Heidelberg, Universiẗat, Diss., 2001.

Thesis (doctoral)--Universität, Iasi (Rumänien), 2004. / Includes bibliographical references.

Zugl.: Aachen, Techn. Hochsch., Diss., 2008

Depuis quelques années, toute une «avalanche» discursive, pour emprunter le terme à Zygmunt Bauman, entoure la question de l'identité. Les identités seraient multiples, fluctuantes, en crise, construites, négociées et, surtout, omniprésentes. Le sujet est d'autant plus actuel dans l'espace d'un ancien pays totalitaire, dépositaire d'une mémoire traumatique, où le passage à un régime démocratique est sujet à maints changements sociopolitiques comme personnels. Cette étude observe les corrélations entre l'identité régionale et la dynamique des relations interethniques dans la région roumaine du Banat, aux XXe et XXIe siècles, sur la base des significations que leur donnent de nos jours trois générations de personnes, nées entre 1920 et 1980. Elle s'intéresse plus particulièrement aux raisons qui ont incité les habitants de la région à transcender les tensions dites balkaniques, aux modes de vie, à l'identité banataise, aux relations interethniques, enfin, à l'anthropologie de la mémoire au Banat. Le recours à des concepts comme identification, nostalgie, mémoire et oubli est d'une utilité certaine, attestée d'ailleurs par cette recherche, dans une démarche qui vise à débusquer la relation entre les temps passé, présent et à venir de la communauté banataise. Plus de cinquante récits de type autobiographique ont été réalisés en milieu urbain, en 2005 et 2006, avec des personnes d'origine allemande, hongroise, juive, rom et roumaine. S'y ajoute l'analyse des pratiques et des discours observés sur le terrain à l'occasion de plusieurs événements locaux ou à partir de l'étude des journaux régionaux et des archives d'histoire orale de la Fondation La Troisième Europe de Timisoara. La recherche s'inscrit dans le prolongement des travaux développés en Europe centrale et de l'Est depuis la chute du rideau de fer, qui ont ouvert des débats considérables sur la transition vers la démocratie, le pluralisme et les conditions de vie dans un espace posttotalitaire, et discute amplement les enjeux d'une anthropologie chez soi, en proposant le concept d'anthropologie du retour. Mots-clés : identification et identités (régionales, ethniques); mémoire et oubli; récits autobiographiques; communisme et postcommunisme; anthropologie chez soi; anthropologie culturelle et sociale; Banat; Roumanie; Europe centrale et de l'Est.

<p>Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Toront&aacute;l v&aacute;rmegye, нем. Torontaler Comitat) је назив за политичко-административну област некадашње Угарске краљевине, која је, уз дуже или краће прекиде и повремене промене свог територијалног обима, постојала на подручју западног Баната од Средњег века па до 1918. године и распада Аустроугарске монархије. Њен највећи део је након Првог светског рата ушао у састав новоформиране југословенске државе, а њени рецидиви могу се пратити не само у периоду међуратне, већ и послератне, социјалистичке Југославије. Током средњег века њено седиште био је Турски Бечеј (данашњи Нови Бечеј), а касније Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин).<br />Упркос свом дугом постојању, Торонталска жупанија је данас &ndash; изузимајући уске академске кругове &ndash; махом непозната широј јавности, чак и на самом подручју где је деценијама, па и вековима, представљала историјску реалност и свакодневницу. Простор Баната је од њеног силаска са историјске сцене па до данас доживео велике политичкe, административне и демографске промене, али и радикалне преображаје у схватању сопствене прошлости; они су у великој мери утицали на то да се Торонталска жупанија, некада важан политички чинилац и незаобилазни фактор у креирању историје Баната нађе на маргинама завичајне историографије. Добар део кривице за такво стање сносе и локалне и регионалне установе културе које се нису у довољној мери и на адекватан начин бавиле овом проблематиком.<br />Полазећи од ових претпоставки, главни циљ и тежиште дисертације чини општи историјски преглед Торонталске жупаније у периоду од 1860. до 1918. године, при чему су неминовно морале бити обрађене и раније епохе њеног развоја. Назначено раздобље представља заокружену и јасно омеђену целину, током које је овај део Баната пролазио кроз период динамичног политичког, привредног, друштвеног и културног напретка, укључујући се у модерне цивилизацијске и европске токове. Овај сегмент прошлости Баната, данас недовољно истражен у оквиру српске историографије, обиловао је значајним, данас заборављеним догађајима, који су својевремено обликовали свакодневницу банатског поднебља и постали интегрални део његове културно-историјске баштине.<br />Осврт на политичку историју Жупаније од 1860. до 1918. постављен је у прецизно дефинисане просторне оквире и пропраћен сажетим приказом привредних и културних прилика у датом периоду. Осим тога, у тези је дат и опширан преглед историјских извора и литературе о Торонталској жупанији, који су пронађени и консултовани током вишегодишњег истраживања архивске и библиотечке грађе Историјског архива Зрењанин, али и збирки Народног музеја Зрењанин и Музеја &bdquo;Атила Јожеф&rdquo; у Макоу (Мађарска). Осим архивских докумената, у писању су обилато коришћене званичне жупанијске публикације (поджупански извештаји,<br />пописи становништва, шематизми, статути, беседе великих жупана) и штампа мађарске и немачке провенијенције, односно новински листови који су фигурирали као званична жупанијска гласила &ndash; немачки Gross-Becskereker Wochenblatt и мађарски Toront&aacute;l). Будући да је за сво време свог постојања Торонталска жупанија представљала израз мађарске националне и државотворне идеје, сасвим је разумљиво да је у мађарској историографији она чешће обрађивана и оставила више трага него што је то био случај у српској научној литератури и продукцији. У томе би, између осталог, ваљало и тражити најјаче мотиве за настанак докторске тезе.</p> / <p>Torontalska županija (lat. Comitatus Torontaliensis, mađ. Toront&aacute;l v&aacute;rmegye, nem. Torontaler Comitat) je naziv za političko-administrativnu oblast nekadašnje Ugarske kraljevine, koja je, uz duže ili kraće prekide i povremene promene svog teritorijalnog obima, postojala na području zapadnog Banata od Srednjeg veka pa do 1918. godine i raspada Austrougarske monarhije. NJen najveći deo je nakon Prvog svetskog rata ušao u sastav novoformirane jugoslovenske države, a njeni recidivi mogu se pratiti ne samo u periodu međuratne, već i posleratne, socijalističke Jugoslavije. Tokom srednjeg veka njeno sedište bio je Turski Bečej (današnji Novi Bečej), a kasnije Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin).<br />Uprkos svom dugom postojanju, Torontalska županija je danas &ndash; izuzimajući uske akademske krugove &ndash; mahom nepoznata široj javnosti, čak i na samom području gde je decenijama, pa i vekovima, predstavljala istorijsku realnost i svakodnevnicu. Prostor Banata je od njenog silaska sa istorijske scene pa do danas doživeo velike političke, administrativne i demografske promene, ali i radikalne preobražaje u shvatanju sopstvene prošlosti; oni su u velikoj meri uticali na to da se Torontalska županija, nekada važan politički činilac i nezaobilazni faktor u kreiranju istorije Banata nađe na marginama zavičajne istoriografije. Dobar deo krivice za takvo stanje snose i lokalne i regionalne ustanove kulture koje se nisu u dovoljnoj meri i na adekvatan način bavile ovom problematikom.<br />Polazeći od ovih pretpostavki, glavni cilj i težište disertacije čini opšti istorijski pregled Torontalske županije u periodu od 1860. do 1918. godine, pri čemu su neminovno morale biti obrađene i ranije epohe njenog razvoja. Naznačeno razdoblje predstavlja zaokruženu i jasno omeđenu celinu, tokom koje je ovaj deo Banata prolazio kroz period dinamičnog političkog, privrednog, društvenog i kulturnog napretka, uključujući se u moderne civilizacijske i evropske tokove. Ovaj segment prošlosti Banata, danas nedovoljno istražen u okviru srpske istoriografije, obilovao je značajnim, danas zaboravljenim događajima, koji su svojevremeno oblikovali svakodnevnicu banatskog podneblja i postali integralni deo njegove kulturno-istorijske baštine.<br />Osvrt na političku istoriju Županije od 1860. do 1918. postavljen je u precizno definisane prostorne okvire i propraćen sažetim prikazom privrednih i kulturnih prilika u datom periodu. Osim toga, u tezi je dat i opširan pregled istorijskih izvora i literature o Torontalskoj županiji, koji su pronađeni i konsultovani tokom višegodišnjeg istraživanja arhivske i bibliotečke građe Istorijskog arhiva Zrenjanin, ali i zbirki Narodnog muzeja Zrenjanin i Muzeja &bdquo;Atila Jožef&rdquo; u Makou (Mađarska). Osim arhivskih dokumenata, u pisanju su obilato korišćene zvanične županijske publikacije (podžupanski izveštaji,<br />popisi stanovništva, šematizmi, statuti, besede velikih župana) i štampa mađarske i nemačke provenijencije, odnosno novinski listovi koji su figurirali kao zvanična županijska glasila &ndash; nemački Gross-Becskereker Wochenblatt i mađarski Toront&aacute;l). Budući da je za svo vreme svog postojanja Torontalska županija predstavljala izraz mađarske nacionalne i državotvorne ideje, sasvim je razumljivo da je u mađarskoj istoriografiji ona češće obrađivana i ostavila više traga nego što je to bio slučaj u srpskoj naučnoj literaturi i produkciji. U tome bi, između ostalog, valjalo i tražiti najjače motive za nastanak doktorske teze.</p>

Cette thèse s’intéresse à la configuration des rapports qui existent entre la France, la Roumanie et la Serbie, réunies autour du Banat pendant la Grande Guerre. La perspective épistémologique est orientée par l’histoire de la Première guerre mondiale sous tous ses aspects: diplomatiques, militaires, culturels, discursifs, de la mémoire etc. Notre cadre d’analyse vise d’abord l’histoire régionale de la Grande Guerre parce que le territoire du Banat se relève à la fois comme une donnée des pourparlers diplomatiques et comme une réalité à l’issue de la guerre, comme un objet à réclamer par les Roumains et par les Serbes au nom du droit de propriété et comme un sujet à débattre en présence de l’aréopage de la paix. Tous ces traits sont étudiés en fonction de rapports diplomatiques, politico-militaires et de propagande de la Roumanie et de la Serbie (du Royaume des Serbes, Croates et Slovènes) avec la France, Paris étant la capitale du « Grand Allié » et le lieu vers lequel se livrent les attentes et les espérances de la réalisation de leur union nationale. / The aim of this thesis is to configure the relationships that have been established between France, Romania and Serbia on Banat during the First World War. Epistemological perspective is guided by the history of world conflict in all its aspects: diplomatic, military, cultural, discursive, memoirs, etc. Our analysis framework first aims the history of the great war, since the territory of Banat appears at the same time as a source of diplomatic negotiations and as a reality at the end of the conflict, as a territory claimed by the Romanians and Serbs on behalf of the right of ownership and as a topic of discussion within the peace forum. All these characteristics are studied regarding the diplomatic, political and military relations of Romania and Serbia (Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes) with France, Paris being the capital of the "Great Ally” and the place that awaits the expectations and hopes of achieving their national union.

Thesis (doctoral) - Universität, Iasi (Rumänien), 2004. / Includes bibliographical references.

'Musik als interkultureller Dialog. Das Banat als euroregionaler Klangraum' - so lautete der Titel des internationalen musikwissenschaftlichen Symposiums, das in der Zeit vom 23. bis 25. September 2005 in Temeswar stattgefunden hat. 22 Musikwissenschaftler aus Deutschland, Rumänien, Serbien und Montenegro, Ungarn, Tschechien, Österreich und Kroatien hatten sich dafür zusammengefunden.

The thesis characterizes soils of the karst platform around Sf. Elena village established by Czech colonists in Romanian Banat. The emphasis is given to the relationships among soil chemical properties and different land use and relief. In the area, occurrence and distribution of soil types was mapped. The relief was found out to be the dominant factor determining soil chemical properties. It affects also the vegetation and land use. Among the different land use types the statistically significant difference was found mainly in organic carbon content, which is the main determinant of sorption capacity. Less favourable properties were found on arable land, where the low nutrient content was observed, too. It gives evidence of a depletion of the soil by farming.

Zugl.: Sibiu, Univ., Diss., 2008