Owing to the environmental change, ongoing advances in internets and information technology , the time¡Bspace and mass have changed. To respond to the changes, enterprises definitely should follow the trend and make appropriate adaptation. Virtual enterprises are sure to be the organization structure of the future. At present, in order to become virtual enterprises, many enterprises are making adjustment. However, partial reform or adjustment does not correspond to the definition of virtual enterprises. Therefore, only understand the characteristics of virtual enterprises, will we know how an enterprise adapts to the environmental changes. Through the review of literature and case study, this paper includes the characteristics of virtual enterprises as the followings : goal-function oriented¡Bthe emergence of knowledge-based workers¡Btremendous and closely-connected strategic alliance¡Bemploying information technology to proceed process reengineering. Obviously, the pattern of enterprises has been changed¡Fthus, classical analytical models have to make some adjustment. This study which is based on Michael Porter's theory tries to construct a new analytical framework, hoping to help the enterprises to respond to the changing environment that enterprises are facing. The study contends that virtual enterprises should develop efficiency effect and to attract customers to use network effect and special effect to take advantage of learning effect to build entry barrier cooperation revenue to build close relationship with the supply. By synthesizing the practical experience of the case study and outcome of the analysis, this paper has presented some strategies for enterprises to cope with the changing environment. Hopefully these strategies could give other firms some inspirations.

<p>Morfometrijske analize su ra&ntilde;ena merenjem krilne nervature 540 uzoraka krila<br />pčela sa 9 lokaliteta u Vojvodini. Izračunato je 16 uglova (A1, A4, B3, B4, D7, E9, G7,<br />G18, H12, J10, J16, K19, L13, M17, O26, Q21) koje zaklapa krilna nervatura i 4 indeksa<br />(Ci, Pci, Dbi, Ri), ukupno 20 mera. Izračunate su prosečne vrednosti i utvr&ntilde;ena je<br />statistička značajnost razlika izme&ntilde;u pčela iz regona Srema i Bačke i pčela iz regiona<br />Banata, tako&ntilde;e je izvr&scaron;eno i pore&ntilde;enje pčela svih lokaliteta sa DAWINO standardima za<br />5 rasa pčela (Apis mellifera carnica, Apis mellifera macedonica, Apis mellifera mellifera,<br />Apis mellifera ligustica i Apis mellifera caucasica).<br />Analizom varijanse izračunatih 20 osobina krilne nervature, utvr&ntilde;eno je da samo<br />kod osobine A4 nisu utvr&ntilde;ene statistički značajnie razlike izme&ntilde;u posmatranih<br />lokaliteta, dok su u 19 osobina utvr&ntilde;ene statistički značajne razlike.<br />Utvr&ntilde;ivanjem statističke značajnosti razlika, pčela iz regiona Srema i Bačke i pčela<br />iz regiona Banata, utvr&ntilde;eno je da 45% osobina ne pokazuju statistički značajne razlike,<br />dok 45% osobina pokazuje statistički vrlo značajne razlike (P&lt;0,01) i 10% osobina<br />pokazuje statistički značajne razlike (P&lt;0,05).<br />Upore&ntilde;ivanjem dobijenih vrednosti 20 parametera krilne nervature, pomoću ztesta,<br />sa DAWINO standardima za pet rasa pčela, utvr&ntilde;eno je da na bazi celog uzorka<br />statistički nema značajnih razlika kod osobina A4 i D7 sa A. m. carnica, kod osobina<br />H12, G18 i B4 sa A. m.macedonica i kod osobina J16 i B4 pore&ntilde;eno sa rasom A.<br />m.ligustica. Kod pčela iz regiona Srema i Bačke utvr&ntilde;eno je da statistički nema značajnih<br />razlika kod osobina A4, B3, D7 i G18 upore&ntilde;eno sa A.m. carnica, kod osobina H12 i B4<br />upore&ntilde;eno sa A. m.macedonica i kod osobina G18, K19, J16 i Q21 upore&ntilde;eno sa rasom<br />A. m.ligustica, dok kod pčela iz regiona Banata utvr&ntilde;eno je da statistički nema značajnih<br />razlika kod osobina A4, E9, D7 i J10 upore&ntilde;eno sa A.m. carnica, kod osobina H12, J10,<br />L13 i PCi upore&ntilde;eno sa A. m.macedonica i kod osobina B4, J16 i PCi upore&ntilde;eno sa<br />rasom A. m.ligustica.<br />Ocena genetičke povezanosti, unutar populacijska raznolikost i struktura<br />populacije, dva tipa pčela u Vojvodini, izračunata je na bazi varijacije alela 25 lokusa<br />mikrosatelita. Izvr&scaron;ena je genetska tipizacija sledećih mikrosatelita: A8, A14, A24, A29,<br />A43, A79, A88, A113, Ac11, Ac88, Ac139, Ac306, Ap15, Ap68, Ap85, Ap90, Ap223,<br />Ap224, Ap226, Ap249, Ap273, Ap274, Ap288, At168, At188. 92% ili 23 lokusa su se<br />pokazali kao polimorfni u uzorcima pčela iz Srema i Bačke, a 88% ili 22 lokusa su se<br />pokazali kao polimorfni u uzorcima pčela iz Banata. Izračunata heterozigotnost na nivou<br />cele populacije se nije statistički značajno razlikovala od očekivane heterozigotnosti.<br />Utvr&ntilde;eno je da dobijene genetičke razlike izme&ntilde;u analiziranih pčela iz regiona Srema i<br />Bačke i retgiona Banata nisu dovoljne da se ove dve populacije mogu smatrati<br />razdvojenim.</p> / <p> Morphometric analyses have been done by measuring the wing nervature in<br /> 540 samples of bees, collected from nine localities in Vojvodina. 16 angles<br /> formed by wing nervation have been calculated(A1, A4, B3, B4, D7, E9, G7,<br /> G18, H12, J10, J16, K19, L13, M17, O26, Q21) as well as four indexes (Ci, PCI,<br /> DBI , R), a total of 20 measures. The average values have been calculated and<br /> statistical significant differences in bees from Srem, Backa and Banat region<br /> determined. Five breeds of bees from these regions have been compared to<br /> Dawino standards.<br /> The analyses of the variance of calculated 20 features of wing nervature indicate<br /> that statistically significant differences in monitored localities have not been found<br /> only in A4, on the other hand in 19 properties significant differences have been<br /> discovered.<br /> Established statistically significant differences between breeds from Srem<br /> and Backa regions reveale that 45% properties do not show any statistically<br /> important differences, while 45% features show very important statistical<br /> differences (P&lt;0,01) and 10% show statistically important differences (P&lt;0,05).<br /> It has been established by comparing the obtained values of 20 parametres<br /> of wing nervature by means of z test to DAWINO standards for five breeds of<br /> bees that, based on the whole sample, there are no significant differences in<br /> features A4 and D7 in A.m. carnica, in features H12, G18 and B4 in A.m.<br /> macedonica and features J16 and B4 compared to A.m. ligustica. As for bees from<br /> Srem and Backa region,there are statistically no significante differences in<br /> features A4, B3, D7 and G18 compared to A.m. carnica, features H12 and B4<br /> compared to A.m. macedonica and features G18, K19, J16 and Q21 compared to<br /> A.m. ligustica, while in bees from Banat region, statistically there are no<br /> significant differences in features A4, E9, D7 and J10 compared to A.m. carnica,<br /> features H12, J10, L13 and Pci compared to A.m. macedonica and features B4,<br /> J16 and Pci compared to A.m. ligustica.<br /> The evaluation of genetic correlation, the diversity of bees population and<br /> population structure of two types of bees in Vojvodina have been established on<br /> the basis of allels variations in 25 locus microsatelites.The following<br /> microsatelites have been standardized &ndash; A8,A14,A24,A29, A43, A79, A88, A113,<br /> Ac11, Ac88, Ac139, Ac306, Ap15, Ap68, Ap85, Ap90, Ap223, Ap224, Ap226,<br /> Ap249, Ap273, Ap274, Ap288, At168, At188. 92% or 23 locus have shown as<br /> polymorphs in bees from Srem and Backa and 88% or 22 locus samples have<br /> shown as polzmorphs in bees samples from Banat and Backa region. The whole<br /> population calculated heterozygosity has not shown statistically significant<br /> differrence from expected heterozygisity. It has been established that the obtained<br /> genetic differences between the analysed bees from Srem and Backa region and<br /> Banat region are not significant to indicate two populations.</p>

<p>Akrilamid (CASR No. 79-06-1) predstavlja veoma reaktivni, hidrosolubilni&nbsp;monomer za koji se smatra da ima toksične i potencijalno kancerogene efekte po&nbsp;zdravlje ljudi. &Scaron;tetne posledice akrilamida i njegovog jo&scaron; reaktivnijeg metabolita,&nbsp;glicidamida, su dokazane kod eksperimentalnih životinja i podrazumevale su&nbsp;neurotoksičnost, genotoksičnost i kancerogenost. Epidemiolo&scaron;ke studije rađene na&nbsp;ljudima pokazale su da akrilamid izaziva neurotoksične efekte, dok se genotoksičnost i&nbsp;kancerogenost jo&scaron; smatraju potencijalnim efektima, a zasnivaju se na podacima koji su&nbsp;dobijeni u okviru istraživanja na laboratorijskim životinjama. Njegove &scaron;tetne posledice&nbsp;na jetru, posebno kod mladog organizma, jo&scaron; uvek nisu dovoljno istražene.</p><p>Akrilamid se spontano formira u hrani koja je bogata ugljenim hidratima, tokom&nbsp;termičke obrade namirnica na visokim temperaturama. Ovaj monomer se formira&nbsp;tokom tzv. neenzimatske Mallard-ove reakcije, kojom se dobijaju smeđe komponente&nbsp;u hrani. U namirnicama ovaj monomer se formira reakcijom između redukujućih&nbsp;&scaron;ećera (uglavnom glukoze ili fruktoze) i aminokiseline (dominantno asparagina).</p><p>Imajući na umu da je jetra centralni organ za metabolizam akrilamida, ovo&nbsp;istraživanje &nbsp;je imalo za cilj da ispita glavne histolo&scaron;ke i biohemijske promene na jetri&nbsp;juvenilnog organizma pacova, nakon njegove subhronične ekspozicije akrilamidu.&nbsp;Istraživanje je &nbsp;rađeno na 3 eksperimentalne grupe peripubertalnih/juvenilnih mužjaka&nbsp;Wistar pacova, od kojih su dve bile tretirane vodenim rastvorom akrilamida u dozi od&nbsp;25 ili 50 &nbsp;mg/kg telesne mase, dok je treća grupa služila kao kontrola i primala&nbsp;destilovanu vodu. Životinje su bile tretirane oralno, putem gavaže, 5 dana nedeljno,&nbsp;tokom 3 nedelje. Nakon 24 h od poslednjeg tretmana, životinje su uvedene u etarsku &nbsp;anesteziju i dekapitovane, a zatim su prikupljeni krv i uzorci tkiva jetre.</p><p>Tkivo jetre je uzeto iz srednjeg lobusa, fiksirano u 10% neutralnom puferisanom &nbsp;formalinu tokom 24 h i obrađeno prema standardnom protokolu za parafinsko kalupljenje. Ukalupljeni uzorci jetre su zatim isečeni na serijske preseke tkiva debljine&nbsp;5 &micro;m, a zatim bojeni histohemijskim i imunohistohemijskim metodama. Uzorci krvi su&nbsp;pripremljeni za serolo&scaron;ku analizu.&nbsp;</p><p>Histolo&scaron;ka analiza preseka bojenih hematoksilin-eozin (H&amp;E) metodom nije &nbsp;zabeležila prisustvo značajnih razlika u op&scaron;toj arhitekturi jetre i njenoj lobularnoj &nbsp;organizaciji među eksperimentalnim grupama. Stereolo&scaron;ka analiza je ukazala na &nbsp;<br />mikrostrukturne promene kod hepatocita i jetrinih sinusoida. Rezultati sugeri&scaron;u, na&nbsp;dozno-zavisno povećanje volumena hepatocita, njihove citoplazme i nukleusa, i doznozavsino smanjenje volumena sinusoida, u odnosu na kontrolne uzorke jetre.</p><p>Analiza glikogena je rađena na presecima jetre bojenim metodom Periodic acid&ndash;<br />Schiff-a (PAS), gde se uočilo smanjenje količine glikogena u grupi tretiranoj nižom &nbsp;dozom akrilamida, dok je u grupi tretiranoj većom dozom uočena njegova&nbsp;<br />akumulacija, u odnosu na kontrolne životinje.</p><p>Imunopozitivnost hepatocita na marker proliferacije, Ki-67, bila je smanjena u&nbsp;grupi pacova tretiranoj nižom dozom, a bila povećana u grupi tretiranoj većom dozom&nbsp;akrilamida pri komparaciji sa kontrolom. Stereolo&scaron;ki nalazi su potvrdili inicijalnu&nbsp;histolo&scaron;ku analizu.</p><p>Imunopozitivnost hepatocita na marker apoptoze, Caspase 3, je bila smanjena&nbsp;<br />kod obe grupe životinja tretiranih akrilamidom u odnosu na kontrolu. Nasuprot tome,&nbsp;<br />imunopozitivnost neparenhimskih ćelija jetre, pretežno Kupffer-ovih ćelija, je bila&nbsp;<br />uvećana u obe tretirane grupe pri komparaciji sa kontrolom.</p><p>Imunopozitivnost Kupffer-ovih ćelija na marker CD68 je bila smanjena u&nbsp;uzorcima jetre kod oba tretmana akrilamidom u odnosu na kontrolu.</p><p>Populacija mastocita, prikazana toluidine-blue (TB) metodom bojenja, bila je&nbsp;uvećana &nbsp;kod obe grupe pacova tretiranih akrilamidom u poređenju sa kontrolom.&nbsp;Povećanje brojnosti ovih ćelija je bilo posebno prominentno kod njihove degranulisane &nbsp;subpopulacije. Stereolo&scaron;ka analiza je potvrdila histolo&scaron;ke nalaze.&nbsp;</p><p>Serumska analiza je pokazala uvećanu aktivnost aspartat aminotrasferaze (AST) i&nbsp;<br />smanjenu aktivnost alanin aminotrasferaze (ALT) kod obe grupe životinja tretiranih &nbsp;<br />akrilamidom u odnosu na kontrolu. Aktivnost alkalne fosfataze (ALP) je bila uvećana&nbsp;<br />u grupi tretiranoj nižom dozom, a smanjena u grupi tretiranoj većom dozom&nbsp;<br />akrilamida, u odnosu na kontrolu. Vrednosti koncentracije ukupnih serumskih proteina&nbsp;kao i koncentracije C reaktivnog proteina (CRP) nisu pokazale značajnije promene&nbsp;među eksperimentalnim grupama.</p><p>Oba akrilamidna tretmana su izazvala gubitak telesne mase kod tretiranih&nbsp;pacova, u odnosu na kontrolne životinje.&nbsp;Postojeći podaci ukazuju prominentni hepatotoksični potencijal akrilamida koji može&nbsp;poremetiti mikrostrukturne osobine i funkcionalni status hepatocita kod jetre mladog&nbsp;organizma. Akrilamid može značajno poremetiti funkcionalnost jetre, obzirom da se&nbsp;promene na celularnom nivou mogu relativno brzo odraziti na nivo tkiva, a kasnije&nbsp;ugroziti i homeostazu celog organizma.</p> / <p>Acrylamide&nbsp; (CASR No. 79-06- 1)&nbsp; is highly reactive, water-soluble monomer which is considered as toxic and potentially cancer causing chemical to humans. Adverse health effects regarding acrylamide and its more reactive metabolite,glycidamide, were detected in experimental animals, and&nbsp; included neurotoxicity, genotoxicity, and&nbsp;&nbsp; carcinogenicity.&nbsp; Human epidemiological studies claim that acrylamide has neurotoxic effects, while&nbsp; genotoxicity and carcinogenicity are considered as&nbsp; potential human health risks only on the basis of animal studies. Its harmful effects on the liver, especially in a young organism, are still to be elucidated.</p><p>Acrylamide&nbsp; is spontaneously formed in&nbsp; carbohydrate-rich food during high-temperature&nbsp; processing. It is&nbsp; formed during heat-induced non-enzymatic reaction, also known as&nbsp; the Maillard browning reaction, between reducing sugars (glucose and fructose), and free amino acids (mainly asparagine).</p><p>Having in mind&nbsp; that&nbsp; acrylamide&nbsp; metabolism takes place in a liver,&nbsp; the study aimed to investigate the main histological and&nbsp; biochemical changes in the liver of juvenile rat following subchronic acrylamide intoxication. Study was performed on peripubertal/juvenile male Wistar rats, divided in 3 experimental groups, two of which were treated with acrylamide in doses of 25 or 50 mg/kg of body weight, while the third group served as the control and received distilled water. Animals were treated orally, via gavage, 5 days a week, during 3 weeks. Animals&nbsp; were anesthetized by&nbsp;&nbsp; ether inhalation and decapitated 24 hrs after the last treatment.</p><p>Liver tissue was sampled from the middle lobe, fixed in&nbsp; 10% neutral&nbsp; buffered formalin for 24 hrs,&nbsp; routinely processed for paraffin&nbsp; embedding&nbsp; and cut into 5-&micro;m thick serial sections for subsequent histochemical and immunohistochemical staining.Blood samples were collected for subsequent biochemical analysis .</p><p>Histological examination of haematoxylin and eosin (H&amp;E) stained sections did not point to any major alteration in main in liver lobular architecture or organization among the experimental groups. Stereological analysis revealed a microstructural changes in hepatocytes and liver sinusoids. The analysis detected a dose-dependant increase in the volume of hepatocytes, their cytoplasm and nuclei, and dose-dependant decrease in the volume of liver sinusoids compared to the control, respectively.</p><p>Glycogen analysis was performed on Periodic acid&ndash;Schiff (PAS) stained sections which showed glycogen reduction in the low-dose group, and its accumulation in the high-dose group, compared to the control, respectively.</p><p>Imunopositivity in hepatocytes for Ki-67 protein, a known marker for proliferation, showed a decrease in low-dose group, while in high- dose group was detected its increase compared to the control, respectively. Stereological analysis confirmed initial histological observation.</p><p>Caspase 3 immunopositivity, a known marker for apoptosis, proved to be decreased in hepatocytes in both acrylamide-treated groups when compared to the control. One the other hand, immunopositivity was increased in non-parenchymal&nbsp; cell, predominantly in Kupffer cells, in comparison to the control. Immunopositivity for CD68, a marker for Kupffer cells, proved to be decreased in both acrylamide-treated groups when compared to the control.</p><p>Population of the mast cells, visualized on toluidine blue (TB) stained sections, showed its increase in both acrylamide-treated groups, in comparison to the control. The increase was especially prominent regarding a degranulated subpopulation of these cells. Subsequent stereological analysis confirmed histological findings.</p><p>Serum analysis showed increased&nbsp; activity of&nbsp; aspartate aminotransferase (AST), and decreased&nbsp; activity&nbsp; of alanine aminotransferase (ALT) in&nbsp; both AA-treated groups, while the&nbsp; activity&nbsp; of alkaline phosphatase (ALP)&nbsp; was increased in low-dose, but&nbsp;&nbsp; decreased in high- dose group compared to the control, respectively.&nbsp; The concentration of total serum proteins as well as concentration of C reactive protein (CRP) did not show any major changes among the experimental groups.</p><p>Body weight measurements showed that all acrylamide-treated rats lost their body weight as opposed to the control rats whose body mass increased.</p><p>Present results suggest a prominent hepatotoxic potential of acrylamide which might alter the microstructural features and functional status in hepatocytes of&nbsp; immature liver.&nbsp; Acrylamide may cause significant perturbation in liver functionality which may be reflected from cellular to the tissue level, thereby endangering the whole body&rsquo;s homeostasis.</p>

<p>Analiza frekvencije saobraćajnih nezgoda predstavlja važan predmet<br />istraživanja mnogih autora. Jedno od ključnih pitanja koje se<br />postavlja pred upravljača puta je gde da prvo deluje, odnosno koje<br />deonica puta treba da se tretiraju kako bi se postigao željeni nivo<br />pouzdanosti određenog puta. Disertacija pokazuje da se teorija<br />pouzdanosti sistema može koristiti za analizu frekvencija<br />saobraćajnih nezgoda. Nakon analize frekvencije saobraćajnih<br />nezgoda, sledeći korak predstavlja primena teorije realokacije<br />pouzdanosti. Predloženi modeli razvijeni su za izbor deonica za<br />tretman na osnovu precizno definisanog povećanja nivoa pouzdanosti<br />određenog puta.</p> / <p>Analysis of traffic accident frequency represents an important subject of<br />research of many authors. One of the essential questions placed before a<br />road authority is where to act first, i.e. which road sections should be treated<br />in order to achieve the desired level of reliability. Dissertation shows that the<br />system reliability theory can be used to analyze traffic accident frequency.<br />After analysis of the traffic accident frequency, further step is application of<br />the reliability reallocation theory Tools have been developed for selecting<br />road sections for treatment on the basis of a precisely defined increase in the<br />level of reliability of a particular road.</p>

Magistro baigiamajame darbe nagrinėjama tema – turizmo sistemos raida Lietuvoje – yra aktuali dėl pokyčių, susijusių su Lietuvos įstojimu į ES ir NATO, įsijungimu į Šengeno erdvę, taip pat dėl pasaulį ištikusios finansų krizės, kuri Lietuvoje susijusi su ekonomine recesija. Tyrimo objektas – Lietuvos turizmo sistemos raida, tikslas – atskleisti jos funkcionavimo ir plėtros ypatumus, suformuluojant bendrąją plėtros koncepciją ir jos vietą eurointegracinių procesų erdvėje. / The topic of this master thesis: the development of tourism system in Lithuania. Notably, this field is highly relevant due to the recent changes regarding our international politics e.g. the integration into the European Union, NATO and accession to the Schengen air zone. Similarly, the current crisis in the financial markets worlwide is the cause of economic reccesion in Lithuania, what is also one of the factors that might reinforce a stagnation in the field of tourism in our nation.

<p>Шајкашка&nbsp; је географски&nbsp; субрегион у&nbsp;Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран&nbsp;у средишњем делу Аутономне Покрајине&nbsp;Војводине.&nbsp; Анализом природних и&nbsp;друштвених атрактивности, материјалне базе&nbsp;неопходне за развој туризма и садашњег&nbsp;стања развоја селективних облика туризма&nbsp;дошло се до закључка да Шајкашка, поред&nbsp;свих потенцијала, није афирмисана&nbsp;туристичка дестинација, чиме је потврђена&nbsp;основна хипотеза рада.</p><p>У раду су&nbsp;дефинисани кључни туристички ресурси&nbsp; и&nbsp;приоритетни облици&nbsp; туризма&nbsp; и&nbsp; са&nbsp;сигурношћу се може констатовати да&nbsp;Шајкашка&nbsp; може одмах или релативно&nbsp; брзо&nbsp;оформити конкурентно задовољавајући ниво&nbsp;у вези са&nbsp; следећим&nbsp; туристичким&nbsp;производима:&nbsp; наутички, излетнички, ловни и&nbsp;риболовни, сеоски, салашарски и спортско-рекреативни туризам, који би требало да&nbsp;представљају окосницу развоја туризма на&nbsp;овом простору.&nbsp; Услов је да се&nbsp; на новим, научно утемељеним и у&nbsp; пракси доказаним сазнањима, постави такав модел развоја, који ће да осигура&nbsp; да се&nbsp; Шајкашка&nbsp; позиционира као препознатљива и привлачна туристичка дестинација,&nbsp; са прецизно&nbsp; одређеном структуром&nbsp; туристичког производа&nbsp; и дефинисаним маркетинг планом развoja. У раду&nbsp; су дефинисани планови даљег развоја и предлози за унапређење туризма Шајкашке, базирани на резултатима анкетног истраживања туристичког тржишта. Испитивање туристичке тражње спроведено је на испитаницима из Новог Сада и Зрењанина, док је за потребе истраживања на страни туристичке понуде спроведено истраживање ставова локалног становништва Шајкашке о стању и перспективама развоја туризма у њиховим насељима. Резултати истраживања указују на чињеницу на Шајкашка није препознатљива туристичка дестинација, да нема изграђен имиџ, и да више од половине испитаника није посетило природне и друштвене атрактивности које се налазе на овом простору. Најбоље оцењени елементи Шајкашке, као туристичке дестинације су гастрономија, атрактивност вода и мултикултуралност, док је најслабије оцењен елеменат материјална основа.&nbsp; У&nbsp; резултатима истраживања ставова локалног становништва дошло се до закључка да&nbsp;&nbsp;&nbsp; становништво има позитиван став према развоју туризма, али да није свесно локалних туристичких вредности, ни природних нити културних, те да је неопходно спровести програме туристичке едукације и подизања самосвести.&nbsp; Велики удео локалног становништва има магловите представе о туризму и не познаје кораке и поступке који могу од ове делатности направити сигуран &nbsp;извор допунске зараде.&nbsp; Из анализе резултата анкетног истраживања донети су важни и конкретни закључци који би могли бити од велике помоћи за даље планирање развоја туризма у Шајкашкој.&nbsp; У резултатима истраживања&nbsp; нагласак&nbsp; се ставља&nbsp; на&nbsp; циљне тржишне сегменте на &nbsp;које треба усмерити маркетинг активности, стратегије које би требало применити и предуслове&nbsp; које&nbsp; треба испунити&nbsp; да&nbsp; би&nbsp; туризам заиста&nbsp; постао&nbsp; један од&nbsp; водећих&nbsp; елемената&nbsp; свеукупног&nbsp; развоја овог простора,&nbsp; а&nbsp; Шајкашка постала препознатљива туристичка&nbsp; дестинација&nbsp; у Србији.</p> / <p>Šajkaška&nbsp; je geografski&nbsp; subregion u&nbsp;Srbiji. To je jugoistočni deo Bačke, lociran&nbsp;u središnjem delu Autonomne Pokrajine&nbsp;Vojvodine.&nbsp; Analizom prirodnih i&nbsp;društvenih atraktivnosti, materijalne baze&nbsp;neophodne za razvoj turizma i sadašnjeg&nbsp;stanja razvoja selektivnih oblika turizma&nbsp;došlo se do zaključka da Šajkaška, pored&nbsp;svih potencijala, nije afirmisana&nbsp;turistička destinacija, čime je potvrđena&nbsp;osnovna hipoteza rada.</p><p>U radu su&nbsp;definisani ključni turistički resursi&nbsp; i&nbsp;prioritetni oblici&nbsp; turizma&nbsp; i&nbsp; sa&nbsp;sigurnošću se može konstatovati da&nbsp;Šajkaška&nbsp; može odmah ili relativno&nbsp; brzo&nbsp;oformiti konkurentno zadovoljavajući nivo&nbsp;u vezi sa&nbsp; sledećim&nbsp; turističkim&nbsp;proizvodima:&nbsp; nautički, izletnički, lovni i&nbsp;ribolovni, seoski, salašarski i sportsko-rekreativni turizam, koji bi trebalo da&nbsp;predstavljaju okosnicu razvoja turizma na&nbsp;ovom prostoru.&nbsp; Uslov je da se&nbsp; na novim, naučno utemeljenim i u&nbsp; praksi dokazanim saznanjima, postavi takav model razvoja, koji će da osigura&nbsp; da se&nbsp; Šajkaška&nbsp; pozicionira kao prepoznatljiva i privlačna turistička destinacija,&nbsp; sa precizno&nbsp; određenom strukturom&nbsp; turističkog proizvoda&nbsp; i definisanim marketing planom razvoja. U radu&nbsp; su definisani planovi daljeg razvoja i predlozi za unapređenje turizma Šajkaške, bazirani na rezultatima anketnog istraživanja turističkog tržišta. Ispitivanje turističke tražnje sprovedeno je na ispitanicima iz Novog Sada i Zrenjanina, dok je za potrebe istraživanja na strani turističke ponude sprovedeno istraživanje stavova lokalnog stanovništva Šajkaške o stanju i perspektivama razvoja turizma u njihovim naseljima. Rezultati istraživanja ukazuju na činjenicu na Šajkaška nije prepoznatljiva turistička destinacija, da nema izgrađen imidž, i da više od polovine ispitanika nije posetilo prirodne i društvene atraktivnosti koje se nalaze na ovom prostoru. Najbolje ocenjeni elementi Šajkaške, kao turističke destinacije su gastronomija, atraktivnost voda i multikulturalnost, dok je najslabije ocenjen elemenat materijalna osnova.&nbsp; U&nbsp; rezultatima istraživanja stavova lokalnog stanovništva došlo se do zaključka da&nbsp;&nbsp;&nbsp; stanovništvo ima pozitivan stav prema razvoju turizma, ali da nije svesno lokalnih turističkih vrednosti, ni prirodnih niti kulturnih, te da je neophodno sprovesti programe turističke edukacije i podizanja samosvesti.&nbsp; Veliki udeo lokalnog stanovništva ima maglovite predstave o turizmu i ne poznaje korake i postupke koji mogu od ove delatnosti napraviti siguran &nbsp;izvor dopunske zarade.&nbsp; Iz analize rezultata anketnog istraživanja doneti su važni i konkretni zaključci koji bi mogli biti od velike pomoći za dalje planiranje razvoja turizma u Šajkaškoj.&nbsp; U rezultatima istraživanja&nbsp; naglasak&nbsp; se stavlja&nbsp; na&nbsp; ciljne tržišne segmente na &nbsp;koje treba usmeriti marketing aktivnosti, strategije koje bi trebalo primeniti i preduslove&nbsp; koje&nbsp; treba ispuniti&nbsp; da&nbsp; bi&nbsp; turizam zaista&nbsp; postao&nbsp; jedan od&nbsp; vodećih&nbsp; elemenata&nbsp; sveukupnog&nbsp; razvoja ovog prostora,&nbsp; a&nbsp; Šajkaška postala prepoznatljiva turistička&nbsp; destinacija&nbsp; u Srbiji.</p> / <p>&Scaron;ajka&scaron;ka is geographical subregion in Serbia. It is located in southeastern part of Bačka, in middle part of Autonomous Province of Vojvodina. Through&nbsp;analyzes of natural and social attractiveness, material base essential for development of tourism and present condition of development of selective forms of&nbsp;tourism, it is concluded that &Scaron;ajka&scaron;ka, regardless of all its potential, is not an affirmed tourist destination, which&nbsp; confirms the basic hypothesis&nbsp; of the&nbsp;dissertation.</p><p>Dissertation defines key tourist resources and priority forms of tourism, and it can be ascertain that &Scaron;ajka&scaron;ka may now, or relatively soon form competitive satisfying level in relation with following tourist products:&nbsp; nautical tourism,&nbsp; excursion and&nbsp;sightseeing,&nbsp; hunting and fishing, rural and&nbsp; farm tourism,&nbsp; and&nbsp; sports-recreational &nbsp;tourism, which supposed to be framework for future development of tourism in this area. It is required&nbsp; that, on the grounds of&nbsp; new,&nbsp; scientifically&nbsp; based&nbsp; and in practice&nbsp; proven facts, a&nbsp; model&nbsp; of development should be created, which will&nbsp; ensure&nbsp; &Scaron;ajka&scaron;ka&nbsp; position&nbsp; as a recognizable and&nbsp; attractive&nbsp; tourist destination,&nbsp; with&nbsp; a precise structure of tourism product and the defined marketing plan development.</p><p>Dissertation defines plans for further development and suggestions on improving tourism of &Scaron;ajka&scaron;ka, based on results of survey of tourist market. Survey was conducted on respondents from Novi Sad and Zrenjanin,&nbsp; and&nbsp; for the purpose of research&nbsp; on&nbsp; the tourist&nbsp; offer,&nbsp; a survey&nbsp; of attitudes&nbsp; of local people from &Scaron;ajka&scaron;ka,&nbsp; on the status and&nbsp; perspectives&nbsp; of tourism development in their neighborhoods was conducted.</p><p>Results of survey indicates that &Scaron;ajka&scaron;ka is not recognizable tourist destination, it is without defined image, and more than half of respondents didn&#39;t visit natural and social attractiveness that are found in this area. Best graded elements of &Scaron;ajka&scaron;ka, as &nbsp;tourist destination is gastronomy, attractiveness of&nbsp; water and multiculturalism, and lowest grade was given to the material base.</p><p>Based on survey results of attitudes of local people it is concluded that they have positive attitude towards development of tourism, but unaware of local tourist&nbsp;<br />values, neither&nbsp; natural nor cultural, and that is necessary to implement a program of tourism education and raising&nbsp; awareness. Majority of population has wage idea of tourism and it is not familiar with procedures and steps which can make this activity secure source of additional earnings.</p><p>Based on survey findings analyze important and concrete conclusions were drawn, &nbsp;which could be of great assistance for further planning of development tourism in &Scaron;ajka&scaron;ka. Dissertation emphasizes survey findings, target&nbsp; market segments on which &nbsp;marketing activities should be focused, strategies that should be applied and preconditions that should be required in order to make tourism as one of the leading elements of entire development of this area, and &Scaron;ajka&scaron;ka to become recognizable tourist destination in Serbia.</p>

В данной работе с лингвистической точки зрения рассматривается современный церковнославянский текст, написанный в тридцатые годы двадцатого века: акафист святому Иоанну Кронштадтскому. Рассмотрение акафистов представляет особый интерес для исследователей церковнославянского языка, так как этот жанр является одним из ценных лингвистических источников, позволяющих восполнить малоизученность и недостаточное описание современного церковнославянского языка. Работа состоит из двух глав – теоретической и исследовательской. В первой главе приводится история возникновения, периодизация и проблемы изучения современного церковнославянского языка. Во второй главе проводится исследование грамматических форм, синтаксических конструкций, используемых в тексте акафиста, характеризуется и анализируется лексический состав акафиста, путем сопоставления употребления определенных словоформ в церковнославянском и русском языках делаются выводы об обоснованности перевода тех или иных конструкций на современный русский язык. На основании лингвистического анализа сделан перевод акафиста на современный русский язык. / Šiame darbe lingvistiniu aspektu analizuojamas dabartinės bažnytinės slavų kalbos tekstas, parašytas XX a. ketvirtame dešimtmetyje: Akafistas Šv. Ioanui iš Kronštadto. Akafistų tyrinėjimas labai svarbus mokslininkams, nes šis žanras yra vienas vertingiausių lingvistinių šaltinių, leidžiančių užpildyti spragas tyrinėjant mažai žinoma ir nepakankamai aprašyta dabartine bažnytine slavų kalba. Darbas susideda iš dviejų skyrių - teorinė dalis ir mokslinis tyrimas. Pirmajame skyriuje pateikiama bažnytinės slavų kalbos atsiradimo istorija, jos periodizacija, bei dabartinės bažnytinės slavų kalbos tyrinėjimo problemos. Antrame skyriuje tiriamos gramatinės formos, sintaksinės konstrukcijos, kurios naudojamos akafisto tekste. Charakterizuojama ir analizuojama akafisto leksinė sandara. Lyginant tam tikrų žodžių formas dabartinėje slavų kalboje, su rusų kalbos formomis, daromos išvados apie jų vertimo pagrįstumą į šiuolaikinę rusų kalbą. Remiantis padaryta lingvistine analize akfistas buvo padarytas teksto vertimas į dabartinę rusų kalbą. / This work examines the modern Church Slavonic text: The acathistus to Saint John of Kronshtadt, which was written in the thirtieths of the XX century, from the linguistic point of view. The researchers of the Church Slavonic language pay serious consideration for the examination of acathistus, because this genre is considerd to be one of the most valuable linguistic sources, which gives the possibility to fill in the gaps in the unsufficient knowledge of the modern Church Slavonic language. The work consists of two chapters: the theoretical and reseach ones. The first chapter presents the history of the origin, the division of the periods and the problems of the study of the modern Church Slovonic language. The second chapter presents the reseach of the grammar formes, syntactical constructions, which are examined in the text of the acathistus. The lingvistic structures of the acathistus are characterized and analised. The comparison of certain word forms used in the Church Slavonic and Russian languages makes it possible to draw a conclusion about the validity of the translation of some constructions into the modern Russian language. The translation of the acathistus into the modern Russian language is based on the linguistic analyses.

<p>U disertaciji su analizirani armiranobetonski ravanski nosači<br />primenom metode pritisnutih štapova i zatega. Optimizacija nosača<br />urađena je diskretnom topološkom otimizacijom kojom se pun nosač<br />zamenjuje ekvivalentnim rešetkastim. Dat je predlog algoritamskog<br />dobijanja Strut-and-Tie modela koji je implementiran u program sopstvene<br />izrade pod nazivom &bdquo;ST method&ldquo;. Provera pouzdanosti predloženog<br />algoritma utvrđena je primerima iz referentne literature, sopstvenim<br />eksperimentalnim ispitivanjem i numeričkom analizom u komercijalnim<br />programima. Rezulatati analiza su pokazali da se predloženi algoritam u<br />programu &bdquo;ST method&ldquo; može koristiti za dobijanje Strut-and-Tie modela i<br />njihovo dimenzionisanje i da se pri odabiru nekih modela mora koristiti<br />inženjersko iskustvo.</p> / <p>In dissertation thesis, reinforced concrete plane members have been analyzed by<br />the Strut-and-Tie method. Optimizing of the members is made by discrete<br />topological otimization which replaces full member with equivalent truss system.<br />Algorithmic manner of Strut-and-Tie model obtaining has been suggested, which<br />is implemented in the program of an own creation called &quot;ST method&quot;. The<br />reliability of the proposed algorithm is determined by the examples from reference<br />literature, an own experimental test and numerical analysis in commercial<br />programs. The results of the analysis showed that the proposed algorithm in the<br />&quot;ST method&quot; can be used to obtain Strut-and-tie models and their dimensioning<br />and that in certain models, the engineering experience must be used.</p>

<p>Према Светском савету за путовања и туризам, пословни туризам представља један од најрентабилнијих и најуноснијих облика туризма на међународном туристичком тржишту. У стратешким документима релевантним за развој туризма на нивоу Републике Србије, као и на нивоу АП Војводине, пословни туризам је идентификован као један од приоритетних облика туризма, који на кратак рок може допринети бољем позиционирању дестинација на међународном туристичком тржишту и промовисању туристичке понуде. Упркос својим туристичким атрактивностима, традицији и могућностима за организовање пословних догађаја, Војводина још увек тражи и гради своју позицију на европском тржишту пословних догађаја, у сенци првенствено Београда, али и других дестинација у региону. С обзиром на велику конкуренцију која влада међу дестинацијама пословних догађаја, у овом раду се, применом статистичких метода, испитивала конкурентност Војводине као дестинације пословног туризма. Модел, коришћен у истраживању, настао је на основу Crouch и Ritchie модела конкурентности туристичке дестинације, коме су додати специфични фактори релевантни за дестинације пословног туризма. Истраживање конкурентности Војводине као дестинације пословног туризма спроведено је у периоду од фебруара до јула месеца 2010. године. У истраживању су учествовали различити субјекти на страни туристичке понуде. Применом статистичких метода (дескриптивна статистичка анализа, т-тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA), утврђени су главни конкуренти Војводине, као и слабости и предности Војводине у односу на конкурентне дестинације. Резултати истраживања показују да примарни сет дестинација које су конкуренти пословном туризму Војводине, чине Мађарска, Хрватска и Словенија. На нивоу појединачних дестинација, поред већ три поменуте, сваки трећи испитаник види Београд као једног од три главна конкурента пословном туризму Војводине, што указује на међукластерску конкурентност у туризму Србије. Дескриптивна статистичка анализа је показала да Војводина није конкурентна дестинација пословног туризма у окружењу. &bdquo;Менаџмент дестинације&ldquo; и &bdquo;политика дестинације, планирање и развој&ldquo; су најслабије карике у моделу конкурентности Војводине као туристичке дестинације, док су атрибути дестинације: мултикултурална средина, гастрономска понуда и гостољубивост локалног становништва конкурентне предности Војводине. Непрепознатљивост дестинације на европском тржишту пословних догађаја, непостојање организованог система за развој пословног туризма (конгресни биро, кластери, јавно-приватно партнерство), недовољне промотивне активности дестинације у односу на конкуренте, непостојање специјализованих кадрова и агенција за пословни туризам су актуелни проблеми и недостаци у пословном туризму Војводине, који захтевају посебну пажњу креатора туристичке политике и носилаца развоја туризма, како на нивоу Војводине, тако и на нивоу Србије.</p> / <p>Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, poslovni turizam predstavlja jedan od najrentabilnijih i najunosnijih oblika turizma na međunarodnom turističkom tržištu. U strateškim dokumentima relevantnim za razvoj turizma na nivou Republike Srbije, kao i na nivou AP Vojvodine, poslovni turizam je identifikovan kao jedan od prioritetnih oblika turizma, koji na kratak rok može doprineti boljem pozicioniranju destinacija na međunarodnom turističkom tržištu i promovisanju turističke ponude. Uprkos svojim turističkim atraktivnostima, tradiciji i mogućnostima za organizovanje poslovnih događaja, Vojvodina još uvek traži i gradi svoju poziciju na evropskom tržištu poslovnih događaja, u senci prvenstveno Beograda, ali i drugih destinacija u regionu. S obzirom na veliku konkurenciju koja vlada među destinacijama poslovnih događaja, u ovom radu se, primenom statističkih metoda, ispitivala konkurentnost Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma. Model, korišćen u istraživanju, nastao je na osnovu Crouch i Ritchie modela konkurentnosti turističke destinacije, kome su dodati specifični faktori relevantni za destinacije poslovnog turizma. Istraživanje konkurentnosti Vojvodine kao destinacije poslovnog turizma sprovedeno je u periodu od februara do jula meseca 2010. godine. U istraživanju su učestvovali različiti subjekti na strani turističke ponude. Primenom statističkih metoda (deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA), utvrđeni su glavni konkurenti Vojvodine, kao i slabosti i prednosti Vojvodine u odnosu na konkurentne destinacije. Rezultati istraživanja pokazuju da primarni set destinacija koje su konkurenti poslovnom turizmu Vojvodine, čine Mađarska, Hrvatska i Slovenija. Na nivou pojedinačnih destinacija, pored već tri pomenute, svaki treći ispitanik vidi Beograd kao jednog od tri glavna konkurenta poslovnom turizmu Vojvodine, što ukazuje na međuklastersku konkurentnost u turizmu Srbije. Deskriptivna statistička analiza je pokazala da Vojvodina nije konkurentna destinacija poslovnog turizma u okruženju. &bdquo;Menadžment destinacije&ldquo; i &bdquo;politika destinacije, planiranje i razvoj&ldquo; su najslabije karike u modelu konkurentnosti Vojvodine kao turističke destinacije, dok su atributi destinacije: multikulturalna sredina, gastronomska ponuda i gostoljubivost lokalnog stanovništva konkurentne prednosti Vojvodine. Neprepoznatljivost destinacije na evropskom tržištu poslovnih događaja, nepostojanje organizovanog sistema za razvoj poslovnog turizma (kongresni biro, klasteri, javno-privatno partnerstvo), nedovoljne promotivne aktivnosti destinacije u odnosu na konkurente, nepostojanje specijalizovanih kadrova i agencija za poslovni turizam su aktuelni problemi i nedostaci u poslovnom turizmu Vojvodine, koji zahtevaju posebnu pažnju kreatora turističke politike i nosilaca razvoja turizma, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou Srbije.</p> / <p> According to World Travel &amp; Tourism Council, business tourism is one of the most profitable<br /> forms of tourism on the international tourism market. In tourism related strategic documents of the<br /> Republic of Serbia and of the Autonomous Province of Vojvodina, business tourism is considered<br /> as one of priorities in tourism development that could improve destination position on the<br /> international tourism market. In despite of tourist attractions, tradition in organization of business<br /> events and possibilities for business events creation, Vojvodina Province has still been in the<br /> process of searching and building its position on the European business events market, in the<br /> shadow of Belgrade and other destinations in the region. Considering great competition among<br /> destinations worldwide in holding business events, the subject of this dissertation was to examine<br /> the competitiveness of Vojvodina Province as a business tourism destination. Model, used in this<br /> research, was created based on Crouch и Ritchie model of tourist destination competitiveness,<br /> which was modified adding specific factors relevant for business tourism destination. Research was<br /> conducted in the period February - July 2010 among the representatives of tourism offer and<br /> tourism experts in Vojvodina Province. Statistical methods, used in research are descriptive<br /> statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA. The results show the competitors of<br /> Vojvodina Province as a business tourism destination, as well as weaknesses (or disadvantages) and<br /> strengths of Vojvodina Province in comparison to its primary competitors. The primary competitors<br /> of Vojvodina province as a business tourism destination, identified in this research, are Hungary,<br /> Croatia and Slovenia. Also, every third participant in research mentioned Belgrade as a competitor<br /> of Vojvodina Province. The results of descriptive statistical analysis show that Vojvodina Province<br /> is not competitive business tourism destination in the region. The weakest competitiveness factors<br /> are destination management and tourism policy, planning and development, whereas the destination<br /> attributes: multicultural environment, gastronomy offer and hospitality of locals are the competitive<br /> advantages of Vojvodina Province. Absence of recognition and awareness of destination on<br /> European business events market, non existence of destination convention bureau, insufficient<br /> promotion activities, absence of human resources and agencies specialized in business events are<br /> actual problems and weaknesses of business tourism in Vojvodina Province, which should be in<br /> focus of tourism policy makers and tourism development plans.</p>

<p>Тема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.</p> / <p>This doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.</p>