<p>U radu se razmatraju problemi u vezi sa kompetencijama nastavnika, aktuelnom praksom inicijalnog obrazovanja budućih nastavnika likovne kulture, njihovim radom u &scaron;koli i usavr&scaron;avanjem tokom perioda rada. Cilj sprovedenog istraživanja bio je da se utvrdi koje su kompetencije nastavnika likovne kulture potrebne za uspe&scaron;nu realizaciju nastave, za rad u &scaron;koli i profesionalnu ulogu u dru&scaron;tvu i kakve su mogućnosti njihovog profesionalnog razvoja. U skladu sa tim, predmet istraživanja bili su: pojedini postojeći nastavni planovi i programi iz oblasti psihologije, pedagogije i metodike nastave visoko&scaron;kolskih ustanova u na&scaron;oj zemlji koje &scaron;koluju nastavnike likovne kulture; akreditovani programi stručnog usavr&scaron;avanja nastavnika u oblasti Likovna kultura; zatim, percepcija nastavnika ovog predmeta o kompetencijama koje su im potrebne; njihovo mi&scaron;ljenje o kompetencijama koje poseduju; njihova procena o udelu inicijalnog obrazovanja, stručnog usavr&scaron;avanja i iskustva stečenog radom u &scaron;koli u sticanju kompetencija; zatim, mi&scaron;ljenje učenika o kompetencijama nastavnika likovne kulture, predmetu Likovna kultura i doprinosu nastavnika tome; kao i korelacija mi&scaron;ljenja nastavnika i učenika po pitanju nastavničkih kompetencija. Rezultati istraživanja ukazuju da je inicijalno obrazovanje nastavnika likovne kulture u na&scaron;oj zemlji raznoliko, te i odnos umetničkog i psiholo&scaron;ko-pedago&scaron;ko-metodičkog obrazovanja nastavnika ovog predmeta zavisi od visoko&scaron;kolske institucije na kojoj je nastavnik sticao svoje inicijalno obrazovanje. Nastavnici svoje inicijalno obrazovanje i stručno usavr&scaron;avanje opažaju kao obrazovanje o deklarativnim znanjima predmetnih sadržaja, bez razvijanja funkcionalnih pedago&scaron;kih, psiholo&scaron;kih i metodičkih znanja i u tom kontekstu smatraju da je potrebno vi&scaron;e orijentacije ka razvoju potrebnih kompetencija. Istraživanje mi&scaron;ljenja učenika je nedvosmisleno ukazalo na važnost uloge nastavnika, njegovih kompetencija za uspe&scaron;nu realizaciju nastave, za rad u &scaron;koli i profesionalnu ulogu u dru&scaron;tvu. Na osnovu rezultata istraživanja, kroz zaključna razmatranja, date su preporuke za model obrazovanja i profesionalni razvoj nastavnika ovog nastavnog predmeta i kao i preporuke za dalja istraživanja u ovoj oblasti.</p>

<p>U radu se razmatra uloga umetničkog dela u funkciji podsticanja likovnih sposobnosti kod učenika mlađeg &scaron;kolskog uzrasta u nastavi likovne kulture. Ukazano je na savremene tendencije u umetničkom obrazovanju koje ističu da je umetnost i proces učenja u umetnosti od vitalnog značaja za harmoničan razvoj svakog deteta. U tom kontekstu istaknuto je da nastava likovne kulture treba da podržava i podstiče razvoj likovnih sposobnosti &ndash; likovno-oblikovni razvoj, likovno-aprecijativne sposobnosti i kreativnost dece. Činjenica jeste da se likovno obrazovanje može kvalitetno sprovoditi samo ukoliko se podjednako poklanja pažnja i produktivnim, i perceptivnim i receptivnim likovnim aktivnostima, pri čemu se razvija produktivno i receptivno mi&scaron;ljenje.<br />Osnovni cilj istraživanja odnosio se na ispitivanje efikasnosti i uticaj Razvojnog programa aktivnog posmatranja umetničkog dela putem primene posebno osmi&scaron;ljenih strategija, metoda i postupaka koji podstiču razvoj likovnih sposobnosti &ndash; likovne kreativnosti, likovno aprecijativnih sposobnosti i likovno-oblikovnog razvoja kod učenika mlađeg &scaron;kolskog uzrasta u nastavi likovne kulture. Namera istraživanja bila je da se prouče efekti eksperimentalnog intervenisanja u nastavi likovne kulture kada je u pitanju upotreba i kori&scaron;ćenje umetničkog dela u trećem razredu osnovne &scaron;kole. U istraživanju je primenjena metoda eksperimenta sa paralelnim grupama. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 201 učenika (eksperimentalnu grupu činila su 102 učenika, a kontrolnu 97) iz dve osnovne &scaron;kole u Užicu. Za potrebe istraživanja kori&scaron;ćen je test op&scaron;te kreativnosti (LV1), test likovne aprecijacije (AP test) i test četiri crteža (LV2) koji ispituje op&scaron;tu likovnu kreativnost, ali i specifičnosti likovno-kreativnog razvoja. Podaci su obrađeni i analizirani kvantitativnom metodom u cilju povećanja interpretabilnosti podataka.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da je aktivno posmatranje umetničkog dela, primenom posebno osmi&scaron;ljenih strategija, metoda i postupaka neophodno u nastavi likovne kulture jer može da podstiče razvoj likovnih sposobnosti &ndash; likovne kreativnosti, likovno aprecijativnih sposobnosti (percepciju i recepciju) kao i likovno-oblikovni razvoj. Razvojni program, primenjen u eksperimentalnoj grupi, pored inovativnog pristupa u planiranju i izvođenju nastave likovne kulture i posmatranja umetničkog dela, imao je nameru i da unapredi nastavu likovne kulture. Dobijeni rezultati ukazuju na to da su učenici eksperimnetalne grupe pokazali vi&scaron;i nivo u svim postavljenim zadacima, &scaron;to potvrđuje pretpostvaku da je Razvojni program, koji postavlja umetničko delo u interesno područje učenika, efikasniji u odnosu na nastavu u kojoj nije bio uveden eksperimentalni faktor.<br />Istraživanje je pokazalo da je oblast likovne umetnost specifična i kompleksna, &scaron;to zahteva izvesnu reorganizaciju i unapređenje u smislu istovremenog razvijanja produktivnih i receptivnih sposobnosti. Učenici mlađeg &scaron;kolskog uzrasta nemaju previ&scaron;e prilike da nauče kako da posmatraju umetničko delo, kako da ga dožive i u njemu uživaju. Aktiviranjem suptilne percepcije može doći do kvalitetne recepcije i doživljavanja umetničkih dela &scaron;to je stvar učenja i vežbe. Ovo istraživanje je ukazalo na to da umetničko delo treba da postane značajan integrativni deo nastave likovne kulture.</p>

<p>Okosnicu ovog istraživačkog rada u naj&scaron;irim<br />okvirima čini mi&scaron;ljenje da se putem likovnog<br />izražavanja snažno manifestuju stvaralački potencijali<br />dece i mladih, kao i da je doprinos likovnog vaspitanja<br />i obrazovanja posebno značajan za razvoj stvaralačkog<br />izražavanja i kulturnog identiteta ličnosti. U radu je<br />razmatrana vi&scaron;eslojna uloga učitelja i nastavnika<br />likovne kulture, ako i mogućnosti različitih<br />metodičkih pristupa u procesu razvoja kako<br />kreativnih, tako i ukupnih potencijala učenika, sa<br />ciljem integralnog razvoja ličnosti u duhu osnovnih<br />humanističkih načela. Problemsko polje rada odnosi se<br />na utvrđivanje faktora koji utiču na razvoj dečijeg<br />likovnog stvarala&scaron;tva, a sprovedenim istraživanjem se<br />nastojao dati odgovor na pitanje u kojoj meri<br />didaktičko-metodičke kompetencije, stavovi i postupci<br />učitelja i nastavnika likovne kulture utiču na razvoj<br />likovnog izraza učenika osnovno&scaron;kolskog uzrasta. Cilj<br />istraživanja bio je sagledati efekte didaktičkometodičke<br />osposobljenosti i metodičkog pristupa<br />likovnom vaspitanju i obrazovanju nastavnika kroz<br />prikupljanje podataka i analizu: programa inicijalnog<br />obrazovanja učitelja i nastavnika likovne kulture,<br />stavova i postupaka učitelja i nastavnika likovne<br />kulture u vaspitno-obrazovnoj praksi, kao i produkata<br />likovnog stvarala&scaron;tva učenika sa kojima učitelji i<br />nastavnici likovne kulture ostvaruju program nastave<br />likovne kulture.<br />Istraživanje je sprovedeno tokom &scaron;kolske<br />2015/2016. godine na teritoriji južnobačkog okruga i<br />teritoriji grada Beograda. Uzorak je činilo 210 učenika<br />II i VI razreda osnovne &scaron;kole, a kao instrument<br />kori&scaron;ćen je modifikovani Test sedam crteža. Drugi deo<br />podataka prikupljen je pomoću Upitnika za učitelje i<br />4<br />nastavnike likovne kulture sastavljenog za potrebe<br />ovog istraživanaja, a uzorak je činilo 87 ispitanika.<br />Ključni rezultati istraživnja pokazali su da<br />učenici čiji su nastavnici inicijalno obrazovanje stekli<br />na umetničkim fakultetima, pokazuju vi&scaron;i nivo<br />didaktičko-metodičke osposobljenosti u pojedinim<br />aspektima, kao i oni čiji se nastavnici kontinuirano<br />stručno usavr&scaron;avaju u oblasti likovne kulture,<br />ostvaruju značajno bolje rezultate na polju likovnooblikovnog<br />razvoja u odnosu na učenike čiji su<br />nastavnici inicijalno obrazovanje stekli na učiteljskim<br />fakultetima, pokazuju niži nivo didaktičko-metodičke<br />osposobljenosti u pojedinim aspektima i stručno se ne<br />usavr&scaron;avaju u datoj oblasti. Rezultati su takođe<br />pokazali da nastavnici koji su inicijalno obrazovanje<br />stekli na umetničkim fakultetima, kao i oni koji se<br />stručno usavr&scaron;avaju u oblasti likovne kulture,<br />pokazuju vi&scaron;i nivo didaktičko-metodičke<br />osposobljenosti u pojedinim aspektima, u odnosu na<br />nastavnike koji su inicijalno obrazovanje stekli na<br />učiteljskim fakultetima ili se stručno ne usavr&scaron;avaju u<br />datoj oblasti.<br />Na osnovu prikazanih rezultata date su<br />preporuke za unapređenje aktuelne metodičke prakse,<br />kao i profesionalnog razvoja nastavnika putem<br />stručnog usavr&scaron;avanja u oblasti likovne kulture. Na<br />osnovu komparacije studijskih programa i<br />programskih sadržaja Pedago&scaron;kog fakulteta i<br />Akademije umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu,<br />date su preporuke za unapređenje vaspitno-obrazovnih<br />politika visoko&scaron;kolskih institucija koje obrazuju<br />nastavni kadar za rad u oblasti nastave likovne kulture<br />u na&scaron;oj zemlji, prevashodno na nivou ishoda učenja.<br />Dobijeni rezultati, interpretirani u svetlu dosada&scaron;njih<br />teorijskih postavki, otvorili su brojna pitanja i mogu<br />poslužiti kao polazi&scaron;te za nova istraživanaja, kako u<br />domenu metodike likovnog vaspitanja i obrazovanja,<br />tako i u &scaron;irim pedago&scaron;kim okvirima.</p>

Vertybinių nuostatų formavimas dailės pamokose atskleidžiant baltų mitologijos bruožus ir vertybes. Tikslas Atskleisti baltų mitologijos bruožus ir vertybes, sudaryti prielaidas jų sklaidai vizualinėje raiškoje. Hipotezė Pažintis su baltų mitologija praplečia mokinių kūrybinės veiklos diapazoną, skatina vaizduotės ir kūrybiškumo ugdymą. Uždaviniai 1. Apžvelgti baltų mitologijos vietą šiuolaikinėje visuomenėje ir mokymo sistemoje. 2. Išnagrinėti mokslinę, metodinę literatūrą baltų mitologijos klausimais. 3. Naujų, patrauklių jaunimui tautiškumo jausenos, lietuviškos savimonės stiprinimo būdų paieška. 4. Sukurti vizualinius kūrinius, padedančius supažindinti mokinius su baltų mitologija. 5. Atlikti kokybinius – kiekybinius tyrimus, nustatant, kokios senosios baltų mitologijos vertybės atsispindi šiuolaikinio jaunimo sąmonėj 11 – 12 klasių mokinių tarpe. 6.Nustatyti pedagogų požiūrį į baltų mitologiją ir panagrinėti jos vietą dalykinėse programose. Kokybiniai tyrimai. Giluminio interviu metodas pasitarnavo: 1. Apžvelgiant pagrindinius visatos sąrangos principus Technologijos mokslų daktaras V. Dineika 2. Nustatant moksleivių sąmoningumo laipsnį. 10 klasės moksleivė, folkloristė J. Čičirkaitė 3. Įvardinant įdomiausias etnokultūros šventes,skleidžiant baltų mitologijos vertybes Etninių tradicijų puoselėtoja E. Plioplienė 4. Įvertinant etnokultūrossvarbą, formuojant miesto kultūrinį veidą Etnokultūros centro darbuotoja M. Liugienė 5. Pabrėžiant folklorinių... [toliau žr. visą tekstą] / The aim To reveal the features and values of the Balt mythology in order to envisual art. Hypotezis Knoing the Balt mythology ridens the horizons of studens activities, develops imaginations and creativity Mythology and religion are the highest level of spiritual life. That is why religions belief very often was the couse of historic events. It is difficult to perclive the essence of some phenomena without those studies. This is the key to understanding of the care of folk songs, fairy tales and even the elements of folklore ornaments.The Balts dides’t invent their alphabet, thei dides’t lieve their religions texsts and rithuals. We can judge abaut their religion and kults from short messages in the chronicles of neighbouring countries or the reminiscence of travellers. After Lithuania was baptised many old religions things turned into traditions and customs. There are not enough data to reconstruct separate religious systems of the Baltic tribes. Researchess are confident of the main differences in Lithuanian Latvian or Prusian believs. Some elements of Indoeuropean substrato f ontlook kan be tranced as there are featuhres of totems and the cults of femini goddesses. According to the starter of archeomythology dr. M. Gimbutienė this is heritage of the old Europe. Structurized religions system corres pouding the society orf that time had pean tribes, its hierarchy is based on the threesome of Gods. ,,the whole old culture whick we call folk, traditional or ethnic... [to full text]

<p>Западна&nbsp; Србија&nbsp; у&nbsp;&nbsp; себи&nbsp; обједињује&nbsp; три&nbsp; округа&nbsp; са24&nbsp; општине&nbsp;&nbsp; у&nbsp; Републици&nbsp; Србији&nbsp; и&nbsp;смештена&nbsp; је&nbsp; у&nbsp;&nbsp; њеном&nbsp; западном&nbsp; делу.&nbsp; Простире&nbsp; се&nbsp; на&nbsp; површини&nbsp; од11.882 km&sup2;&nbsp; што&nbsp; представља&nbsp;13,45%&nbsp; територије&nbsp; Републике.&nbsp; Транзитност&nbsp; положаја&nbsp; је,&nbsp; кроз&nbsp; историју,&nbsp; условио&nbsp; богато&nbsp; културно-историјско наслеђе.&nbsp;</p><p>Западна&nbsp; Србија&nbsp; се&nbsp; у&nbsp; овом&nbsp; истраживању&nbsp;&nbsp; нашла&nbsp; као&nbsp; раскрсница&nbsp; различитих&nbsp; идеологија,&nbsp;култура,&nbsp; менталитета,&nbsp; вера,&nbsp; те&nbsp;&nbsp; богатог&nbsp; материјалног&nbsp; и&nbsp; духовног&nbsp; наслеђа&nbsp; прожетог&nbsp; изузетним&nbsp;природним&nbsp; вредностима.&nbsp; Темељном&nbsp; валоризацијом&nbsp; њених&nbsp; потенцијала,&nbsp; могла&nbsp; би&nbsp; постати&nbsp;окосница развоја туризма, како&nbsp; у&nbsp; административним границама, тако и&nbsp; у&nbsp; ширем региону.&nbsp;</p><p>Обилује&nbsp; споменицима&nbsp; културе&nbsp; где&nbsp; су&nbsp;&nbsp; заступљени&nbsp; најразличитији&nbsp; облици,&nbsp; од&nbsp; археолошких&nbsp;налазишта,&nbsp; преко&nbsp; дела&nbsp; са&nbsp; споменичким&nbsp; и&nbsp; уметничким&nbsp; својствима,&nbsp; до&nbsp; савремених&nbsp; облика&nbsp;културног&nbsp; уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду&nbsp; укључени&nbsp; у креирање&nbsp;и&nbsp; развој&nbsp; културног&nbsp; туризма&nbsp; и&nbsp; да,&nbsp; као&nbsp; такви,&nbsp; постану&nbsp; стална&nbsp; понуда&nbsp; у&nbsp; осталим &nbsp;облицима&nbsp;туристичких кретања, као што су&nbsp; спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл.&nbsp;</p><p>Културно-историјско&nbsp; наслеђе&nbsp; није&nbsp; адекватно&nbsp; заштићено,&nbsp; недовољно&nbsp; је&nbsp; презентовано,&nbsp;интерпретирано&nbsp; и&nbsp; промовисано,&nbsp; тако&nbsp; да&nbsp; није&nbsp; адекватно&nbsp; укључено&nbsp; у&nbsp;&nbsp; туристичку&nbsp;&nbsp; понуду.&nbsp; Међутим,&nbsp;оно&nbsp; што&nbsp; поседујемо&nbsp; је&nbsp; богато&nbsp; нематеријално&nbsp; наслеђе.&nbsp; Туристима&nbsp; треба&nbsp; понудити&nbsp; нематеријалне&nbsp;културне&nbsp; ресурсе&nbsp; што&nbsp; је&nbsp; основ&nbsp; туристичког&nbsp; доживљаја&ndash;&nbsp; уживање&nbsp; у&nbsp;&nbsp; културној&nbsp; интеракцији,&nbsp;упознавање&nbsp; другачије&nbsp; културе&nbsp; и&nbsp; културног&nbsp; идентитета.&nbsp; Акценат&nbsp; треба&nbsp; ставити&nbsp; на&nbsp; старе&nbsp; занате,&nbsp;машине,&nbsp; рурална&nbsp; домаћинства,&nbsp; разне&nbsp; манифестације(сајмове ,&nbsp; вашаре,&nbsp; изложбе).&nbsp; Ово&nbsp; може&nbsp; бити&nbsp;значајна конкурентска предност&nbsp; у&nbsp; региону.</p><p>У&nbsp; комбинацији&nbsp; са&nbsp; природним&nbsp; ресурсима&nbsp; као&nbsp; главним&nbsp; мотивима&nbsp; туристичких&nbsp; кретања&nbsp; у&nbsp;Западној&nbsp; Србији,&nbsp; културни&nbsp; туризам&nbsp; би&nbsp; могао&nbsp; постати&nbsp; значајан&nbsp; фактор&nbsp; унапређења&nbsp; туризма&nbsp;уопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тај&nbsp;моменат ће сачекати неке наредне генерације.&nbsp;</p> / <p>Zapadna&nbsp; Srbija&nbsp; u&nbsp;&nbsp; sebi&nbsp; objedinjuje&nbsp; tri&nbsp; okruga&nbsp; sa24&nbsp; opštine&nbsp;&nbsp; u&nbsp; Republici&nbsp; Srbiji&nbsp; i&nbsp;smeštena&nbsp; je&nbsp; u&nbsp;&nbsp; njenom&nbsp; zapadnom&nbsp; delu.&nbsp; Prostire&nbsp; se&nbsp; na&nbsp; površini&nbsp; od11.882 km&sup2;&nbsp; što&nbsp; predstavlja&nbsp;13,45%&nbsp; teritorije&nbsp; Republike.&nbsp; Tranzitnost&nbsp; položaja&nbsp; je,&nbsp; kroz&nbsp; istoriju,&nbsp; uslovio&nbsp; bogato&nbsp; kulturno-istorijsko nasleđe.&nbsp;</p><p>Zapadna&nbsp; Srbija&nbsp; se&nbsp; u&nbsp; ovom&nbsp; istraživanju&nbsp;&nbsp; našla&nbsp; kao&nbsp; raskrsnica&nbsp; različitih&nbsp; ideologija,&nbsp;kultura,&nbsp; mentaliteta,&nbsp; vera,&nbsp; te&nbsp;&nbsp; bogatog&nbsp; materijalnog&nbsp; i&nbsp; duhovnog&nbsp; nasleđa&nbsp; prožetog&nbsp; izuzetnim&nbsp;prirodnim&nbsp; vrednostima.&nbsp; Temeljnom&nbsp; valorizacijom&nbsp; njenih&nbsp; potencijala,&nbsp; mogla&nbsp; bi&nbsp; postati&nbsp;okosnica razvoja turizma, kako&nbsp; u&nbsp; administrativnim granicama, tako i&nbsp; u&nbsp; širem regionu.&nbsp;</p><p>Obiluje&nbsp; spomenicima&nbsp; kulture&nbsp; gde&nbsp; su&nbsp;&nbsp; zastupljeni&nbsp; najrazličitiji&nbsp; oblici,&nbsp; od&nbsp; arheoloških&nbsp;nalazišta,&nbsp; preko&nbsp; dela&nbsp; sa&nbsp; spomeničkim&nbsp; i&nbsp; umetničkim&nbsp; svojstvima,&nbsp; do&nbsp; savremenih&nbsp; oblika&nbsp;kulturnog&nbsp; uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu&nbsp; uključeni&nbsp; u kreiranje&nbsp;i&nbsp; razvoj&nbsp; kulturnog&nbsp; turizma&nbsp; i&nbsp; da,&nbsp; kao&nbsp; takvi,&nbsp; postanu&nbsp; stalna&nbsp; ponuda&nbsp; u&nbsp; ostalim &nbsp;oblicima&nbsp;turističkih kretanja, kao što su&nbsp; sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl.&nbsp;</p><p>Kulturno-istorijsko&nbsp; nasleđe&nbsp; nije&nbsp; adekvatno&nbsp; zaštićeno,&nbsp; nedovoljno&nbsp; je&nbsp; prezentovano,&nbsp;interpretirano&nbsp; i&nbsp; promovisano,&nbsp; tako&nbsp; da&nbsp; nije&nbsp; adekvatno&nbsp; uključeno&nbsp; u&nbsp;&nbsp; turističku&nbsp;&nbsp; ponudu.&nbsp; Međutim,&nbsp;ono&nbsp; što&nbsp; posedujemo&nbsp; je&nbsp; bogato&nbsp; nematerijalno&nbsp; nasleđe.&nbsp; Turistima&nbsp; treba&nbsp; ponuditi&nbsp; nematerijalne&nbsp;kulturne&nbsp; resurse&nbsp; što&nbsp; je&nbsp; osnov&nbsp; turističkog&nbsp; doživljaja&ndash;&nbsp; uživanje&nbsp; u&nbsp;&nbsp; kulturnoj&nbsp; interakciji,&nbsp;upoznavanje&nbsp; drugačije&nbsp; kulture&nbsp; i&nbsp; kulturnog&nbsp; identiteta.&nbsp; Akcenat&nbsp; treba&nbsp; staviti&nbsp; na&nbsp; stare&nbsp; zanate,&nbsp;mašine,&nbsp; ruralna&nbsp; domaćinstva,&nbsp; razne&nbsp; manifestacije(sajmove ,&nbsp; vašare,&nbsp; izložbe).&nbsp; Ovo&nbsp; može&nbsp; biti&nbsp;značajna konkurentska prednost&nbsp; u&nbsp; regionu.</p><p>U&nbsp; kombinaciji&nbsp; sa&nbsp; prirodnim&nbsp; resursima&nbsp; kao&nbsp; glavnim&nbsp; motivima&nbsp; turističkih&nbsp; kretanja&nbsp; u&nbsp;Zapadnoj&nbsp; Srbiji,&nbsp; kulturni&nbsp; turizam&nbsp; bi&nbsp; mogao&nbsp; postati&nbsp; značajan&nbsp; faktor&nbsp; unapređenja&nbsp; turizma&nbsp;uopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, taj&nbsp;momenat će sačekati neke naredne generacije.&nbsp;</p> / <p>Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of&nbsp;11,882 km&sup2; (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensive&nbsp;transit which resulted in rich cultural and historical heritage.&nbsp;</p><p>In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures,&nbsp;mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding natural&nbsp;values. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development,&nbsp;both within its administrational borders and in wider region.</p><p>Cultural sites are various &ndash; from archeological sites, historical and sacral monuments, to&nbsp;modern forms of culture. All these sites should be&nbsp; adequately included in creating and&nbsp;developing cultural tourism and it should become permanent &nbsp;offer in other forms of cultural&nbsp;movement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc.</p><p>Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enough&nbsp;interpreted and promoted, so it is not an integral&nbsp; part of the tourist industry. However, we have&nbsp;rich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resources&nbsp;as a basis of the tourist experience - enjoying in&nbsp; cultural interaction, learning about different&nbsp;cultures and cultural identity. Emphasis should be&nbsp; placed on the old crafts, industrial heritage,&nbsp;rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significant&nbsp;competitive advantage in the region.&nbsp;</p><p>In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement in&nbsp;western Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism in&nbsp;general, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering current&nbsp;conditions, this will be a challenge for the next generations.</p>

<p>Kombuha je tradicionalni napitak koji se dobija fermentacijom zaslađenog crnog<br />ili zelenog čaja, fiziolo&scaron;kom aktivno&scaron;ću čajne gljive, koja predstavlja simbiozu<br />autohthonih vrsta kvasaca i bakterija sirćetnog vrenja. Cilj rada je bio da se ispita<br />biolo&scaron;ka aktivnost konzumnih kombuha napitaka (titrabilne kiselosti 3,5-4 g/L) od<br />crnog čaja (<em>Camellia sinensis</em> L), čaja ehinacee (<em>Echinacea purpurea</em> L.) i<br />rtanjskog čaja (<em>Satureja montana</em> L.). Za ispitivanje antimikrobne aktivnosti<br />kombuha napitaka upotrebljeni su sledeći sojevi bakterija, kvasaca i plesni:<br /><em>Pseudomonas aeruginosa</em>, <em>Staphylococcus aureus</em>, <em>Bacillus sp.</em>, <em>Salmonella<br />enteritidis, Proteus mirabilis, Escherichia coli, Sarcina lutea, Saccharomyces<br />cerevisiae, Candida pseudotropicalis, Rhodotorula sp., Penicillium<br />aurantiogriseum, Aspergillus niger i Aspergillus flavus</em>. Antioksidativna aktivnost<br />kombuha napitaka ispitana je na DPPH i OH radikale ESR spektralnom metodom.<br />Antiproliferativna aktivnost čajeva i kombuha napitaka od crnog i rtanjskog čaja<br />ispitana na tri ćelijske linije humanih karcinoma: HeLa (epitelni karcinom<br />cerviksa), MCF-7 (adenokarcinom dojke) i HT-29 (adenokarcinom debelog<br />creva). Pored istraživanja biolo&scaron;ke aktivnosti kombuha napitaka, cilj rada je bio da<br />se ispitaju i neki od osnovnih parametara kombuha fermentacije &ndash; optimalna<br />količina izvora ugljenika i azota u medijumu za kultivaciju, geometrijske<br />karakteristike fermentora, inokulacija starter kulturama. Definisanje kritičnih<br />parametara kombuha fermentacije je bio osnov za izvođenje matematičkog<br />modela za scale-up fermentativnog procesa.</p> / <p>Kombucha is a traditional beverage obtained by fermenting sweetned black or<br />green tea with tea fungus, which represents a symbiotic combination of acetic acid<br />bacteria and autochthonous yeast species. In this study, the antimicrobial,<br />antioxidative and antiproliferative activity of kombucha beverages (titratable<br />acidity 3,5-4 g/L) obtain from black tea (<em>Camellia sinensis</em> L), echinacea tea<br />(<em>Echinacea purpurea</em> L.) and rtanj tea (<em>Satureja montana</em> L.) were tested.<br /><em>Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus, Bacillus sp., Salmonella<br />enteritidis, Proteus mirabilis, Escherichia coli, Sarcina lutea, Saccharomyces<br />cerevisiae, Candida pseudotropicalis, Rhodotorula sp., Penicillium<br />aurantiogriseum, Aspergillus niger i Aspergillus flavus</em> were used as test<br />microorganisms for examination of antimicrobial activity. The antioxidant activity<br />of differently prepared kombucha beverages was examined agains DPPH and OH<br />radicals by ESR-spectrometry. Antiproliferative activity of black tea kombucha<br />and Satureja montana kokmbucka was measured by sulforhodamine B<br />colorimetric assay on HeLa (cervix epitheloid carcinoma), HT-29 (colon<br />adenocarcinoma), and MCF-7 (breast adenocarcinoma) cells line. Also, same<br />parametars of kombucha fermentation &ndash; optimal quantity of source of carbon and<br />nitrogen in cultivation medium, geometric characteristics of reactors and<br />inoculation by starter culture &ndash; were tested. Definition of critical parameters of<br />kombucha fermentation is important for derivation of mathematical model for<br />scaling-up fermentation process.</p>

<p>Rad istražuje alternativne kulturne prakse arhitekture i<br />urbanizma u Jugoslaviji, nastale u periodu 1945. i 1980.<br />Teorijske, edukativne, kustoske, umjetničke i profesionalne<br />arhitektonske prakse su sagledane u kontekstu socijalističke<br />svakodnevice i modernizma. Obja&scaron;njene su osnovne<br />karakteristike fenomena alternativnih kulturnih praksi,<br />prostora i autora, njihova reprezentativna moć kao sastavni<br />dio reprezentacije moći države, njihova posebnost kao<br />prostorno-kulturnog fenomena i trajne posljedice nezavisno<br />od izmjenjenih uslova i okolnosti u kojima danas postoje.</p> / <p>The paper explores alternative cultural practices of architecture<br />and urban planning in Yugoslavia, from the period 1945 and<br />1980. Theoretical, educational, curatorial, artistic and<br />professional architectural practices have been viewed in the<br />context of everyday life and socialist modernism. Explains the<br />basic characteristics of the phenomenon of alternative cultural<br />practices, space and authors, their representative power as an<br />integral part of the team and not the state, their uniqueness as<br />spatially-cultural phenomenon and lasting effects<br />independently of the changed conditions and circumstances<br />exist today.</p>

<p style="text-align: justify;">Испитивана је предиктивна вредност психолошких детерминанти: димензије личности, мотивационе оријентације, локус контроле, самопоштовање и димензије друштвене културе на димензије предузетничке оријентације у туристичком и јавном сектору.</p> / <p style="text-align: justify;">Ispitivana je prediktivna vrednost psiholoških determinanti: dimenzije ličnosti, motivacione orijentacije, lokus kontrole, samopoštovanje i dimenzije društvene kulture na dimenzije preduzetničke orijentacije u turističkom i javnom sektoru.</p> / <p style="text-align: justify;">The predictive value of psychological determinants: personality traits, motivational orientation, locus of control, self-esteem and cultural dimensions on the entrepreneurial orientation dimensions are investigated.</p>

<p>У предметној докторској дисертацији намера је да се сагледају потенцијали<br />и могућности ангажовања отворених простора уз објекте културе Новог<br />Сада и да се утврди интензитет утицаја продужене функције објекта на<br />његово функционисање у програмском и социјалном смислу, као и утицај на<br />урбани квалитет свог окружења. Планирано је истраживање постојећег<br />стања оваквих простора у Новом Саду и дефинисање релевантних фактора<br />за њихово ангажовање, валоризовање, класификовање и формирање<br />типологија са циљем њихове употребе и примене за даља истраживања и<br />трансформације.</p> / <p>U predmetnoj doktorskoj disertaciji namera je da se sagledaju potencijali<br />i mogućnosti angažovanja otvorenih prostora uz objekte kulture Novog<br />Sada i da se utvrdi intenzitet uticaja produžene funkcije objekta na<br />njegovo funkcionisanje u programskom i socijalnom smislu, kao i uticaj na<br />urbani kvalitet svog okruženja. Planirano je istraživanje postojećeg<br />stanja ovakvih prostora u Novom Sadu i definisanje relevantnih faktora<br />za njihovo angažovanje, valorizovanje, klasifikovanje i formiranje<br />tipologija sa ciljem njihove upotrebe i primene za dalja istraživanja i<br />transformacije.</p> / <p>In dissertation the intention is to look at the potentials and possibilities of<br />engaging open spaces with cultural facilities in Novi Sad and to determine<br />the intensity of the impact of the extended function of the facility on its<br />functioning in program in social terms, as well as the impact on urban quality.<br />It is planned to research the current state of such spaces in Novi Sad and<br />define relevant factors for their engagement, valorization, classification and<br />formation of typologies with the aim of their use and application for further<br />research and transformation.</p>