Vicente do Salvador's well-known chronicle História do Brasil has often been studied as a source for Portuguese struggle to maintain the possession of Brazil in the 16th and early 17th century. This thesis, however, uses the chronicle to describe and analyze means of construction of the "Indians", indigenous stereotypes and therefore particular Portuguese identity as understood by a Franciscan author. In its core lies question of the designed and imagined contrasts between the white, Portuguese religious friar and a dark-skinned, pagan and barbarous heathen as formulated in the terms of a concrete 17th century perspective but provided with comparative context. Understood in the terms of historical anthropology research, História do Brasil needs to be recognized as a principal Franciscan source that could potentially counter overall dependence on the Jesuit literature to study colonial Brazil. Keywords Brazil. Colonialism. Franciscans. Identity. Otherness.

<p>Uloga žena u postkolonijalnoj književnosti<br />prilično je složena: svojim delima one dovode u<br />pitanje kako imperijalni tako i patrijarhalni<br />sistem vrednosti i viziju sveta. Kako je iskustvo<br />žena u patrijarhatu umnogome nalik iskustvu<br />kolonizovanog subjekta, i postkolonijalna i<br />feministička teorija bave se sličnim pitanjima,<br />pre svega razobličavanjem mehanizama kojima<br />se žena i kolonizovani konstrui&scaron;u kao inferiorni<br />Drugi. Obe teorije bave se pitanjem<br />reprezentacije kao ključnog fenomena u<br />formiranju identiteta, kao i idejom vraćanja<br />glasa marginalizovanima i ućutkanima. Cilj ove<br />studije je da ukaže na način na koji su<br />književnice poreklom iz biv&scaron;ih kolonija<br />doživele lik žene u književnosti XIX i XX veka,<br />kao i na ulogu književnosti, posebno evropskih<br />klasika, u formiranju ženskog subjektiviteta. Od<br />posebnog značaja je i razmatranje iskustva<br />dvostruke kolonizacije žena koje u<br />postkolonijalnom svetu postaju žrtve kako<br />kolonijalne, tako i rodne represije. Džin Ris,<br />Doris Lesing, Džamejka Kinkejd, Arundati Roj,<br />Ivon Vera i Đampa Lahiri razbijaju mitove o<br />ženskom identitetu i progovaraju o ropskom<br />karakteru nametnutih stereotipa o majčinstvu,<br />ženskom telu i seksualnosti, o polu, rasnoj i<br />klasnoj pripadnosti, kao i o značajnim<br />aspektima dru&scaron;tveno-političke realnosti<br />postkolonijalnog sveta. Razlike u njihovoj<br />nacionalnoj, klasnoj i rasnoj pripadnosti<br />omogućavaju &scaron;iroku analizu dru&scaron;tvenopolitičkog<br />miljea postkolonijalnih dru&scaron;tava i<br />uloge koju ta dru&scaron;tva namenjuju ženi.</p> / <p>Uloga žena u postkolonijalnoj književnosti<br />prilično je složena: svojim delima one dovode u<br />pitanje kako imperijalni tako i patrijarhalni<br />sistem vrednosti i viziju sveta. Kako je iskustvo<br />žena u patrijarhatu umnogome nalik iskustvu<br />kolonizovanog subjekta, i postkolonijalna i<br />feministička teorija bave se sličnim pitanjima,<br />pre svega razobličavanjem mehanizama kojima<br />se žena i kolonizovani konstrui&scaron;u kao inferiorni<br />Drugi. Obe teorije bave se pitanjem<br />reprezentacije kao ključnog fenomena u<br />formiranju identiteta, kao i idejom vraćanja<br />glasa marginalizovanima i ućutkanima. Cilj ove<br />studije je da ukaže na način na koji su<br />književnice poreklom iz biv&scaron;ih kolonija<br />doživele lik žene u književnosti XIX i XX veka,<br />kao i na ulogu književnosti, posebno evropskih<br />klasika, u formiranju ženskog subjektiviteta. Od<br />posebnog značaja je i razmatranje iskustva<br />dvostruke kolonizacije žena koje u<br />postkolonijalnom svetu postaju žrtve kako<br />kolonijalne, tako i rodne represije. Džin Ris,<br />Doris Lesing, Džamejka Kinkejd, Arundati Roj,<br />Ivon Vera i Đampa Lahiri razbijaju mitove o<br />ženskom identitetu i progovaraju o ropskom<br />karakteru nametnutih stereotipa o majčinstvu,<br />ženskom telu i seksualnosti, o polu, rasnoj i<br />klasnoj pripadnosti, kao i o značajnim<br />aspektima dru&scaron;tveno-političke realnosti<br />postkolonijalnog sveta. Razlike u njihovoj<br />nacionalnoj, klasnoj i rasnoj pripadnosti<br />omogućavaju &scaron;iroku analizu dru&scaron;tvenopolitičkog<br />milјea postkolonijalnih dru&scaron;tava i<br />uloge koju ta dru&scaron;tva namenjuju ženi.</p>

La recherche proposée mène une analyse des processus de mondialisation qui intéressent la ville de Tanger et des conséquentes luttes de femmes des quartiers populaires contre les effets du développement néo-libéral sur le territoire. À partir d'une dimension internationale, liée spécifiquement aux discours sur la constitution de la macro-région méditerranéenne, j’insiste sur la manière dont les politiques de privatisation et d'accaparement des IDE Investissements Directs Étrangers ont produit des conséquences importantes surtout dans la région du Nord. Au nom de la politique de régionalisation et à la lumière du rôle central reconnu désormais à la géographie méditerranéenne, la région nord est le territoire où les plans méditerranéens se mettent en place: des nombreuses zones franches et industrielles ont vu le jour et par conséquent une forte migration des campagnes vers les villes a créé une urbanisation toujours croissante. La recherche ethnographique a été développée à Tanja, le principal centre urbain de la région nord, où une série de luttes populaires à grande participation féminine a eu lieu. Je les analyse en les contextualisant avec les projets de développement qui intéressent la zone. A l’aide d’une observation participante et d’une série d’interviews individuelles et de groupes, j’indique des parcours de réflexion autour de certains axes thématiques, tels que l'autorité, la protestation, la façon de traverser l’espace. La dernière partie consiste dans l’application de la méthode déconstructionniste sur un signifiant spécifique qui ressort, même si situé différemment, des récits des femmes interviewées: la maison. / Here proposed un analysis of the development projects concerning the city of Tangier and the struggles of the women living in the popular zones.Starting from an international dimension, which is particularly related to the construction of the Mediterranean region, I underline how the privatization processes and the FDI Foreign Direct Investments grabbing, produced deep consequences especially in the Northern region of Morocco. Connecting to the regionalization process and the central role of the Mediterranean geography, the region is the territory for the implementation of Mediterranean projects: installation of industrial and free zones that produces the increase of the internal migration (from countryside to city) with the consequent progressive urbanization of the region.The ethnographic research took place in Tanja, the main urban centre of the North where different popular fights, with a predominant women’s participation, occur. The narration of these struggles is in a constant dialogue with insights on some specific development projects Some lines of thought around thematic aces like authority, protest and space crossing are identified through a methodology of participant observation and several semi-structured interviews with the women implicated in the struggles.The last part of the work consist in applying the deconstructionist method to a specific signifier: the home.

Die zwanzig ausdrucksstärksten Ergebnisse des Wettbewerbs Stadtgeschichte_n anlässlich des 875-jährigen Stadtjubiläums von Chemnitz. / The twenty best results of the competition Stadtgeschichte_n [stories of town] on the occasion of the 875th anniversary of Chemnitz.

No description available.