected by HPLC the presence of the rutin in the sample in nature with retention time 10.84 min. The infrared analyzes the plant species were observerd bands that may indicate the presence of the major chemical markers in the case Arnica indicated the presence of the rutin and escin in the presence of horse chestnut extract. In the thermal analysis TG / DTA, we can say that the first decomposition event occurred for the samples to 150 ° C, corresponding to weight loss, the values were 6.5 and 8% for the chestnut and arnica respectively. All results were significant for the characterization and quality control, used as benchmark for the standardization of the extract and tincture, the information obtained was also used for the certification of suppliers of extracts and tinctures for drugstores in Belém.

<p>Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) је ендемит јужног дела Балканског полуострва. Веома је интересантна врста лишћара за изучавање секундарних популација на зеленим просторима Србије и производњу садног материјала за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Циљ истраживања је издвајање генотипова дивљег кестена из секундарних популација које су засноване на зеленим просторима Војводине у виду алејних засада, као појединачна стабла или групе. Критеријуми за вредновање генотипова као семенских објеката у хортикултури, обављени су на основу референце Стилиновић и Туцовић (1977). Биолошке одлике генотипова треба да усмере критеријуме за производњу квалитетног садног материјала дивљег кестена, адаптивност на услове урбане средине и стрес узрокован абиотским факторима. У селекционом периоду који је трајао од 2008. до 2010. године (Чукановић, 2010) евидентирано је и оцењено 50 генотипова на три локалитетa: Бачка Паланка, Нови Сад и Сремски Карловци. Сакупљено је семе, урађена је анализа лабораторијске и теренске клијавости и морфолошка карактеризација показатеља раста сејанаца. Истовремено је одређиван хемијски састав семена. У току трогодишњег периода (од 2011 до 2013. године), на основу резултата претходних истраживања, издвојено је 17 генотипова са најбољим биолошким, производним и лековитим особинама семена. На одабраним индивидуама праћене су фенолошке фазе - листање, цветање и плодоношења са међуфазама. Сакупљано је семе ради утврђивања морфолошких и хемијских карактеристика. Матична стабла се одликују разликама у физиолошкој зрелости, особинама фенотипа и употребне вредности семена за расадничку производњу. Праћено је генеративно умножавање генотипова и анализа показатеља раста half-sib потомства. Семе дивљег кестена је значајна сировина у фарамацеутској индустрији с обзиром да има лековита својства. Урађен је хемијски састав семена, са акцентом на садржај уља и структуру масних киселина, секундарне метаболите и тешке метале. Акумулација тешких метала у семену дивљег кестена присутна је у популацијама секундарног порекла, с обзиром да су матична стабла изложена утицају градске средине.Земљишта урбаних зелених простора (урбисол) изложена су загађењу што је разлог више да се испита утицај водорастворљивих соли и тешких метала на адаптивност генотипова. Фенолошким осматрањем листања, цветања и плодоношења у току трогодишњег периода забележене су значајне статистичке разлике између година испитивања и генотипова. Због дужег периода ниских температура у марту и априлу 2013. године, запажена је значајна разлика у почецима и трајању фенофаза и међуфаза. Осматране фенолошке појаве касниле су 2 до 3 недеље. Генотипови БДС1 и БДС2, у периоду трогодишњег осматрања, одликовали су се значајно ранијим наступањем фазе листања и цветања, док је код генотипова БП4, СК4 и СК7 забележено касније ступање обе фазе. Експериментална стабла, као издвојени семенски објекти за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре, редовно и обилно плодоносе. На основу морфолошких особина семена издвајају се генотипови П6 (са високим вредностима за дужину /29,83mm/, ширину /35,56 mm/ и дебљину /30,92 mm/) и П3 (са високом вредности за масу семена /17,63 g/). Чување семена за потребе расадничке производње обављено је у хладној комори при контролисаним условима на температури од 4 до 6&deg;С. Сетва је обављана у пролећном периоду (март-април). За семенски материјал 17 генотипова, за трогодишњи период, установљена је веома висока теренска клијавост која у просеку износи од 80,94% до 85,64%. Проценат преживљавања сејанаца, одређен при крају вегетационог периода и почетка нове вегетације, износи од 78,96 дo 82,98. Мерењем показатеља раста једногодишњих сејанаца установљене су просечне вредности за висину (12,26 cm), пречник у кореновом врату (10,04 mm), дужину корена (12,87 cm), масу стабла (3,62 g), масу корена (5,34 g) и број коренова I реда (26,49). Истиче се генотип БДС1 са високим вредностима за мерене показатеље (19,20 cm за висину, 17,51 cm за дужину корена, 4,40 g за масу стабла и 6,80 g за масу корена). Према показатељима раста двогодишњих сејанаца за висину издвојили су се генотипови БДС1 (30,20 cm), БДС2 (35,80 cm) и СК4 (35,68 cm). Највише вредности за пречник при основи стабла имали су генотипови БДС1 (19,20 mm) и БДС2 (19,33 mm). Просечна вредност за висину надземног дела генотипова трогодишњих биљака била је 81,45 cm, а за пречник при основи стабла 26,81 mm. У трећој години развоја сејанаца дивљег кестена in situ у расаднику на Римским Шанчевима, највише вредности за висину и пречник при основи стабла имали су генотипови ознака БДС1 (92,00 cm и 29,55 mm), БДС2 (90,80 cm и 31,27 mm) и СК4 (91,30 cm и 28,45 mm). Снага раста двогодишњих сејанаца издвојила је генотипове БДС1, БДС2 и СК4, који су имали изузетан пораст и треће године развоја у сејалишту. На двогодишњим и трогодишњим садницама генотипова БП4, БП5, БДС1, БДС2, П5, П6, СК1 и СК4 обављено је калемљење хибрида црвеног кестена (Aesculus &times; carnea Hayne.). Испољена је компатибилност подлога са племкама, а просечан пријем калемова био је 82,36%. Примењена метода енглеског спајања показала је добре резултате као вегетативна метода за производњу садног материјала хибрида црвеног кестена.</p><p>Из екстракта семена генотипова дивљег кестена изоловано је и детерминисано 16 масних киселина. Утврђен је висок удео незасићених масних киселина, а као доминантна издваја се олеинска. Највиши садржај установљен је у семену генотипа БДС1 (59,10%). Генотипови П5 и СК1 одликују се највишим вредностима кверцетина (0,538 &mu;g/g, односно 0,806 &mu;g/g), кемферола (0,227&mu;g/g и 0,429 &mu;g/g), а генотип П5 и<br />рутина(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p> / <p>Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) je endemit južnog dela Balkanskog poluostrva. Veoma je interesantna vrsta lišćara za izučavanje sekundarnih populacija na zelenim prostorima Srbije i proizvodnju sadnog materijala za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Cilj istraživanja je izdvajanje genotipova divljeg kestena iz sekundarnih populacija koje su zasnovane na zelenim prostorima Vojvodine u vidu alejnih zasada, kao pojedinačna stabla ili grupe. Kriterijumi za vrednovanje genotipova kao semenskih objekata u hortikulturi, obavljeni su na osnovu reference Stilinović i Tucović (1977). Biološke odlike genotipova treba da usmere kriterijume za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala divljeg kestena, adaptivnost na uslove urbane sredine i stres uzrokovan abiotskim faktorima. U selekcionom periodu koji je trajao od 2008. do 2010. godine (Čukanović, 2010) evidentirano je i ocenjeno 50 genotipova na tri lokaliteta: Bačka Palanka, Novi Sad i Sremski Karlovci. Sakupljeno je seme, urađena je analiza laboratorijske i terenske klijavosti i morfološka karakterizacija pokazatelja rasta sejanaca. Istovremeno je određivan hemijski sastav semena. U toku trogodišnjeg perioda (od 2011 do 2013. godine), na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, izdvojeno je 17 genotipova sa najboljim biološkim, proizvodnim i lekovitim osobinama semena. Na odabranim individuama praćene su fenološke faze - listanje, cvetanje i plodonošenja sa međufazama. Sakupljano je seme radi utvrđivanja morfoloških i hemijskih karakteristika. Matična stabla se odlikuju razlikama u fiziološkoj zrelosti, osobinama fenotipa i upotrebne vrednosti semena za rasadničku proizvodnju. Praćeno je generativno umnožavanje genotipova i analiza pokazatelja rasta half-sib potomstva. Seme divljeg kestena je značajna sirovina u faramaceutskoj industriji s obzirom da ima lekovita svojstva. Urađen je hemijski sastav semena, sa akcentom na sadržaj ulja i strukturu masnih kiselina, sekundarne metabolite i teške metale. Akumulacija teških metala u semenu divljeg kestena prisutna je u populacijama sekundarnog porekla, s obzirom da su matična stabla izložena uticaju gradske sredine.Zemljišta urbanih zelenih prostora (urbisol) izložena su zagađenju što je razlog više da se ispita uticaj vodorastvorljivih soli i teških metala na adaptivnost genotipova. Fenološkim osmatranjem listanja, cvetanja i plodonošenja u toku trogodišnjeg perioda zabeležene su značajne statističke razlike između godina ispitivanja i genotipova. Zbog dužeg perioda niskih temperatura u martu i aprilu 2013. godine, zapažena je značajna razlika u počecima i trajanju fenofaza i međufaza. Osmatrane fenološke pojave kasnile su 2 do 3 nedelje. Genotipovi BDS1 i BDS2, u periodu trogodišnjeg osmatranja, odlikovali su se značajno ranijim nastupanjem faze listanja i cvetanja, dok je kod genotipova BP4, SK4 i SK7 zabeleženo kasnije stupanje obe faze. Eksperimentalna stabla, kao izdvojeni semenski objekti za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture, redovno i obilno plodonose. Na osnovu morfoloških osobina semena izdvajaju se genotipovi P6 (sa visokim vrednostima za dužinu /29,83mm/, širinu /35,56 mm/ i debljinu /30,92 mm/) i P3 (sa visokom vrednosti za masu semena /17,63 g/). Čuvanje semena za potrebe rasadničke proizvodnje obavljeno je u hladnoj komori pri kontrolisanim uslovima na temperaturi od 4 do 6&deg;S. Setva je obavljana u prolećnom periodu (mart-april). Za semenski materijal 17 genotipova, za trogodišnji period, ustanovljena je veoma visoka terenska klijavost koja u proseku iznosi od 80,94% do 85,64%. Procenat preživljavanja sejanaca, određen pri kraju vegetacionog perioda i početka nove vegetacije, iznosi od 78,96 do 82,98. Merenjem pokazatelja rasta jednogodišnjih sejanaca ustanovljene su prosečne vrednosti za visinu (12,26 cm), prečnik u korenovom vratu (10,04 mm), dužinu korena (12,87 cm), masu stabla (3,62 g), masu korena (5,34 g) i broj korenova I reda (26,49). Ističe se genotip BDS1 sa visokim vrednostima za merene pokazatelje (19,20 cm za visinu, 17,51 cm za dužinu korena, 4,40 g za masu stabla i 6,80 g za masu korena). Prema pokazateljima rasta dvogodišnjih sejanaca za visinu izdvojili su se genotipovi BDS1 (30,20 cm), BDS2 (35,80 cm) i SK4 (35,68 cm). Najviše vrednosti za prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi BDS1 (19,20 mm) i BDS2 (19,33 mm). Prosečna vrednost za visinu nadzemnog dela genotipova trogodišnjih biljaka bila je 81,45 cm, a za prečnik pri osnovi stabla 26,81 mm. U trećoj godini razvoja sejanaca divljeg kestena in situ u rasadniku na Rimskim Šančevima, najviše vrednosti za visinu i prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi oznaka BDS1 (92,00 cm i 29,55 mm), BDS2 (90,80 cm i 31,27 mm) i SK4 (91,30 cm i 28,45 mm). Snaga rasta dvogodišnjih sejanaca izdvojila je genotipove BDS1, BDS2 i SK4, koji su imali izuzetan porast i treće godine razvoja u sejalištu. Na dvogodišnjim i trogodišnjim sadnicama genotipova BP4, BP5, BDS1, BDS2, P5, P6, SK1 i SK4 obavljeno je kalemljenje hibrida crvenog kestena (Aesculus &times; carnea Hayne.). Ispoljena je kompatibilnost podloga sa plemkama, a prosečan prijem kalemova bio je 82,36%. Primenjena metoda engleskog spajanja pokazala je dobre rezultate kao vegetativna metoda za proizvodnju sadnog materijala hibrida crvenog kestena.</p><p>Iz ekstrakta semena genotipova divljeg kestena izolovano je i determinisano 16 masnih kiselina. Utvrđen je visok udeo nezasićenih masnih kiselina, a kao dominantna izdvaja se oleinska. Najviši sadržaj ustanovljen je u semenu genotipa BDS1 (59,10%). Genotipovi P5 i SK1 odlikuju se najvišim vrednostima kvercetina (0,538 &mu;g/g, odnosno 0,806 &mu;g/g), kemferola (0,227&mu;g/g i 0,429 &mu;g/g), a genotip P5 i<br />rutina(25,784&mu;g/g). Escin je prisutan u semenu svih ispitivanih genotipova, sa najvišim prosečnim sadržajem u semenu genotipova BP2 i P5 (4,04%). U uzorku semena, od teških metala zabeležen je visok prosečni sadržaj cinka (10,11 &mu;/g) i bakra (9,23 &mu;/g). Izdvaja se genotip P5 sa najvišim prosečnim sadržajem aluminijuma (2,88 &mu;/g) i hroma (0,1 &mu;/g) u semenu, dok su najviše vrednosti bakra (13,0 &mu;/g), gvožđa (13,2 &mu;/g), mangana (3,2 &mu;/g), nikla (0,8 &mu;/g) i cinka (18,1 &mu;/g) zabeležene u semenu genotipa P1. U uzorcima zemljišta duž saobraćajnice Bulevar Jaše Tomića u Novom Sadu, u drvoredu divljeg kestena, utvrđen je sadržaj vodorastvorljivih soli i teških metala. Prosečne vrednosti sadržaja soli u uzorcima sondiranim u aprilu iznose 0,10% na dubini od 0 do 30 cm, odnosno 0,11% na dubini od 30 do 60 cm, što je ispod determinisane gornje granice. Uzorci sondirani u avgustu 2012. godine imali su viši sadržaj od dozvoljenog (0,24% na dubini od 0 do 30 cm i 0,27% na dubini od 30 do 60 cm), što je posledica ascendentnog kretanja soli usled suše. Kao posledica visokog sadržaja soli javlja se lisna hloroza, nekroza, ponovljeno cvetanje i smanjena vitalnost stabala. Analiza teških metala (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb i Cr), iz uzoraka zemljišta, pokazala je njihovo prisustvo u lakopristupačnom i ukupnom obliku, ali ne iznad dozvoljenih graničnih vrednosti za ekološke uslove Novog Sada. Upoznavanje biološkog i proizvodnog potencijala divljeg kestena predstavlja važnu polaznu osnovu za unapređenje rasadničke proizvodnje i primene divljeg kestena za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekutre.</p> / <p>(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p>

Ph.D. thesis is focused on the study of ecology and interactions among fungal disease horse chestnut leaf blotch, Guignardia aesculi, invasive pest horse chestnut leaf miner, Cameraria ohridella, and predatory mites of family Phytoseiidae. Ph.D. thesis consists of two main parts: 1) a detailed background research, and 2) six separate original published papers or manuscripts describing results of my own studies. The first study investigated spatial distribution of the first generation of C. ohridella in the urban environment in relation to the pest, the mortality of overwintering pupae at the end of vegetation season and the number of hatched C. ohridella and its parasitoids at the beginning of the following vegetation season. The second paper describes the interaction between C. ohridella and G. aesculi during vegetation season. The third and fourth papers deal with the effect of specific microctimatic conditions in site on the damage inflicted to horse chestnut leaves by G. aesculi. In addition, spatial distribution of G. aesculi in urban environment was studied. The fifth paper compared the species composition and the population density of Phytoseiidae between the Czech Republic and Greece. The sixth study described the species composition, abundance, population dynamics and sex ratio of phytoseiid mites inhabiting horse chestnut. The study also investigated, whether the abundance of predatory mites on horse chestnut leaves can be influenced by leaf damage caused by the horse chestnut leaf miner or G. aesculi during vegetation season.

Esta Dissertação apresenta informações gerais sobre os medicamentos fitoterápicos e os aspectos toxicológicos de uma amostra de dez plantas medicinais comercializadas como medicamentos fitoterápicos no Brasil, pesquisados junto aos principais bancos de dados e fontes públicas de informação. A análise dos medicamentos fitoterápicos cobre as dimensões histórica, econômica e farmacêutica. No tocante aos aspectos toxicológicos, foram avaliados os dados de toxicidade pré-clínica de dez plantas selecionadas, e realizado um levantamento das informações publicadas para Hypericum perforatum e Piper methysticum, relacionadas ao termo toxicidade, segundo três importantes bancos de dados. Adicionalmente, este trabalho aborda as propostas para realização de ensaios de toxicidade pré-clínica para os fitoterápicos segundo a OMS e legislação brasileira, e as normas para avaliação de substâncias químicas segundo a OECD. / This thesis presents general information on herbal medicines and on the toxicological aspects of a sample of ten medicinal plants traded as herbal medicines in Brazil. The survey was carried out in the main databases and public sources of information. The analysis on the herbal medicines encompasses the historical, economic and pharmaceutical dimensions. In what concerns toxicological aspects, data on pre-clinical toxicity were evaluated for Hypericum perforatum and Piper methysticum, these keywords being related to toxicity in three important databases. In addition, this study discusses the proposals for pre-clinical toxicity trials on herbal medicines according to WHO and the Brazilian legislation, and the standards for evaluation of chemical substances according to OECD.

Esta Dissertação apresenta informações gerais sobre os medicamentos fitoterápicos e os aspectos toxicológicos de uma amostra de dez plantas medicinais comercializadas como medicamentos fitoterápicos no Brasil, pesquisados junto aos principais bancos de dados e fontes públicas de informação. A análise dos medicamentos fitoterápicos cobre as dimensões histórica, econômica e farmacêutica. No tocante aos aspectos toxicológicos, foram avaliados os dados de toxicidade pré-clínica de dez plantas selecionadas, e realizado um levantamento das informações publicadas para Hypericum perforatum e Piper methysticum, relacionadas ao termo toxicidade, segundo três importantes bancos de dados. Adicionalmente, este trabalho aborda as propostas para realização de ensaios de toxicidade pré-clínica para os fitoterápicos segundo a OMS e legislação brasileira, e as normas para avaliação de substâncias químicas segundo a OECD. / This thesis presents general information on herbal medicines and on the toxicological aspects of a sample of ten medicinal plants traded as herbal medicines in Brazil. The survey was carried out in the main databases and public sources of information. The analysis on the herbal medicines encompasses the historical, economic and pharmaceutical dimensions. In what concerns toxicological aspects, data on pre-clinical toxicity were evaluated for Hypericum perforatum and Piper methysticum, these keywords being related to toxicity in three important databases. In addition, this study discusses the proposals for pre-clinical toxicity trials on herbal medicines according to WHO and the Brazilian legislation, and the standards for evaluation of chemical substances according to OECD.