Au tournant du XIXe siècle, Teplitz est une ville thermale renommée à la frontière de la Bohême du Nord et de la Saxe. Il s’agit aussi de la seigneurie des Clary-Aldringen, une maison noble de la monarchie des Habsbourg élevée au rang princier en 1767. Durant la décennie révolutionnaire, les mobilités familiales entre Vienne, Prague et Teplitz se déroulent en même temps que la circulation d’un nombre croissant de baigneurs, parmi lesquels les fonctionnaires de la monarchie, les vétérans des armées de Prusse, de Saxe et d’Autriche ou les nobles francophones en exil. Les correspondances et les journaux comme ceux de Charles-Joseph de Clary-Aldringen (1777-1831) contiennent de précieuses informations sur la manière dont cette grande famille vécut le temps des révolutions et des restaurations en Europe centrale. Avec les comptabilités et les documents administratifs, les Clary-Aldringen ont également laissé de riches sources iconographiques qui présentent un regard original sur le monde de la « première société » au tournant du XIXe siècle. Leurs archives éclairent une période où le théâtre, la peinture et la littérature de société répondent à une quête identitaire née au moment des émigrations comme celle du prince de Ligne accueilli par sa belle famille à Teplitz en 1794. Cette thèse propose d’examiner le fonctionnement de cette maison princière pour mieux comprendre les transformations de la culture aristocratique qui accompagnent les transformations du pouvoir juridique et politique de la noblesse à l’échelle des seigneuries comme dans le concert des nations du XIXe siècle.Quels sont les enjeux d’une vie construite à Teplitz et dans le monde, alors que les bouleversements de la fin de l’époque moderne entraînent la recomposition de l’Europe des dynasties ? Les aspects éducatifs, les mobilités dans la monarchie et à l’étranger ou l’usage du français et de l’allemand sont des éléments essentiels pour aborder une période de refondation de la légitimité aristocratique avec la disparition du Saint-Empire Romain Germanique et la politique des congrès menée après 1815. Les recherches dans les archives de cette grande famille francophone visent ainsi à interroger la conception aristocratique d’une « Europe des Habsbourg » entre la Révolution française et le Printemps des peuples. / At the turn of the 19th century, Teplitz was a well-known spa at the border between North Bohemia and Saxony. It was also part of the seignorial estates of the Clary-Aldringen family who had been promoted to Princely House in 1767. The first Princes of Clary- Aldringen led an aristocratic way of life in their palaces in Vienna and Prague and in their castle in Teplitz. The letters and diaries written by Charles Joseph of Clary-Aldringen provide essential information to understand how this aristocratic family faced the challenges of the revolutions and restorations in Central Europe. Those were unstable times when political and social powers became questioned while new nations were emerging in central Europe.What is at stake then in their lives when the revolutionary upheavals unbalance the dynastic order in Europe? This research aims to analyse how this princely House managed to face the transformations in aristocratic culture at the end of the Holy Roman Empire and in the first decades of the Austrian empire. Indeed the Clary-Aldringen left a hoard of visual documents also with financial and administrative records, all showing the striking features of the “First Society” in the Habsburg monarchy. The archives lead us back to a period when amateur theatre, paintings and writings were given pride of place. The exceptional variety of the documents found allows us to better apprehend how the aristocrats of the Habsburg monarchy conceived their roles and their legitimacy in Europe during the period of revolutions and just before the Spring of the Peoples. One decisive key lies in the fact that this family kept travelling over Europe after 1792.

<p>Захтев за бољим квалитетом производа и услуга, један је од најважнијих стратешких приоритета с којим се суочавају хотелска предузећа. Хотели који се определе за примену концепта квалитета као кључног фактора успеха требало би да постигну пораст задовољства корисника (гостију), односно, да се успешно позиционирају на тржишту и тако остваре већи профит. У раду се испитује концепт и мерење квалитета услуге у хотелском сектору. Приказани су резултати анкетног истраживања који се односе на очекивања и перцепције корисника о квалитету услуге у бањским хотелима. Истраживање је спроведено у пет бања Западноморавске зоне, у току августа и септембра 2008. Модел за мерење квалитета услуга развијен је на основу SERVQUAL модела. Коришћени су статистички методи дескриптивна статистичка анализа, Т тест за независне узорке и анализа варијансе ANOVA, помоћу које је испитано да ли између зависних варијабли (питања из домена очекивања и перцепције) и независних варијабли (старосне и образовне структуре испитаника) постоји статистички сигнификантна веза. Добијени резултати могу бити значајни за пружаоце хотелских услуга и допринети унапређењу пословања кроз прилагођавање хотелског производа потребама госта. Резултати спроведеног итраживања показали су да гости генерално нису задовољни хотелским услугама. Њихова очекивања била су већа од доживљеног квалитета услуге код свих детерминанти, изузев детерминанте &bdquo;саосећање&ldquo;, где је позитивна вредност јаза резултат ниских очекивања. Укупни SERVQUAL јаз је негативан и износи &ndash; 0,21. Горући проблем у пружању квалитетне услуге у бањским хотелима, представља неадекватна уређеност и опремљеност објеката и недостатак додатних хотелских садржаја (садржаја за забаву и рекреацију гостију као и wellness &amp; spa програма). Превазилажење овог проблема треба тражити у изградњи стратегије развоја са краткорочним и дугорочним плановима и стимулацији инвестирања у развој бањског туризма. Уређење и изградња објеката који су у складу са захтевима савременог госта, довели би до продужетка туристичке сезоне и привлачења платежнијих туриста. Понуда услуга високог квалитета представља најбољи начин за постизање конкурентске предности хотелског предузећа и изградње добрих односа са гостом, стога, у управљачким одлукама хотелских менаџера, концепти као што су очекивана и перципирана вредност треба да имају пресудну улогу.</p> / <p>Zahtev za boljim kvalitetom proizvoda i usluga, jedan je od najvažnijih strateških prioriteta s kojim se suočavaju hotelska preduzeća. Hoteli koji se opredele za primenu koncepta kvaliteta kao ključnog faktora uspeha trebalo bi da postignu porast zadovoljstva korisnika (gostiju), odnosno, da se uspešno pozicioniraju na tržištu i tako ostvare veći profit. U radu se ispituje koncept i merenje kvaliteta usluge u hotelskom sektoru. Prikazani su rezultati anketnog istraživanja koji se odnose na očekivanja i percepcije korisnika o kvalitetu usluge u banjskim hotelima. Istraživanje je sprovedeno u pet banja Zapadnomoravske zone, u toku avgusta i septembra 2008. Model za merenje kvaliteta usluga razvijen je na osnovu SERVQUAL modela. Korišćeni su statistički metodi deskriptivna statistička analiza, T test za nezavisne uzorke i analiza varijanse ANOVA, pomoću koje je ispitano da li između zavisnih varijabli (pitanja iz domena očekivanja i percepcije) i nezavisnih varijabli (starosne i obrazovne strukture ispitanika) postoji statistički signifikantna veza. Dobijeni rezultati mogu biti značajni za pružaoce hotelskih usluga i doprineti unapređenju poslovanja kroz prilagođavanje hotelskog proizvoda potrebama gosta. Rezultati sprovedenog itraživanja pokazali su da gosti generalno nisu zadovoljni hotelskim uslugama. NJihova očekivanja bila su veća od doživljenog kvaliteta usluge kod svih determinanti, izuzev determinante &bdquo;saosećanje&ldquo;, gde je pozitivna vrednost jaza rezultat niskih očekivanja. Ukupni SERVQUAL jaz je negativan i iznosi &ndash; 0,21. Gorući problem u pružanju kvalitetne usluge u banjskim hotelima, predstavlja neadekvatna uređenost i opremljenost objekata i nedostatak dodatnih hotelskih sadržaja (sadržaja za zabavu i rekreaciju gostiju kao i wellness &amp; spa programa). Prevazilaženje ovog problema treba tražiti u izgradnji strategije razvoja sa kratkoročnim i dugoročnim planovima i stimulaciji investiranja u razvoj banjskog turizma. Uređenje i izgradnja objekata koji su u skladu sa zahtevima savremenog gosta, doveli bi do produžetka turističke sezone i privlačenja platežnijih turista. Ponuda usluga visokog kvaliteta predstavlja najbolji način za postizanje konkurentske prednosti hotelskog preduzeća i izgradnje dobrih odnosa sa gostom, stoga, u upravljačkim odlukama hotelskih menadžera, koncepti kao što su očekivana i percipirana vrednost treba da imaju presudnu ulogu.</p> / <p>Demand for better quality of products and service is one of the most important strategic priorities that hotel companies have to manage with. Hotels that choose to implement the concept of quality as the key success factor needed to achieve increased customer satisfaction, respectively, to be successfully positioned in the market and thus achieve higher profits.The paper examines the concept and measurement of quality of service in the hotel sector. The results of research survey that relate to the expectations and perceptions of consumers about the quality of services in the spa hotels are represented here. The survey was conducted in five Serbian spas (West Morava region) in August and September 2008. A model for measuring the quality of services is developed based on the SERVQUAL model. Statistical methods used here are descriptive statistical analysis, t-test and analysis of variance ANOVA, which is used for analyzing whether there is a statistically significant link between the dependent variables (questions in the domain of expectations and perceptions) and the independent variables (age structure of respondents). The results may be important to the providers of hotel services and contribute to the advancement of business through the adjustment of the product to the needs of the guest. Results of the research showed that guests are not generally satisfied with hotel services. Their expectations were higher than their perceptions of quality services in all determinants, except the determinants of &quot;empathy&quot;, where the positive value of gap is the result of low expectations. Total SERVQUAL gap is negative and amounts to - 0.21. The burning issue in the provision of quality services in the spa hotels, is inadequate organization and infrastructure facilities and lack of additional hotel content (content for entertainment and recreation and spa &amp; wellness contents). Overcoming of this problem should be sought in construction of development strategies with short-term and long-term plans and cultural stimulation of investment in development of spa tourism. Planning and construction of facilities that are in accordance with the requirements of the guest, would lead to the extention of the tourist season and that would attract wealthier tourists. Offering high quality service is the best way to achieve competitive advantage of hotel companies and building good relations with the guests, therefore, in the management decisions of the hotel manager, concepts such as expected value and the perceived need have a crucial rolе.</p>