Magistro baigiamojo darbo tikslas – retrospektyviai išnagrinėti veterinarijos farmakologinio budrumo sistemos vykdymą Lietuvoje nuo 2004 iki 2013 metų. Siekiant nurodyto tikslo buvo iškelti tokie uždaviniai: susipažinti su prieinama moksline literatūra lietuvių ir anglų kalbomis, išanalizuoti veterinarijos farmakologinio budrumo organizavimą ir atitinkamus teisės aktus, reglamentuojančius veterinarijos farmakologinį budrumą; atlikti Lietuvos veterinarijos farmakologinio budrumo dešimties metų analizę, už budrumą atsakingoje institucijoje; įvertinti veterinarijos farmakologinio budrumo sistemos efektyvumą Lietuvoje; išsiaiškinti problemas, lemiančias tokius rezultatus. Pirmajame darbo skyriuje yra nagrinėjama veterinarijos farmakologinio budrumo samprata, su tuo susiję teisės aktai, reguliavimas ir vykdymas Lietuvoje. Antrame skyriuje atlikus tyrimą gauti rezultatai parodė, kad Lietuvoje vykdomo veterinarijos farmakologinio budrumo sistema yra menka, gaunamas pranešimų skaičius yra vos keli pranešimai per metus. Prieita išvados, kad Lietuvoje vykdomo veterinarijos farmakologinio budrumo efektyvumas yra labai blogas. Nustatyta viena iš pagrindinių priežasčių, lemiančių tokį rezultatą – menkas visuomenės ir veterinarų praktikų aktyvumas ir nenoras pranešti apie pastebėtas nepalankias veterinarinių vaistų reakcijas. Darbo apimtis 32 puslapis, darbe yra 4 lentelės ir 2 paveikslai, buvo panaudoti 25 literatūros šaltiniai. / Master’s final thesis aims was to perform the retrospective analysis of veterinary pharmacovigilance system in Lithuania in the period from 2004 to 2013. To achieve this objective, the below goals were stated: to analyse available scientific literature in the Lithuanian and English languages concerning topic; to reveal veterinary pharmacovigilance concept; to analyse Lithuanian legislation governing veterinary pharmacovigilance; to make analysis of veterinary pharmacovigilance for the period of 10 years in the institutions in charge; to evaluate efficiency of veterinary pharmacovigilance system in Lithuania; to find out the problems leading to such results. The first part of the thesis analyses the concept of veterinary pharmacovigilance and the related legislation governing and implementing it in Lithuania. In the second part of the thesis the obtained results are presented that showed that the system of veterinary pharmacovigilance in Lithuania is weak. Only a few cases have been reported within a year. It suggests that efficiency of veterinary pharmacovigilance system in Lithuania is equal to zero. One of the main reasons responsible for poor results has been found i.e. unwillingness of the society and veterinary practicians to report detected reactions to veterinary medications. Volume of master thesis 32 pages, with 4 tables and 2 pictures. 25 references have been used.

<p>Predmet istraživanja ove doktorske disertacije&nbsp;su prahovi litijum-indijum oksida dopirani&nbsp;različitim jonima retkih zemalja (Eu³⁺; Sm³⁺;&nbsp;Er³⁺; Yb³⁺), sintetisani reakcijom u &nbsp;čvrstoj fazi.&nbsp;Litijum-indijum oksid ima raznovrsne&nbsp;potencijalne primene u viduscintilatora, &nbsp;matrice&nbsp;fosfora za jone retkih zemalja, za&nbsp; čuvanje i&nbsp;konverziju energije i u fotokatalizi. U&nbsp;<br />istraživanju je ustanovljena optimalna metoda&nbsp;sinteze fazno&nbsp; čistih prahova novih fosfora&nbsp;<br />LiInO₂:RE^3+&nbsp;i izvr&scaron;ena njihova detaljna&nbsp;karakterizacija primenom difrakcije X-zraka,&nbsp;<br />skenirajuće elektronske mikroskopije,&nbsp;termogravimetrije i diferencijalno termijske&nbsp;analize, Ramanske spektroskopije i difuzno-refleksione spektroskopije. &nbsp;Fotoluminescentna&nbsp;spektroskopija je primenjena u cilju ispitivanja&nbsp;osobina presudnih za &nbsp;primenu ovih materijala.&nbsp;Emisioni spektri i vrednosti vremena života&nbsp;pokazuju efikasne potencijalne fosfore, dok&nbsp;ispitivanja emisije uzorka LiInO₂:Er^3+&nbsp;na&nbsp;različitim temperaturama ukazuju na to da je u&nbsp;pitanju veoma dobar temperaturni senzor u&nbsp;<br />oblasti temperatura (10-300) K.</p> / <p>The subject of this dissertation are powders of&nbsp;lithium-indium oxide doped with different rare&nbsp;earth ions (Eu³⁺; Sm³⁺; Er³⁺; Yb³⁺), synthesized&nbsp;by solid-state reaction. Lithium-indium oxide&nbsp;has a variety of potential applications in the&nbsp;form of scintillators, phosphor matrixes for rare-earth ions, storage and energy conversion&nbsp;devices and photocatalysts. In this study the&nbsp;optimal method of synthesis of pure-phased&nbsp;powders of new phosphors LiInO₂:RE^3+&nbsp;was&nbsp;determined. Also, their detailed characterization&nbsp;<br />using the X-ray diffraction, scanning electron&nbsp;microscopy, thermogravimetry and &nbsp;differential&nbsp;thermal analysis, Raman spectroscopy and&nbsp;diffuse-reflection spectroscopy &nbsp;was performed.&nbsp;Photoluminescence spectroscopy was applied to&nbsp;investigate the properties crucial for the&nbsp;application of these materials. Emission spectra&nbsp;and lifetime values, showed these materials are&nbsp;potential efficient phosphors. Examining the&nbsp;emission of LiInO₂:Er^3+&nbsp;sample at different&nbsp;temperatures indicated that this is a very good&nbsp;temperature sensor in the temperature range (10-300) K.</p>

<p>Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) pripada porodici receptora protein-tirozin kinaze čija je aktivacija povezana sa proliferacijom malignih, invazijom, inhibicijom apoptoze, tumorskom angiogenezom i metastatskim &scaron;irenjem stoga ima važnu ulogu u karcinogenezi i tumorskoj progresiji. Aktivirane mutacije se odvijaju oko katalitičkog tirozin kinaza domena. Biopsijski, citolo&scaron;ki i hirur&scaron;ki uzorci se koriste u detekciji EGFR mutacija u momentu postavljanja dijagnoze adenokarcinoma ili karcinoma sa komponentom adenokarcinoma, najpouzdanije lančanom reakcijom polimeraze. Činjenica da primena ciljane molekularne terapije tirozin kinaza inhibitorima kod obolelih sa EGFR mutiranim adenokarcinomom pluća pobolj&scaron;ava prognozu bolesti, postoji rezistencija kod pojedinih tipova EGFR mutacija i povezanost histopatolo&scaron;kim i imunohistohemijskim karakteristikama tumora, da je bronholo&scaron;ki uzorak često jedini uzorak u kome je potrebno odrediti i molekularni profil tumora osnovni cilj ove disertacije bio je da se odredi učestalost i tip EGFR mutacija i povezanost sa karakteristikama adenokarcinoma. Da bi se taj cilj realizovao postavljeni su sekundarni ciljevi odnosno da se: izvr&scaron;i histopatolo&scaron;ka reklasifikacija adenokarcinoma pluća na osnovu kriterijuma koje je postavila internacionalna asocijacija za proučavanje carcinoma pluća, američko torakalno dru&scaron;tvo i evropsko respiratorno dru&scaron;tvo; odredi ekspresija TTF-1 u adenokarcinomu pluća i povezanost sa EGFR mutacionim statusom; odredi učestalost, tip i povezanost EGFR mutacija sa predominantnim tipom adenokarcinoma i utvrdi da li bronhoskopska biopsija može da bude reprezentativni uzorak za određivanje EGFR mutacionog statusa. Histopatolo&scaron;ka građa adenokarcinoma pluća u hirur&scaron;kim uzorcima je heterogenija u odnosu na biopsijske uzorke i ta razlika je statistički značajna (p&lt;0,001). Acinarno predominantni tip je najzastupljeniji u hirur&scaron;kim i biopsijskim uzorcima bez statistički značajne razlike u raspodeli predominantnih tipova u njima (p=0,65883). Predominantni tip u primarnom tumoru određuje predominantni tip u limfogenim metastazama. EGFR mutacije tipa insercija na egzonu 21 i L858R mutacija na egzonu 20 su detektovane kod tri od 60 (5%) bolesnika u pet od 120 uzoraka (tri hirur&scaron;ka i dva biopsijska uzorka), če&scaron;će kod žena, starijih od 60 godina, pu&scaron;ača i u solidno predominantnom tipu. Ne postoji statistički značajna razlika u koncentraciji izolovane DNK između EGFR mutiranih i wt EGFR adenokarcinoma u biopsijskim (p=0,132) i hirur&scaron;kim uzorcima (p=0,641). Procenat invalidnih rezultata prilikom određivanja EGFR mutacionog statusa u je veći u biopsijskim uzorcima u odnosu na hirur&scaron;ke uzorke. Postoji statistički značajna razlika izmeĐu broja TTF-1 pozitivnih i TTF-1 negativnih adenokarcinoma (p&lt;0,001), ali ne i u raspodeli ovih bolesnika prema polovima (p=0,1231), prosečnoj starosti, pu&scaron;ačkim navikama (p=0,6488) i prosečnoj veličini tumora (p=0,21). Postoji pozitivna korelacija između TTF-1 pozitivne ekspresije i EGFR mutacionog statusa stoga TTF-1 pozitivna ekspresija može da bude prediktor pozitivnog EGFR mutacionog statusa. Bronhoskopska biopsija je reprezentativni uzorak za određivanje EGFR mutacionog statusa zato &scaron;to: većina dijagnostičkih biopsijskih uzoraka ima vi&scaron;e od 100 očuvanih tumorskih ćelija, nema razlike u raspodeli predominantnih tipova u odnosu na hirur&scaron;ke uzorke, EGFR mutacije se detektuju u uzorcima sa manje od 100 tumorskih ćelija i manje od 20% volumenske gustine tumorskog tkiva, razlika između koncentracije izolovane DNK u EGFR mutiranim i wt EGFR adenokarcinomima u biopsijskim i hirur&scaron;kim uzorcima nije statistički značajna (p=0,132 i p=0,641).</p> / <p>Epidermal growth factor receptor (EGFR) belongs to the family of protein-tyrosin kinase family, whose activation is associated with the proliferation of malignant cells, invasion, inhibition of apoptosis, tumor angiogenesis and metastatic spread and thus plays an important role in carcinogenesis and tumor progression. Activated mutations take place around the catalytic tyrosine kinase domain. Biopsy, cytological and surgical specimens are used for the detection of EGFR mutations at the time of diagnosis of adenocarcinoma or carcinoma with an adenocarcinoma component, most reliably using a polymerase chain reaction. The fact that the application of molecular tyrosin kinase inhibitor therapy to patients with EGFR mutated lung adenocarcinoma improves the prognosis of the disease, there is resistance in certain types of EGFR mutations and connection with histopathological and immunohistochemical characteristics of tumor, that the bronchoscopic specimen is often the only specimen in which it is necessary to determine the molecular profile of the tumor, the primary objective of this thesis is to determine the frequency and type of EGFR mutations and their connection with the characteristics of adenocarcinoma. In order to realize this objective, the following secondary objectives have been set: to execute histopathological reclassification of lung adenocarcinoma based on the criteria set by the International Association for the Study of Lung Cancer, the American Thoracic Society and European Respiratory Society; determine the expression of TTF-1 in lung adenocarcinoma and connection with EGFR mutation status; determine the frequency, type and connection of EGFR mutations with predominant type of adenocarcinoma and confirm whether bronchoscopic biopsy may be a representative specimen for the determination of EGFR mutation status. Histopathological material of lung adenocarcinoma in surgical specimens is more heterogeneous in relation to biopsy specimens and such difference is statistically significant (p&lt;0,001). Acinar predominant type is the most common in surgical and biopsy specimens with no statistically significant differences in the distribution of predominant type among them (p=0,65883). The predominant type in the primary tumor determines the predominant type in lymphatic metastases. EGFR mutations in the type of insertions on exon 21 and L858R mutations on exon 20 have been detected in three out of 60 (5%) of patients in five out of 120 specimens (three surgical and two biopsy samples), more often in women older than 60, smokers and in a solid predominant type. There are no statistically significant differences in the concentration of isolated DNA between EGFR mutated and wt EGFR adenocarcinoma in biopsy (p=0,132) and surgical specimens (p=0,641). The percentage of invalid results in determining the EGFR mutation status is higher in biopsy specimens compared to the surgical specimens. There is a statistically significant difference between the number of TTF-1 positive and TTF-1 negative adenocarcinoma (p&lt;0,001), but not in the distribution of these patients according to gender (p=0,1231), average age, smoking habits (p=0,6488) and average tumor size (p-0,21). There is a positive correlation between TTF-1 positive expression and EGFR mutation status and therefore TTF-1 positive expression can be a predictor of positive EGFR mutation status. Bronchoscopic biopsy is a representative sample for the determination of EGFR mutation status because: most diagnostic biopsy specimens have more than 100 preserved tumor cells, there is no difference in the distribution of predominant types in relation to surgical specimens, EGFR mutations are detected in samples with less than 100 tumor cells and less than 20% of volume density of tumor tissue, the difference between the concentration of isolated DNA in EGFR mutated and wt EGFR adenocarcinoma in biopsy and surgical specimens is not statistically significant (p=0,132 and p=0,641).</p>

<p>Увод: Бројне генске мутације су у основи наследних склоности ка повећаном згрушавању крви (наследних тромбофилија). Најчешће испитиване наследне тромбофилије су: недостатак антитромбина, недостатак протеина Ц, недостатак протеина С, мутација проакцелерина FV Leiden и мутација протромбина FII G 20210 А. Тромбоза дубоких вена (ТДВ) често се јавља у општој популацији а код великог броја оболелих долази до поновне појаве болести. Стога је важно утврђивање значајности параметара који доприносе ризику за настанак ТДВ. Циљ: Утврђивање учесталости тромбофилних мутација код болесника са венским тромбоемболизмом и код здравих особа у популацији Војводине, испитивање повезаности тромбофилних мутација са локализацијом тромбозе и појавом плућне емболије, утврђивање разлике у времену појављивања ТДВ између оболелих са присуством појединачне и удружене тромбофилије, утврђивање учесталости удружене тромбофилије код оболелих и здравих особа и њен утицај на понављање тромбозног процеса у односу на појединачне тромбофилије и на основу добијених резултата утврђивање у којим случајевима је потребно извршити генетичко испитивање тромбофилије ради одређивања врсте и трајања антитромбозне терапије. Материјал и методе: Испитано је 175 оболелих особа са потврђеном ТДВ и 115 клинички и лабораторијски здравих особа које никад нису доживеле тромбозни инцидент и које су одабране тако да се контролна група поклапа са групом оболелих по полу. Активност антитромбина, протеина Ц и С, резистенција на активирани протеин Ц, ниво фактора VIII и ниво фибриногена одређивани су коагулационим тестовима а присуство мутација FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFRС 677 Т и MTHFRА 1298 С испитивано је методом алелске дискриминације на Real-Time PCR инструменту. Оболелима је мерен и крвни притисак и одређиван липидни статус у случајевима сумње на поремећај нивоа липида у крви. Добијени подаци су нумерички обрађивани стандардним процедурама дескриптивне статистике и статистичке анализе. Резултати: Постојање наследне тромбофилије је утврђено код 57,14% оболелих са ТДВ и 48,21% здравих особа. Код укупно 16,57% оболелих испитаника утврђен је недостатак барем једног од природних инхибитора коагулације: код 4,0% недостатак антитромбина, код 1,71% недостатак протеина Ц, код 10,29% недостатак протеина С и код 0,57% истовремено постојање недостатка протеина Ц и протеина С. Постојање резистенције на активирани протеин Ц утврђено је код 30,38% оболелих. Постојање FV Leiden мутације утврђено је код 21,14% оболелих, код 16,0% у хетерозиготном а код 5,14% у хомозиготном облику и код 10,42% испитаника контролне групе у хетерозиготном облику док хомозиготних носилаца није било. Постојање FIIG 20210 А мутације утврђено је код 7,43% оболелих, код 4,0% у хетерозиготном облику а код 3,43% у хомозиготном облику и код 8,18% испитаника контролне групе, код 6,36% у хетерозиготном облику а код 1,82% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR С 677 Т је утврђено код 50,86% оболелих, код 42,86% у хетерозиготном облику а код 18,0% у хомозиготном облику и код 62,62% испитаника контролне групе, код 43,93% у хетерозиготном облику а код 18,69% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR А 1298 С утврђено је код 44,94% оболелих и 25,37% здравих испитаника са MTHFR С 677 Т мутацијом. Присуство фактора VIII у повишеној концентрацији утврђено је код 17,71% оболелих а присуство повишених вредности концентрац ије фибриногена код 9,81% оболелих. Код укупно 84,57% оболелих испитаника утврђено је постојање барем једне тромбофилије. Закључци: Између постојања недостатака природних инхибитора коагулације, постојања FV Leiden мутације у хомозиготном облику, као и постојања удружене наследне тромбофилије и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Недостатак неког од природних инхибитора повезан је са највећим ризиком за настанак ТДВ. Између постојања FIIG 20210 А мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, постојања FV Leiden мутације у хетерозиготном облику, као и постојања MTHFRC677 T мутације, самостално или истовремено са MTHFRА 1298 C мутацијом и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације или FV Leiden мутације и MTHFRC677 T мутације у хомозиготном облику, као и удружене наследне тромбофилије и појаве ТДВ у трудноћи или пуерперијуму утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и клиничког испољавања венске тромбоемболијске болести код оболелих са ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и старости у време настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства MTHFRC677 T мутације и поновљеног тромбозног процеса утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације и FV Leiden мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, удружене наследне тромбофилије и поновљеног тромбозног процеса није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између гојазности и повишеног крвног притиска и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између хиперлипопротеинемије и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. На основу добијених резултата можемо закључити да се одлука о испитивању наследне тромбофилије доноси узимајући у обзир старост, пол и присуство пролазних или трајних фактора ризика.</p> / <p>Uvod: Brojne genske mutacije su u osnovi naslednih sklonosti ka povećanom zgrušavanju krvi (naslednih trombofilija). Najčešće ispitivane nasledne trombofilije su: nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, mutacija proakcelerina FV Leiden i mutacija protrombina FII G 20210 A. Tromboza dubokih vena (TDV) često se javlja u opštoj populaciji a kod velikog broja obolelih dolazi do ponovne pojave bolesti. Stoga je važno utvrđivanje značajnosti parametara koji doprinose riziku za nastanak TDV. Cilj: Utvrđivanje učestalosti trombofilnih mutacija kod bolesnika sa venskim tromboembolizmom i kod zdravih osoba u populaciji Vojvodine, ispitivanje povezanosti trombofilnih mutacija sa lokalizacijom tromboze i pojavom plućne embolije, utvrđivanje razlike u vremenu pojavljivanja TDV između obolelih sa prisustvom pojedinačne i udružene trombofilije, utvrđivanje učestalosti udružene trombofilije kod obolelih i zdravih osoba i njen uticaj na ponavljanje tromboznog procesa u odnosu na pojedinačne trombofilije i na osnovu dobijenih rezultata utvrđivanje u kojim slučajevima je potrebno izvršiti genetičko ispitivanje trombofilije radi određivanja vrste i trajanja antitrombozne terapije. Materijal i metode: Ispitano je 175 obolelih osoba sa potvrđenom TDV i 115 klinički i laboratorijski zdravih osoba koje nikad nisu doživele trombozni incident i koje su odabrane tako da se kontrolna grupa poklapa sa grupom obolelih po polu. Aktivnost antitrombina, proteina C i S, rezistencija na aktivirani protein C, nivo faktora VIII i nivo fibrinogena određivani su koagulacionim testovima a prisustvo mutacija FV Leiden, FII G 20210 A, MTHFRS 677 T i MTHFRA 1298 S ispitivano je metodom alelske diskriminacije na Real-Time PCR instrumentu. Obolelima je meren i krvni pritisak i određivan lipidni status u slučajevima sumnje na poremećaj nivoa lipida u krvi. Dobijeni podaci su numerički obrađivani standardnim procedurama deskriptivne statistike i statističke analize. Rezultati: Postojanje nasledne trombofilije je utvrđeno kod 57,14% obolelih sa TDV i 48,21% zdravih osoba. Kod ukupno 16,57% obolelih ispitanika utvrđen je nedostatak barem jednog od prirodnih inhibitora koagulacije: kod 4,0% nedostatak antitrombina, kod 1,71% nedostatak proteina C, kod 10,29% nedostatak proteina S i kod 0,57% istovremeno postojanje nedostatka proteina C i proteina S. Postojanje rezistencije na aktivirani protein C utvrđeno je kod 30,38% obolelih. Postojanje FV Leiden mutacije utvrđeno je kod 21,14% obolelih, kod 16,0% u heterozigotnom a kod 5,14% u homozigotnom obliku i kod 10,42% ispitanika kontrolne grupe u heterozigotnom obliku dok homozigotnih nosilaca nije bilo. Postojanje FIIG 20210 A mutacije utvrđeno je kod 7,43% obolelih, kod 4,0% u heterozigotnom obliku a kod 3,43% u homozigotnom obliku i kod 8,18% ispitanika kontrolne grupe, kod 6,36% u heterozigotnom obliku a kod 1,82% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR S 677 T je utvrđeno kod 50,86% obolelih, kod 42,86% u heterozigotnom obliku a kod 18,0% u homozigotnom obliku i kod 62,62% ispitanika kontrolne grupe, kod 43,93% u heterozigotnom obliku a kod 18,69% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR A 1298 S utvrđeno je kod 44,94% obolelih i 25,37% zdravih ispitanika sa MTHFR S 677 T mutacijom. Prisustvo faktora VIII u povišenoj koncentraciji utvrđeno je kod 17,71% obolelih a prisustvo povišenih vrednosti koncentrac ije fibrinogena kod 9,81% obolelih. Kod ukupno 84,57% obolelih ispitanika utvrđeno je postojanje barem jedne trombofilije. Zaključci: Između postojanja nedostataka prirodnih inhibitora koagulacije, postojanja FV Leiden mutacije u homozigotnom obliku, kao i postojanja udružene nasledne trombofilije i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Nedostatak nekog od prirodnih inhibitora povezan je sa najvećim rizikom za nastanak TDV. Između postojanja FIIG 20210 A mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, postojanja FV Leiden mutacije u heterozigotnom obliku, kao i postojanja MTHFRC677 T mutacije, samostalno ili istovremeno sa MTHFRA 1298 C mutacijom i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije ili FV Leiden mutacije i MTHFRC677 T mutacije u homozigotnom obliku, kao i udružene nasledne trombofilije i pojave TDV u trudnoći ili puerperijumu utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i kliničkog ispoljavanja venske tromboembolijske bolesti kod obolelih sa TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i starosti u vreme nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva MTHFRC677 T mutacije i ponovljenog tromboznog procesa utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije i FV Leiden mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, udružene nasledne trombofilije i ponovljenog tromboznog procesa nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između hiperlipoproteinemije i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se odluka o ispitivanju nasledne trombofilije donosi uzimajući u obzir starost, pol i prisustvo prolaznih ili trajnih faktora rizika.</p> / <p>Introduction: Numerous mutations are involved in genetic basis of an increased tendency for blood to clot (inherited thrombophilia). Most commonly investigated are: antithrombin deficiency, protein C deficiency, protein S deficiency, proaccelerin gene mutation FV Leiden and prothrombin gene mutation FIIG 20210 А. Deep vein thrombosis (DVT) is common in the general population and many patients experience a recurrence of the disease. It is, therefore, important to determine the significance of parameters contributing to the increased risk for DVT development. Objective: The aim of this study was to determine frequencies of thrombophilic mutations in patients with venous thromboembolism and healthy subjects in population of Vojvodina, to evaluate the association between thrombophilic mutations and thrombosis localization including pulmonary embolism, to determine the difference in age of DVT occurrence between patients with single and combined thrombophilic abnormalities, to determine frequencies of combined thrombophilic abnormalities in patients and healthy subjects and their influence on DVT recurrence compared to single thrombophilic abnormalities and on the basis of the results to determine when genetic testing is needed in order to determine the type and duration of anticoagulation therapy. Materials and methods: The study included 175 patients with documented DVT and sex-matched group of 115 healthy subjects without clinical or laboratory abnormalities, never having experienced DVT. Antithrombin, protein C and protein S activity; activated protein C resistance, factor VIII and fibrinogen levels are determined using coagulation tests, while for FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFR C 677 T and MTHFR A 1298C mutation detection allelic discrimination assays on Real-Time PCR instrument are performed. Blood pressure is measured on all patients and in case of suspected plasma lipid levels elevation lipid profile is determined. The data obtained were subject to descriptive statistic and statistical analysis. Results: The total incidence of inherited thrombophilia was 57,14% in patients and 48,21% in healthy subjects. Total frequency of natural coagulation inhibitor deficiencies in patients was 16,57%: antithrombin deficiency 4,0%, protein C deficiency 1,71%, protein S deficiency 10,29% and combined protein C and protein S deficiency 0,57%. The incidence of activated protein C resistance in patients was 30,38%. The incidence of FV Leiden mutation was 21,14% in patients, 16,0% were heterozygous and 5,14% were homozygous, and 10,42% in healthy subjects, all of which were heterozygous. The incidence of FIIG 20210 А mutation was 7,43% in patients, 4,0% were heterozygous and 3,43% were homozygous, and 8,18% in healthy subjects, 6,36% were heterozygous and 1,82% were homozygous. The incidence of MTHFR C 677 T mutation was 50,86% in patients, 42,86% were heterozygous and 18,0% were homozygous, and 62,62% in healthy subjects, 43,93% were heterozygous and 18,69% were homozygous. The incidence of MTHFR A 1298 C mutation was 44,94% in patients with MTHFR C 677 T mutation and 25,37% in healthy subjects MTHFR C 677 T mutation. At least one thrombophilic abnormalitiy was present in 84,57% patients. Conclusions: The association between natural coagulation inhibitor deficiencies, FV Leiden mutation in homozygous form and combined thrombophilia and DVT development was statistically significant. Natural coagulation inhibitor deficiencies were associated with greatest risk of DVT development. The association between FII G 20210 А mutation, in homozygous or heterozygous form, FV Leiden mutation in heterozygous form, MTHFR C 677 T mutation alone or combined with MTHFR A 1298 C mutation and DVT development was not statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation, FV Leiden mutation and MTHFR C 677 T mutation in homozygous form and DVT development during pregnancy and puerperium was statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and thrombosis localization including pulmonary embolism was not statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and the age of DVT occurrence was not statistically significant. The association between MTHFR C 677 T mutation and DVT recurrence was statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation and FV Leiden mutation, in homozygous or heterozygous form, combined thrombophilia and DVT recurrence was not statistically significant. The association between obesity and high blood pressure and DVT development was statistically significant. The association between hyperlipoproteinemia and DVT development was not statistically significant. Based on the results we can conclude that decision to perform inherited thrombophilia testing should be based upon age, gender and the presence of transient or permanent risk factors.</p>