No description available.

[ES] La fibra óptica ha supuesto una gran revolución en el mundo de las telecomunicaciones debido a su alta capacidad de transmisión y sus bajas pérdidas. Hoy en día no sería posible transportar la cantidad de tráfico que se genera en internet si no fuera por sis- temas de comunicaciones basados en fibras ópticas. Sin embargo, el número de dispo- sitivos conectados a internet es cada vez mayor, por lo que la capacidad de la fibra óptica estándar de un solo núcleo se puede ver limitada en un futuro no muy lejano. Una forma de aumentar dicha capacidad es utilizar fibras ópticas con varios núcleos. Actualmente existe un gran interés sobre la investigación en este tipo de fibras para aplicaciones de telecomunicaciones, por lo que no es difícil encontrar fibras multinú- cleo comerciales. Aunque el uso más común de la fibra óptica es para telecomunicaciones, también se puede utilizar como sensor. Uno de los métodos más comunes para la implementa- ción de sensores es la inscripción de redes de difracción en fibras ópticas de un solo núcleo. Sin embargo, la inscripción de redes de dirección en fibras de múltiples núcleos abre nuevas líneas de investigación para el desarrollo de sensores avanzados. En esta tesis se ha estudiado distintos tipos de redes de difracción inscritas en una fibra de siete núcleos para su aplicación en la implementación de sensores. En primer lugar, se describe el sistema de fabricación que permite inscribir distintos tipos de redes de difracción en la fibra multinúcleo de forma selectiva, es decir, permite seleccionar en que núcleos se va a inscribir la red. Mediante este sistema se han inscrito redes de periodo largo y posteriormente se han caracterizado como sensor de deformación, tor- sión y curvatura. Después, se han inscrito redes de Bragg inclinadas para aumentar de forma intencionada la diafonía entre los núcleos de la fibra mediante el acoplo de luz entre ellos. Además, se ha demostrado experimentalmente que esta diafonía es sensible a la deformación de la fibra, a la curvatura, a la temperatura y al índice de refracción que rodea la fibra. Por otro lado, se ha demostrado que las redes de Bragg inscritas en fibras multinúcleo se pueden utilizar para implementar sensores de curvatura capaces de operar en entornos radioactivos. Finalmente se han fabricado redes de Bragg rege- neradas capaces de operar a altas temperaturas, estas redes se han caracterizado como sensor de temperatura, deformación y curvatura. / [CAT] La fibra òptica ha suposat una gran revolució en el món de les telecomunicacions a causa de la seua alta capacitat de transmissió i les seues baixes pèrdues. Hui en dia no seria possible transportar la quantitat d'informació que es genera en internet si no fos pels sistemes de comunicacions basats en fibres òptiques. No obstant això, el nombre de dispositius connectats a internet es cada vegada més gran, per la qual cosa la capacitat de la fibra òptica estàndard d'un sol nucli es pot veure limitada en un futur no gaire llunyà. Una manera d'augmentar aquesta capacitat es utilitzar fibres òptiques amb diversos nuclis. Actualment existeix un gran interès sobre la investigació en aquesta mena de fibres per a aplicacions de telecomunicacions, per la qual cosa no es difícil trobar fibres de múltiples nuclis comercials. Encara que l'ús mes comú de la fibra òptica es per a telecomunicacions, també es pot utilitzar com a sensor. Un dels mètodes més comuns per a la implementació de sensors es la inscripció de xarxes de difracció en fibres òptiques d'un sol nucli. No obstant això, la inscripció de xarxes de difracció en fibres de múltiples nuclis obri noves línies d'investigació per al desenvolupament de sensors més complexos. En aquesta tesi s'ha estudiat diferents tipus de xarxes de difracció inscrites en una fibra de set nuclis per a la seua aplicació en la implementació de sensors en fibra òptica. En primer lloc, es descriu el sistema de fabricació de xarxes de difracció que permet inscriure diferents tipus de xarxes de difracció en la fibra de múltiples nuclis de manera selectiva, es a dir, permet seleccionar en que nuclis s'inscriurà la xarxa. Mitjançant aquest sistema s'han inscrit xarxes de període llarg i posteriorment s'han caracteritzat com a sensor de deformació, torsió i curvatura. Després, s'han inscrit xarxes de Bragg inclinades per a augmentar de manera intencionada la diafonia entre els nuclis de la fibra mitjançant l'acoblament de llum entre ells. A més d'això, s'ha demostrat experimentalment que aquesta diafonia es sensible a la deformació de la fibra, a la curvatura, a la temperatura i a l'índex de refracció que envolta la fibra. D'altra banda, s'ha demostrat que les xarxes de Bragg inscrites en fibres múltiples nuclis es poden utilitzar per a implementar sensors de curvatura que poden operar en entorns radioactius. Finalment s'han fabricat xarxes de Bragg regenerades que suporten altes temperatures, aquestes xarxes s'han caracteritzat com a sensor de temperatura, deformació i curvatura. / [EN] Optical fiber has been a great revolution in the world of telecommunications due to its high transmission capacity and low attenuation. Today it would not be possible to transport the amount of traffic that is generated on the Internet without communication systems based on optical fibers. However, the number of devices connected to the Internet is increasing, so the capacity of standard single-core fiber optics may be limited so far in the future. One way to increase this capacity is to use multi-core optical fibers. Nowadays is a great interest in research in this type of fibers for telecommunications applications, so it is not difficult to find commercial multicore fibers. Although the most common use of fiber optics is for telecommunications, it can also be used as a sensor. One of the most common methods for sensor implementation is the inscription of diffraction gratings on single-core optical fibers. However, the enrollment of steering networks in multi-core fibers opens new lines of research for the development of advanced sensors. In this thesis, different types of diffraction gratings inscribed in a seven-core fiber have been studied for their application in the implementation of sensors. In the first place, the diffraction grating manufacturing system is described that allows to inscribe different types of diffraction gratings in the multicore fiber selectively, that is, it allows to select in which cores the grating is going to be inscribed. By means of this system, long-period networks have been inscribed and subsequently they have been characterized as a deformation, torsion, and curvature sensor. Then, slanted Bragg gratings have been inscribed to intentionally increase the crosstalk between the fiber cores by coupling light between them. Furthermore, this crosstalk has been experimentally shown to be sensitive to fiber deformation, curvature, temperature, and the index of refraction surrounding the fiber. On the other hand, it has been shown that Bragg networks inscribed in multicore fibers can be used to implement curvature sensors capable of operating in radioactive environments. Finally, regenerated Bragg nets capable of operating at high temperatures have been manufactured. These nets have been characterized as a temperature, deformation, and curvature sensor. / Agradezco a la Universitat Politècnica de València la beca FPI (PAID-01-18) que me fue concedida para realizar está tesis. / Madrigal Madrigal, J. (2022). Diseño, fabricación y caracterización de sensores basados en fibras ópticas de múltiples núcleos [Tesis doctoral]. Universitat Politècnica de València. https://doi.org/10.4995/Thesis/10251/180806

Yes / The NAD(+)-dependent deacetylase SIRT1 is involved in diverse cellular processes, and has also been linked with multiple disease states. Among these, SIRT1 expression negatively correlates with cancer survival in both laboratory and clinical studies. Active regulator of SIRT1 (AROS) was the first reported post-transcriptional regulator of SIRT1 activity, enhancing SIRT1-mediated deacetylation and downregulation of the SIRT1 target p53. However, little is known regarding the role of AROS in regulation of SIRT1 during disease. Here, we report the cellular and molecular effects of RNAi-mediated AROS suppression, comparing this with the role of SIRT1 in a panel of human cell lines of both cancerous and non-cancerous origins. Unexpectedly, AROS is found to vary in its modulation of p53 acetylation according to cell context. AROS suppresses p53 acetylation only following the application of cell damaging stress, whereas SIRT1 suppresses p53 under all conditions analysed. This supplements the original characterization of AROS but indicates that SIRT1 activity can persist following suppression of AROS. We also demonstrate that knockdown of AROS induces apoptosis in three cancer cell lines, independent of p53 activation. Importantly, AROS is not required for the viability of three non-cancer cell lines indicating a putative role for AROS in specifically promoting cancer cell survival.

<p>&nbsp;У оквиру ове докторске дисертације испитан је хемијски састав и биолошке активности ЕtOH, H₂Oи CHCl_3&nbsp; екстраката четири врсте гљива рода<em> Ganoderma</em>&nbsp; (Basidiomycota):&nbsp;<em> G. applanatum,&nbsp; G. lucidum,G. pfeifferi,&nbsp; G. resinaceum</em>&nbsp; са територије Војводине.Хемијски састав анализираних врста је одређен<br />применом: ААЅ методе (састав макро-&nbsp; имикроелемената у сувим остацима гљива) и LC-MS/MS технике (квантитативни састав фенолних једињења и флавоноида) при чему је детектовано 12 једињења. Спектрофотометријским методама је одређен садржај протеина, шећера, укупних фенола и флавоноида, код којих је највећи садржај протеина утврђен за ЕtOH екстракте&nbsp;<em> G. applanatum&nbsp; </em>и&nbsp; <em>G. pfeifferi</em>. Испитивања биолошких активности екстраката обухватила су: одређивање<span id="cke_bm_779S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>&nbsp; in vitro</em><span id="cke_bm_779E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; и&nbsp;<em> in vivo</em> антиоксидантне, антимикробне, антиинфламаторне, антипролиферативне и антијабето<span id="cke_bm_780E" style="display: none;">&nbsp;</span>гене&nbsp;&nbsp; aктивности.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p><p>Антиоксидантна активност (способност неутрализације слободних радикала и редукциони потенцијал) је одређена спектрофотометријским методама, при којој су најбољу активност остварили Н₂О екстракти&nbsp;<em> G</em>. <em>applanatum.</em> Антимикробнa активност&nbsp; анализираних екстраката одређена је испитивањем антибактеријског, антифунгалног и антивиралног потенцијала где се издвојила<em> G. pfeifferi</em> врста. Антиинфламаторни потенцијал EtOH и&nbsp; CHCl₃екстраката одређен је<em>&nbsp; ex vivo&nbsp;</em> методом мерењем способности инхибиције продукције медијатора инфламације&nbsp; (продукти&nbsp; метаболизма арахидонске киселине) при којој су бољу активност испољили CHCl₃ екстракти.</p><p>Ефекат EtOH и H₂O екстраката врста рода Ganoderma&nbsp;&nbsp; на раст MCF ћелијске линије испитан је MTT тестом, а посебно су се издвојили&nbsp; EtOH&nbsp; екстракти врста после 72h.</p><p>Остварена антидијабетогена активност EtOH и Н₂О екстраката врста&nbsp; <span id="cke_bm_795S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>G. pfeifferi&nbsp; </em><span id="cke_bm_795E" style="display: none;">&nbsp;</span>и&nbsp;<em> G. resinaceum</em>&nbsp; код алоксан-индукованог&nbsp;<em> D. mell<span id="cke_bm_796E" style="display: none;">&nbsp;</span>itus-a&nbsp;</em> на&nbsp; експерименталним&nbsp; животињама&nbsp; праћена je регенерацијом&nbsp; &szlig;- ћелија&nbsp; Лангерхансових острваца панкреаса. Као потенцијални нефро-&nbsp; и&nbsp; хепатопротективни агенси се издвајају екстракти<em>&nbsp; G. resinaceum.</em></p><p>Сумарно, укупни биопотенцијал анализираних врста рода&nbsp; Ganoderma&nbsp; на основу спроведених анализа хемијске&nbsp;&nbsp; kарактеризације и биолошке активности упућује&nbsp; на&nbsp; могућност њихове потенцијалне примене као нутрацеутика и додатака исхрани, у будућности уз неопходност додатних микохемијских истраживања ових врста, посебно терпеноида и полисахарида, као и других биолошких активности као што је неуропротективна.</p> / <p>&nbsp;U okviru ove doktorske disertacije ispitan je hemijski sastav i biološke aktivnosti EtOH, H₂Oi CHCl_3&nbsp; ekstrakata četiri vrste gljiva roda<em> Ganoderma</em>&nbsp; (Basidiomycota):&nbsp;<em> G. applanatum,&nbsp; G. lucidum,G. pfeifferi,&nbsp; G. resinaceum</em>&nbsp; sa teritorije Vojvodine.Hemijski sastav analiziranih vrsta je određen<br />primenom: AAЅ metode (sastav makro-&nbsp; imikroelemenata u suvim ostacima gljiva) i LC-MS/MS tehnike (kvantitativni sastav fenolnih jedinjenja i flavonoida) pri čemu je detektovano 12 jedinjenja. Spektrofotometrijskim metodama je određen sadržaj proteina, šećera, ukupnih fenola i flavonoida, kod kojih je najveći sadržaj proteina utvrđen za EtOH ekstrakte&nbsp;<em> G. applanatum&nbsp; </em>i&nbsp; <em>G. pfeifferi</em>. Ispitivanja bioloških aktivnosti ekstrakata obuhvatila su: određivanje<span id="cke_bm_779S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>&nbsp; in vitro</em><span id="cke_bm_779E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; i&nbsp;<em> in vivo</em> antioksidantne, antimikrobne, antiinflamatorne, antiproliferativne i antijabeto<span id="cke_bm_780E" style="display: none;">&nbsp;</span>gene&nbsp;&nbsp; aktivnosti.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p><p>Antioksidantna aktivnost (sposobnost neutralizacije slobodnih radikala i redukcioni potencijal) je određena spektrofotometrijskim metodama, pri kojoj su najbolju aktivnost ostvarili N₂O ekstrakti&nbsp;<em> G</em>. <em>applanatum.</em> Antimikrobna aktivnost&nbsp; analiziranih ekstrakata određena je ispitivanjem antibakterijskog, antifungalnog i antiviralnog potencijala gde se izdvojila<em> G. pfeifferi</em> vrsta. Antiinflamatorni potencijal EtOH i&nbsp; CHCl₃ekstrakata određen je<em>&nbsp; ex vivo&nbsp;</em> metodom merenjem sposobnosti inhibicije produkcije medijatora inflamacije&nbsp; (produkti&nbsp; metabolizma arahidonske kiseline) pri kojoj su bolju aktivnost ispoljili CHCl₃ ekstrakti.</p><p>Efekat EtOH i H₂O ekstrakata vrsta roda Ganoderma&nbsp;&nbsp; na rast MCF ćelijske linije ispitan je MTT testom, a posebno su se izdvojili&nbsp; EtOH&nbsp; ekstrakti vrsta posle 72h.</p><p>Ostvarena antidijabetogena aktivnost EtOH i N₂O ekstrakata vrsta&nbsp; <span id="cke_bm_795S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>G. pfeifferi&nbsp; </em><span id="cke_bm_795E" style="display: none;">&nbsp;</span>i&nbsp;<em> G. resinaceum</em>&nbsp; kod aloksan-indukovanog&nbsp;<em> D. mell<span id="cke_bm_796E" style="display: none;">&nbsp;</span>itus-a&nbsp;</em> na&nbsp; eksperimentalnim&nbsp; životinjama&nbsp; praćena je regeneracijom&nbsp; &szlig;- ćelija&nbsp; Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Kao potencijalni nefro-&nbsp; i&nbsp; hepatoprotektivni agensi se izdvajaju ekstrakti<em>&nbsp; G. resinaceum.</em></p><p>Sumarno, ukupni biopotencijal analiziranih vrsta roda&nbsp; Ganoderma&nbsp; na osnovu sprovedenih analiza hemijske&nbsp;&nbsp; karakterizacije i biološke aktivnosti upućuje&nbsp; na&nbsp; mogućnost njihove potencijalne primene kao nutraceutika i dodataka ishrani, u budućnosti uz neophodnost dodatnih mikohemijskih istraživanja ovih vrsta, posebno terpenoida i polisaharida, kao i drugih bioloških aktivnosti kao što je neuroprotektivna.</p> / <p>Whitin this doctoral thesis the chemical composition and biological activity of EtOH, H<span id="cke_bm_699S" style="display: none;">&nbsp;</span>₂<span id="cke_bm_699E" style="display: none;">&nbsp;</span>O and CHCl₃extracts of four fungal species which belong to genus<em> Ganoderma&nbsp;</em> (phylum Basidiomycota)<span id="cke_bm_700E" style="display: none;">&nbsp;</span>:&nbsp;<em> G. applanatum,&nbsp; G. lucidum,&nbsp; G. pfeifferi,&nbsp; G. resinaceum</em>&nbsp; were determinated. The samples were collected from different localities in Vojvodina. Chemical characterization included: AAS methods (compositon of macro- and&nbsp; microelements in d.w. of fungi) and LC-MS/MS technique (quantitative analysis of phenolic compounds and flavonoids) wherein the 12 selected phenolic compounds were detected. The total proteins, sugars, phenolics and flavonoids content were&nbsp;&nbsp;&nbsp; determined using spectrophotometric methods. The highest protein content was determined in EtOH extracts of<span id="cke_bm_707S" style="display: none;">&nbsp;</span><em> G. applanatum&nbsp; </em><span id="cke_bm_707E" style="display: none;">&nbsp;</span>and <em>G. pfeifferi</em>&nbsp; species. In order to assess the biological potential, the in vitro&nbsp; and in vivo antioxidant, antimicrobial, anti-inflammatory, antiproliferative and antidiabetic activities of the extracts were investigated.<span id="cke_bm_708E" style="display: none;">&nbsp;</span><br />&nbsp;&nbsp; The antioxidant activity (the ability of neutralizing free radicals and reduction potential) estimated byspectrophotometric methods. The highest&nbsp;&nbsp; antioxidant potential was noticed in H₂O extracts of&nbsp; <em>G. applanatum.</em> Evaluation of antimicrobial activity included the estimation of antibacterial, antifungal and antiviral activity, whereby the&nbsp; species&nbsp;<em> G. pfeifferi&nbsp;</em> showed the highest potential The anti-inflammatory activity of EtOH and&nbsp; CHCl₃&nbsp; extracts was determined by&nbsp; ex vivo&nbsp; method measuring the ability of production inhibition of inflammation mediators&nbsp; (products of arachidonic acid metabolism), where the CHCl₃&nbsp; extracts were exhibited better activity.<br />&nbsp;&nbsp; The effect of EtOH and H₂O extracts of<em>&nbsp; Ganoderma</em> species on the growth of the cell line MCF-7, has been examined using MTT assay (stand out ethanolic extracts of analyzed species after 72h incubation period).<br />&nbsp;&nbsp; Achieved antidiabetic activity of EtOH and H₂O extracts o<em>f<span id="cke_bm_725S" style="display: none;">&nbsp;</span> G. pfeifferi<span id="cke_bm_725E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; </em>an<em>d G. resinaceum</em>&nbsp; at alloxan-i<span id="cke_bm_726E" style="display: none;">&nbsp;</span>nduced D. mellitus in experimental animals was followed by regeneration of&nbsp; cells of Langerhans pancreatic islets. Extracts of&nbsp;<em> G.&nbsp;&nbsp; resinaceum&nbsp;</em> were allocated as a potential nephro- and&nbsp; hepatoprotective agents.<br />In summary, the overall biological potential of the analyzed species of the genus&nbsp; <em>Ganoderma</em>&nbsp; based on results for chemical and biological characterization indicate that they could be used&nbsp; as a nutraceuticals and food supplements in the future, with further the necessity of additional mycochemical investigation (especially terpenoids and polysaccharides) and other biological activity such as neuroprotective.</p>

Magister Scientiae (Medical Bioscience) - MSc(MBS) / This study investigated the effects of TKIs on the growth and proliferation of MCF-7 breast carcinoma cells in culture. MCF-7 cells were exposed to different concentrations of TKIs alone and in combination with each other. Inhibition of cell growth by TKIs used individually occurred in a dose- and time-dependent manner. When EGFR Inhibitor I, EGFR Inhibitor II/BIBX1382 and the multi-specific EGFR/ErbB-2/ErB-4 Inhibitor were used in combination with each other at equimolar log dose concentrations, the combined effects on cell growth was significantly different to inhibitors used individually as reflected in a decreased EC50 (IC50) during combination treatments. Generally, for the combinations with DOX, CPL and the TKIs, synergistic as well as antagonistic effects were observed at isoeffective concentrations with resultant decreases in dose reduction indices (DRIs) implying greater efficacies with the respective combinations. In this study, conventional PCR was used to detect and illustrate the presence of the EGFR gene in the samples, while RT-qPCR was used to determine the mRNA expression levels of this gene in MCF-7 breast carcinoma cells