<p>Конзумација хране и пића од стране туриста, најважнији облик туристичке потрошње, је у великој мери занемарена у литератури о угоститељству и туризму.&nbsp; Данас, са све много већим интересовањем за јединствену и аутентичну храну&nbsp; и пиће, прехрамбене производе и&nbsp; кухињу све већи број&nbsp; људи путује управо да би искусио&nbsp; локалне специјалитете.&nbsp; Стога&nbsp; је у докторској дисератцији анализиран допринос локалне хране и&nbsp; пића, као и култура&nbsp; исхране у процени потрошње локалних гастрономских производа, атрактивности дестинације, укупног&nbsp; задовољства и будућих намера туриста да поново посете дестинацију, као и провера имиџа српске гастрономије са посебним акцентом на социо- демографске карактеристике страних туриста који су посетили градске центре Србије. Истраживање у докторској дисертацији има четири задатака. Главни задатак&nbsp; је провера предложеног модела доприноса хране, пића и културе&nbsp; исхране на примеру Србија. Први&nbsp; задатак&nbsp; рада&nbsp; је да се утврде&nbsp; разлике између ставова туриста који су боравили у Новом Саду и Београду у перцепцији локалне хране,&nbsp; пића&nbsp; и културе&nbsp; исхране Србије. Други&nbsp; задатак&nbsp; рада&nbsp; је испитивање&nbsp; разлика између социо-демографских карактеристика испитаника у конзумацији локалне хране и пића као и искуства у вези са културом&nbsp; исхране кодиспитаника. Трећи&nbsp; задатак&nbsp; је да се утврди у којој мери конзумација локалне хране, локалног<br />пића и искуству у култури исхране доприноси&nbsp; у процени&nbsp; атрактивности&nbsp; дестинације, укупномзадовољству и будућим намерама туриста да поново посете дестинацију.&nbsp; На крају, четвртизадатак је провера имиџа&nbsp; српске гастрономије из перспективе страних туриста.&nbsp; Анкетноистраживање је спроведено у Србији, конкретно у Београду и Новом Саду,&nbsp; током шестистраживачки месеци од маја до октобра 2016.&nbsp; године. Циљну узорачку популацију чинили су страни туристи који су у&nbsp; истраживачком периоду&nbsp; боравили у Србији. Пригодним узорковањемсакупљено је&nbsp; укупно 674 валидних анкета које су даље коришћене у статистичким анализама. Застатистичку обраду коришћено је неколико статистичких&nbsp; техника и статистичких&nbsp; софтвера.Анализа&nbsp; варијансе,&nbsp; т-тестова и вишеструка хијерархијска регресиона анализа&nbsp; су статистичке технике коришћене за истраживање.&nbsp; Статистички софтвери SPSS 18.0, AMOS&nbsp; 21&nbsp; и&nbsp; &bdquo;lavaan&quot; направљеног за R окружење су коришћени за обраду података.</p><p>На основу тестираног модела може се закључити да је на примеру Србије у тестираном узорку локална храна, локално пиће и култура исхране&nbsp; су&nbsp; значајни конструкти у процени&nbsp; потрошње производа, атрактивности дестинације, укупног задовољства и будућих намера туриста да поново посете дестинацију али и у испитивању разлика између&nbsp; социо-демографских карактеристика испитника. Према резултатима налаза&nbsp; интерна&nbsp; поузданост&nbsp; модела&nbsp; за&nbsp; све&nbsp; конструкте је у задовољавајућем степену. Даље, резултати су показали да је српска храна, пиће и&nbsp; култура исхране прихватљива код страних туриста и да се сматрају значајним елементом&nbsp; туристичког производа.&nbsp; Већина социо-демографских &nbsp;карактеристика испитника су показале&nbsp; разлике са осталим варијаблама (конзумација локалне хране, конзумација локалних пића и&nbsp; култура исхране).&nbsp; Резултати показују да је имиџ српске гастрономије из перспективе страних туриста позитиван. Показано је да су туристи локалну гастрономију оценили као &bdquo;укуснa&quot;, да је понуда богата јелима од меса и да је цена прихватљива тј разумна цена, без обзира на&nbsp; град који&nbsp; су посетили. Главни допринос истраживања конзумације локалне хране и пића, као и искуство у&nbsp; вези са културом исхране&nbsp; на дестинацији није да повећа број посетилаца већ да&nbsp;&nbsp; заинтересује и&nbsp; задовољи искуство туриста и развије идентитет локалне кухиње&nbsp; као моћно средство у изградњи&nbsp; бренда и имиџа дестинације.</p> / <p>Konzumacija hrane i pića od strane turista, najvažniji oblik turističke potrošnje, je u velikoj meri zanemarena u literaturi o ugostiteljstvu i turizmu.&nbsp; Danas, sa sve mnogo većim interesovanjem za jedinstvenu i autentičnu hranu&nbsp; i piće, prehrambene proizvode i&nbsp; kuhinju sve veći broj&nbsp; ljudi putuje upravo da bi iskusio&nbsp; lokalne specijalitete.&nbsp; Stoga&nbsp; je u doktorskoj diseratciji analiziran doprinos lokalne hrane i&nbsp; pića, kao i kultura&nbsp; ishrane u proceni potrošnje lokalnih gastronomskih proizvoda, atraktivnosti destinacije, ukupnog&nbsp; zadovoljstva i budućih namera turista da ponovo posete destinaciju, kao i provera imidža srpske gastronomije sa posebnim akcentom na socio- demografske karakteristike stranih turista koji su posetili gradske centre Srbije. Istraživanje u doktorskoj disertaciji ima četiri zadataka. Glavni zadatak&nbsp; je provera predloženog modela doprinosa hrane, pića i kulture&nbsp; ishrane na primeru Srbija. Prvi&nbsp; zadatak&nbsp; rada&nbsp; je da se utvrde&nbsp; razlike između stavova turista koji su boravili u Novom Sadu i Beogradu u percepciji lokalne hrane,&nbsp; pića&nbsp; i kulture&nbsp; ishrane Srbije. Drugi&nbsp; zadatak&nbsp; rada&nbsp; je ispitivanje&nbsp; razlika između socio-demografskih karakteristika ispitanika u konzumaciji lokalne hrane i pića kao i iskustva u vezi sa kulturom&nbsp; ishrane kodispitanika. Treći&nbsp; zadatak&nbsp; je da se utvrdi u kojoj meri konzumacija lokalne hrane, lokalnog<br />pića i iskustvu u kulturi ishrane doprinosi&nbsp; u proceni&nbsp; atraktivnosti&nbsp; destinacije, ukupnomzadovoljstvu i budućim namerama turista da ponovo posete destinaciju.&nbsp; Na kraju, četvrtizadatak je provera imidža&nbsp; srpske gastronomije iz perspektive stranih turista.&nbsp; Anketnoistraživanje je sprovedeno u Srbiji, konkretno u Beogradu i Novom Sadu,&nbsp; tokom šestistraživački meseci od maja do oktobra 2016.&nbsp; godine. Ciljnu uzoračku populaciju činili su strani turisti koji su u&nbsp; istraživačkom periodu&nbsp; boravili u Srbiji. Prigodnim uzorkovanjemsakupljeno je&nbsp; ukupno 674 validnih anketa koje su dalje korišćene u statističkim analizama. Zastatističku obradu korišćeno je nekoliko statističkih&nbsp; tehnika i statističkih&nbsp; softvera.Analiza&nbsp; varijanse,&nbsp; t-testova i višestruka hijerarhijska regresiona analiza&nbsp; su statističke tehnike korišćene za istraživanje.&nbsp; Statistički softveri SPSS 18.0, AMOS&nbsp; 21&nbsp; i&nbsp; &bdquo;lavaan&quot; napravljenog za R okruženje su korišćeni za obradu podataka.</p><p>Na osnovu testiranog modela može se zaključiti da je na primeru Srbije u testiranom uzorku lokalna hrana, lokalno piće i kultura ishrane&nbsp; su&nbsp; značajni konstrukti u proceni&nbsp; potrošnje proizvoda, atraktivnosti destinacije, ukupnog zadovoljstva i budućih namera turista da ponovo posete destinaciju ali i u ispitivanju razlika između&nbsp; socio-demografskih karakteristika ispitnika. Prema rezultatima nalaza&nbsp; interna&nbsp; pouzdanost&nbsp; modela&nbsp; za&nbsp; sve&nbsp; konstrukte je u zadovoljavajućem stepenu. Dalje, rezultati su pokazali da je srpska hrana, piće i&nbsp; kultura ishrane prihvatljiva kod stranih turista i da se smatraju značajnim elementom&nbsp; turističkog proizvoda.&nbsp; Većina socio-demografskih &nbsp;karakteristika ispitnika su pokazale&nbsp; razlike sa ostalim varijablama (konzumacija lokalne hrane, konzumacija lokalnih pića i&nbsp; kultura ishrane).&nbsp; Rezultati pokazuju da je imidž srpske gastronomije iz perspektive stranih turista pozitivan. Pokazano je da su turisti lokalnu gastronomiju ocenili kao &bdquo;ukusna&quot;, da je ponuda bogata jelima od mesa i da je cena prihvatljiva tj razumna cena, bez obzira na&nbsp; grad koji&nbsp; su posetili. Glavni doprinos istraživanja konzumacije lokalne hrane i pića, kao i iskustvo u&nbsp; vezi sa kulturom ishrane&nbsp; na destinaciji nije da poveća broj posetilaca već da&nbsp;&nbsp; zainteresuje i&nbsp; zadovolji iskustvo turista i razvije identitet lokalne kuhinje&nbsp; kao moćno sredstvo u izgradnji&nbsp; brenda i imidža destinacije.</p> / <p>The consumption of food and beverages by the tourists, the most important form of tourist consumption is being largely ignored in the literature of hospitality and tourism. Today, with a greater interest in the unique and authentic food and beverages, food products and cuisine, there are an increasing number of people who travel just to experience local specialties. Therefore, this PhD thesis analyzes the<br />contribution of local food and beverages, as well as food culture in the assessment of consumption of local culinary products, destination attractiveness, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a tourist destination, and also the verification of the image of Serbian gastronomy with a special emphasis on socio-demographic characteristics of foreign tourists who visited the city centers of Serbia.There are four tasks in the study of this doctoral thesis. The main task is the verification of the proposed model of the contribution of food, beverages and food culture in the case of Serbia. The first task of thestudy was to determine the differences between the attitudes of tourists who stayed in Novi Sad and Belgrade in their perception of local food, beverages and food culture of Serbia. Another task of this paper is testing the differences between socio-demographic characteristics of respondents in the consumption of local food and beverages, as well as the experiences related to the culture of food in respondents. The third task is to determine to what extent is the consumption of local food, local beverages and the experience of food culture contributes to the assessment of destination&lsquo;s attractiveness, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a destination. Finally, the fourth task is to verify the image of Serbian gastronomy from the perspective of foreign touris ts. The survey was conducted in Serbia, i.e. in Belgrade and Novi Sad, during a six months research from May to October 2016. The target sample population being comprised of foreign tourists who stayed in Serbia<br />during the period of the survey. A total of&nbsp; 674 valid surveys were collected by&nbsp; appropriate sampling,and these were later used in statistical analyses. For the purpose of statistical analysis, several statistical techniques and statistical software were used. Statistical techniques used for the sur vey are t-tests variance analysis and multiple hierarchical regression analysis. Statistical software SPSS 18.0, AMOS<br />21 and &bdquo;lavaan&quot; made for R environment were used for data processing.</p><p>Based on the tested model, it can be concluded that in the case of Serbia in the sample tested, local food, local beverages and food culture are a significant construct in the assessment of product consumption, attractiveness of a destination, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a destination, but also in examining the differences between socio-demographic characteristics of respondents. According to research findings, the internal reliability of the model for all constructs is at a satisfactory level. Furthermore, the results showed that the Serbian food, beverages and food culture are acceptable to foreign tourists and are to be considered an important element of the tourism product.Most of the socio-demographic characteristics of respondents have shown differences with the other<br />variables (consumption of local food, local beverages and food culture). The results show that the image of Serbian gastronomy from the perspective of foreign tourists is positive. It is indicated that tourists assess local gastronomy as ―delicious‖, that there is a&nbsp; lot of dishes made of meat on offer and that the price is acceptable i.e. reasonable, regardless of the city they stayed in. The main contribution to the research on consumption of local food and drinks, as well as food culture related experience at a destination is not to increase the number of visitors, but to intrigue and satisfy the experience of tourists and develop the identity of local cuisine as a powerful tool in creating a brand and an image of the destination.</p>

<p>Угледна грађанска породица Ћирић из Сремских Карловаца изнедрила је неколико изузетних интелектуалаца. Они су својом делатношћу &ndash; духовном, политичком и културном &ndash; оставили значајног трага у историји српског народа у другој половини 19. и првој половини 20. века. Њени најистакнутији представници били су: др Исидор Ћирић (1844-1983), народно-црквени и патријаршијски секретар, Милан Ћирић (1845-1931), новосадски окружни протопрезвитер, затим Иринеј<br />Ћирић (1884-1955), епископ тимочки и бачки, и Стеван Ћирић (1886-1955), министар просвете и председник Народне скупштине Краљевине Југославије.<br />У раду је представљена делатност најзначајнијих чланова породице који су, поред широког образовања, имали и различита интересовања. Исидор Ћирић је преко две деценије био на највишем чиновничком положају у Карловачкој митрополији, али је истовремено био и члан Српског народно-црквеног сабора, као и посланик на Хрватском и Угарском сабору. Био је активан на књижевном пољу и, захваљујући томе, изабран је за члана Књижевног одељења Матице српске. Његов брат Милан је био дугогодишњи прота Саборне цркве и окружни протопрезвитер новосадски. Истовремено је био катихета и члан Патроната Новосадске гимназије, као и члан бројних епархијских тела. Највише простора у раду посвећено је епископу тимочком и бачком Иринеју, чија је делатност у међународним црквеним покретима, као представника Српске православне цркве у периоду између два светска рата, од изузетног значаја и до сада готово неистражена. Његова улога током Другог светског рата, када је покренуо и водио акцију спасавања више хиљада деце, мајки са одојчадима и старијих из логора Шарвар, као и у отварању Дечје болнице у Новом Саду, била је од пресудног значаја. Стеван Ћирић је активно учествовао у политичком животу Краљевине Југославије у периоду од 1934. до 1939, као министар просвете и председник Народне скупштине. Био је изузетно ангажован у раду Интерпарламентарне уније и Интерпарламентарне Мале Антанте. Истовремено је био председник Југословенског шаховског савеза, члан Матице српске, Ротари клуба и многих других удружења.<br />Кроз историју породице Ћирић може се сагледати и друштво у целини у одређеном историјском периоду. Породица Ћирић је добар пример угледне грађанске породице која је изнедрила неколико значајних личности које су заузимале важне положаје у друштву.</p> / <p>Ugledna građanska porodica Ćirić iz Sremskih Karlovaca iznedrila je nekoliko izuzetnih intelektualaca. Oni su svojom delatnošću &ndash; duhovnom, političkom i kulturnom &ndash; ostavili značajnog traga u istoriji srpskog naroda u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. NJeni najistaknutiji predstavnici bili su: dr Isidor Ćirić (1844-1983), narodno-crkveni i patrijaršijski sekretar, Milan Ćirić (1845-1931), novosadski okružni protoprezviter, zatim Irinej<br />Ćirić (1884-1955), episkop timočki i bački, i Stevan Ćirić (1886-1955), ministar prosvete i predsednik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije.<br />U radu je predstavljena delatnost najznačajnijih članova porodice koji su, pored širokog obrazovanja, imali i različita interesovanja. Isidor Ćirić je preko dve decenije bio na najvišem činovničkom položaju u Karlovačkoj mitropoliji, ali je istovremeno bio i član Srpskog narodno-crkvenog sabora, kao i poslanik na Hrvatskom i Ugarskom saboru. Bio je aktivan na književnom polju i, zahvaljujući tome, izabran je za člana Književnog odeljenja Matice srpske. NJegov brat Milan je bio dugogodišnji prota Saborne crkve i okružni protoprezviter novosadski. Istovremeno je bio katiheta i član Patronata Novosadske gimnazije, kao i član brojnih eparhijskih tela. Najviše prostora u radu posvećeno je episkopu timočkom i bačkom Irineju, čija je delatnost u međunarodnim crkvenim pokretima, kao predstavnika Srpske pravoslavne crkve u periodu između dva svetska rata, od izuzetnog značaja i do sada gotovo neistražena. NJegova uloga tokom Drugog svetskog rata, kada je pokrenuo i vodio akciju spasavanja više hiljada dece, majki sa odojčadima i starijih iz logora Šarvar, kao i u otvaranju Dečje bolnice u Novom Sadu, bila je od presudnog značaja. Stevan Ćirić je aktivno učestvovao u političkom životu Kraljevine Jugoslavije u periodu od 1934. do 1939, kao ministar prosvete i predsednik Narodne skupštine. Bio je izuzetno angažovan u radu Interparlamentarne unije i Interparlamentarne Male Antante. Istovremeno je bio predsednik Jugoslovenskog šahovskog saveza, član Matice srpske, Rotari kluba i mnogih drugih udruženja.<br />Kroz istoriju porodice Ćirić može se sagledati i društvo u celini u određenom istorijskom periodu. Porodica Ćirić je dobar primer ugledne građanske porodice koja je iznedrila nekoliko značajnih ličnosti koje su zauzimale važne položaje u društvu.</p> / <p>Notable urban family Ćirić from Sremski Karlovci has given several outstanding intellectuals. With their spiritual, political and cultural activities, they left a significant mark in the history of the Serbian people in the second half of 19th century and the first half of 20th century. Its most prominent members were: dr Isidor Ćirić (1844-1893), the Secretary of Patriarchate and the National Church Secretary, Milan Ćirić (1845-1931), Novi Sad county presbyter, Irinej&nbsp; Ćirić (1884-1955), Bishop of Timok and Bishop of Bačka, and Stevan Ćirić (1886-1955), the Minister of Education and the President of the National Assembly of the Kingdom of Yugoslavia.<br />This thesis deals with the activities of the most prominent members of the Ćirić family who had shared a variety of interests along with their comprehensive education. Isidor Ćirić held the highest administrative positions in the Metropolitanate of Sremski Karlovci for over two decades, and at the same time, he was a member of the Serbian National and Church Assembly, as well as a member of Croatian and Hungarian Parliament. He was active in the literary field, and for this reason he was chosen to become a member of the Literary Department of Matica Srpska. His brother Milan was a long-term priest of the Assembly Church and Novi Sad county presbyter. At the same time, he was a catechist and a member of the Patronage of Novi Sad Grammar School, as well as a member of numerous eparchial administrative bodies. The biggest section of the thesis is dedicated to Bishop of Timok and Bishop of Bačka, Irinej, whose activity in the international church movements, as the representative of the Serbian Orthodox Church in the period between the two world wars, was immensely important and has been barely investigated so far. He had a key role in the World War Two, when he organized and led the action of saving several thousand children, mothers with infants and the elderly from the concentration camp S&aacute;rv&aacute;r and when he helped the opening of the Children&rsquo;s Hospital Ward in Novi Sad. Stevan Ćirić actively participated in the political life of the Kingdom of Yugoslavia in the period from 1934 to 1939, as the Minister of Education and the President of the National Assembly. He was extremely active in the work of Inter-parliamentary Union and Inter-parliamentary Little Entente. At the same time, he was the president of the Yugoslav Chess Association, a member of Matica Srpska, Rotary Club and many other societies.&nbsp;<br />Throughout the history of the Ćirić family we can get an insight into the life of a society as a whole in a certain historic period. The Ćirić family is a good example of a notable urban family which gave several prominent figures who assumed high positions in the society.</p>

<p>U radu se predstavlja I analizira ukupna proizvodnja<br />animiranih filmova u &quot;Neoplanta filmu&quot;, u Novom<br />Sadu, Srbiji izmedju 1966. i 1985. godine.</p> / <p>This study elaborates the overall animated film<br />production of Neoplanta Film in Novi Sad, Serbia<br />between 1966 and 1985.</p>

Le trouble d’anxiété de séparation (TAS) est le trouble anxieux le plus prévalent chez les enfants. Il apparaît tôt et entraîne plusieurs conséquences négatives. La thérapie cognitivo-comportementale (TCC) a été reconnue efficace pour traiter les troubles anxieux. Toutefois, peu d’études ont vérifié son efficacité pour le traitement spécifique du TAS et très peu en ont examiné l’effet auprès d’enfants de moins de 7 ans. Les quelques interventions étudiées visant les moins de 7 ans ont en commun d’inclure le parent dans le traitement ou de l’offrir directement à celui-ci. L’objectif principal de cette thèse est de vérifier l’efficacité d’un programme d’entraînement parental de type TCC, adapté pour les parents d’enfants de 4 à 7 ans souffrant de TAS. Cette étude vise également deux objectifs spécifiques : observer la fluctuation des symptômes de TAS de l’enfant pendant le traitement et examiner l’impact du programme sur les variables parentales. Un devis à cas unique à niveaux de base multiples a été utilisé. Six familles ont pris part à l’étude. Des entrevues semi-structurées, des questionnaires auto-administrés et des calepins d’auto-observations quotidiennes ont été utilisés auprès des parents pour mesurer les symptômes anxieux des enfants, leurs pratiques parentales, le stress parental et leurs symptômes anxieux et dépressifs. Des questionnaires sur les difficultés de l’enfant incluant l’anxiété ont aussi été envoyés à l’éducatrice ou à l’enseignante. Tous les questionnaires ont été administrés aux trois temps de mesure (prétraitement, post-traitement et relance 3 mois). Les calepins d’auto-observations ont été remplis quotidiennement durant le niveau de base, pour toute la durée de l’intervention et pendant une à deux semaines à la relance. Les résultats de l’étude indiquent que cinq enfants sur six ne répondent plus au diagnostic de TAS suite au traitement ainsi que trois mois plus tard. Les résultats des calepins d’auto-observations montrent une amélioration claire des manifestations principales de TAS pour la moitié des enfants et plus mitigée pour l’autre moitié, de même qu’une amélioration systématique de la fréquence hebdomadaire totale de manifestations de TAS suite à l’intervention pour quatre enfants. Les résultats aux questionnaires remplis par les parents montrent une amélioration des symptômes d’anxiété et de TAS chez quatre enfants au post-test et/ou à la relance, tandis que les questionnaires de l’éducatrice (ou enseignante) suggèrent que les symptômes anxieux des enfants se manifestaient peu dans leur milieu scolaire ou de garde. L’impact du programme sur le stress parental et les pratiques parentales est également mitigé. Ces résultats suggèrent que le Programme d’entraînement parental pour les enfants souffrant d’anxiété de séparation (PEP-AS) est efficace pour réduire les symptômes de TAS chez les enfants d’âge préscolaire ou en début de parcours scolaire et appuient la pertinence d’offrir le traitement aux parents et d’inclure un volet relationnel. D’autres études seront cependant nécessaires pour répliquer ces résultats auprès d’un plus vaste échantillon. Il serait également intéressant de vérifier les effets indépendants des différentes composantes du traitement et d’évaluer les effets du programme sur davantage de pratiques parentales associées spécifiquement à l’anxiété. / Separation anxiety disorder (SAD) is the most prevalent anxiety disorder among children. It appears early in development and has multiple negative consequences. Cognitive-behavioral therapy (CBT) has been shown to be an effective treatment for anxiety disorders. However, few studies have examined the efficacy of CBT to treat SAD in particular, and even fewer have examined the impact of this form of therapy on children younger than 7 years old. The main objective of the present doctoral thesis was to evaluate the efficacy of a CBT parent-training program, that was adapted specifically for parents of children aged 4 to 7 years old suffering from SAD. This study had two specific objectives: to observe any fluctuations in the child’s SAD symptoms during the treatment and to examine the impact of the program on parental variables. A single-case multiple baseline across-subjects design was used. Six families with a child aged 4-7 years old and with a diagnosis of SAD participated. Semi-structured interviews, self-reported questionnaires and daily diaries were used with the parents to assess the child’s anxiety symptoms, parental practices, parenting stress, and the parents anxious and/or depressive symptoms. Questionnaires on child problems were also sent to the children’ teacher or educator. All questionnaires were administered at three times of measurement (pre-treatment, post-treatment and 3 months follow-up). Daily diaries were also completed by the parents at baseline, throughout the treatment, and during one to two weeks at follow-up. Results revealed that five of the six children no longer met the criteria of a SAD diagnosis after treatment and three months later. Findings from the daily diaries showed a clear reduction of the principal SAD symptoms for half of the children but mixed results for the other half of the children and that four of six children presented a systematic favourable change of the total weekly frequency of SAD symptoms after the intervention. The results of parent questionnaires showed an improvement of SAD symptoms for four children at post-treatment and/or follow-up. The teacher/educator questionnaires indicated low impact of anxiety symptoms. The impact of the program on parenting stress and parental practices is mixed with some parents showing improvement and others less so. The results support the efficacy of the Programme d’entraînement parental pour les enfants souffrant d’anxiété de séparation (PEP-AS) to reduce SAD symptoms in preschool age children and support the relevance of directing the treatment towards parents and including a relational component in the intervention. However, more research is needed to replicate these findings with larger samples and randomized control trials. It would also be interesting to dismantle the program and to examine the various components of the treatment in different combinations, and to explore more specifically the program effects on parental variables.

Made available in DSpace on 2016-04-29T13:32:28Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Paula Miura completa.pdf: 3799606 bytes, checksum: 1778b15391f8bc3828a841637babe775 (MD5) Previous issue date: 2004-04-30 / Conselho Nacional de Desenvolvimento Científico e Tecnológico / The increase of the unemployment has increasingly contributed to the growth of the recyclable material collectors occupation in the streets of the big and medium Brazilian urban areas. In general, these people live on the edge of the social rights, excluded from the job market, with low rates of schooling and absence of all kind of technical capacitation, besides, many times, they have compromised health conditions. That being the case, the activity of collecting recyclable garbage represents one way of social insertion. Then the garbage and the collection constitute, in the middle of their lives, in their relationships and emotions, suffering and happiness. The present work has as objective to investigate how the social inclusion-exclusion process is particularized in these collectors everyday life, since the beginning of their exclusion history, in the school and familiar ambit, until the current occupation; analyzes intet personal relations links and breakups, distress, feelings, affections, and also the relation health-disease as one of the revealing dimensions of suffering. The information obtained was registered in field diary and record, being the research made through participant observation and semi-structured interviews. In the participant observation, the researcher followed the collectors in their everyday job activities and in their category meetings. The data analysis reveals that the collectors history of life is all marked by the social exclusion,and the current occupation reallyis, itself, another suffering among others already felt in previous times. The most frequent emotions are shame and humiliation,which specially come from the discrimination and prejudice. On the other hand, being a collector can also be a source of joy. On one side, for an ethical reason, that is to the possibility of the person to regain his own dignity to insert himself and to be socially recognized as honest worker, distinct from beggars and thieves. On the other side, for having been given the opportunity of organizing and mobilizing themselves together in the battle for better conditions of work and life, translated in the insistence of the group to make nationally official this job as a profession or, even, in changes of the proper routine of collecting recyclable material, which can be less isolated, more organized, cleaner and profitable. Moreover, they reveal feeling happiness when this activity allows them to obtain items until then inaccessible,as, for example, electrical appliances found in the garbage sometimes. About the health issue, these collectors do not believe that the collecting work is a risk indeed. For them, health, risk is, above all, not having food on the table, not having a place to live, neither having clothes to dress. They affirm that physical diseases caused by the work in the garbage can be treated; for the hunger, there is not cure. We can conclude that being a collector, mainly if he is member of an organized group, is a possibility of life potentialization for those who saw themselves excluded from the job market and without options, damaged in what refers to schooling and technical preparation / O aumento do desemprego tem contribuído acentuadamente para o crescimento da ocupação de catadores de material reciclável nas ruas dos grandes e médios centros urbanos brasileiros. Essas pessoas vivem, em geral, à margem dos direitos sociais, excluídas do mercado de trabalho, com baixos índices de escolarização e ausência de capacitação técnica de todo tipo, além de, muitas vezes, terem condições de saúde comprometidas. Sendo assim, a atividade de catar lixo reciclável representa uma certa forma de inserção social. O lixo e a catação se constituem, então, no centro de suas vidas, em suas relações e emoções, sofrimento e alegria. O presente trabalho tem como objetivo investigar como o processo de exclusão-inclusão social se particulariza no dia-a-dia desses catadores, desde o início de sua história de exclusão, nos âmbitos familiar e escolar, até a atual ocupação; analisa relações interpessoais (vínculos e rupturas), sofrimentos, sentidos, afetos e, também, a relação saúde-doença como uma das dimensões reveladoras de sofrimento. As informações obtidas foram registradas em diário de campo e gravador, tendo a pesquisa sido realizada por meio de observação participante e entrevistas semi-estruturadas. Na observação participante, a pesquisadora acompanhou os catadores em suas atividades cotidianas de trabalho e nos encontros da categoria. A análise dos dados revela que a história de vida dos catadores é toda marcada pela exclusão social, e a atual ocupação é, em si, na realidade, mais um sofrimento, dentre outros já sentidos em épocas anteriores. As emoções mais freqüentes são a vergonha e a humilhação, decorrentes sobretudo da discriminação e do preconceito. Em contrapartida, tomar-se catador pode ser também fonte de alegria. De um lado, por motivo ético, ou seja, pela possibilidade de o indivíduo recuperar a própria dignidade ao se inserir e ser reconhecido socialmente como trabalhador honesto, distinto de mendigos e de bandidos. De outro lado, por lhe dar a oportunidade de organizar-se e mobilizar-se coletivamente na luta por melhores condições de trabalho e de vida, traduzida na insistência do grupo em oficializar nacionalmente este trabalho como profissão ou, ainda, em mudanças na própria rotina da catação de material reciclável, que pode se tomar menos isolada, mais organizada, mais limpa e rentável. Além disso, revelam sentir alegria quando essa atividade lhes permite obter itens até então inacessíveis, como, por exemplo, eletrodomésticos achados às vezes no lixo. Sobre a questão da saúde, esses catadores não! acreditam que o trabalho de catação seja de fato um risco. Risco à saúde, para eles, é sobretudo não ter comida na mesa, não ter lugar para morar, nem roupa para vestir. Alegam que as doenças físicas provocadas pelo trabalho no lixo podem ser tratadas; já para a fome, não há cura. Conclui-se que tomar-se catador, principalmente se participante de um grupo organizado, é uma possibilidade de potencialização da vida para aquele que se via excluído do mercado de trabalho e sem opções, prejudicado no que se refere à escolaridade e à preparação técnica

Estimation of depth within an imaged scene can be formulated as a stereo correspondence problem. Software solutions tend to be too slow for high frame rate (i.e. > 30 fps) performance. Hardware solutions can result in marked improvements. This thesis explores one such hardware implementation that generates dense binocular disparity estimates at frame rates of over 200 fps using a dynamic programming formulation (DPML) developed by Cox et. al. A highly parameterizable field programmable gate array implementation of this architecture demonstrates equivalent accuracy while executing at significantly higher frame rates to those of current approaches. Existing hardware implementations for dense disparity estimation often use sum of squared difference, sum of absolute difference or other similar algorithms that typically perform poorly in comparison to DPML. The presented system runs at 248 fps for a resolution of 320 x 240 pixels and disparity range of 128 pixels, a performance of 2.477 billion DPS.

Estimation of depth within an imaged scene can be formulated as a stereo correspondence problem. Software solutions tend to be too slow for high frame rate (i.e. > 30 fps) performance. Hardware solutions can result in marked improvements. This thesis explores one such hardware implementation that generates dense binocular disparity estimates at frame rates of over 200 fps using a dynamic programming formulation (DPML) developed by Cox et. al. A highly parameterizable field programmable gate array implementation of this architecture demonstrates equivalent accuracy while executing at significantly higher frame rates to those of current approaches. Existing hardware implementations for dense disparity estimation often use sum of squared difference, sum of absolute difference or other similar algorithms that typically perform poorly in comparison to DPML. The presented system runs at 248 fps for a resolution of 320 x 240 pixels and disparity range of 128 pixels, a performance of 2.477 billion DPS.

Ce mémoire-création est né du souci de comprendre le discours sous-jacent que peut contenir la représentation théâtrale d'un sacrifice et du désir de récrire une tragédie grecque. Dans le premier volet, de nature théorique, ce présent travail se base sur l'impact du rite sacrificiel et sur l'importance qu'il occupe dans le maintien de l'ordre social. Nous y développons l'hypothèse qu'une pièce comportant la représentation d'un sacrifice inutile (ou dont l'origine n'est plus tout à fait sacrée) peut receler un certain discours critique sur les conflits sociaux de l'époque dans laquelle évolue son auteur. Les deux textes étudiés (Hécube d'Euripide et La cerisaie de Tchekhov) ont été choisis en fonction de la période de guerre ou de révolution pendant laquelle ils ont été composés ainsi que de la nature du sacrifice qu'ils présentent. La mort de Poluxène dans Hécube et la destruction du domaine de Lioubov dans La cerisaie apparaissent comme deux sacrifices inutiles. Afin de bien prouver les liens qui existent entre les textes analysés et leur époque, nous retraçons d'abord les indices qui les renvoient à l'actualité de leur temps. Ensuite, nous explorons les différentes facettes des sacrifices présentés et les rattachons au contexte social. Notre approche est essentiellement dramaturgique et sociohistorique. La pièce d'Euripide, à travers le sacrifice de Poluxène dont les motifs sont politiques et non sacrés, comporte une critique de la corruption du langage et des politiques intéressées de certains démagogues athéniens -Cléon étant le principal visé, selon nous et selon l'étude qu'en a faite Édouard Delebecque. La pièce de Tchekhov, quant à elle, semble véhiculer une critique des idées bolcheviques et des changements sociaux qui apparaissent dans les campagnes russes de la fin du XIXe siècle. Le sacrifice de la cerisaie, parce qu'il laisse place aux pratiques capitalistes et individualistes de Lopakhine et parce qu'il aurait pu être évité par une solidarité renouvelée de la famille qui l'habite, apparaît comme le symbole du sacrifice de la vie en communauté et des valeurs sociales transmises par le ДBop (dvor, «feu»). Dans le second volet de notre mémoire, nous présentons l'adaptation libre que nous faisons de la pièce Hécube. Cette actualisation de la pièce grecque et sa transposition dans le Québec actuel est influencée à la fois par l'histoire québécoise et par la pièce de Tchekhov. Nous expliquons, dans le dernier chapitre théorique, quelles sont les références à la société québécoises et en quoi La cerisaie constitue une inspiration pour ce texte. Dans cette partie, nous parlons également de ce qu'il advient du sacrifice et de la forme plus contemporaine qu'il revêt. ______________________________________________________________________________ MOTS-CLÉS DE L’AUTEUR : Sacrifice, Critique sociale, Euripide, Tchekhov, Adaptation.

The first and until now last translation of the drama The Ballad of the Sad Café which was written by Edward Albee based on the novella by Carson McCullers was published 51 years ago. This fact leads us to the assumption that the translation is already outdated. In this thesis we deliver a new translation and by comparing and contrasting the two texts we draw conclusions on aging of translations, elements that cause aging of translations and ways how current theatre-makers handle an outdated text nowadays. The first part of the thesis consists of the drama's literary analysis. The following translation analysis represents a preparatory phase for the translation itself. We also provide a theoretical background on repeated translation, aging of translation and translation of dramatic texts. The new translation of the play is compared and contrasted in the last part in which we cover the most important issues described in the translation analysis. We conclude by comparing our findings with the staging of the play from 2005 in which the earlier translation was used. Key words: THE BALLAD OF THE SAD CAFÉ, Czech interpretation, Czech translation, translation of dramatic texts, repeated translation, aging of translations, contrastive description of Czech translations

Aim, of this master thesis is training of phoneme recognizer with phoneme set, which have been made by merging of several phoneme sets, which are containted in SpeechDat-E database and find out if this kind of recognizer will have better results than recognizers which were trained on one language. This work also deals with phoneme sets, principles of phoneme recognition using recognizers based on artifical neural networks, language identification and merging of given phoneme sets. Also is described process of training phoneme recognizer and phoneme recognition.