The pathological mechanisms of variant Creutzfeldt-Jakob disease (vCJD) in the human brain remain poorly understood. Gene expression data may provide insight into the molecular mechanisms involved. This requires analysis of human postmortem brain tissue however; the variability in RNA preparations from human brain material is a concern. A method for the isolation of RNA from vCJD brains which minimized infectivity and reduced Proteinase K resistant prion protein levels to undetectable by biochemical assay was developed. RNA preparations were made from sample of the frontal parasagital cortex, sub-frontal cortex and cerebellum of 78 human autopsy cases; 21 vCJD, 26 other neurological disease (OND) and 31 nonneurological disease (NND). Suitable RNA metrics for these human brain RNA preparations were evaluated and the intra- and inter-case variability of RNA preparations was determined. There was marked intra- and inter-case variability in RNA integrity number (RIN), A260:280 absorbance ratio and RNA yield. In particular, RIN and A260:280 showed little variation intra-patient, although RNA yield was more variable. The effects of postmortem interval, tissue pH, age at death, gender, freeze-thaw cycles (including storage method and temperature) and agonal state were investigated; none of these parameters correlated with the marked variability observed. Parameters for matching vCJD and OND/NND cases were considered and RNA from three age and gender matched comparison groups, each containing one OND, one NND and one vCJD case, were used for gene expression analysis. Data was generated using Superarray GEArray® Focused DNA Microarray and analysed using the GEArray Expression Analysis Suite and Significance Analysis of Microarray software. A comparison between matched vCJD and NND control cases identified 26 up-regulated and 16 down-regulated genes, showing >1.5-fold change with a false discovery rate of 9%. The modulated genes were involved in cell signaling, cell death, cholesterol and lipid metabolism. Involvement of these pathways is consistent with findings in other transmissible spongiform encephalopathy studies.

Orientador: Maria Aparecida Mesquita / Dissertação (mestrado) - Universidade Estadual de Campinas, Faculdade de Ciencias Medicas / Made available in DSpace on 2018-08-09T19:06:25Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Cruz_CristianeKibuneNagasakoVieirada_M.pdf: 1050615 bytes, checksum: 568a2814333ee1681714d9d75ec14548 (MD5) Previous issue date: 2007 / Resumo: A disfunção autonômica (DA) parece ser freqüente na cirrose hepática (CH) de etiologia alcoólica, enquanto que os dados referentes à prevalência e repercussões clínicas desta complicação na cirrose de etiologia não alcoólica são controversos. Existem evidências na literatura de que o método da análise da variabilidade da freqüência cardíaca (VFC) em 24 horas é mais sensível que a pesquisa dos reflexos cardiovasculares para a avaliação da função autonômica. Esta técnica foi pouco utilizada na investigação de pacientes com CH. Estudos prévios em cirróticos demonstraram a presença de alterações da motilidade intestinal que predisporiam à ocorrência de supercrescimento bacteriano. Os mecanismos responsáveis por estas alterações não foram ainda esclarecidos. Considerando que o sistema nervoso autônomo (SNA) participa do controle da motilidade intestinal, parece provável que a DA esteja associada com as alterações da motilidade intestinal na CH. Os objetivos deste estudo foram investigar a presença de alterações do SNA parassimpático e simpático em pacientes com CH de etiologia não alcoólica, utilizando os métodos dos testes de reflexos cardiovasculares e da análise da VFC em 24 horas, e avaliar a associação das alterações autonômicas encontradas com a gravidade da disfunção hepática, com alterações do trânsito intestinal, e com o aparecimento de complicações da CH. Foram estudados trinta e quatro pacientes com diagnóstico de CH de etiologia não alcoólica, divididos em Child-Pugh A (13) e Child-Pugh B/C (21). A atividade autonômica foi avaliada através dos testes de reflexos cardiovasculares e da análise da VFC em 24 horas. O estudo do tempo de trânsito orocecal (TTOC) foi realizado pelo teste do H2 no ar expirado, após ingestão de lactulose. De acordo com os testes de reflexos cardiovasculares, a presença de disfunção parassimpática foi encontrada em 4 pacientes Child A (30,8%) e em 6 pacientes Child B/C (28,4%; p>0,05). A análise da VFC em 24 horas mostrou que os parâmetros relacionados com a atividade parassimpática (LF, lnLF, pNN50) e simpática (LF, lnLF) estavam significativamente (p<0,05) diminuídos nos pacientes Child B/C, tanto em relação ao grupo controle, como também em relação aos pacientes Child A. A avaliação individual mostrou a presença de disfunção parassimpática em 3 pacientes Child A (23,1%) e em 12 (57%; p=0,07) Child B/C. A diminuição da atividade simpática concomitante foi encontrada em 8 dos 12 pacientes Child B e C, com lesão parassimpática. Em relação ao TTOC, não houve diferença estatística entre os valores do TTOC no grupo Child A (52±17 minutos) e no grupo controle (52±13 minutos). Em contraste, os pacientes Child B/C apresentaram valores mais altos do TTOC (71±34minutos) em relação aos controles (p=0,02). Apenas dois pacientes apresentaram resultados sugestivos de supercrescimento bacteriano. O tempo de seguimento foi de 19±12 meses. Ao final do estudo, cinco pacientes (24%) Child B/C evoluíram para óbito. Os valores dos parâmetros representativos da atividade parassimpática (HF, lnHF) nesses pacientes foram significativamente (p=0,04) menores que os encontrados nos pacientes do grupo Child B/C que continuavam vivos. A encefalopatia foi a complicação mais freqüente, acometendo 42,8% dos pacientes durante o período de seguimento. Houve associação estatística entre a presença de DA e a incidência de encefalopatia hepática (p<0,05). Não houve correlação entre os parâmetros da atividade autonômica com os valores do TTOC. Também não houve associação entre TTOC prolongado e complicações da CH. Em conclusão, nossos resultados demonstraram que a DA é achado freqüente nos pacientes com CH de etiologia não alcoólica e está associada com o grau de disfunção hepática, sendo mais freqüente nos pacientes com CH Child B e C. Nossos dados não demonstraram associação entre a alteração da função autonômica e o prolongamento do trânsito intestinal observado nesses pacientes. A presença da DA é um fator predisponente para a ocorrência de encefalopatia hepática, e parece influir no prognóstico da doença / Abstract: Autonomic dysfunction (AD) is common in patients with alcoholic hepatic cirrhosis but information on its occurrence and clinical relevance in patients with non-alcoholic liver disease is contradictory. 24-hour heart rate variability (HRV) is considered to be more sensitive than the cardiovascular reflexes to detect autonomic damage. Only a few studies used this technique in the investigation of autonomic function in cirrhotic patients. Previous studies have demonstrated that intestinal transit is delayed in patients with cirrhosis, and that this alteration predisposes to bacterial overgrowth, bacterial translocation and risk of infections. The reasons for that remain unclear. Since the autonomic nervous system participates in the regulation of gastrointestinal motility, it seems likely that AD may play a role in the intestinal motility alterations observed in cirrhosis. Therefore, our aims were to assess autonomic function in patients with non-alcoholic hepatic cirrhosis, and to investigate the relationship of AD with severity of disease, delayed intestinal transit and the clinical outcome. Thirty four patients with non-alcoholic hepatic cirrhosis classified as Child¿s A (n=13) and Child¿ B/C (n=21) were studied. Autonomic function was assessed by using standard cardiovascular reflexes tests and 24- hour HRV analysis. Orocaecal transit time (OCTT) was measured using the lactulose hydrogen breath test. According to cardiovascular reflexes tests, 4 patients Child A (30.8%) and 6 patients Child B/C (28.4%), were found to have evidence of parasympathetic damage. The 24-hour HRV analysis showed that parameters reflecting parasympathetic (HF, lnHF, pNN50) and sympathetic (LF, lnLF) function were significantly decreased (p<0,05) in comparison with both controls and Child¿s A patients. Individual analysis showed parasympathetic damage in three patients Child A (23,1%) and in 12 (57%) Child B/C (p=0.07). Eight patients had combined sympathetic damage. No diference was found in OCTT values between Child¿ A patients (52±17 minutes) and controls (52±13 min). In contrast, OCTT values were significantly higher in Child¿ B/C patients (71±34minutes) than in controls. Bacterial overgrowth occurred in only two patients. The mean follow-up time was 19±12 months. At the end of the study, five Child¿s B/C patients (24%) have died. The values of parameters representative of parasympathetic function (HF, lnHF) were significantly lower (p<0.05) in these patients in comparison with survivors of Child¿s B/C group. Hepatic encephalopathy was the most frequent complication during follow-up, occurring in 42.8% of Child¿s B/C patients. AD was significantly associated with encephalopathy (p<0.05), but did not correlate with OCTT values. In conclusion, our study showed that autonomic dysfunction in common in patients with non-alcoholic liver disease and is related to the severity of hepatic dysfunction. Our results did not show a relationship between delayed intestinal transit and AD. The presence of autonomic damage predisposes these patients to the development of encephalopathy and may be associated to higher mortality / Mestrado / Clinica Medica / Mestre em Clinica Medica

My thesis exhibition Double Distance is an installation of paintings and sculptures exploring my changing relationship with myself and with my mother as she succumbs to a degenerative brain disease. Through the intersection of surrogate life-size figures made from found objects alongside and within paintings of hugging bodies, the exhibition reveals the simultaneous enmeshment and separation that occurs in caring for my mother. In repeating similar figures within and outside the painted surface, the exhibition reflects on the act of caregiving and the desire to reproduce what is loved and that which has been lost. The works included in the exhibition not only serve as preemptive memorials to my mother, but they also stand as monuments to resilience. The resulting exhibition Double Distance highlights the challenges of holding on and how sculpture and painting can serve as proxies for reconnection.

No description available.

Title: It’s easy to quit - I’ve done it hundreds of times: A literary study of the correlation between free will and substance abuse The purpose of this bachelor's thesis was to examine, through an integrative literary study, how selected previous research on the two theories, The Brain Disease Model of Addiction and The Choice Model of Addiction, describe the significance of free will in the development of and recovery from substance use disorder. The findings indicate that free will is significant in all stages of substance abuse. The study suggests that the discourse surrounding voluntariness and addiction ought to become more nuanced. The study notes that clients are easily influenced by treatment providers and thus conversations concerning disease versus free will should be approached cautiously by the treatment provider. The study suggests that social workers could benefit from critically examining their own stance regarding free will and addiction, including moral responsibility. Future research should continue developing screening methods to measure motivation levels in clients and to find the best treatment for each individual. / Syftet med denna kandidatuppsats var att genom en integrativ litteraturstudie undersöka hur utvald tidigare forskning om de två teorierna The Brain Disease Model of Addiction och The Choice Model of Addiction beskriver betydelsen av fri vilja när det gäller utvecklingen av och tillfrisknandet från ett substansberoende. Huvudresultatet visar att fri vilja är av betydelse i alla stadier av ett substansberoende. Studien tyder på att diskursen kring frivillighet och beroende torde blir mer nyanserad och att beroendeforskningen torde se beroende på ett spektrum. Studien konstaterar också att klienter är lättinfluerade av behandlare och därför bör samtal om sjukdom kontra fri vilja hanteras försiktigt av behandlaren i klientmöten. Socialarbetare som arbetar med beroende bör kritiskt granska sin egen ståndpunkt gällande beroendets frivillighet, inklusive moraliskt ansvar. Förslagsvis bör framtida forskning fortsätta att utveckla screeningmetoder för att bättre kartlägga motivationsnivån hos klienter och för att hitta den bästa behandlingsplanen för varje individ.

Thesis--University of Oklahoma. / Bibliography: leaves 53-55.

Diss. (sammanfattning) Stockholm : Karolinska institutet, 2010.

<p>Увод: мултипла склероза (МС) је хронична, неуродегенеративна и аутоимуна болест у чијем дијагностиковању прегlед магнетном резонанцом (МР) има важну улогу.Утврђено је да МР параметри (повећање броја активних плакова и повећање укупном волумена Т2W лезија) дају само ограничене информације о природи и степену промена захваћеног ткива ЦНС, те не могу бити поуздани предиктори у процени развоја болести и клиничког исхода. Циљ: утврђивање применом PD секвенце, МР морфолошке параметре иницијално детектованих акутних плакова МС. Процена постојања разлике утврђених МР&nbsp; морфолошких параметара акутних плакова између испитаника са позитивним клиничким исходом болести у односу на испитанике са негативним клиничким исходом болести. Утврђивање применом PD секвенце, на сукцесивним МР праћењима у току краткорочног и дугорочног МР праћења, промене МР морфолошких параметара. Процена постојања разлике у промени МР морфологије акутних плакова МС у току краткорочног и дугорочног МР праћења између испитаника са позитивним клиничким исходом болести у односу на испитанике са негативним клиничким исходом болести. Материјал и методе: истраживање је било организовано као ретроспективно-проспективна студија и њиме је било обухваћено 29 испитаника ( 21 особа женског пола, 8 особа мушког пола; просечне старости 38.86 година; просечнедужине трајања болести 5.75 година) са РРМС, дијагностикованих и лечених униформним&nbsp; имуномодулаторним протоколом у трајању од 24 месеца почевши од иницијалног прегледа, у периоду од 2011. до 2016. Године. Свим испитаницима, непосредно по неуролошком прегледу, начињена су стандардна МР снимања главе апаратом јачине магнетног поља 3Т (General Electric, Signa HDxt 3Т, Милвоки, САД) коришћењем 8HR BRAIN калема за главу и применом стандардизованог МР протокола за снимање ендокранијума оболелих од МС. Сваки испитаник је урадио најмање три контролна прегледа поред иницијалног ). Проспективни део студије је обављен током 2016. године, упућивањем испитаника на завршну клиничко-радиолошку процену (неуролошки преглед и МР снимање главе). Испитивану групу сачињавало је 249 акутних плакова демијелинизације детектованих на МР снимцима начињеним у ретроспективном делу студије. Анализом PD секвенцe код испитаника евидентирано је присуство хиперинтензних демијелинационих лезија, након чега су на основу постојања интралезионог постконтрастног појачања интензитета сигнала означене лезије са знацима акутне инфламације. Мануелним путем су одређивани анатомски параметри лезија (локализација, артеријски и венски слив) као и морфолошки параметри лезија (димензије, површина и интензитет сигнала) на аксијалним пре и постконтрастним T1W скенограмима и PD скенограмима. У зависности од типа постконтрастног појачања интензитета сигнала (ПКПС) акутни плакови су груписани у три групе: а) акутни плакови са тачкастим-ексцентричним ПКПС б) акутни плакови са хомогеним ПКПС, и в) акутни плакови са прстенастим типом ПКПС. За сваку од њих евалуирана је морфологија на PD секвенцама: облик плака, дијаметри, површина, хомогеност лезије и интензитет сигнала. Поређењем морфолошких карактеристика на сукцесивним контролним МР снимањима испитивана је динамика промене МР одлика све три дефинисане групе плакова на Т1 преконтрастном и постконтрастном секвенцом као и на PD секвенци. Добијене морфолошке МР карактеристике и динамика њихове промене у времену праћења упоређивани су са клинички детерминисаним параметрима неуролошког исхода (степеном функционалне онеспособљености изражене ЕDSS скалом и брзином прогресије болести изражене МSSS скором). Испитаницима са повољним клиничким исходом болести сматрали су се они којима је вредност EDSS и MSSS у време завршног МР прегледа била иста или мања у односу на иницијални преглед, односно испитаницима са неповољним клиничким исходом болести сматрали су се они код којих су вредности EDSS и MSSS биле веће на завршном прегледу у односу на иницијални преглед. Резултати: од укупног броја приказаних акутних лезија половна је имала хомоген, 30% тачкасто-ексцентрични, а 20% прстенаст облик. Највеће дијаметре и површину на аксијалним PD скенграмима имале су прстенасте, а најмање хомогене лезије. Између свих група лезија постоји статистички значајна разлика. Такође, поређењем интензитета сигнала лезија утврђено је да највећу вредност имају прстенасти, а најмању тачкасто-ексцентрични плакови. Статистички значајна разлика по интензитету сигнала постоји између прстенастих плакова и остале две групе, а између тачкасто-ексцентричних и хомогених облика плакова разлика није&nbsp; статистички значајна. Анализом МР параметара иницијално детектованих акутних плакова код испитаника са позитивним и негативним клиничким током болести, нисмо добили статистички значајне разлике нити у јединственом узорку лезија нити између дефинисаних група лезија. Праћењем промена МР параметара током времена уочено је да се поједине лезије не прате до краја истраживања (нестају) и да је њихов проценат скоро једнак и у укупном броју лезија и у оквиру група облика и износи око 21%. Утврђено је и да постоји статистички значајна разлика у вредности површине нестајућих лезија у односу на перманентне. У групи перманентних плакова значајно више вредности ИС имају&nbsp; прстенасте лезије у односу на остала два облика као и у односу на сва три облика нестајућих плакова. Такође, у групи перманентних плакова, вредности површине су статистички значајне између сва три облика лезија, док у групи нестајућих плакова прстенасте лезије показују значајно већу површину у односу на остала два облика. Током времена долази до промене облика самих плакова као и флуктуација вредности МР параметара (површине и интензитета сигнала) на PD скенограмима. Праћењем промена на нативним Т1W скенограмима утврђена статистички значајна разлика између облика по настајању акутних и хроничних &bdquo;црних рупа&ldquo;. Статистичка анализа је показала да је промена вредности ИС плакова, на PD секвенци, током времена предиктор клиничког тока болести. Такође, анализа повезаности промена морфолошких параметара група акутних плакова према облику добијених применом PD секвенце током времена са клиничким параметрима болести показала је постојање статистички значајне разлике по интензитету сигнала за хомогене плакове током целог периода праћења за обаклиничка параметра, док је статистички значајна разлика по површини утврђена за хомогене плакове за период од 24 месеца код испитаника чији је исход тока болести одређен применом MSSS скора. Закључак: акутни плакови су у 91% локализовани супратенторијално, a у 9% случајева инфратенторијално. Супратенторијални плакови су скоро подједнако локализовани перивентрикуларно, субкортикално и у дубокој белој можданој маси. Највећи број сва три облика плака (54-60%) локализован је у територији коју иригира средња церебрална артерија (лат. arteria cerebri media, ACM). Истовремено, сва три облика акутног плака се у високом проценту (58-69%) налазе у регији која припада дубоком (медуларном) венском систему. Највеће просечне вредности дијаметара и површине има прстенаст, а најмање хомоген облик акутног плака. Између свих група облика постоји статистички значајна разлика. Такође, највећу просечну вредност интензитета сигнала на PD аксијалним скенограмима има прстенасти облик плакова и разлика је статистички значајна између прстенастих и остале две групе лезија. Проценат плакова који нестају током времена приближно је исти за све три групе облика плакова и креће се у распону од 20.5 до 23.9, просечно 21.3 процента за укупни број свих лезија. Површина нестајућих лезија статистички је значајно мања у односу на површину перманентних лезија, али без статистички значајне разлике у вредностима ИС. Вредности површине и ИС утичу на облик акутног плака. У групи перманентних плакова, вредности површине су статистички значајне између сва три облика лезија, док у групи нестајућих плакова прстенасте лезије показују значајно већу површину у односу на остала два облика.Током времена долази до промене облика самих плакова на PD скенограмима. Прстенасти плак има за 4,086 пута већу вероватноћу настанка акутне &bdquo;црне рупе&ldquo; у односу на хомогени плак, а тачкасто-ексцентрични за 1,49 пута у односу на такође хомогени плак. Акутни плакови вишег ИС и веће површине имају већу склоност ка настанку акутних &bdquo;црних рупа&ldquo; а касније и хроничних &bdquo;црних рупа&ldquo; при чему је вредност ИС предиктор настанка &bdquo;црних рупа&ldquo;. Анализом промене ИС јединственог узорка плакова у односу на позитиван и негативан клинички ток болести утврђен помоћу оба клиничка параметра посебно, утврдили смо да је смањење његове вредности током времена праћења предиктор позитивног тока болести за оба клиничка параметра. Мања вредност ИС код хомогеног плака може бити предиктор позитивног клиничког тока по оба клиничка параметра, док мања вредност површине хомогеног плака може бити предиктор позитивног клиничког тока одређен применом MSSS скора за период од 24 месеца у односу на иницијални преглед.</p> / <p>Uvod: multipla skleroza (MS) je hronična, neurodegenerativna i autoimuna bolest u čijem dijagnostikovanju pregled magnetnom rezonancom (MR) ima važnu ulogu.Utvrđeno je da MR parametri (povećanje broja aktivnih plakova i povećanje ukupnom volumena T2W lezija) daju samo ograničene informacije o prirodi i stepenu promena zahvaćenog tkiva CNS, te ne mogu biti pouzdani prediktori u proceni razvoja bolesti i kliničkog ishoda. Cilj: utvrđivanje primenom PD sekvence, MR morfološke parametre inicijalno detektovanih akutnih plakova MS. Procena postojanja razlike utvrđenih MR&nbsp; morfoloških parametara akutnih plakova između ispitanika sa pozitivnim kliničkim ishodom bolesti u odnosu na ispitanike sa negativnim kliničkim ishodom bolesti. Utvrđivanje primenom PD sekvence, na sukcesivnim MR praćenjima u toku kratkoročnog i dugoročnog MR praćenja, promene MR morfoloških parametara. Procena postojanja razlike u promeni MR morfologije akutnih plakova MS u toku kratkoročnog i dugoročnog MR praćenja između ispitanika sa pozitivnim kliničkim ishodom bolesti u odnosu na ispitanike sa negativnim kliničkim ishodom bolesti. Materijal i metode: istraživanje je bilo organizovano kao retrospektivno-prospektivna studija i njime je bilo obuhvaćeno 29 ispitanika ( 21 osoba ženskog pola, 8 osoba muškog pola; prosečne starosti 38.86 godina; prosečnedužine trajanja bolesti 5.75 godina) sa RRMS, dijagnostikovanih i lečenih uniformnim&nbsp; imunomodulatornim protokolom u trajanju od 24 meseca počevši od inicijalnog pregleda, u periodu od 2011. do 2016. Godine. Svim ispitanicima, neposredno po neurološkom pregledu, načinjena su standardna MR snimanja glave aparatom jačine magnetnog polja 3T (General Electric, Signa HDxt 3T, Milvoki, SAD) korišćenjem 8HR BRAIN kalema za glavu i primenom standardizovanog MR protokola za snimanje endokranijuma obolelih od MS. Svaki ispitanik je uradio najmanje tri kontrolna pregleda pored inicijalnog ). Prospektivni deo studije je obavljen tokom 2016. godine, upućivanjem ispitanika na završnu kliničko-radiološku procenu (neurološki pregled i MR snimanje glave). Ispitivanu grupu sačinjavalo je 249 akutnih plakova demijelinizacije detektovanih na MR snimcima načinjenim u retrospektivnom delu studije. Analizom PD sekvence kod ispitanika evidentirano je prisustvo hiperintenznih demijelinacionih lezija, nakon čega su na osnovu postojanja intralezionog postkontrastnog pojačanja intenziteta signala označene lezije sa znacima akutne inflamacije. Manuelnim putem su određivani anatomski parametri lezija (lokalizacija, arterijski i venski sliv) kao i morfološki parametri lezija (dimenzije, površina i intenzitet signala) na aksijalnim pre i postkontrastnim T1W skenogramima i PD skenogramima. U zavisnosti od tipa postkontrastnog pojačanja intenziteta signala (PKPS) akutni plakovi su grupisani u tri grupe: a) akutni plakovi sa tačkastim-ekscentričnim PKPS b) akutni plakovi sa homogenim PKPS, i v) akutni plakovi sa prstenastim tipom PKPS. Za svaku od njih evaluirana je morfologija na PD sekvencama: oblik plaka, dijametri, površina, homogenost lezije i intenzitet signala. Poređenjem morfoloških karakteristika na sukcesivnim kontrolnim MR snimanjima ispitivana je dinamika promene MR odlika sve tri definisane grupe plakova na T1 prekontrastnom i postkontrastnom sekvencom kao i na PD sekvenci. Dobijene morfološke MR karakteristike i dinamika njihove promene u vremenu praćenja upoređivani su sa klinički determinisanim parametrima neurološkog ishoda (stepenom funkcionalne onesposobljenosti izražene EDSS skalom i brzinom progresije bolesti izražene MSSS skorom). Ispitanicima sa povoljnim kliničkim ishodom bolesti smatrali su se oni kojima je vrednost EDSS i MSSS u vreme završnog MR pregleda bila ista ili manja u odnosu na inicijalni pregled, odnosno ispitanicima sa nepovoljnim kliničkim ishodom bolesti smatrali su se oni kod kojih su vrednosti EDSS i MSSS bile veće na završnom pregledu u odnosu na inicijalni pregled. Rezultati: od ukupnog broja prikazanih akutnih lezija polovna je imala homogen, 30% tačkasto-ekscentrični, a 20% prstenast oblik. Najveće dijametre i površinu na aksijalnim PD skengramima imale su prstenaste, a najmanje homogene lezije. Između svih grupa lezija postoji statistički značajna razlika. Takođe, poređenjem intenziteta signala lezija utvrđeno je da najveću vrednost imaju prstenasti, a najmanju tačkasto-ekscentrični plakovi. Statistički značajna razlika po intenzitetu signala postoji između prstenastih plakova i ostale dve grupe, a između tačkasto-ekscentričnih i homogenih oblika plakova razlika nije&nbsp; statistički značajna. Analizom MR parametara inicijalno detektovanih akutnih plakova kod ispitanika sa pozitivnim i negativnim kliničkim tokom bolesti, nismo dobili statistički značajne razlike niti u jedinstvenom uzorku lezija niti između definisanih grupa lezija. Praćenjem promena MR parametara tokom vremena uočeno je da se pojedine lezije ne prate do kraja istraživanja (nestaju) i da je njihov procenat skoro jednak i u ukupnom broju lezija i u okviru grupa oblika i iznosi oko 21%. Utvrđeno je i da postoji statistički značajna razlika u vrednosti površine nestajućih lezija u odnosu na permanentne. U grupi permanentnih plakova značajno više vrednosti IS imaju&nbsp; prstenaste lezije u odnosu na ostala dva oblika kao i u odnosu na sva tri oblika nestajućih plakova. Takođe, u grupi permanentnih plakova, vrednosti površine su statistički značajne između sva tri oblika lezija, dok u grupi nestajućih plakova prstenaste lezije pokazuju značajno veću površinu u odnosu na ostala dva oblika. Tokom vremena dolazi do promene oblika samih plakova kao i fluktuacija vrednosti MR parametara (površine i intenziteta signala) na PD skenogramima. Praćenjem promena na nativnim T1W skenogramima utvrđena statistički značajna razlika između oblika po nastajanju akutnih i hroničnih &bdquo;crnih rupa&ldquo;. Statistička analiza je pokazala da je promena vrednosti IS plakova, na PD sekvenci, tokom vremena prediktor kliničkog toka bolesti. Takođe, analiza povezanosti promena morfoloških parametara grupa akutnih plakova prema obliku dobijenih primenom PD sekvence tokom vremena sa kliničkim parametrima bolesti pokazala je postojanje statistički značajne razlike po intenzitetu signala za homogene plakove tokom celog perioda praćenja za obaklinička parametra, dok je statistički značajna razlika po površini utvrđena za homogene plakove za period od 24 meseca kod ispitanika čiji je ishod toka bolesti određen primenom MSSS skora. Zaključak: akutni plakovi su u 91% lokalizovani supratentorijalno, a u 9% slučajeva infratentorijalno. Supratentorijalni plakovi su skoro podjednako lokalizovani periventrikularno, subkortikalno i u dubokoj beloj moždanoj masi. Najveći broj sva tri oblika plaka (54-60%) lokalizovan je u teritoriji koju irigira srednja cerebralna arterija (lat. arteria cerebri media, ACM). Istovremeno, sva tri oblika akutnog plaka se u visokom procentu (58-69%) nalaze u regiji koja pripada dubokom (medularnom) venskom sistemu. Najveće prosečne vrednosti dijametara i površine ima prstenast, a najmanje homogen oblik akutnog plaka. Između svih grupa oblika postoji statistički značajna razlika. Takođe, najveću prosečnu vrednost intenziteta signala na PD aksijalnim skenogramima ima prstenasti oblik plakova i razlika je statistički značajna između prstenastih i ostale dve grupe lezija. Procenat plakova koji nestaju tokom vremena približno je isti za sve tri grupe oblika plakova i kreće se u rasponu od 20.5 do 23.9, prosečno 21.3 procenta za ukupni broj svih lezija. Površina nestajućih lezija statistički je značajno manja u odnosu na površinu permanentnih lezija, ali bez statistički značajne razlike u vrednostima IS. Vrednosti površine i IS utiču na oblik akutnog plaka. U grupi permanentnih plakova, vrednosti površine su statistički značajne između sva tri oblika lezija, dok u grupi nestajućih plakova prstenaste lezije pokazuju značajno veću površinu u odnosu na ostala dva oblika.Tokom vremena dolazi do promene oblika samih plakova na PD skenogramima. Prstenasti plak ima za 4,086 puta veću verovatnoću nastanka akutne &bdquo;crne rupe&ldquo; u odnosu na homogeni plak, a tačkasto-ekscentrični za 1,49 puta u odnosu na takođe homogeni plak. Akutni plakovi višeg IS i veće površine imaju veću sklonost ka nastanku akutnih &bdquo;crnih rupa&ldquo; a kasnije i hroničnih &bdquo;crnih rupa&ldquo; pri čemu je vrednost IS prediktor nastanka &bdquo;crnih rupa&ldquo;. Analizom promene IS jedinstvenog uzorka plakova u odnosu na pozitivan i negativan klinički tok bolesti utvrđen pomoću oba klinička parametra posebno, utvrdili smo da je smanjenje njegove vrednosti tokom vremena praćenja prediktor pozitivnog toka bolesti za oba klinička parametra. Manja vrednost IS kod homogenog plaka može biti prediktor pozitivnog kliničkog toka po oba klinička parametra, dok manja vrednost površine homogenog plaka može biti prediktor pozitivnog kliničkog toka određen primenom MSSS skora za period od 24 meseca u odnosu na inicijalni pregled.</p> / <p>Introduction: multiple sclerosis (MS) is a chronic, neurodegenerative and autoimmune disease. Magnetic resonance (MR) has an important role in its diagnosis. It was found that MR parameters (increase in the number of active plaques and increase of the total volume of T2W lesions) provide only limited information about the nature and degree of change in the affected tissues of the CNS, and cannot be reliable predictors in assessing the development of the disease and clinical outcome. Objectives: determining the MR morphological parameters of initially detected acute MS plaques using the PDsequence. Assessing the differences of identified MR morphological parameters of acute plaques in patients with positive clinical outcome of the disease compared to those with a negative clinical outcome of the disease. Determining the changes in MR morphological parameters using PD sequence in successive MR during the short and long-term monitoring. Evaluating the differences in the change of MR morphology of acute MS plaques in the short and long-term MR monitoring in patients with positive clinical outcome of the disease compared to those with a negative clinical outcome of the disease. Material and methods: the survey was organized as a retrospective prospective study and it covered 29 subjects with RRMS (21 females, 8 males; average age 38.86 years; average disease duration 5.75 years), diagnosed and treated with uniform immunomodulatory protocol for 24 months starting from the initial check up, from 2011 to 2016. Immediately after neurological&nbsp; examination all patients were subjected to standard head MRI using a machine with magnetic field strength 3T (General Electric Signa HDxT 3T, Milwaukee, USA) with 8GB BRAIN head coil, under the standardized MRI protocol for endocranial recording of MS patients. Each patient was subjected to at least three control checkups after the initial one). The prospective part of the study was conducted during 2016. Patients were sent to the final clinical and radiological assessment (neurological examination and MRI of the head). The study group consisted of 249 acute demyelinating plaques detected on MR images obtained in the retrospective part of the&nbsp; study. Analysis of PD sequences in subjects showed the presence of hyperintense demyelinating lesions. After that lesions with the signs of acute inflammation were marked on the basis of the existence of intralesional post contrast signal intensity enhancement. Anatomical lesion parameters (localization, arterial and venous confluence) as well as morphological lesion parameters (dimensions, area and intensity of the signal) were determined manually using the axial pre and post contrast T1W scans and PD scans. Depending on the post contrast signal intensity enhancement type (PKPS) acute plaques were grouped into three groups: a) acute plaques with patchy-eccentric PKPS, b) acute plaques with homogeneous PKPS, and c) acute plaques with ring shaped PKPS. For each of them morphology was evaluated on PD sequences: plaque shape, diameters, size, lesion homogeneity and signal intensity. Comparing the morphological characteristics on the successive control MR recordings we investigated the dynamics of change in MR characteristics of the three plaque groups using pre and post contrast T1 sequence as well as the PD sequence. Morphological MR characteristics and dynamics of their changes obtained in the monitoring period were compared with clinical parameters of neurological outcomes (degree of functional disability expressed with EDSS scale and rate of disease progression expressed with MSSS score). Subjects with a positive clinical outcome of the disease were considered those whose EDSS and MSSS values during the final MR examination were the same or lower than during the initial checkup, and subjects with a negative clinical&nbsp; outcome of the disease were those whose EDSS and MSSS values were higher in the final examination compared to the initial checkup. Results: out of the total number of the presented acute lesions one half was homogeneous, 30% patchy-eccentric, and 20% ring shaped. On the axial PD scans the largest in diameter and the surface were the ring shaped, and the smallest were the homogeneous lesions. Among all groups of lesions there is a statistically significant difference. Likewise, when comparing the signal intensity it was found that the highest volumes have ring shaped lesions, and the lowest patchy-eccentric plaques. There is a statistically significant difference in the signal intensity between ring shaped plaques and the other two groups, but there is no statistically significant difference between patchy-eccentric and homogeneous plaques. The analysis of MR parameters of initially detected acute plaques in patients with positive and negative clinical course of the disease did not result in statistically significant differences either in a lesion sample or among the groups of lesions. Monitoring the changes in MR parameters over time it was observed that some lesions are not monitored to the end of the study (they disappear). Also, their percentage is almost the same, in the total number of lesions as well as within form groups and is about 21%. It has been found that there is a statistically significant difference in the value of the area of diminishing lesions compared to the permanent ones. In the group of permanent plaques ring shaped lesions have significantly higher IS values in comparison to the other two forms, as well as in comparison to all three forms of diminishing plaques. Also, in the group of permanent plaques, the area values are statistically significant among all three types of lesions, and in the group of diminishing plaques ring shaped lesions show a significantly larger area compared to the other two forms. Over time there is a change in the plaque form as well as the fluctuation of the MR parameter values (area and signal intensity) on PD scans. Monitoring the changes on the native T1W scans we detected a statistically significant difference among the shapes in formation of acute and chronic &quot;black holes&quot;. A statistical analysis showed that the change in the IS plaque values, on the PD sequence, over time represents a predictor of a clinical course of the disease. Also, analysis of the connection of the changes in morphological parameters of the acute plaque groups according to shape obtained by PD sequence over time with clinical parameters of the disease showed a statistically significant difference in the signal intensity for homogeneous plaques throughout the entire period of monitoring for both clinical parameters. A statistically significant difference in the area was determined for homogeneous plaques for a period of 24 months in subjects whose outcome of the disease was determined by the MSSS score. Conclusion: in 91% of the cases acute plaques are supratentorial, and in 9% they are infratentorial. Supratentorial plaques are almost equally periventricular, subcortical and deep in the white brain mass. The largest number of all three plaque forms (54-60%) is localized in the territory irrigated by medium cerebral artery (lat. Arteria cerebri media, ACM). At the same time, all three forms of acute plaques are, in high percentage (58-69%), located in the area of deep (medullary) vein system. Ring shaped acute plaque has the highest average diameter and area values, and the homogeneous one has the lowest values. There is a statistically significant difference among all form groups. Also, ring shaped plaques have the highest average value of the signal intensity on PD axial scans and there is a statistically significant difference between the ring shaped and the other two groups of&nbsp; lesions. The percentage of plaques that diminish over time is about the same for all three plaque form groups and it ranges from 20.5 to 23.9, in average 21.3 percent for the total number of lesions. The area of diminishing lesions is statistically significantly smaller compared to the area of permanent lesions, but there are no statistically significant differences in the values of IS. The area and IS values affect the acute plaque shape, but do not affect the process of the plaque diminishing. In the group of permanent plaques, the area values are statistically significant for all three types of lesions. In the group of diminishing plaques ring shaped lesions show a significantly larger area than the other two forms. Over time there is a change in the form of plaques on PD scans. There is a 4,086 times greater expectancy of acute &quot;black hole&quot; occurrence in the ring shaped plaque in comparison to the homogeneous one, and in the patchy-eccentric plaque 1.49 times compared to the homogeneous one. Acute plaques with higher IS and larger areas have a greater tendency to occurrence of acute &quot;black holes&quot; and later chronic &quot;black holes&quot; and the IS value is a predictor of the &quot;black hole&quot; occurrence. Analyzing the changes in IS in a plaque sample in connection to positive and negative clinical course of the disease determined by both clinical parameters, we have found that the reduction of its value during the monitoring period represents a predictor for a positive disease course for both clinical parameters. The lower IS value of homogeneous plaque can be a predictor of positive clinical course by both clinical parameters, and a lower area value of a homogeneous plaque can be a predictor of positive clinical course determined by MSSS score for a period of 24 months from the initial checkup.</p>