Darbas sudarytas iš dviejų pagrindinių dalių: Skandinavijos literatūrų aprašymo ir bibliografinių duomenų. Čia nagrinėjami grožinės literatūros vertimai iš skandinavų kalbų (islandų, danų, norvegų, švedų) į lietuvių kalbą. Kiekvienos šalies literatūra aprašoma atskirai. Trumpai aptariama grožinės literatūros istorija, suaugusiems ir vaikams skirta literatūra, pristatomi pagrindiniai vertėjai. Didesnis dėmesys skiriamas garsesniems autoriams. Be to, fiksuoti verstų iš skandinavų kalbų grožinių tekstų bibliografiniai duomenys. Didžioji dalis lietuviškai išleistų knygų yra sąrašuose. Pastebėta, jog skandinavų literatūrų glaudus tarpusavio ryšys neturi įtakos jos vertimams į lietuvių kalbą. Jungiančia grandimi tampa vertėjai, verčiantys iš kelių skandinavų kalbų. Vertimai iš skandinavų kalbų į lietuvių kalbą glaudžiai susiję su politiniais, ekonominiais, ideologiniais faktoriais, bet lemiantis yra vertėjo vaidmuo. Tik vertėjų iniciatyva lietuviška knygų erdvė papildoma itin vertingais tekstais. Šis darbas savo esme – enciklopedinis, todėl fiksuota įvairi informacija, galinti praplėsti skaitytojo žinias apie skandinavų autorius ir kūrinius, bet nekartojama visuotinai žinoma ar prieinama informacija apie autorių biografiją ir išleistus kūrinius. / The work consists of two main parts: description of Scandinavian literatures and bibliographic data. It analyses translations of fiction from Scandinavian languages (Icelandic, Danish, Norwegian and Swedish) into Lithuanian language. Each country’s literature is described separately. The work briefly discusses histories of literatures, literatures for adults and children and presents main translators. Greater attention is paid to more famous authors. Moreover, the work provides bibliographic data on fiction translated from Scandinavian languages. Most of the books published in Lithuanian language are included in the lists. It was noted that the close relation among Scandinavian literatures has no impact on their translations into Lithuanian. Translators who translate from several Scandinavian languages become the connective link. Translations from Scandinavian languages into Lithuanian are closely related to political, economic, ideological factors; however the translator plays a crucial role alongside these factors. Only due to the translators the Lithuanian book space is augmented with especially valuable texts. In its essence, this work is encyclopaedic; therefore it provides various information that could expand reader’s knowledge in Scandinavian authors and their works, though it does not repeat universally known or available information on the authors' biographies and published works.

<p>У раду је представљен целокупни књижевни опус заборављеног писца Павла Марковића Адамова, једног од зачетника српске реалистичке приповетке и оснивача и првог уредника Бранковог кола &ndash; листа за забаву, поуку и књижевност, у циљу превредновања његовог књижевног дела, како би Адамов, коначно, добио место које му припада у историји српске књижевности.</p> / <p>U radu je predstavljen celokupni književni opus zaboravljenog pisca Pavla Markovića Adamova, jednog od začetnika srpske realističke pripovetke i osnivača i prvog urednika Brankovog kola &ndash; lista za zabavu, pouku i književnost, u cilju prevrednovanja njegovog književnog dela, kako bi Adamov, konačno, dobio mesto koje mu pripada u istoriji srpske književnosti.</p> / <p>The thesis represents the complete literary corpus of the forgotten author Pavle Marković Adamov, one of the pioneers of the Serbian realism short stories and the founder and first editor of ᾽Brankovo kolo᾿ - a paper for fun, learning and literature. The aim of the thesis is to bring his literary works back to light and give them proper appreciation, so that Adamov will finally be given the spot that he deserves in the history of Serbian literature.</p>

<p>У овом раду представљен је целокупан књижевни опус Борислава Михајловића<br />Михиза, једног од најзначајнијих српских критичара друге половине двадесетог века.<br />Михајловићево дело грана се у три главна тока (критика, драма, аутобиографско-<br />мемоарска проза) и два споредна (поезија и антологичарски рад), што његов опус чини<br />специфичним и јединственим у послератној књижевности.<br />У првом поглављу дат је његов развојни стваралачки пут, почев од књижевне<br />дружине &bdquo;Стражилово&rdquo; у Сремским Карловцима, преко Симине 9а и првих јавних<br />наступа на Правном факултету, па до штампања књиге стихова Песме (1947) и Огледа<br />(1951).<br />Друго поглавље посвећено је Михизовим новинским рецензијама објављеним у<br />НИН-у, Књижевним новинама и Политици, током педесетих и шездесетих година<br />двадесетог века.<br />У трећем поглављу говори се о његовом боравку у Новом Саду, где је радио као<br />управник Библиотеке Матице српске и активно учествовао у културном животу града.<br />Михизов антологичарски рад представљен је у четвртом поглављу, а у петом се<br />анализирају његови ставови о критици, као и текстови објављени у књигама Од истог<br />читаоца, Књижевни разговори и Портрети.<br />У шестом поглављу разматрамо Михајловићеву аутобиографско-мемоарску<br />прозу и указујемо на његов значај као рецезента другим писцима.<br />Седмо поглавље посвећено је његовом раду у театру, почев од првих<br />драматизација, до оригиналних драма. У овом поглављу дат је и осврт на Михизове<br />позоришне есеје и критике.<br />У завршном, осмом поглављу, приложена је Михизова целокупна&nbsp;библиографија.</p> / <p>U ovom radu predstavljen je celokupan književni opus Borislava Mihajlovića<br />Mihiza, jednog od najznačajnijih srpskih kritičara druge polovine dvadesetog veka.<br />Mihajlovićevo delo grana se u tri glavna toka (kritika, drama, autobiografsko-<br />memoarska proza) i dva sporedna (poezija i antologičarski rad), što njegov opus čini<br />specifičnim i jedinstvenim u posleratnoj književnosti.<br />U prvom poglavlju dat je njegov razvojni stvaralački put, počev od književne<br />družine &bdquo;Stražilovo&rdquo; u Sremskim Karlovcima, preko Simine 9a i prvih javnih<br />nastupa na Pravnom fakultetu, pa do štampanja knjige stihova Pesme (1947) i Ogleda<br />(1951).<br />Drugo poglavlje posvećeno je Mihizovim novinskim recenzijama objavljenim u<br />NIN-u, Književnim novinama i Politici, tokom pedesetih i šezdesetih godina<br />dvadesetog veka.<br />U trećem poglavlju govori se o njegovom boravku u Novom Sadu, gde je radio kao<br />upravnik Biblioteke Matice srpske i aktivno učestvovao u kulturnom životu grada.<br />Mihizov antologičarski rad predstavljen je u četvrtom poglavlju, a u petom se<br />analiziraju njegovi stavovi o kritici, kao i tekstovi objavljeni u knjigama Od istog<br />čitaoca, Književni razgovori i Portreti.<br />U šestom poglavlju razmatramo Mihajlovićevu autobiografsko-memoarsku<br />prozu i ukazujemo na njegov značaj kao recezenta drugim piscima.<br />Sedmo poglavlje posvećeno je njegovom radu u teatru, počev od prvih<br />dramatizacija, do originalnih drama. U ovom poglavlju dat je i osvrt na Mihizove<br />pozorišne eseje i kritike.<br />U završnom, osmom poglavlju, priložena je Mihizova celokupna&nbsp;bibliografija.</p> / <p>This doctoral thesis is presentation of the whole literary work of Borislav Mihajlović<br />Mihiz, one of the most prominent literary critics from the second half of 20th century.<br />Mihajlović&rsquo;s work is separated in three central segments (criticism, drama, autobiographymemoir<br />prose) and two lateral (poetry and anthology work), which is why it is considered<br />unique in the post-war literature.<br />First chapter covers development of his creative work, starting from literary clique<br />&bdquo;Stražilovo&rdquo; in Sremski Karlovci, via Simina 9a and the first public appearances at the<br />Belgrade&rsquo;s Faculty of Law, to publishing poetry books &bdquo;Pesme&rdquo; (1947) and &bdquo;Ogledi&rdquo; (1951).<br />The second chapter is dedicated to Mihajlović&rsquo;s newspaper reviews published in NIN,<br />&bdquo;Književne novine&rdquo; and &bdquo;Politika&rdquo;, during 1950s and 1960s.<br />Main topic of the third chapter is his life in Novi Sad, where he worked as a head of<br />Library of Matica Srpska and actively participated in the cultural life of the city.<br />Mihiz&rsquo;s anthology work is presented in the fourth chapter, whereas fifth chapter<br />includes analysis of his attitudes toward literary criticism, as well as texts published in his<br />books &bdquo;Od istog čitaoca&rdquo;, &bdquo;Književni razgovori&rdquo; and &bdquo;Portreti&rdquo;.<br />In the focus of sixth chapter is Mihajlović&rsquo;s autobiography-memoir prose and his<br />importance of being critic for other writers.<br />Seventh chapter is about his theatre work, from first dramatisations to original plays.<br />This chapter also contains retrospective view on Mihiz&rsquo;s theatre essays and critics.<br />In the final, eighth chapter, the whole Mihajlovic&rsquo;s bibliography is contributed.</p>

<p>У раду је представљен најзначајнији део<br />књижевног опуса Николаја Тимченка,<br />књижевног историчара и критичара, есејисте<br />и филозофа и указано је на вредност,<br />домете и актуелност његове мисли о српској<br />књижевности 20. века.</p> / <p>U radu je predstavljen najznačajniji deo<br />književnog opusa Nikolaja Timčenka,<br />književnog istoričara i kritičara, esejiste<br />i filozofa i ukazano je na vrednost,<br />domete i aktuelnost njegove misli o srpskoj<br />književnosti 20. veka.</p> / <p>The work presents the most important part of<br />the literary opus of Nikolai Timchenko, literary<br />historian and critic, essayist and philosopher,<br />and points to the value, reach and actuality of his<br />thought on Serbian literature of the 20th century.</p>