<p>УВОД: Нeпрaвилнa исхрaнa и нeдoвoљнa физичкa aктивнoст припaдajу групи нajзнaчajниjих здрaвствeнo-ризичних пoнaшaњa шкoлскe дeцe. Незадовољавајући трендови стања ухрањености и физичке активности деце школског узраста у Србији намећу потребу креирања и евалуације програма за унапређење исхране и физичке активности деце. Према искуствима других земаља, најефективнији програми унапређења исхране и физичке активности деце су програми који комбинују учење кроз наставни програм и утицај на родитеље или школску средину. Унапређење исхране и физичке активности у школама у Србиjи спрoвoди сe углaвнoм крoз краткотрајне кампање, промоције правилне исхране и физичке активности чији резултати нису евалуирани. У образовном систему Р. Србије не придаје се довољно значаја садржајима везаним за правилну исхрану и физичку активност у највећој мери због оптерећења наставника и ученика другим наставним предметима и садржајима. Интегрисана едукације деце и родитеља прeдстaвљa jeдaн нaчин нa кojи сe мoжe oргaнизoвaти едукација о исхрани и физичкој активности у нижим рaзрeдимa oснoвнe шкoлe, бeз дoдaтнoг oптeрeћeњa учeникa и aнгaжoвaњa нaстaвникa. ЦИЉЕВИ: Циљеви овог рада били су да се утврди да ли интегрисана едукација деце о исхрани и физичкој активности може значајно да унапреди знање и навике деце везане за исхрану и физичку активност, те стање ухрањености деце узраста 7 до 10 година. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: У истрaживaњу су употребљене мeтoде eкспeримeнтa сa пaрaлeлним групaмa, дескриптивна и аналитичка метода. У истраживање су укључена деца узраста 7 до 10 година из две основне школе у Сомбору. Формирање узорка вршено је по принципу једнофазног кластер узорковања. Нeзaвисне вaриjaбле истраживања биле су едукација деце о исхрани и физичкој активности и едукација родитеља о исхрани и физичкој активности. Зависне варијабле истраживања чинили су: ниво знања дeцe o прaвилнoj исхрaни и физичкoj aктивнoсти, навике у исхрани, одлике породичне исхране, физичка активност, седентарно понашање и стaњe ухрaњeнoсти дeцe. Утврђивање навика у исхрани, стања физичке активности, стања ухрањености деце и одлика породичне исхране у експерименталној групи спроведено је пре (термин Т1) и по завршетку примене едукације деце и родитеља (термин Т2). Утврђивање нивоа знања о правилној исхрани и физичкој активности спроведено је пре (термин Т1), по завршетку (термин Т2) и два месеца после примене интегрисане едукације деце и родитеља (термин Т3). Утврђивање значајних разлика између Е и К групе у терминима Т1, Т2 и Т3 вршено је применом &chi;2 теста за категоријске податке, Mann Whitney U теста за нумеричке непараметријске варијабле односно t-теста за параметријске варијабле. Утврђивање значајних разлика унутар Е и К групе у одпносу на термине Т1 и Т2 односно Т2 и Т3 вршено је применом hi2 теста за категоријске податке, Вилкоксоновог теста за упарене непараметарске податке односно t-теста упарених узорака за параметријске податке. Евалуација је извршена у односу на пол и узрасне групе деце. РЕЗУЛТАТИ: У термину Т1 узорак је чинило укупно 167 испитаника (94 испитаника у Е-експерименталној групи, а 73 испитаника у К-контролној групи), док је у термину Т2 узорак чинило 177 испитаника (92 испитаника у Е-експерименталној групи, а 85 испитаника у К-контролној групи). У термину Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце првог разреда о улогама хране (T1=0,84; Т2=1,56; рТ1:Т2&lt;0,001), поступку прања руку (T1=0,28; Т2=1,85; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T2=2,12; Т3=3,10; рТ2:Т3=0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,58; Т2=2,66; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди физичких активности (T1=0,88; Т2=3,21; рТ1:Т2&lt;0,001) и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника (T1=1,14; Т2=1,98; рТ1:Т2=0,001). У Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце другог разреда о улогама хране (T1=1,25; Т2=1,71; рТ1:Т2=0,001), прању руку (T1=0,32; Т2=1,48; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T1=1,89; Т2=2,92; рТ1:Т2=0,004), пирамиди исхране (T1=2,46; Т2=3,89; рТ1:Т2&lt;0,001), штетности седентарног понашања (T1=0,42; Т2=1,04; рТ1:Т2&lt;0,001) и хранљивим својствима намирница (T1=0,52; Т2=0,73; рТ1:Т2=0,002). Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку (T1=0,47;Т2=1,88;рТ1:Т2&lt;0,001), систему органа за варење (T1=0,86; Т2=1,38; рТ1:Т2=0,019), сировинама и производима (T1=1,48; Т2=2,45; рТ1:Т2=0,001)., пирамиди исхране (T1=1,89; Т2=3,18; рТ1:Т2=0,007), хранљивим својствима намирница (T1=0,57; Т2=0,78; рТ1:Т2=0,021) и штетности седентарног понашања (T1=0,06; Т2=2,03; рТ1:Т2&lt;0,001), као и унапређењу способности примене знања о исхрани на састављање једноставног оброка (T1=0,82; Т2=1,80; рТ1:Т2=0,026), јеловника (T1=1,23; Т2=2,22; рТ1:Т2&lt;0,009) и решавање проблема гојазности деце (T1=0,21; Т2=3,00; рТ1:Т2&lt;0,001). У Т2 дошло је до значајног унапређења знања деце четвртог разреда о улогама хране (T1=2,75; Т2=4,93; рТ1:Т2&lt;0,001), прању руку (T1=0,70; Т2=1,57; рТ1:Т2&lt;0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,04; Т2=2,57; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди исхране (T1=3,08; Т2=3,69; рТ1:Т2&lt;0,001) и штетности седентарног понашања (T1=0,87; Т2=1,66; рТ1:Т2=0,023). У Т2 постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења (р=0,040), разумевања (р&lt;0,001), примене (р&lt;0,001), анализе (р&lt;0,001), синтезе (р=0,026) и евалуације (р&lt;0,001). У Т3 значајно је опало знање на нивоу памћења (р=0,016) и разумевања (р=0,029). У обе групе испитаника дошло је до значајног повећања конзумирања поврћа (Е:р&lt; 0,001; К:р= 0,016) у термину Т2. Само у Е групи дошло је до значајног повећања конзумирања воћа (Е:р&lt; 0,001; К: р= 0,440) и млека и млечних производа (Е:р=0,005; К:р=0,916) у Т2. Значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора (Е:р=0,005; К:р=0,782) и игрању на рачунару (Е:р=0,047; К:р=0,390) постигнуто је у експерименталној групи у Т2. Време проведено у умереним физичким активностима значајно се повећало у обе групе испитаника (Е:р&lt;0,001; К:р&lt;0,001), док је значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено само у експерименталној групи (Е:р=0,046; К:р=0,217) у Т2. после примене интегрисане едукације утврђени благи трендови промена стања ухрањености деце узраста 7 до 10 година и експерименталне и контролне групе. У Т1 утврђене су значајне разлике у слагању родитеља Е и К групе са ставом да правилна исхрана значи јести сву храну у одређеним количинама (р=0,014) и да деци треба забранити унос слаткиша и грицкалица (р=0,001), гледање телевизора и играње на рачунару (р=0,008). Значајне разлике у слагању родитеља обе групе са ставом да децу треба натерати да се баве спортом постојале су и у Т1(р=0,027) и у Т2 (р=0,016). Није утврђена статистички значајна разлика у дистрибуцији испитаника у односу на степен ухрањености у терминима Т1 и Т2 ни у Е групи (р=0.271) ни у К групи (р=0.534). ЗАКЉУЧЦИ: Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 7 година о улогама хране, поступку прања руку, пореклу производа, сезонској доступности воћа и поврћа, пирамиди физичких активности и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 8 година о улогама хране, систему органа за варење, прању руку, пореклу производа, пирамиди исхране, штетности седентарног понашања и хранљивим својствима намирница, као и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку, систему органа за варење, сировинама и производима, пирамиди исхране, хранљивим својствима намирница и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење способности деце узраста 9 година да примене знање о исхрани на састављање једноставног оброка, јеловника и решавање проблема гојазности деце. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 10 година о улогама хране, прању руку, сезонској доступности воћа и поврћа, хранљивим својствима намирница, пирамиди исхране и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења, разумевања, примене, анализе, синтезе и евалуације. Знање на нивоу памћења и разумевања нису били трајног карактера. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста уноса воћа, поврћа, млека и млечних производа у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора и игрању на рачунару код деце експерименталне групе узраста 7 до 10 година. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста времена проведеног у умереним физичким активностима у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено је у експерименталној групи деце узраста 9 до 10 година. Реализација програма интегрисане едукације родитеља била је успешна у развијању свести родитеља експерименталне групе о принципима правилне исхране и штетности седентарног понашања. Примена интегрисане едукације није имала значајан ефекат на стање ухрањености деце.</p> / <p>UVOD: Nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost pripadaju grupi najznačajnijih zdravstveno-rizičnih ponašanja školske dece. Nezadovoljavajući trendovi stanja uhranjenosti i fizičke aktivnosti dece školskog uzrasta u Srbiji nameću potrebu kreiranja i evaluacije programa za unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti dece. Prema iskustvima drugih zemalja, najefektivniji programi unapređenja ishrane i fizičke aktivnosti dece su programi koji kombinuju učenje kroz nastavni program i uticaj na roditelje ili školsku sredinu. Unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti u školama u Srbiji sprovodi se uglavnom kroz kratkotrajne kampanje, promocije pravilne ishrane i fizičke aktivnosti čiji rezultati nisu evaluirani. U obrazovnom sistemu R. Srbije ne pridaje se dovoljno značaja sadržajima vezanim za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost u najvećoj meri zbog opterećenja nastavnika i učenika drugim nastavnim predmetima i sadržajima. Integrisana edukacije dece i roditelja predstavlja jedan način na koji se može organizovati edukacija o ishrani i fizičkoj aktivnosti u nižim razredima osnovne škole, bez dodatnog opterećenja učenika i angažovanja nastavnika. CILJEVI: Ciljevi ovog rada bili su da se utvrdi da li integrisana edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti može značajno da unapredi znanje i navike dece vezane za ishranu i fizičku aktivnost, te stanje uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina. MATERIJAL I METODE: U istraživanju su upotrebljene metode eksperimenta sa paralelnim grupama, deskriptivna i analitička metoda. U istraživanje su uključena deca uzrasta 7 do 10 godina iz dve osnovne škole u Somboru. Formiranje uzorka vršeno je po principu jednofaznog klaster uzorkovanja. Nezavisne varijable istraživanja bile su edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti i edukacija roditelja o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Zavisne varijable istraživanja činili su: nivo znanja dece o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, navike u ishrani, odlike porodične ishrane, fizička aktivnost, sedentarno ponašanje i stanje uhranjenosti dece. Utvrđivanje navika u ishrani, stanja fizičke aktivnosti, stanja uhranjenosti dece i odlika porodične ishrane u eksperimentalnoj grupi sprovedeno je pre (termin T1) i po završetku primene edukacije dece i roditelja (termin T2). Utvrđivanje nivoa znanja o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti sprovedeno je pre (termin T1), po završetku (termin T2) i dva meseca posle primene integrisane edukacije dece i roditelja (termin T3). Utvrđivanje značajnih razlika između E i K grupe u terminima T1, T2 i T3 vršeno je primenom &chi;2 testa za kategorijske podatke, Mann Whitney U testa za numeričke neparametrijske varijable odnosno t-testa za parametrijske varijable. Utvrđivanje značajnih razlika unutar E i K grupe u odpnosu na termine T1 i T2 odnosno T2 i T3 vršeno je primenom hi2 testa za kategorijske podatke, Vilkoksonovog testa za uparene neparametarske podatke odnosno t-testa uparenih uzoraka za parametrijske podatke. Evaluacija je izvršena u odnosu na pol i uzrasne grupe dece. REZULTATI: U terminu T1 uzorak je činilo ukupno 167 ispitanika (94 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 73 ispitanika u K-kontrolnoj grupi), dok je u terminu T2 uzorak činilo 177 ispitanika (92 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 85 ispitanika u K-kontrolnoj grupi). U terminu T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece prvog razreda o ulogama hrane (T1=0,84; T2=1,56; rT1:T2&lt;0,001), postupku pranja ruku (T1=0,28; T2=1,85; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T2=2,12; T3=3,10; rT2:T3=0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,58; T2=2,66; rT1:T2&lt;0,001), piramidi fizičkih aktivnosti (T1=0,88; T2=3,21; rT1:T2&lt;0,001) i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika (T1=1,14; T2=1,98; rT1:T2=0,001). U T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece drugog razreda o ulogama hrane (T1=1,25; T2=1,71; rT1:T2=0,001), pranju ruku (T1=0,32; T2=1,48; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T1=1,89; T2=2,92; rT1:T2=0,004), piramidi ishrane (T1=2,46; T2=3,89; rT1:T2&lt;0,001), štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,42; T2=1,04; rT1:T2&lt;0,001) i hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,52; T2=0,73; rT1:T2=0,002). Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku (T1=0,47;T2=1,88;rT1:T2&lt;0,001), sistemu organa za varenje (T1=0,86; T2=1,38; rT1:T2=0,019), sirovinama i proizvodima (T1=1,48; T2=2,45; rT1:T2=0,001)., piramidi ishrane (T1=1,89; T2=3,18; rT1:T2=0,007), hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,57; T2=0,78; rT1:T2=0,021) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,06; T2=2,03; rT1:T2&lt;0,001), kao i unapređenju sposobnosti primene znanja o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka (T1=0,82; T2=1,80; rT1:T2=0,026), jelovnika (T1=1,23; T2=2,22; rT1:T2&lt;0,009) i rešavanje problema gojaznosti dece (T1=0,21; T2=3,00; rT1:T2&lt;0,001). U T2 došlo je do značajnog unapređenja znanja dece četvrtog razreda o ulogama hrane (T1=2,75; T2=4,93; rT1:T2&lt;0,001), pranju ruku (T1=0,70; T2=1,57; rT1:T2&lt;0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,04; T2=2,57; rT1:T2&lt;0,001), piramidi ishrane (T1=3,08; T2=3,69; rT1:T2&lt;0,001) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,87; T2=1,66; rT1:T2=0,023). U T2 postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja (r=0,040), razumevanja (r&lt;0,001), primene (r&lt;0,001), analize (r&lt;0,001), sinteze (r=0,026) i evaluacije (r&lt;0,001). U T3 značajno je opalo znanje na nivou pamćenja (r=0,016) i razumevanja (r=0,029). U obe grupe ispitanika došlo je do značajnog povećanja konzumiranja povrća (E:r&lt; 0,001; K:r= 0,016) u terminu T2. Samo u E grupi došlo je do značajnog povećanja konzumiranja voća (E:r&lt; 0,001; K: r= 0,440) i mleka i mlečnih proizvoda (E:r=0,005; K:r=0,916) u T2. Značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora (E:r=0,005; K:r=0,782) i igranju na računaru (E:r=0,047; K:r=0,390) postignuto je u eksperimentalnoj grupi u T2. Vreme provedeno u umerenim fizičkim aktivnostima značajno se povećalo u obe grupe ispitanika (E:r&lt;0,001; K:r&lt;0,001), dok je značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno samo u eksperimentalnoj grupi (E:r=0,046; K:r=0,217) u T2. posle primene integrisane edukacije utvrđeni blagi trendovi promena stanja uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina i eksperimentalne i kontrolne grupe. U T1 utvrđene su značajne razlike u slaganju roditelja E i K grupe sa stavom da pravilna ishrana znači jesti svu hranu u određenim količinama (r=0,014) i da deci treba zabraniti unos slatkiša i grickalica (r=0,001), gledanje televizora i igranje na računaru (r=0,008). Značajne razlike u slaganju roditelja obe grupe sa stavom da decu treba naterati da se bave sportom postojale su i u T1(r=0,027) i u T2 (r=0,016). Nije utvrđena statistički značajna razlika u distribuciji ispitanika u odnosu na stepen uhranjenosti u terminima T1 i T2 ni u E grupi (r=0.271) ni u K grupi (r=0.534). ZAKLJUČCI: Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 7 godina o ulogama hrane, postupku pranja ruku, poreklu proizvoda, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, piramidi fizičkih aktivnosti i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 8 godina o ulogama hrane, sistemu organa za varenje, pranju ruku, poreklu proizvoda, piramidi ishrane, štetnosti sedentarnog ponašanja i hranljivim svojstvima namirnica, kao i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku, sistemu organa za varenje, sirovinama i proizvodima, piramidi ishrane, hranljivim svojstvima namirnica i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje sposobnosti dece uzrasta 9 godina da primene znanje o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka, jelovnika i rešavanje problema gojaznosti dece. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 10 godina o ulogama hrane, pranju ruku, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, hranljivim svojstvima namirnica, piramidi ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja, razumevanja, primene, analize, sinteze i evaluacije. Znanje na nivou pamćenja i razumevanja nisu bili trajnog karaktera. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta unosa voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora i igranju na računaru kod dece eksperimentalne grupe uzrasta 7 do 10 godina. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta vremena provedenog u umerenim fizičkim aktivnostima u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno je u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 9 do 10 godina. Realizacija programa integrisane edukacije roditelja bila je uspešna u razvijanju svesti roditelja eksperimentalne grupe o principima pravilne ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primena integrisane edukacije nije imala značajan efekat na stanje uhranjenosti dece.</p> / <p>INTRODUCTION: Improper diet and lack of physical activity belonging to the group the most significant health risks behavior of school children. Current trends in nutritional status and physical activity of schoolchildren in Serbia impose the need for creating and evaluating programs to improve nutrition and physical activity of children. According to the experience of other countries, the most effective programs for the improvement of nutrition and physical activity of children are programs that combine learning across the curriculum and the impact on parents or the school environment. Programs for improving nutrition and physical activity in schools in Serbia are usually carried out through short-term campaigns whose results are not evaluated. Contents about nutrition and physical activity are not properly represented in the curriculum for elementary schools in Serbia partly due to the workload of teachers and students in other school subjects and contents. Integrated education of children and parents may be a solution for conducting nutrition and physical activity education in primary schools without the additional burden of engaging students and teachers. AIMS: Aims of this study were to determine whether integrated education of 7 to 10 year/old children may have significant influence on children`s knowledge about nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition and children`s nutritional status. MATERIAL AND METHODS: The study used experimental methods with parallel groups, descriptive and analytical methods. The study included children aged 7 to 10 years from two primary schools in Sombor. Single-phase cluster sampling was used to form sample. Independent research variables were nutrition and physical activity program education for children and nutrition and physical activity education program for parents. Dependent research variables were the level of knowledge about proper nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition, and nutritional status of children. Determining sohrani habits, physical activity status, nutritional status of children and the quality of family nutrition in the experimental group was carried out before (the term T1) and after application of educating children and parents (a term T2). Determining the level of knowledge about proper nutrition and physical activity was carried out before (term T1) at the end (term T2) and two months after the application of the integrated education of children and parents ( term T3). Determination of significant differences between the groups E and K in terms of T1, T2 and T3 was conducted using hi2 test for categorical variables, the Mann-Whitney U test for numerical non-parametric variables and t-tests for continuous variables. Determining significant differences within the group E and K in relation to the time slots T1 and T2 or T2 and T3 was performed using hi2 test for categorical variables, the Wilcoxon test for paired data for the non-parametric variables and t-test for paired samples for parametric data. The evaluation was made in relation to gender and age groups of children. RESULTS: In the term T1 total sample included 167 subjects (94 subjects in the experimental group E, and 73 subjects in the K-control group), while in the term T2 sample consisted of 177 subjects (92 subjects in the experimental group E and 85 respondents in K-the control group). Significant increase in the knowledge of 7 year-old children in the term T2 was achieved on the roles of food (T1 = 0.84, T2 = 1.56; T1: T2 &lt;0.001), hand washing (T1 = 0.28; T2 = 1.85; T1: T2 &lt;0.001), the origin of foods (T2 = 2.12; T3 = 3.10; pT2: T3 = 0,001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.58; T2 = 2.66; T1: T2 &lt;0.001), physical activity pyramid (T1 = 0.88; T2 = 3.21; T1: T2 &lt;0.001) and the ability to apply knowledge of nutrition to compose menus (T1 = 1.14; T2 = 1.98; T1: T2 = 0.001). Significant increase in knowledge of 8 year-old children was determined for the roles of the food (T1 = 1.25; T2 = 1.71; T1: T2 = 0.001), hand washing (T1 = 0.32; T2 = 1.48; T1: T2 &lt;0.001), the origin of food products (T1 = 1.89; T2 = 2.92; T1: T2 = 0.004), the food pyramid (T1 = 2.46, T2 = 3.89; T1: T2 &lt;0.001), harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.42, T2 = 1.04; T1: T2 &lt;0.001) and nutritional properties of foods (T1 = 0.52, T2 = 0.73; T1: T2 = 0.002). In the term T2 it was determined significant improvement of 9 year-old children`s knowledge of hand washing (T1 = 0.47, T2 = 1.88; T1: T2 &lt;0.001), digestive organ system (T1 = 0.86 ; T2 = 1.38; T1: T2 = 0.019), origins of food products (T1 =1.48; T2 = 2.45; T1: T2 = 0.001), the food pyramid (T1 = 1.89; T2 = 3 18; T1: T2 = 0.007), nutritional properties of foods (T1 = 0.57; T2 = 0.78; T1: T2 = 0.021) harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.06, T2 = 2.03; T1 T2 &lt;0.001), as well as improving the ability to apply knowledge of nutrition to assemble a simple meal (T1 = 0.82; T2 = 1.80; T1: T2 = 0.026), the menu for one day (T1 = 1.23; T2 = 2, 22; T1: T2 &lt;0.009) and to solve the problem of obesity in children (T1 = 0.21, T2 = 3.00; T1: T2 &lt;0.001). In the term T2 there was a significant improvement of the knowledge of 10 year-old children of the roles of food (T1=2.75; T2=4.93; T1:T2 &lt;0.001), hand washing (T1=0.70; T2=1.57; T1 T2&lt;0.001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.04; T2 = 2.57; T1: T2 &lt;0.001), the food pyramid (T1 = 3.08; T2 = 3.69; T1:T2 &lt;0.001) and harmfulness of sedentary behavior (T1=0.87; T2=1.66; T1:T2 p=0.023). Significant improvement of knowledge of 7 to 10 year-old children in the term T2 was determined at the level of memory (p=0.040), understanding (p &lt;0.001), application (p&lt;0.001), analysis (p&lt;0.001), synthesis (p=.026) and evaluation (p &lt;0.001). In the term T3 there was a significant decrease of knowledge at the level of memory (p=0.016) and understanding (p= 0.029). In both groups there was a significant increase in the consumption of vegetables (E: p &lt;0.001; K: p = 0.016) in the term T2. A significant increase in the consumption of fruit (E: p &lt;0.001; K: p = 0.440) and milk and dairy products (E: p = 0.005; K: p= 0.916) at T2 was determined only in experimental group. A significant reduction in the time spent watching television (E: p = 0.005; K: p = 0.782) and playing on the computer (E p=0.047; K: p= 0.390) was achieved in the experimental group in the term T2. The time spent in moderate physical activities significantly increased in both groups (E: p &lt;0.001; P: p &lt;0.001), while the time spent in intense physical activities significantly increased only in experimental group (E: p = 0.046; K: p= 0.217) in the term T2. There were found significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that proper nutrition means eating all foods in proper quantities (p=0.014), and that children should be prohibited to consume sweets (p= 0.001), watch television and play on the computer (p = 0.008) in the term T2. Significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that children should be forced to engage in sports were found in terms T1 (p=0.027) and T2 (p=0.016). There were not found significant changes in the nutritional status of children in experimental (p=0.271) and control groups (p=0.534) in the term T2. CONCLUSIONS: Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant increase in knowledge on health and safe food handling in 7 to 10 year-old children. Significant increase in knowledge on the roles of food was achieved in 7, 8 and 10 year-old children. Knowledge of the origin and types of food significantly increased in 7,8 and 9 year-old children. Knowledge of the seasonal availability of fruits and vegetables significantly improved in 7,9 and 10 year-old children. Significant improvement in knowledge on food pyramid, nutritional properties of foods and harmfulness of sedentary behavior was found in 8,9 and 10 year-old children. The ability to apply knowledge of nutrition to compose menus significantly improved in 7,8 and 9 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved 9 year-old children`s ability to apply knowledge of nutrition at solving the problem of obesity in children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved the knowledge of 7 to 10 year-old children at the level of memory, comprehension, application, analysis, synthesis and evaluation. Knowledge at the level of memory and understanding were not permanent. After the application of integrated nutrition and physical activity education, there was a significant increase in the intake of fruit, vegetables, milk and dairy products in the experimental group of 7 to 10 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant reduction in the time spent watching television and playing on the computer in the experimental group of 7 to 10 year-old children. After the application of integrated education, there was a significant increase in the time spent in moderate to intense physical activity in the experimental group of 7 to 10 year-old children.</p>

No description available.

The South African Department of Basic Education and Department of Higher Education and Training (2011a) made a call for the development of mathematics knowledge and practice standards in the foundation phase to serve as guidelines for the preparation of foundation phase teachers in the different higher education institutions. The purpose of the study in hand was to develop draft knowledge and practice standards in the number domain for the preparation of foundation phase teachers (referred to as mathematics knowledge and practice standards). These standards have to be refined and improved in further studies and should in the end serve as knowledge and practice standards for the preparation of foundation phase teachers in South Africa. Through a conceptual qualitative research methodology the researcher purposefully collected documents and analysed them through content analysis. The data-gathering process took place in three phases. During the first phase, policy documents with regard to general standards for teacher preparation, written school curriculum documents and mathematical standards for the preparation of foundation phase teachers in South Africa, the United States of America, Australia and the Netherlands were gathered. The second phase involved the purposeful gathering of articles, research reports and teacher preparation textbooks with regard to the preparation of foundation phase teachers to teach the number domain. During the first and second phases of data gathering, the documents were analysed according to mathematical knowledge for teaching as described by Ball, Thames and Phelps (2008) and the first draft of mathematical knowledge and practice standards was compiled. During the third data-gathering phase, critical evaluation reports were gathered from experts in the field of mathematics education (including researchers at universities and practising foundation phase teachers). The critical evaluation includes gaps/shortcomings in the draft mathematics knowledge and practice standards, as well as comments with regard to the clarity, applicability and functionality of the document. The draft mathematics knowledge and practice standards (MKPSs) for the preparation of foundation phase teachers include: Standard 1: Common content knowledge – The foundation phase teacher has a clear understanding of the common content knowledge of the number domain. Standard 2: Specialised content knowledge – The foundation phase teacher has a clear understanding of the specialised content of the number domain. Standard 3: Knowledge at the mathematical horizon – The foundation phase teacher understands how mathematical themes in the number domain relate to other themes in the different foundation phase year groups and in other phases. Standard 4: Knowledge of content and teaching – The foundation phase teacher is able to plan lessons and knows how to teach the number domain. Standard 5: Knowledge of content and learners – The foundation phase teacher knows the foundation phase learners and knows how they learn the number domain. Standard 6: Knowledge of content and the curriculum – The foundation phase teacher understands the South African school curriculum, as well as international trends in the school curriculum concerning the number domain. Those experts in the field of mathematics education in the foundation phase who participated in the study all indicated that the mathematics knowledge and practice standards in the number domain have the potential to boost the preparation of foundation phase teachers in South Africa. / MEd (Mathematics Education), North-West University, Potchefstroom Campus, 2014

Contexte : Un accès adéquat aux aliments sains dans les environnements résidentiels peut contribuer aux saines habitudes alimentaires. Un tel accès est d’autant plus important pour les personnes âgées, où les changements associés au vieillissement peuvent accentuer leur dépendance aux ressources disponibles dans le voisinage. Cependant, cette relation n’a pas encore été établie chez les aînés. Objectifs : La présente thèse vise à quantifier les associations entre l’environnement alimentaire local et les habitudes alimentaires de personnes âgées vivant à domicile en milieu urbain. La thèse s’est insérée dans un projet plus large qui a apparié les données provenant d’une cohorte d’aînés québécois vivant dans la région métropolitaine montréalaise avec des données provenant d’un système d’information géographique. Trois études répondent aux objectifs spécifiques suivants : (1) développer des indices relatifs de mixité alimentaire pour qualifier l’offre d’aliments sains dans les magasins d’alimentation et l’offre de restaurants situés dans les quartiers faisant partie du territoire à l’étude et en examiner la validité; (2) quantifier les associations entre la disponibilité relative de magasins d’alimentation et de restaurants près du domicile et les habitudes alimentaires des aînés; (3) examiner l’influence des connaissances subjectives en nutrition dans la relation entre l’environnement alimentaire près du domicile et les habitudes alimentaires chez les hommes et les femmes âgés. Méthodes : Le devis consiste en une analyse secondaire de données transversales provenant de trois sources : les données du cycle 1 pour 848 participants de l’Étude longitudinale québécoise « La nutrition comme déterminant d’un vieillissement réussi » (2003-2008), le Recensement de 2001 de Statistique Canada et un registre privé de commerces et services (2005), ces derniers regroupés dans un système d’information géographique nommé Mégaphone. Des analyses bivariées non paramétriques ont été appliquées pour répondre à l’objectif 1. Les associations entre l’exposition aux commerces alimentaires dans le voisinage et les habitudes alimentaires (objectif 2), ainsi que l’influence des connaissances subjectives en nutrition dans cette relation (objectif 3), ont été vérifiées au moyen d’analyses de régression linéaires. Résultats : Les analyses ont révélé trois résultats importants. Premièrement, l’utilisation d’indices relatifs pour caractériser l’offre alimentaire s’avère pertinente pour l’étude des habitudes alimentaires, plus particulièrement pour l’offre de restaurants-minute. Deuxièmement, l’omniprésence d’aspects défavorables dans l’environnement, caractérisé par une offre relativement plus élevée de restaurants-minute, semble nuire davantage aux saines habitudes alimentaires que la présence d’opportunités d’achats d’aliments sains dans les magasins d’alimentation. Troisièmement, un environnement alimentaire plus favorable aux saines habitudes pourrait réduire les écarts quant à la qualité de l’alimentation chez les femmes ayant de plus faibles connaissances subjectives en nutrition par rapport aux femmes mieux informées. Conclusion : Ces résultats mettent en relief la complexité des liens entre l’environnement local et l’alimentation. Dans l’éventualité où ces résultats seraient reproduits dans des recherches futures, des stratégies populationnelles visant à résoudre un déséquilibre entre l’accès aux sources d’aliments sains par rapport aux aliments peu nutritifs semblent prometteuses. / Context: Adequate access to healthful foods in residential environments may contribute to healthful dietary practices. Such access is important for older adults where changes associated with aging may accentuate their dependence on resources available in their residential neighborhood. However, this relationship has not been established for seniors. Objectives: This thesis aims to quantify associations between the local food environment and dietary patterns of independent urban-dwelling older adults. The thesis is part of a larger project involving the linkage of data from a cohort of Québec seniors living in the Montréal metropolitan area and data from a geographic information system. Three studies addressed the following specific objectives: (1) to develop relative indices of local-area food sources outlets to qualify stores potentially selling healthful foods and supply of restaurants in neighborhoods that were part of the study area, (2) to quantify associations between the relative availability of food stores and restaurants in residential area and dietary patterns of members of the cohort, (3) to examine the influence of subjective nutrition knowledge in the relationship between the residential food environment and dietary patterns among older men and women. Methods: Cross-sectional analysis of data from three different sources was performed: (1) person-level data on 848 participants from cycle 1 of the Québec Longitudinal Study on Nutrition and Successful Aging , (2) 2001 Census data from Statistics Canada and (3) data from private businesses and services registry (2005), these two gathered in a geographic information system called Megaphone. Nonparametric bivariate analyses were applied to address objective 1. Associations between exposure to residential-area food sources and dietary patterns (objective 2), as well as moderating effect of nutrition knowledge (objective 3), were tested using linear regression analyses. Results: Analyses revealed three important results. First, the use of relative indices to characterize availability of local-area food sources is relevant to the study of dietary patterns, particularly regarding the supply of fast food restaurants. Second, the ubiquity of unfavorable aspects in the food environment, characterized by relatively higher fast food restaurants offer seem more detrimental to healthful eating habits that the presence of opportunities to buy healthful foods in food stores. Third, a residential food environment more favorable to healthful dietary patterns could reduce disparities in diet quality between women with low nutrition knowledge compared to women more knowledgeable. Conclusion: These results highlight the complex links between local environment and diet. If findings can be replicated in future research, population-based strategies to address an imbalance between accessibility to healthful food sources relative to unhealthful food sources, would be promising.

The South African Department of Basic Education and Department of Higher Education and Training (2011a) made a call for the development of mathematics knowledge and practice standards in the foundation phase to serve as guidelines for the preparation of foundation phase teachers in the different higher education institutions. The purpose of the study in hand was to develop draft knowledge and practice standards in the number domain for the preparation of foundation phase teachers (referred to as mathematics knowledge and practice standards). These standards have to be refined and improved in further studies and should in the end serve as knowledge and practice standards for the preparation of foundation phase teachers in South Africa. Through a conceptual qualitative research methodology the researcher purposefully collected documents and analysed them through content analysis. The data-gathering process took place in three phases. During the first phase, policy documents with regard to general standards for teacher preparation, written school curriculum documents and mathematical standards for the preparation of foundation phase teachers in South Africa, the United States of America, Australia and the Netherlands were gathered. The second phase involved the purposeful gathering of articles, research reports and teacher preparation textbooks with regard to the preparation of foundation phase teachers to teach the number domain. During the first and second phases of data gathering, the documents were analysed according to mathematical knowledge for teaching as described by Ball, Thames and Phelps (2008) and the first draft of mathematical knowledge and practice standards was compiled. During the third data-gathering phase, critical evaluation reports were gathered from experts in the field of mathematics education (including researchers at universities and practising foundation phase teachers). The critical evaluation includes gaps/shortcomings in the draft mathematics knowledge and practice standards, as well as comments with regard to the clarity, applicability and functionality of the document. The draft mathematics knowledge and practice standards (MKPSs) for the preparation of foundation phase teachers include: Standard 1: Common content knowledge – The foundation phase teacher has a clear understanding of the common content knowledge of the number domain. Standard 2: Specialised content knowledge – The foundation phase teacher has a clear understanding of the specialised content of the number domain. Standard 3: Knowledge at the mathematical horizon – The foundation phase teacher understands how mathematical themes in the number domain relate to other themes in the different foundation phase year groups and in other phases. Standard 4: Knowledge of content and teaching – The foundation phase teacher is able to plan lessons and knows how to teach the number domain. Standard 5: Knowledge of content and learners – The foundation phase teacher knows the foundation phase learners and knows how they learn the number domain. Standard 6: Knowledge of content and the curriculum – The foundation phase teacher understands the South African school curriculum, as well as international trends in the school curriculum concerning the number domain. Those experts in the field of mathematics education in the foundation phase who participated in the study all indicated that the mathematics knowledge and practice standards in the number domain have the potential to boost the preparation of foundation phase teachers in South Africa. / MEd (Mathematics Education), North-West University, Potchefstroom Campus, 2014

Contexte : Un accès adéquat aux aliments sains dans les environnements résidentiels peut contribuer aux saines habitudes alimentaires. Un tel accès est d’autant plus important pour les personnes âgées, où les changements associés au vieillissement peuvent accentuer leur dépendance aux ressources disponibles dans le voisinage. Cependant, cette relation n’a pas encore été établie chez les aînés. Objectifs : La présente thèse vise à quantifier les associations entre l’environnement alimentaire local et les habitudes alimentaires de personnes âgées vivant à domicile en milieu urbain. La thèse s’est insérée dans un projet plus large qui a apparié les données provenant d’une cohorte d’aînés québécois vivant dans la région métropolitaine montréalaise avec des données provenant d’un système d’information géographique. Trois études répondent aux objectifs spécifiques suivants : (1) développer des indices relatifs de mixité alimentaire pour qualifier l’offre d’aliments sains dans les magasins d’alimentation et l’offre de restaurants situés dans les quartiers faisant partie du territoire à l’étude et en examiner la validité; (2) quantifier les associations entre la disponibilité relative de magasins d’alimentation et de restaurants près du domicile et les habitudes alimentaires des aînés; (3) examiner l’influence des connaissances subjectives en nutrition dans la relation entre l’environnement alimentaire près du domicile et les habitudes alimentaires chez les hommes et les femmes âgés. Méthodes : Le devis consiste en une analyse secondaire de données transversales provenant de trois sources : les données du cycle 1 pour 848 participants de l’Étude longitudinale québécoise « La nutrition comme déterminant d’un vieillissement réussi » (2003-2008), le Recensement de 2001 de Statistique Canada et un registre privé de commerces et services (2005), ces derniers regroupés dans un système d’information géographique nommé Mégaphone. Des analyses bivariées non paramétriques ont été appliquées pour répondre à l’objectif 1. Les associations entre l’exposition aux commerces alimentaires dans le voisinage et les habitudes alimentaires (objectif 2), ainsi que l’influence des connaissances subjectives en nutrition dans cette relation (objectif 3), ont été vérifiées au moyen d’analyses de régression linéaires. Résultats : Les analyses ont révélé trois résultats importants. Premièrement, l’utilisation d’indices relatifs pour caractériser l’offre alimentaire s’avère pertinente pour l’étude des habitudes alimentaires, plus particulièrement pour l’offre de restaurants-minute. Deuxièmement, l’omniprésence d’aspects défavorables dans l’environnement, caractérisé par une offre relativement plus élevée de restaurants-minute, semble nuire davantage aux saines habitudes alimentaires que la présence d’opportunités d’achats d’aliments sains dans les magasins d’alimentation. Troisièmement, un environnement alimentaire plus favorable aux saines habitudes pourrait réduire les écarts quant à la qualité de l’alimentation chez les femmes ayant de plus faibles connaissances subjectives en nutrition par rapport aux femmes mieux informées. Conclusion : Ces résultats mettent en relief la complexité des liens entre l’environnement local et l’alimentation. Dans l’éventualité où ces résultats seraient reproduits dans des recherches futures, des stratégies populationnelles visant à résoudre un déséquilibre entre l’accès aux sources d’aliments sains par rapport aux aliments peu nutritifs semblent prometteuses. / Context: Adequate access to healthful foods in residential environments may contribute to healthful dietary practices. Such access is important for older adults where changes associated with aging may accentuate their dependence on resources available in their residential neighborhood. However, this relationship has not been established for seniors. Objectives: This thesis aims to quantify associations between the local food environment and dietary patterns of independent urban-dwelling older adults. The thesis is part of a larger project involving the linkage of data from a cohort of Québec seniors living in the Montréal metropolitan area and data from a geographic information system. Three studies addressed the following specific objectives: (1) to develop relative indices of local-area food sources outlets to qualify stores potentially selling healthful foods and supply of restaurants in neighborhoods that were part of the study area, (2) to quantify associations between the relative availability of food stores and restaurants in residential area and dietary patterns of members of the cohort, (3) to examine the influence of subjective nutrition knowledge in the relationship between the residential food environment and dietary patterns among older men and women. Methods: Cross-sectional analysis of data from three different sources was performed: (1) person-level data on 848 participants from cycle 1 of the Québec Longitudinal Study on Nutrition and Successful Aging , (2) 2001 Census data from Statistics Canada and (3) data from private businesses and services registry (2005), these two gathered in a geographic information system called Megaphone. Nonparametric bivariate analyses were applied to address objective 1. Associations between exposure to residential-area food sources and dietary patterns (objective 2), as well as moderating effect of nutrition knowledge (objective 3), were tested using linear regression analyses. Results: Analyses revealed three important results. First, the use of relative indices to characterize availability of local-area food sources is relevant to the study of dietary patterns, particularly regarding the supply of fast food restaurants. Second, the ubiquity of unfavorable aspects in the food environment, characterized by relatively higher fast food restaurants offer seem more detrimental to healthful eating habits that the presence of opportunities to buy healthful foods in food stores. Third, a residential food environment more favorable to healthful dietary patterns could reduce disparities in diet quality between women with low nutrition knowledge compared to women more knowledgeable. Conclusion: These results highlight the complex links between local environment and diet. If findings can be replicated in future research, population-based strategies to address an imbalance between accessibility to healthful food sources relative to unhealthful food sources, would be promising.

<p>Dijabetes melitus je metaboliĉki poremećaj koji karakteri&scaron;e hroniĉna hiperglikemija i predstavlja veoma ozbiljan javno-zdravstveni problem u celom svetu. Najveći potencijal za pobolj&scaron;anje zdravlja obolelih leţi u postizanju i odrţavanju optimalne glikoregulacije. Podaci iz literature pokazuju da se sprovođenjem strukturiranih edukativnih programa o tipu 2 dijabetesa postiţu pozitivni efekti na zdravstveno pona&scaron;anje i glikoregulaciju kod obolelih koji su pohađali edukaciju. Cilj ovog istraţivanja bio je da se proceni efekat strukturirane edukacije o tipu 2 dijabetesa u primarnoj zdravstvenoj za&scaron;titi na promenu nivoa znanja, zdravstveno pona&scaron;anje, antropometrijske i biohemijske parametre glikoregulacije pacijenata. Istraživanje je sprovedeno u vidu prospektivne studije od februara do avgusta 2018. godine u Savetovali&scaron;tu za dijabetes Doma zdravlja Subotica. Ispitivanje je obuhvatilo 91 pacijenta sa dijagnostikovanim tipom 2 dijabetesa. Ispitanici su pohađali strukturirani &scaron;estonedeljni grupni edukativni program, kreiran za potrebe ovog istraţivanja. U cilju procene efekata edukativnog programa, na poĉetku i ĉetiri meseca nakon edukacije, prikupljeni su podaci o: zdravstvenom pona&scaron;anju, nivou znanja o dijabetesu (Diabetes Knowledge Test), o aktivnostima samonege u prethodnih sedam dana (The Summary of Diabetes Self-Care Activities) i o aktivnostima samonege prethodnih osam nedelja (The Diabetes Self-Management Questionnaire), određeni su antropometrijski (telesna teţina, indeks telesne mase, obim struka i nivo arterijskog krvnog pritiska) i biohemijski parametri glikoregulacije (nivo &scaron;ećera u krvi na&scaron;te, dva sata nakon jela, nivo HbA1c) i lipidni status pacijenata. Na početku strukturirane edukacije 79% pacijenata imalo je nizak nivo znanja o dijabetesu, prosečna vrednost na DKT bila je 46,4%. Nivo samonege pacijenatna bio je nizak i prethodnih 7 dana (SDSCA 45,8%) i prethodnih 8 nedelja (DSMQ 6,75). Trećina (35%) pacijenata imala je prekomernu telesnu masu, a njih 45% bilo je gojazno (BMI 29,85&plusmn;5,47). Povi&scaron;ene vrednosti sistolnog krvnog pritiska imalo je 43%, a dijastolnog 54% pacijenata. Polovina (54,9%) pacijenata imala je idealnu glikoregulaciju (HbA1c 6,56&plusmn;0,96%). Trećina (35%) pacijenata imala je visokorizičan nivo holesterola, a 26% visokoriziĉan nivo triglicerida u krvi. Ispitivanja sprovedena ĉetiri meseca nakon strukturirane edukacije pokazuju značajno povi&scaron;en nivo znanja pacijenata o dijabetesu, tj. visok nivo sa prosečnom vredno&scaron;ću DKT 81,5%. Nivo aktivnosti samonege prethodnih 7 dana i prethodnih 8 nedelja dostigao je umeren nivo (SDSCA 57,7%; DSMQ 7,9). Utvrđeno je značajno smanjenje telesne mase pacijenata za 1,5 kg i indeksa telesne mase, BMI, za 0,58 kg/m2. Procenat gojaznih pacijenata smanjen je na 40%. Povi&scaron;ene vrednosti sistolnog krvnog pritiska imalo je 26,4% (uz proseĉno smanjenje od 4 mmHg), a dijastolnog krvnog pritiska kod 44% pacijenata (uz prosečno smanjenje od 3 mmHg). Utvrđeno je znaĉajno smanjenje nivoa HbA1c za 0,36%, idealnu glikoregulaciju postiglo je 68% pacijenata. Zabeleţeno je smanjenje nivoa ukupnog holesterola za 0,3 mmol/L i nivoa triglicerida u krvi pacijenata za 0,23 mmol/L. Broj pacijenata sa visokorizičnim nivoom holesterola smanjen je za 19,6%, a u visokoriziĉnoj kategoriji triglicerida za 12%. Rezultati studije ukazuju da su efekti strukturiranog edukativnog programa o tipu 2 dijabetesa u primarnoj zdravstvenoj za&scaron;titi značajni, povećani su nivoi znanja i aktivnosti samonege, znaĉajno je smanjena telesna masa, vrednosti arterijskog krvnog pritiska su smanjene a pobolj&scaron;ane su vrednosti pokazatelja glikoregulacije i lipidnog statusa pacijenata.</p> / <p>Diabetes Mellitus is a metabolic disorder characterised by chronic hyperglycaemia and is a very serious public health issue worldwide. Achieving and maintaining optimal glucoregulation represents major potential for the improvement of affected persons&rsquo; health. According to information available in relative literature, the implementation of restructured Type 2 diabetes education programmes, positive results on health behaviour and glucoregulation in persons who took part in the education. The objective of the research was to assess the effect of structured education on Type 2 diabetes in primary health care, on changes in the level of knowledge, health behaviour and the anthropometric and biochemical parameters of patients&rsquo; glucoregulation. The research was conducted in the form of a prospective study between February and August 2018 in the Diabetes Support Group of the Subotica Health Centre. The research included 91 patients who were diagnosed with Type 2 diabetes. Research subjects attended a structured six-week group educational programme, which was specifically developed for the purpose of this research. In order to assess the effects of this educational programme from its outset and four months following the education, data concerning the following were gathered: health behaviour, level of knowledge on diabetes (Diabetes Knowledge Test - DKT), self care activities in the past seven days (The Summary of Diabetes Self-Care Activities - SDSCA) and self care activities in the past eight weeks (The Diabetes Self-Management Questionnaire - DSMQ). These data were anthropomorphic measurements (weight, height, waist circumference and the level of arterial blood pressure) and biochemical glucoregulation parameters (blood sugar levels on an empty stomach, two hours after a meal, HbA1c levels) and patient lipid status. When the structured education first started, 79% patients had a low level of knowledge on diabetes, and the average score at the DKT was 46.4%. The level of patient self care was also low in the past seven days (SDSCA 45.8%) and past eight weeks (DSMQ 6.75%). One third (35%) of patients had excess body mass, of whom 45% were obese (Body Mass Index &ndash; BMI 29.85&plusmn;5.47). 43% of patients had higher systolic blood pressure values while 54% had higher diastolic blood pressure values. In one half of patients (54.9%), glucoregulation was ideal (HbA1c 6.56&plusmn;0.96%). One third of patients (35%) had highly elevated cholesterol levels, with 26% who had highly elevated triglyceride blood levels. Research conducted during the four-month structured education show a significantly higher level of patient knowledge of diabetes, i.e. high level with the average DKT score of 81.5%. The level of self care activities in the past seven days and eight weeks reached a moderate level (SDCA 57.7%; DSMQ 7.9). A significant reduction in body mass by 1.5 kg as well as Body Mass Index, BMI by 0.58 kg/m2 was determined. The percentage of obese patients was reduced to 40%. 26.4% of patients had increased values of systolic blood pressure (with an average reduction of 4 mmHg), diastolic blood pressure 44% of patients (with an average reduction of 3 mmHg). A significant reduction in HbA1c level by 36% was determined, while 68% of patients achieved ideal glucoregulation. The reduction of total cholesterol level by 0.3% mmol/L as well as triglycerides level by 0.23% mmol/L was recorded. The number of patients with a high-risk cholesterol level was reduced by 19.6%, and the number of patients in high-risk category of triglycerides by 12%. The results of the study indicate that the effects of a structured educational programme on Type 2 diabetes in primary health care are significant. Knowledge levels were increased along with self care activities, body mass was significantly reduced, arterial blood pressure values were reduced and glucoregulation and lipid status values improved.</p>

The aim of this research was to explore consumer perceptions of personalised nutrition and to compare these across three different levels of "medicalization": lifestyle assessment (no blood sampling); phenotypic assessment (blood sampling); genomic assessment (blood and buccal sampling). The protocol was developed from two pilot focus groups conducted in the UK. Two focus groups (one comprising only "older" individuals between 30 and 60 years old, the other of adults 18-65 yrs of age) were run in the UK, Spain, the Netherlands, Poland, Portugal, Ireland, Greece and Germany (N=16). The analysis (guided using grounded theory) suggested that personalised nutrition was perceived in terms of benefit to health and fitness and that convenience was an important driver of uptake. Negative attitudes were associated with internet delivery but not with personalised nutrition per se. Barriers to uptake were linked to broader technological issues associated with data protection, trust in regulator and service providers. Services that required a fee were expected to be of better quality and more secure. An efficacious, transparent and trustworthy regulatory framework for personalised nutrition is required to alleviate consumer concern. In addition, developing trust in service providers is important if such services to be successful.